Истинито знање (γνῶσις ἀληθής) у спису Против јереси (4.33.8) Светог Иринеја Лионског

Abstract

У чланку се разматра значење израза „истинито знање“ у спису Против јереси Светог Иринеја Лионског и његова функционалност у контексту гностичког елитизма и њиховог позивања на такозвано „тајно знање“ које је наводно ексклузивно доступно само „духовним људима“, односно гностицима. Овакве претензије се разматрају у контексту деструктивности гностичке гносеологије за јерархијско устројство Цркве и за ниподаштавање светотајинског живота, а нарочито Евхаристије којом председавају епископи и презвитери. Особита пажња је посвећена Иринејевом смештању „истинитог знања“ у контекст аутентичног апостолског учења и појма ἡ ὑπόθεσις који се односи на суштинске елементе вере који конституишу такозвану „древну установу Цркве“, која се кроз време сукцесивно преноси посредством обитавања Духа Светога у заједници. Појам „знања“ има изразито еклисиолошки карактер и функционише као гносеолошки чинилац уз помоћ кога „прави духовни ученик“ расуђује и суди о истинитој и лажној вери, односно истинитој и лажној сотириологији.