Теоријски концепт културе сјећања-заборава у настави књижевности (у Републици Српској)

Колективно памћење условљавају друштвене, историјске, идеолошке, политичке и друге околности, а начин на који информације и чињенице из домена колективног памћења бивају евоциране и контекстуализоване представља колективно сјећање. Контекстуализација се врши системски, програмирајући шта треба да остане дио колективног сјећања, а шта прелази у заборав. На тај начин се информације из домена памћења филтрирају и прилагођавају владајућим друштвеним околностима и потребама. Знања и контекстуализоване информације које се преносе кроз концепт колективног сјећања бивају друштвено и културолошки обликована у систем културе сјећања – бираних сјећања на основу којих се граде национални, идеолошки, политички, друштвени и други наративи. Наше истраживање усмјерено је на анализу могућности које у домену његовања културе сјећања и памћења нуде актуелни наставни планови и програми за основну и средњу школу, те уобличавање теориjског оквира који би представљао полазишну тачку за остваривање наставних циљева у вези са његовањем културе сјећања у наставној пракси. Рад је настао са циљем да се представе и испитају постојећи концепти изучавања културе сјећања у настави, те могућност њихове примјене у контексту образовног система у Републици Српској. Предмет истраживања је преиспитивање концепта културе сјећања, његово дефинисање, проблематизовање историјских категорија на које се односи, као и васпитне улоге коју може имати у наставном процесу.