{"title":"Abdulloҳ subazmuniy wa uning \"kashf al-osor\" asari","authors":"D. Muratov","doi":"10.47980/moturidiy/2023-2/12","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Ушбу мақола мовароуннаҳрлик машҳур олим, муҳаддис ва фақиҳ Абдуллоҳ Субазмунийнинг ҳаёти ва илмий меросини ўрганишдан иборат. Олимнинг ҳаёт йўли ҳақида маълумотлар жуда оз. Манбаларда унинг фақиҳ олим бўлгани, сомонийлар даврида фаолият олиб борган ва дарс бергани ҳақида ёзилган бўлсада, улар бир-бирини такрорлайди. Бухорода фаолият олиб борган Абдуллоҳ Субазмуний ҳанафий фақиҳи бўлган. У зот Бухорода Абу Ҳафс Кабир оиласига шогирд ҳисобланиб, ўша ерда фиқҳдан дарс берган ҳамда манбаларда фатволар чиқаргани айтилади. Абдуллоҳ Субазмуний муҳаддис бўлгани сабабидан Ҳижоз, Ироқ, Хуросон юртларига сафар қилиб ўз илмини ошириб қайтган. Сафарлари давомида борган жойларида катта олимлардан дарс олган. Шу билан бирга шогирдлар ҳам орттирган. Мовароуннаҳрда фиқҳ илми ривожида Абдуллоҳ Субазмунийнинг ўрни катта. Чунки манбаларда унинг кўплаб фақиҳ олимлар устозлари қаторида туриши кўрсатиб ўтилган. Натижада муҳаддисликнинг шартларидан бири “ҳадис талабида сафар қилиш” қоидасини ҳам бажарган. Манбаларда унинг бир неча асари бор, дейилган бўлсада, олимнинг икки асари аниқланди: “Кашф ал- осор фи маноқиб Аби Ҳанифа” ва “Муснад Аби Ҳанифа”. “Кашф ал-осор” асарида ҳадислар, маноқиблар, фатволар, биографиялар ва бошқа ривоятларнинг адади ҳақида тўхтаб ўтилган. Мақолада “Кашф ал- осор” асарининг Ўзбекистон Фанлар Академияси Шарқшунослик институтида сақланаётган қўлёзма нусхаси ҳақида ҳам маълумотлар берилган. Шунингдек, Мовароуннаҳрдан чиққан баъзи муҳаддис-ровийлар ҳақида ҳам маълумотлар келган.","PeriodicalId":315975,"journal":{"name":"The Maturidiyya","volume":"129 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2023-08-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"АБДУЛЛОҲ СУБАЗМУНИЙ ВА УНИНГ “КАШФ АЛ-ОСОР” АСАРИ\",\"authors\":\"D. Muratov\",\"doi\":\"10.47980/moturidiy/2023-2/12\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Ушбу мақола мовароуннаҳрлик машҳур олим, муҳаддис ва фақиҳ Абдуллоҳ Субазмунийнинг ҳаёти ва илмий меросини ўрганишдан иборат. Олимнинг ҳаёт йўли ҳақида маълумотлар жуда оз. Манбаларда унинг фақиҳ олим бўлгани, сомонийлар даврида фаолият олиб борган ва дарс бергани ҳақида ёзилган бўлсада, улар бир-бирини такрорлайди. Бухорода фаолият олиб борган Абдуллоҳ Субазмуний ҳанафий фақиҳи бўлган. У зот Бухорода Абу Ҳафс Кабир оиласига шогирд ҳисобланиб, ўша ерда фиқҳдан дарс берган ҳамда манбаларда фатволар чиқаргани айтилади. Абдуллоҳ Субазмуний муҳаддис бўлгани сабабидан Ҳижоз, Ироқ, Хуросон юртларига сафар қилиб ўз илмини ошириб қайтган. Сафарлари давомида борган жойларида катта олимлардан дарс олган. Шу билан бирга шогирдлар ҳам орттирган. Мовароуннаҳрда фиқҳ илми ривожида Абдуллоҳ Субазмунийнинг ўрни катта. Чунки манбаларда унинг кўплаб фақиҳ олимлар устозлари қаторида туриши кўрсатиб ўтилган. Натижада муҳаддисликнинг шартларидан бири “ҳадис талабида сафар қилиш” қоидасини ҳам бажарган. Манбаларда унинг бир неча асари бор, дейилган бўлсада, олимнинг икки асари аниқланди: “Кашф ал- осор фи маноқиб Аби Ҳанифа” ва “Муснад Аби Ҳанифа”. “Кашф ал-осор” асарида ҳадислар, маноқиблар, фатволар, биографиялар ва бошқа ривоятларнинг адади ҳақида тўхтаб ўтилган. Мақолада “Кашф ал- осор” асарининг Ўзбекистон Фанлар Академияси Шарқшунослик институтида сақланаётган қўлёзма нусхаси ҳақида ҳам маълумотлар берилган. Шунингдек, Мовароуннаҳрдан чиққан баъзи муҳаддис-ровийлар ҳақида ҳам маълумотлар келган.