作为年轻人压力、焦虑、抑郁和成瘾经历的主席，与孩子建立有效的关系

STED Journal Pub Date : 2021-07-11 DOI:10.7251/STED2101012I

Elvir Ibeljić, Mirko Đurić

{"title":"作为年轻人压力、焦虑、抑郁和成瘾经历的主席，与孩子建立有效的关系","authors":"Elvir Ibeljić, Mirko Đurić","doi":"10.7251/STED2101012I","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Istraživanjem se nastojalo utvrditi uticaj afektivne vezanosti u djetinjstvu kao prediktora stresa, anksioznosti, depresije i adverzivnih iskustava kod mladih. Uzorak istraživanja činilo je 202 ispitanika, ujednačeni po polu (Nm=102; Nž=100), koji dolaze sa područja grada Bihać i okoline. Za potrebe istraživanja korišteni su upitnik depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS skala), upitnik adverzivnih iskustava iz djetinjstva (ACE) i upitnik porodične afektivne vezanosti (PAVb). Nepotpunost porodice narušava porodičnu strukturu i remeti njeno prirodno stanje što može dovesti do patologije afektivne vezanosti koja se u našem istraživanju pokazala kao značajan prediktor internalizirajućih (simptomi anksioznosti i depresije) promjena u ponašanja kod mladih (p.01). Nekonzistentnost odnosa u porodici dovodi i do potencijalno traumatskih, adverzivnih, iskustva koja je osoba mogla da doživi u periodu od rođenja do 18 godine života a čija simptomatologija je pokazana na statistički značajnom nivou (p.01) u ovom istraživanju. Istraživanja ukazuju na konzistentne spolne razlike u kojima žene imaju intezivnije internalizirajuće simptome od muškaraca što u ovom istraživanju nije pokazano kroz statističku značajnost. Naime, zbog razlika u adolescenciji koje postoje u stilu suočavanja sa stresnim situacijama između muškaraca i žena, rezultati ovog istraživanja ukazuju da postoje razlike u kojima muškarci pokazuju statistički značajnije (p.01) ispoljvanje depresivnosti i u prosjeku izraženije simptome anksioznosti i adverzivnih iskustava, a žene samo statistički značajno (p.01) ispoljavanje simptoma stresa.","PeriodicalId":33616,"journal":{"name":"STED Journal","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2021-07-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"AFEKTIVNA VEZANOST U DJETINJSTVU KAO PREDIKTOR STRESA, ANKSIOZNOSTI, DEPRESIVNOSTI I ADVERZIVNIH ISKUSTAVA KOD MLADIH\",\"authors\":\"Elvir Ibeljić, Mirko Đurić\",\"doi\":\"10.7251/STED2101012I\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Istraživanjem se nastojalo utvrditi uticaj afektivne vezanosti u djetinjstvu kao prediktora stresa, anksioznosti, depresije i adverzivnih iskustava kod mladih. Uzorak istraživanja činilo je 202 ispitanika, ujednačeni po polu (Nm=102; Nž=100), koji dolaze sa područja grada Bihać i okoline. Za potrebe istraživanja korišteni su upitnik depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS skala), upitnik adverzivnih iskustava iz djetinjstva (ACE) i upitnik porodične afektivne vezanosti (PAVb). Nepotpunost porodice narušava porodičnu strukturu i remeti njeno prirodno stanje što može dovesti do patologije afektivne vezanosti koja se u našem istraživanju pokazala kao značajan prediktor internalizirajućih (simptomi anksioznosti i depresije) promjena u ponašanja kod mladih (p.01). Nekonzistentnost odnosa u porodici dovodi i do potencijalno traumatskih, adverzivnih, iskustva koja je osoba mogla da doživi u periodu od rođenja do 18 godine života a čija simptomatologija je pokazana na statistički značajnom nivou (p.01) u ovom istraživanju. Istraživanja ukazuju na konzistentne spolne razlike u kojima žene imaju intezivnije internalizirajuće simptome od muškaraca što u ovom istraživanju nije pokazano kroz statističku značajnost. Naime, zbog razlika u adolescenciji koje postoje u stilu suočavanja sa stresnim situacijama između muškaraca i žena, rezultati ovog istraživanja ukazuju da postoje razlike u kojima muškarci pokazuju statistički značajnije (p.01) ispoljvanje depresivnosti i u prosjeku izraženije simptome anksioznosti i adverzivnih iskustava, a žene samo statistički značajno (p.01) ispoljavanje simptoma stresa.\",\"PeriodicalId\":33616,\"journal\":{\"name\":\"STED Journal\",\"volume\":\" \",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2021-07-11\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"STED Journal\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.7251/STED2101012I\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"STED Journal","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/STED2101012I","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

