{"title":"持枪女子:视觉文化研究中Naste Royc狩猎服的自画像","authors":"Srdan Tunic","doi":"10.31664/zu.2022.110.04","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Ikonična slika Naste Rojc Autoportret u lovačkom odijelu iz 1912. je više puta u poslednje dve decenije bila proglašavana za njen „životni manifesto“ od strane istraživača/ica. Autorke i autori su naglašavali njene performativne, rodno fluidne autoportrete, i povlačili veze između drugih isto tako retkih umetnica tog vremena koje su izražavale ne-heteronormativne identitete kroz umetnost. Prema mojim saznanjima, sem Leonide Kovač, niko od njih do sada nije primenio metode studija vizuelne kulture u analizi ove slike. Vizuelna kultura može da ponudi nove interpretacije i dopuni rodne i feminističke diskusije kroz razmatranje popularne slike lovaca tog vremena. Ova saznanja mogu samo da potvrde uverenje da je ova slika snažan i transgresivan umetnički statement u kontekstu hrvatske umetnosti i umetnosti jugoslovenskog prostora u celini početkom 20. veka.","PeriodicalId":41082,"journal":{"name":"Zivot Umjetnosti","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.1000,"publicationDate":"2022-07-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"Žena sa puškom: Autoportret u lovačkom odijelu Naste Rojc u svetlu studija vizuelne kulture\",\"authors\":\"Srdan Tunic\",\"doi\":\"10.31664/zu.2022.110.04\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Ikonična slika Naste Rojc Autoportret u lovačkom odijelu iz 1912. je više puta u poslednje dve decenije bila proglašavana za njen „životni manifesto“ od strane istraživača/ica. Autorke i autori su naglašavali njene performativne, rodno fluidne autoportrete, i povlačili veze između drugih isto tako retkih umetnica tog vremena koje su izražavale ne-heteronormativne identitete kroz umetnost. Prema mojim saznanjima, sem Leonide Kovač, niko od njih do sada nije primenio metode studija vizuelne kulture u analizi ove slike. Vizuelna kultura može da ponudi nove interpretacije i dopuni rodne i feminističke diskusije kroz razmatranje popularne slike lovaca tog vremena. Ova saznanja mogu samo da potvrde uverenje da je ova slika snažan i transgresivan umetnički statement u kontekstu hrvatske umetnosti i umetnosti jugoslovenskog prostora u celini početkom 20. veka.\",\"PeriodicalId\":41082,\"journal\":{\"name\":\"Zivot Umjetnosti\",\"volume\":\"1 1\",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.1000,\"publicationDate\":\"2022-07-01\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Zivot Umjetnosti\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.31664/zu.2022.110.04\",\"RegionNum\":4,\"RegionCategory\":\"艺术学\",\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"0\",\"JCRName\":\"ART\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Zivot Umjetnosti","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.31664/zu.2022.110.04","RegionNum":4,"RegionCategory":"艺术学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"0","JCRName":"ART","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
摘要
Ikonična slika Naste Rojc Autoportret u lovačkom odijelu iz 1912。被宣布为“过去二十年的人生宣言””作者和作者强调了她的表演、出生液的自画像,并将当时其他罕见的艺术家通过艺术表达非异性身份联系起来。据我Leonide Kovac说,他们中没有人在分析这幅图像时应用过视觉文化的研究方法。视觉文化通过对《时间猎人》的流行照片的思考,可以提供新的解读,增加出生和女权主义的讨论。Ova saznanja mogu samo da potvrde uverenje da je Ova slika snažan i transgresivan umetnički在20岁的时候发表了一份声明。几个世纪以来。
Žena sa puškom: Autoportret u lovačkom odijelu Naste Rojc u svetlu studija vizuelne kulture
Ikonična slika Naste Rojc Autoportret u lovačkom odijelu iz 1912. je više puta u poslednje dve decenije bila proglašavana za njen „životni manifesto“ od strane istraživača/ica. Autorke i autori su naglašavali njene performativne, rodno fluidne autoportrete, i povlačili veze između drugih isto tako retkih umetnica tog vremena koje su izražavale ne-heteronormativne identitete kroz umetnost. Prema mojim saznanjima, sem Leonide Kovač, niko od njih do sada nije primenio metode studija vizuelne kulture u analizi ove slike. Vizuelna kultura može da ponudi nove interpretacije i dopuni rodne i feminističke diskusije kroz razmatranje popularne slike lovaca tog vremena. Ova saznanja mogu samo da potvrde uverenje da je ova slika snažan i transgresivan umetnički statement u kontekstu hrvatske umetnosti i umetnosti jugoslovenskog prostora u celini početkom 20. veka.