Кроз истраживање односа сатиричне штампе, па и ау- стријског друштва, према “другима” настојали смо указати како су се у постојећу слику јавности о Балкану уклапали процеси, догађаји и лично- сти из љета 1913. године. Рад разматра различите обрасце стереотипног типизирања Балкана и његових народа у бечким сатиричним листовима Кикерики и Винер Карикатурен у вријеме Другог балканског рата. Поред анализе карикатуралних представа непосредних учесника ратних де- шавања, пажња ће бити придата и карикатурама које осликавају однос Аустроугарске и Русије према дешавањима на Балкану. Примарни циљ рада ће се односити на идентификовање и анализу посредством кари- катура пласираних предрасуда и стереотипа о актерима Другог балкан- ског рата.
{"title":"СТЕРЕОТИПНЕ КАРИКАТУРЕ ЛИСТОВА КИКЕРИКИ И ВИНЕР КАРИКАТУРЕН О ДРУГОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ","authors":"Стојанка Лужија","doi":"10.7251/sic2205103l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205103l","url":null,"abstract":"Кроз истраживање односа сатиричне штампе, па и ау- стријског друштва, према “другима” настојали смо указати како су се у постојећу слику јавности о Балкану уклапали процеси, догађаји и лично- сти из љета 1913. године. Рад разматра различите обрасце стереотипног типизирања Балкана и његових народа у бечким сатиричним листовима Кикерики и Винер Карикатурен у вријеме Другог балканског рата. Поред анализе карикатуралних представа непосредних учесника ратних де- шавања, пажња ће бити придата и карикатурама које осликавају однос Аустроугарске и Русије према дешавањима на Балкану. Примарни циљ рада ће се односити на идентификовање и анализу посредством кари- катура пласираних предрасуда и стереотипа о актерима Другог балкан- ског рата.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"2 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124280407","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Монографија Студентска бригада Војске Републике Српске је иза- шла из штампе 2021. године у Бањој Луци. Њен аутор Горан Латино- вић је професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. На његов приједлог, предмет Историја Републике Српске уведен је на основне и мастер студије историје истог факултета. Аутор истиче да му је примарни циљ био да истражи догађаје који су изазвали тако велику пажњу и опречна мишљења, а истовремено били тако мало истражени и научно обрађени као што су: мобилизација студената, про- фесора и асистената Универзитета у Бањој Луци, формирање посебне бригаде Војске Републике Српске и њено упућивање на фронт у јесен 1994. Како аутор пише, потреба у јавности за упознавањем и осна- живањем културе сјећања на ратни пут Студентске бригаде сасвим је очигледна.
{"title":"СТУДЕНТСКА БРИГАДА","authors":"Душан Драгаш","doi":"10.7251/sic2205216d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205216d","url":null,"abstract":"Монографија Студентска бригада Војске Републике Српске је иза- шла из штампе 2021. године у Бањој Луци. Њен аутор Горан Латино- вић је професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. На његов приједлог, предмет Историја Републике Српске уведен је на основне и мастер студије историје истог факултета. Аутор истиче да му је примарни циљ био да истражи догађаје који су изазвали тако велику пажњу и опречна мишљења, а истовремено били тако мало истражени и научно обрађени као што су: мобилизација студената, про- фесора и асистената Универзитета у Бањој Луци, формирање посебне бригаде Војске Републике Српске и њено упућивање на фронт у јесен 1994. Како аутор пише, потреба у јавности за упознавањем и осна- живањем културе сјећања на ратни пут Студентске бригаде сасвим је очигледна.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"25 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133948512","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Милош Ковић предаје Општу историју XIX вијека на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.Четири револуције. Европа и свет 1774–1799. његово је најновије дјело. Писање књига посвећених европској и свјетској историји није уобичајена пракса српских историча- ра, њихове су теме по правилу „локалног“, националног карактера. Синте- тички приступ уз истовремено постављање српске историје у шири европ- ски и свјетски контекст такође је ријеткост. На прсте једне руке могуће је набројати домаће историчаре који су се прихватили таквог задатка. По- ред теме, хронолошки оквир такође представља својеврсно изненађење. Милош Ковић се до сада, у својим научним радовима и већини моногра- фија, фокусирао на златно доба српске културе (1903–1914), године Велике источне кризе (1875–1878) и период Првог свјетског рата (1914–1918) да би овом књигом „отишао“ на почетак дугог деветнаестог вијека о којем пише и предаје скоро двије деценије.