摘要

这项研究试图确定童年关系受损对年轻人压力、焦虑、抑郁和广告的影响。Uzorak istraživanja č。在研究中，使用了抑郁、焦虑和压力（DASS量表）、儿童广告体验（ACE）和家庭亲和力问卷（PAVb）。家庭的不完整性会导致家庭结构和自然状态的紊乱，因此它会导致有效关系的病理学，这在我们的研究中已被证明是年轻人内化（焦虑和抑郁）行为变化的重要前身（例如01），一个人从出生到18岁可能经历的经历，其症状在本研究中以统计水平显示（第01页）。研究表明，在这项研究中，女性比男性有更强烈的内化症状的性别差异是一致的，但没有通过统计显著性来显示。与青春期男性和女性处理压力的方式相反，这项研究的结果表明，男性表现出统计学上更显著的抑郁以及焦虑和广告症状的结果存在差异，女性在压力症状方面只有统计学意义。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

查看原文

微信好友朋友圈 QQ好友复制链接

本刊更多论文

AFEKTIVNA VEZANOST U DJETINJSTVU KAO PREDIKTOR STRESA, ANKSIOZNOSTI, DEPRESIVNOSTI I ADVERZIVNIH ISKUSTAVA KOD MLADIH

Istraživanjem se nastojalo utvrditi uticaj afektivne vezanosti u djetinjstvu kao prediktora stresa, anksioznosti, depresije i adverzivnih iskustava kod mladih. Uzorak istraživanja činilo je 202 ispitanika, ujednačeni po polu (Nm=102; Nž=100), koji dolaze sa područja grada Bihać i okoline. Za potrebe istraživanja korišteni su upitnik depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS skala), upitnik adverzivnih iskustava iz djetinjstva (ACE) i upitnik porodične afektivne vezanosti (PAVb). Nepotpunost porodice narušava porodičnu strukturu i remeti njeno prirodno stanje što može dovesti do patologije afektivne vezanosti koja se u našem istraživanju pokazala kao značajan prediktor internalizirajućih (simptomi anksioznosti i depresije) promjena u ponašanja kod mladih (p.01). Nekonzistentnost odnosa u porodici dovodi i do potencijalno traumatskih, adverzivnih, iskustva koja je osoba mogla da doživi u periodu od rođenja do 18 godine života a čija simptomatologija je pokazana na statistički značajnom nivou (p.01) u ovom istraživanju. Istraživanja ukazuju na konzistentne spolne razlike u kojima žene imaju intezivnije internalizirajuće simptome od muškaraca što u ovom istraživanju nije pokazano kroz statističku značajnost. Naime, zbog razlika u adolescenciji koje postoje u stilu suočavanja sa stresnim situacijama između muškaraca i žena, rezultati ovog istraživanja ukazuju da postoje razlike u kojima muškarci pokazuju statistički značajnije (p.01) ispoljvanje depresivnosti i u prosjeku izraženije simptome anksioznosti i adverzivnih iskustava, a žene samo statistički značajno (p.01) ispoljavanje simptoma stresa.

求助全文

通过发布文献求助，成功后即可免费获取论文全文。去求助

来源期刊

STED Journal

自引率

0.00%

发文量

审稿时长

4 weeks