Application of prophylactic vaccines in the elderly

Produženje ljudskog veka i povećanje broja starih (stariji od 65 godina) na svetskom nivou nosi sa sobom izazove za javno-zdravstveni sistem jer se radi o populaciji podložnoj infektivnim bolestima. Vakcinacija je jedan od načina prevencije ovih bolesti. U cilju poboljšanja kvaliteta života, smanjenja komplikacija bolesti, hospitalizacija i mortaliteta starih, mnoge evropske države i Sjedinjene Američke Države, kod starih osoba, preporučuju vakcinaciju protiv gripa, pneumokoka, varičela-zoster virusa (VZV), kao i „booster” vakcinacije protiv tetanusa, pertusisa i difterije. Razlog veće podložnosti infektivnim bolestima i manjoj efikasnosti vakcina kod starih su starenjem uslovljene promene koje pogađaju imunski sistem, a koje utiču na njegovu funkciju. Sezonska vakcina protiv gripa se u većini evropskih zemalja preporučuje starijima od 65 godina. Budući da je njena efikasnost niža kod starih nego kod odraslih osoba, razvijaju se strategije koje bi prevazišle ovaj problem (uključivanje adjuvansa u formulaciju, povećanje doze, promena puta unošenja antigena, razvoj vektorskih vakcina). Protiv pneumokoka su dostupne polisaharidna i konjugovana vakcina, a podaci o njihovoj efikasnosti su nekonzistentni. Vakcina protiv VZV je atenuisana, živa vakcina i pokazala se efikasna u smanjenju incidencije herpes zostera i post-herpetične neuralgije. Podizanje svesti o značaju vakcinacije starih osoba i razvoj vakcina prilagođenih ovoj populaciji su od velikog značaja za očuvanje njihovog zdravlja.