\",\"PeriodicalId\":315975,\"journal\":{\"name\":\"The Maturidiyya\",\"volume\":\"129 1\",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2023-08-01\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"The Maturidiyya\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-2/12\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"The Maturidiyya","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-2/12","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
摘要
Ushbu makola movarounnaҳrlik mashҳur olim, muҳaddis va faqiҳ Abdulloҳ Subazmuning ҳayoti va ilmiy merosini organishdan iborat.Olimninng is the only one who has given the opportunity to work in the Olimninng.Mambalarda uning faqiҳ olim bullgani, somonijlar dawrida faoliyat olib borgan va dars bergani ҳaqiida yozilgan bullsada, ular birini takrorlaidi.布霍洛达村的居民阿卜杜勒-苏巴兹穆尼(Abdulloҳ Subazmuni ҳanafiy fáqiҳi bulgan)。在布霍洛达-阿布-Ҳafs-卡比尔(Buhoroda Abu Ҳafs Kabir oilasiga shogiird ҳisoblanib)的领地上,ўða fîqadan dars bergan ҳamda manbalarda fatwolar chikargan aitiladi。Abdulloҳ Subazmouniy muҳaddis bўulgani sababidan Ҳizh, Iroq, Khuroson yurtlariga safar qilib ўz ilmini oshirib qaitgan.他们的工作都是为了获得更多的利益。Shu bilan birga shogirdlar ҳam ortirgan.阿卜杜勒-苏巴兹穆宁(Abdulloҳ Subazmuning ўrnni katta)。在这个过程中,我们发现了许多新的问题和新的挑战。在全国范围内,"伊斯兰教 "被称为 "世界上最伟大的宗教 "之一。Manbalarda uning bir necha asari pine, deyilgan bulsada, olimning iqki asari aniklandi: "Kashf al- osor fi manoqib abi Ҳanifa" va "Musnad abi Ҳanifa".Kashf al-Osor "的内容包括:"Kashf al-Osor "asaridaҳadislar、manoқiblar、fatvollar、biographylar va boshqa rivoyatlarning adadi ҳaqida tuhtab utilgan。Kashf al-Osor" asarine 以及乌兹别克斯坦 Sharqshunoslik 学院的 "Sharqshunoslik "研究所将是在该国建立的第一个研究所。Shuningdek, Movarounnaҳrdan chikққan baezi muҳaddis-roviylar ҳaqida ҳam maulumotlar kelgan.
Ушбу мақола мовароуннаҳрлик машҳур олим, муҳаддис ва фақиҳ Абдуллоҳ Субазмунийнинг ҳаёти ва илмий меросини ўрганишдан иборат. Олимнинг ҳаёт йўли ҳақида маълумотлар жуда оз. Манбаларда унинг фақиҳ олим бўлгани, сомонийлар даврида фаолият олиб борган ва дарс бергани ҳақида ёзилган бўлсада, улар бир-бирини такрорлайди. Бухорода фаолият олиб борган Абдуллоҳ Субазмуний ҳанафий фақиҳи бўлган. У зот Бухорода Абу Ҳафс Кабир оиласига шогирд ҳисобланиб, ўша ерда фиқҳдан дарс берган ҳамда манбаларда фатволар чиқаргани айтилади. Абдуллоҳ Субазмуний муҳаддис бўлгани сабабидан Ҳижоз, Ироқ, Хуросон юртларига сафар қилиб ўз илмини ошириб қайтган. Сафарлари давомида борган жойларида катта олимлардан дарс олган. Шу билан бирга шогирдлар ҳам орттирган. Мовароуннаҳрда фиқҳ илми ривожида Абдуллоҳ Субазмунийнинг ўрни катта. Чунки манбаларда унинг кўплаб фақиҳ олимлар устозлари қаторида туриши кўрсатиб ўтилган. Натижада муҳаддисликнинг шартларидан бири “ҳадис талабида сафар қилиш” қоидасини ҳам бажарган. Манбаларда унинг бир неча асари бор, дейилган бўлсада, олимнинг икки асари аниқланди: “Кашф ал- осор фи маноқиб Аби Ҳанифа” ва “Муснад Аби Ҳанифа”. “Кашф ал-осор” асарида ҳадислар, маноқиблар, фатволар, биографиялар ва бошқа ривоятларнинг адади ҳақида тўхтаб ўтилган. Мақолада “Кашф ал- осор” асарининг Ўзбекистон Фанлар Академияси Шарқшунослик институтида сақланаётган қўлёзма нусхаси ҳақида ҳам маълумотлар берилган. Шунингдек, Мовароуннаҳрдан чиққан баъзи муҳаддис-ровийлар ҳақида ҳам маълумотлар келган.