КЊИГА О ЧЕТИРИ РЕВОЛУЦИЈЕ

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС Pub Date : 2022-03-03 DOI:10.7251/sic2205201s

Радован Субић

{"title":"КЊИГА О ЧЕТИРИ РЕВОЛУЦИЈЕ","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic2205201s","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Милош Ковић предаје Општу историју XIX вијека на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.Четири револуције. Европа и свет 1774–1799. његово је најновије дјело. Писање књига посвећених европској и свјетској историји није уобичајена пракса српских историча- ра, њихове су теме по правилу „локалног“, националног карактера. Синте- тички приступ уз истовремено постављање српске историје у шири европ- ски и свјетски контекст такође је ријеткост. На прсте једне руке могуће је набројати домаће историчаре који су се прихватили таквог задатка. По- ред теме, хронолошки оквир такође представља својеврсно изненађење. Милош Ковић се до сада, у својим научним радовима и већини моногра- фија, фокусирао на златно доба српске културе (1903–1914), године Велике источне кризе (1875–1878) и период Првог свјетског рата (1914–1918) да би овом књигом „отишао“ на почетак дугог деветнаестог вијека о којем пише и предаје скоро двије деценије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"194 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/sic2205201s","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Милош Ковић предаје Општу историју XIX вијека на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.Четири револуције. Европа и свет 1774–1799. његово је најновије дјело. Писање књига посвећених европској и свјетској историји није уобичајена пракса српских историча- ра, њихове су теме по правилу „локалног“, националног карактера. Синте- тички приступ уз истовремено постављање српске историје у шири европ- ски и свјетски контекст такође је ријеткост. На прсте једне руке могуће је набројати домаће историчаре који су се прихватили таквог задатка. По- ред теме, хронолошки оквир такође представља својеврсно изненађење. Милош Ковић се до сада, у својим научним радовима и већини моногра- фија, фокусирао на златно доба српске културе (1903–1914), године Велике источне кризе (1875–1878) и период Првог свјетског рата (1914–1918) да би овом књигом „отишао“ на почетак дугог деветнаестог вијека о којем пише и предаје скоро двије деценије.

查看原文