Socioeconomic significance and prevention of early childhood caries

Abstract

Karijes u ranom detinjstvu ima epitet najčešćeg infektivnog i hroničnog pedijatrijskog oboljenja, koje podrazumeva prisustvo karijesa na bilo kom mlečnom zubu kod dece starosti do šest godina, a nastaje kompleksnim procesom, koji uključuje transmisiju infektivnih bakterija, navike u ishrani i oralnu higijenu. Često nastaje kao posledica prolongiranog dojenja ili učestalog konzumiranja zaslađenih napitaka putem flašice. Danas se smatra aktuelnim problemom javnog zdravlja ne samo u zemljama koje su u razvoju nego i u razvijenim zemljama širom sveta usled visokog stepena zastupljenosti. Rezultati mnogobrojnih studija ukazuju na postojanje vodećih faktora rizika koji su zajednički za sva podneblja, poput socio-ekonomskih, kulturoloških i faktora vezanih za higijensko-dijetetske navike. Ipak, najvećim pojedinačnim faktorom rizika smatra se siromaštvo. Ovo oboljenje je često praćeno komplikacijama, kao što su pulpitisi i hronični apikalni parodontitisi i može izazvati jak bol, koji remeti svakodnevne aktivnosti deteta, ishranu i spavanje. Takođe, utiče na rast i razvoj dece. Neophodni ekstenzivni i skupi stomatološki tretmani se nekada moraju obaviti u opštoj anesteziji, a krajnji rezultati nisu zadovoljavajući. Međutim, donošenjem, evaluacijom i kontinuiranim sprovođenjem programa prevencije i strateških mera, mogu se postići dobri rezultati. Veoma je važna uloga države i zajednice u donošenju odluka o usmeravanju resursa na prevenciju, kao najekonomičniju meru i podizanju svesti građana o značaju oralnog zdravlja. Uloga profesionalaca i roditelja u prenošenju znanja, o veštinama i navikama u održavanju oralne higijene, neophodna je mera u cilju očuvanja zdravlja čitave populacije.