Gender-sensitive language use in Serbia

Pub Date : 2022-11-18 DOI:10.1558/genl.21190
T. Petrović
{"title":"Gender-sensitive language use in Serbia","authors":"T. Petrović","doi":"10.1558/genl.21190","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Charting dominant views on gender-sensitive language in the Serbian public sphere, this article points to the ways sociopolitical transformations are grasped and dealt with in postsocialist Serbia. It looks at a case where the legislative action by the state, namely the adoption of the Gender Equality Bill in 2021, disrupted the usual pattern of mutual support between national linguistic experts and the nationalist politics of the state. The debate on the use of social femininatives in Serbian reveals the political force of language ideologies of authenticity, authority, legitimacy and naturalness that mobilise various expert, politicaland social actors whose views often converge in an unexpected manner. It shows that the issue of gender equality in Serbia and in postsocialist Europe in general cannot always be seen as resulting exclusively from the mutually conditioned processes of social movement and countermovement, or of gender mainstreaming and anti-gender backlash; neither can its understanding be reduced to binaries of progressiveness/openness/liberalism/Europeanness vs. conservatism/ nationalism/authoritarianism/anti-Europeanness. Rather, gender equality in these contexts must be seen as part of broader sociopolitical processes at both national and transnational levels.Mapirajuci preovladujuce poglede na rodno osetljiv jezik koji cirkulisu u javnoj sferi, clanak osvetljava nacine razumevanja i prihvatanja sociopolitickih promena u postsocijalistickoj Srbiji. Kroz uvid u debate oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti donetog 2021. godine, clanak analizira slucaj kada je drzavnim zakonodajnim aktom prekinut uobicajeni obrazac medusobne podrske izmedu lingvistickih strucnjaka sa nacionalih akademskih institucija s jedne, i nacionalisticke drzavne politike s druge strane. Debata o upotrebi socijalnih femininativa u spskom jeziku ukazuje na politicku snagu jezickih ideologija autenticnosti, autoriteta, legitimnosti i prirodnosti i njihov kapacitet da mobilisu razilicite strucne, politicke i drustvene aktere ciji se pogledi na pitanja rodno osetljivog jezika cesto priblizavaju na neocekivan nacin. Pokazuje da pitanja rodne ravnopravnosti u Srbiji i sire u postsocijalistickoj Evropi nije uvek moguce razumeti kao rezultat dinamike izmedu drustvenih pokreta i kontra-pokreta ili urodnjavanja javnih politika i mobilizacije nazadnih i konzervativnih snaga, niti ih je moguce redukovati na binarne kategorije progresivnosti/otvorenosti/liberalizma/evropejstva i konzervativnosti/nacionalizma/autoritarnosti/anti-evropejstva, vec ih je neophodno posmatrati kao deo sirih, nacionalnih i transnacionalnih procesa.","PeriodicalId":0,"journal":{"name":"","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-11-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"1","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"","FirstCategoryId":"98","ListUrlMain":"https://doi.org/10.1558/genl.21190","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 1

