{"title":"Једна интертекстуалност или како је Матовић прочитао Христића","authors":"Тијана М. Копривица","doi":"10.21618/phs2101157k","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Намера нам је да у овом раду покажемо на које све начине песник Петар Матовић (1978) у збиркама поезије Кофери Џима Џармуша (2009), Одакле долазе даброви (2013), Из срећне републике (2017), односно у циклусима Нове песме из избора песама Не хлеб, већ морфијум (2019) и Линија фронта (2019) остварује интертекстуалне везе са стваралаштвом Јована Христића (1933–2002). Полазећи од теоријског утемељења појма интертекстуалности, затим од Матовићевих песама које експлицитно призивају Христићево дело, и потом трагајући за мотивима, поступцима и идејама који имплицитно откривају Матовићеве интертекстуалне везе са Христићем, тежићемо да прикажемо изворе из којих Матовић црпи део своје песничке инспирације. Осим тога, указаћемо и на наслојавање шире традиције које се одиграва у процесу одабира књижевног наслеђа, посредством интертекстуалних веза које Матовић и Христић остварују са делима грчког песника Јоргоса Сефериса – Из бродског дневника I, Из бродског дневника II, Из бродског дневника III.","PeriodicalId":345147,"journal":{"name":"Philologia Serbica","volume":"81 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2021-09-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Philologia Serbica","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.21618/phs2101157k","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Намера нам је да у овом раду покажемо на које све начине песник Петар Матовић (1978) у збиркама поезије Кофери Џима Џармуша (2009), Одакле долазе даброви (2013), Из срећне републике (2017), односно у циклусима Нове песме из избора песама Не хлеб, већ морфијум (2019) и Линија фронта (2019) остварује интертекстуалне везе са стваралаштвом Јована Христића (1933–2002). Полазећи од теоријског утемељења појма интертекстуалности, затим од Матовићевих песама које експлицитно призивају Христићево дело, и потом трагајући за мотивима, поступцима и идејама који имплицитно откривају Матовићеве интертекстуалне везе са Христићем, тежићемо да прикажемо изворе из којих Матовић црпи део своје песничке инспирације. Осим тога, указаћемо и на наслојавање шире традиције које се одиграва у процесу одабира књижевног наслеђа, посредством интертекстуалних веза које Матовић и Христић остварују са делима грчког песника Јоргоса Сефериса – Из бродског дневника I, Из бродског дневника II, Из бродског дневника III.