{"title":"SLOBODA KRETANJA U ODLUKAMA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE","authors":"Miodrag N. Simović, Milena Simović","doi":"10.7251/apdn2301007s","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Sloboda kretanja, pravo kretanja ili pravo na putovanje je kon- cept ljudskih prava koji obuhvata pravo građana da putuju od mjesta do mјesta unutar teritorije države, kao i da napuste državu i vrate se nazad. Pravo podra- zumijeva ne samo posjetu mjestima, već i promjenu mjesta boravka ili posla. Tak- vo pravo obezbjeđuju ustavi mnogih država i dokumenti koji odražavaju norme međunarodnog prava. Sloboda kretanja je proklamovana i u članu 13 Univerzalne deklaracije o pravima čovjeka, kao i u članu 12 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Tim međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima sva- kome ko se legalno nalazi na teritoriji jedne države, zajemčeno je pravo slobode kretanja i izbora mjesta stanovanja u granicama te države. Svako ima pravo da na- pusti svaku zemlju, uključujući i svoju vlastitu, i niko ga ne može samovoljno lišiti prava da se vrati, odnosno uđe u svoju zemlju. S tim u vezi je i pravo na azil koje je zajemčeno svakome kao zaštita od proganjanja, ali je isključeno onda kada se radi o slučaju gonjenja zbog krivičnog djela nepolitičke prirode ili postupaka i radnji protivnih ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija (član 14 Univerzalne deklaraci- je). Autori postavljaju pitanje da li su u svjetlu nužnosti zaštite demokratskog por- etka, neograničena ovlaštenja izvršne vlasti (de iure ili de facto) u vezi slobode kretanja – jedna od glavnih opasnosti demokratskom poretku, te da kao takva predstavljaju obilježje apsolutističkih i diktatorskih sistema? Ova pitanja autori razmatraju kroz relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Zaključuju da savremeni konstitucionalizam osigurava nadmoć zakonodavstva. S druge strane, sigurnost države i njenog stanovništva su vitalni javni i privatni interesi koji zaslužuju zaštitu i koji mogu dovesti do privre- menog odstupanja od određenih ljudskih prava. Stoga su bitna ograničenja trajan- ja, okolnosti i obim takvih ovlaštenja.","PeriodicalId":211628,"journal":{"name":"ARHIV ZA PRAVNE I DRUŠTVENE NAUKE","volume":"73 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-02-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ARHIV ZA PRAVNE I DRUŠTVENE NAUKE","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/apdn2301007s","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Sloboda kretanja, pravo kretanja ili pravo na putovanje je kon- cept ljudskih prava koji obuhvata pravo građana da putuju od mjesta do mјesta unutar teritorije države, kao i da napuste državu i vrate se nazad. Pravo podra- zumijeva ne samo posjetu mjestima, već i promjenu mjesta boravka ili posla. Tak- vo pravo obezbjeđuju ustavi mnogih država i dokumenti koji odražavaju norme međunarodnog prava. Sloboda kretanja je proklamovana i u članu 13 Univerzalne deklaracije o pravima čovjeka, kao i u članu 12 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Tim međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima sva- kome ko se legalno nalazi na teritoriji jedne države, zajemčeno je pravo slobode kretanja i izbora mjesta stanovanja u granicama te države. Svako ima pravo da na- pusti svaku zemlju, uključujući i svoju vlastitu, i niko ga ne može samovoljno lišiti prava da se vrati, odnosno uđe u svoju zemlju. S tim u vezi je i pravo na azil koje je zajemčeno svakome kao zaštita od proganjanja, ali je isključeno onda kada se radi o slučaju gonjenja zbog krivičnog djela nepolitičke prirode ili postupaka i radnji protivnih ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija (član 14 Univerzalne deklaraci- je). Autori postavljaju pitanje da li su u svjetlu nužnosti zaštite demokratskog por- etka, neograničena ovlaštenja izvršne vlasti (de iure ili de facto) u vezi slobode kretanja – jedna od glavnih opasnosti demokratskom poretku, te da kao takva predstavljaju obilježje apsolutističkih i diktatorskih sistema? Ova pitanja autori razmatraju kroz relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Zaključuju da savremeni konstitucionalizam osigurava nadmoć zakonodavstva. S druge strane, sigurnost države i njenog stanovništva su vitalni javni i privatni interesi koji zaslužuju zaštitu i koji mogu dovesti do privre- menog odstupanja od određenih ljudskih prava. Stoga su bitna ograničenja trajan- ja, okolnosti i obim takvih ovlaštenja.
SLOBODA KRETANJA U ODLUKAMA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE
迁徙自由,即迁徙或流浪的权利,是一套人民权利,包括公民在国家领土之外从一个地方迁往另一个地方的权利,以及离开国家并返回的权利。这项权利不仅允许占领城市,还允许促进工作或商业场所的发展。许多国家的宪法和反映国际法准则的文件都体现了这一法律。世界人权宣言》第 13 条和《公民权利和政治权利国际公约》第 12 条也宣布了迁徙自由。这些国际人权文件涵盖了迁徙自由权和在一国境内合法居住时选择居住地的权利。Svako má pravo da na- pusti svaku zemlju, uključjući i svoju vlastitu, i niko ga ne može samovoljno lišiti prava da se vrati, odnosno uđe u svoju zemlju.作者提出的问题是,是否有必要在《世界人权宣言》中加入 "庇护 "这一概念,以及是否有必要在《世界人权宣言》中加入 "庇护 "这一概念。作者提出的问题是,在需要保护民主秩序的世界中,行政部门在行动自由方面的无限制限制(法律上的和事实上的)是否是民主秩序的主要问题之一,以及这种限制是否是强加和独裁制度的更多特征。作者通过欧洲人民权利法院和波斯尼亚和黑塞哥维那宪法法院的相关实践探讨了这些问题。他们的结论是,现代宪政受到法治的极大影响。另一方面,国家和人民的安全是重要的公共和私人利益,值得保护,并可能导致严重偏离既定的人民权利。这种减损的期限、情况和范围总是有限度的。