Abstract

Charting dominant views on gender-sensitive language in the Serbian public sphere, this article points to the ways sociopolitical transformations are grasped and dealt with in postsocialist Serbia. It looks at a case where the legislative action by the state, namely the adoption of the Gender Equality Bill in 2021, disrupted the usual pattern of mutual support between national linguistic experts and the nationalist politics of the state. The debate on the use of social femininatives in Serbian reveals the political force of language ideologies of authenticity, authority, legitimacy and naturalness that mobilise various expert, politicaland social actors whose views often converge in an unexpected manner. It shows that the issue of gender equality in Serbia and in postsocialist Europe in general cannot always be seen as resulting exclusively from the mutually conditioned processes of social movement and countermovement, or of gender mainstreaming and anti-gender backlash; neither can its understanding be reduced to binaries of progressiveness/openness/liberalism/Europeanness vs. conservatism/ nationalism/authoritarianism/anti-Europeanness. Rather, gender equality in these contexts must be seen as part of broader sociopolitical processes at both national and transnational levels.Mapirajuci preovladujuce poglede na rodno osetljiv jezik koji cirkulisu u javnoj sferi, clanak osvetljava nacine razumevanja i prihvatanja sociopolitickih promena u postsocijalistickoj Srbiji. Kroz uvid u debate oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti donetog 2021. godine, clanak analizira slucaj kada je drzavnim zakonodajnim aktom prekinut uobicajeni obrazac medusobne podrske izmedu lingvistickih strucnjaka sa nacionalih akademskih institucija s jedne, i nacionalisticke drzavne politike s druge strane. Debata o upotrebi socijalnih femininativa u spskom jeziku ukazuje na politicku snagu jezickih ideologija autenticnosti, autoriteta, legitimnosti i prirodnosti i njihov kapacitet da mobilisu razilicite strucne, politicke i drustvene aktere ciji se pogledi na pitanja rodno osetljivog jezika cesto priblizavaju na neocekivan nacin. Pokazuje da pitanja rodne ravnopravnosti u Srbiji i sire u postsocijalistickoj Evropi nije uvek moguce razumeti kao rezultat dinamike izmedu drustvenih pokreta i kontra-pokreta ili urodnjavanja javnih politika i mobilizacije nazadnih i konzervativnih snaga, niti ih je moguce redukovati na binarne kategorije progresivnosti/otvorenosti/liberalizma/evropejstva i konzervativnosti/nacionalizma/autoritarnosti/anti-evropejstva, vec ih je neophodno posmatrati kao deo sirih, nacionalnih i transnacionalnih procesa.
查看原文
分享 分享
微信好友 朋友圈 QQ好友 复制链接
塞尔维亚使用对性别问题敏感的语言
本文阐述了塞尔维亚公共领域对性别敏感语言的主流观点,指出了后社会主义塞尔维亚如何把握和处理社会政治变革。它着眼于一个案例,即国家的立法行动,即2021年通过的《性别平等法案》,打破了国家语言专家与国家民族主义政治之间通常相互支持的模式。关于在塞尔维亚语中使用社会女权主义者的辩论揭示了真实性、权威性、合法性和自然性的语言意识形态的政治力量,这些意识形态动员了各种专家、政治和社会行动者,他们的观点往往以意想不到的方式趋同。它表明,塞尔维亚和整个后社会主义欧洲的性别平等问题不能总是被视为完全由社会运动和反运动,或性别主流化和反性别反弹的相互制约的过程造成的;它的理解也不能归结为进步性/开放性/自由主义/欧洲性与保守主义/民族主义/威权主义/反欧洲性的二元对立。相反,必须将这些背景下的性别平等视为国家和跨国层面更广泛的社会政治进程的一部分。通过绘制对公共领域流传的一种母语敏感语言的重叠观点,文章强调了理解和接受后社会主义时代塞尔维亚社会变革的方式。Kroz uvid u辩论了Zakona o rodnoj ravnorvnosti donetog 2021。本文分析了国家立法中断了国家学术机构语言专家与国家政策之间通常形式的相互支持的情况。关于社会女权主义者在西班牙语中的作用的辩论反映了真实性、权威性、合法性和性质的语言意识形态的政治力量,以及他们动员不同专家、政治和社会行动者的能力,这些专家、政治或社会行动者往往以一种意想不到的方式解决母语敏感语言的问题。它表明,在后社会主义欧洲的塞尔维亚和叙利亚,由于社会运动和反运动,或者公共政策的制定和后备和保守势力的动员,性别平等问题并不总是能够理解的,不可能将它们归结为进步/开放/自由主义/欧洲和保护/民族主义/权威/反欧洲的二元范畴,但有必要将它们视为系列、国家和跨国进程的一部分。
本文章由计算机程序翻译,如有差异,请以英文原文为准。
求助全文
约1分钟内获得全文 去求助
×
引用
GB/T 7714-2015
复制
MLA
复制
APA
复制
导出至
BibTeX EndNote RefMan NoteFirst NoteExpress
×
×
提示
您的信息不完整,为了账户安全,请先补充。
现在去补充
×
提示
您因"违规操作"
具体请查看互助需知
我知道了
×
提示
现在去查看 取消
×
提示
确定
0
微信
客服QQ
Book学术公众号 扫码关注我们
反馈
×
意见反馈
请填写您的意见或建议
请填写您的手机或邮箱
已复制链接
已复制链接
快去分享给好友吧!
我知道了
×
扫码分享
扫码分享
Book学术官方微信
Book学术文献互助
Book学术文献互助群
群 号:481959085
Book学术
文献互助 智能选刊 最新文献 互助须知 联系我们:info@booksci.cn
Book学术提供免费学术资源搜索服务,方便国内外学者检索中英文文献。致力于提供最便捷和优质的服务体验。
Copyright © 2023 Book学术 All rights reserved.
ghs 京公网安备 11010802042870号 京ICP备2023020795号-1