Povodom jedne odluke Ustavnog suda Republike Srbije

Abstract

Osvrt Ustavnog suda da je za ocenu osnovanosti ustavne žalbe od prvenstvenog znacaja da li je krivicni postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti, sud zavrsava konstatacijom "da je postupak relativno složen, pre svega zbog kompleksnih i cinjenicnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku"27. Svodeci pravo na pravicno suđenje garantovano clanom 6 EKLJP, Ustavom RS, osnovnim nacelima krivicnog procesnog prava, na puku proklamaciju, bez razmatranja konkretnih okolnosti koje mogu biti od znacaja pri oceni da li postupak dugo traje, slabi funkciju Ustavnog suda kao zastitnika ljudskih prava. Pretežnost dužine trajanja pritvora u ovom slucaju, postojanje relevenatnog zakonskog osnova za određivanje pritvora odnosno obrazloženja za produženje pritvora, prividno baca senku na znacaj dužine trajanja postupka. Međutim, pitanje dugog trajanja postupka u bliskoj vezi je sa pitanjem trajanja pritvora. Davanjem odgovora na pitanje da li je sud zaista postupao sa narocitom hitnoscu, bliže, zbog cega je bio onemogucen da krivicni postupak ranije okonca, koji su to objektivni procesni razlozi zbog kojih sud nije bio u mogucnosti da privede kraju krivicni postupak u toku koga su okrivljeni bili dostupni sudu punih sest godina, daje se i odgovor na pitanje opravdanosti trajanja pritvora dugih sest godina. Izdvojenim misljenjem, sudija Ustavnog suda ukazuje na sustinu zbog koje se cini da je odluka problematicna: "Pocev od toga da je u pitanju tesko krivicno delo, dužina trajanja pritvora od sest godina i dva meseca, sest meseci bez urucenog obrazloženog resenja odnosno sest meseci nemogucnosti ulaganja pravnog leka, cinjenica da je jedan od dva optužena posle toliko godina trajanja postupka provedenog u pritvoru oslobođen, do toga da je postupak pred Ustavnim sudom trajao pune cetiri godine i to u odnosu na ljudska prava koja se moraju razmatrati hitno."28 Ustavni sud nije nasao za shodno da meritorno razmotri razloge o povredi prava iz clana 27 Ustava. Jednostavnije je bilo ustavnu žalbu odbaciti kao neblagovremenu, nego se meritorno upustati u resavanje situacije u kojoj suprotno svim opstim pravilima o zastiti ljudskih prava, okrivljeni borave u pritvoru sest meseci bez formalne odluke i prava da zakonitost lisenja slobode bude ispitano u skladu sa odredbama zakona. Cinjenica je da je Ustavni sud o povredama ustavnih prava odlucivao u postupku koji je trajao cetiri godine. Osnovano se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka koji tek posle cetiri godine ispituje zakonitost pritvora kao hitne mere i povrede prava na slobodu i pravicno suđenje. Dužnost svih organa je da o pritvoru odlucuju sa narocitom hitnoscu upravo imajuci u vidu znacaj povrede osnovnog ljudskog prava na slobodu. Tendencija svih savremenih država jeste da u hitnim, kratkim rokovima odlucuje o povredama zagarantovanih osnovnih ljudskih prava. Suprotno postupanje sudova i državnih organa negira vladavinu prava kao vrhovni postulat državnog uređenja.