{"title":"КЊИГА О ЧЕТИРИ РЕВОЛУЦИЈЕ","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic2205201s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205201s","url":null,"abstract":"Милош Ковић предаје Општу историју XIX вијека на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.Четири револуције. Европа и свет 1774–1799. његово је најновије дјело. Писање књига посвећених европској и свјетској историји није уобичајена пракса српских историча- ра, њихове су теме по правилу „локалног“, националног карактера. Синте- тички приступ уз истовремено постављање српске историје у шири европ- ски и свјетски контекст такође је ријеткост. На прсте једне руке могуће је набројати домаће историчаре који су се прихватили таквог задатка. По- ред теме, хронолошки оквир такође представља својеврсно изненађење. Милош Ковић се до сада, у својим научним радовима и већини моногра- фија, фокусирао на златно доба српске културе (1903–1914), године Велике источне кризе (1875–1878) и период Првог свјетског рата (1914–1918) да би овом књигом „отишао“ на почетак дугог деветнаестог вијека о којем пише и предаје скоро двије деценије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"194 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116401938","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Тема рада је дипломатска мисија и посета Милована Миловановића, министра иностраних дела Краљевине Србије, западним престоницама у октобру и новембру месецу 1908. године на почетку Ане- ксионе кризе. Анексиона криза била је догађај који је из основа потресаo Балканско полуострво почетком XX века, претећи да Европу увуче у сукоб ширих размера. Акценат у раду стављен је на активност Миловановића и разговоре са представницима дипломатија великих европских сила у циљу разрешења кризе и проналажења што прихватљивијег решења за Краљевину Србију.
{"title":"ДИПЛОМАТСКА МИСИЈА МИЛОВАНА МИЛОВАНОВИЋА У ЗАПАДНОЕВРОПСКИМ ПРЕСТОНИЦАМА НА ПОЧЕТКУ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 1908. ГОДИНЕ","authors":"Ненад Анжел","doi":"10.7251/sic2205079a","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205079a","url":null,"abstract":"Тема рада је дипломатска мисија и посета Милована Миловановића, министра иностраних дела Краљевине Србије, западним престоницама у октобру и новембру месецу 1908. године на почетку Ане- ксионе кризе. Анексиона криза била је догађај који је из основа потресаo Балканско полуострво почетком XX века, претећи да Европу увуче у сукоб ширих размера. Акценат у раду стављен је на активност Миловановића и разговоре са представницима дипломатија великих европских сила у циљу разрешења кризе и проналажења што прихватљивијег решења за Краљевину Србију.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"3 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"117316194","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад тежи да прикаже сличности и разлике у просветним и културним приликама у Египту и Босни и Херцеговини. Некадашње ос- манске провинције нашле су се под страном влашћу у епохи новог им- перијализма. Приказујући заједничке феномене у две области као што су култура и просвета у једној неупитној колонији као што је Египат и на територији Босне и Херцеговине указујемо на суштину аустроугарског присуства на Балкану. Кроз сличности и разлике у културно-просветној политици указано је на колонијални карактер окупације Босне и Херце- говине.
{"title":"КОЛОНИЈАЛНИ ОКВИР КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ПОЛИТИКЕ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ЕГИПТУ И АУСТРО-УГАРСКЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1910–1914)","authors":"Ања Николић","doi":"10.7251/sic2205120n","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205120n","url":null,"abstract":"Рад тежи да прикаже сличности и разлике у просветним и културним приликама у Египту и Босни и Херцеговини. Некадашње ос- манске провинције нашле су се под страном влашћу у епохи новог им- перијализма. Приказујући заједничке феномене у две области као што су култура и просвета у једној неупитној колонији као што је Египат и на територији Босне и Херцеговине указујемо на суштину аустроугарског присуства на Балкану. Кроз сличности и разлике у културно-просветној политици указано је на колонијални карактер окупације Босне и Херце- говине.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"8 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114416547","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Поводом годишњице упокојења Његовог преосвештенства еписко- па умировљеног захумско-херцеговачко и приморског господина проф. др Атанасије (Јевтића) из штампе је изашла књига „Атанасије – један жи- вотопис“. Књигу је приредио Његово преосвештенство епископ западно- амерички проф. др Максим (Васиљевић). Ова публикација представља значајно дело за историју Српске православне цркве, српског народа и историју Републике Српске. Епископ Атанасије рођен је као Зоран Јевтић 26. децембра 1937/8. јануара 1938. године у селу Брдарици код Ваљева од оца Милане и мајке Савке рођене Брисић. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1958. године заједно у генерацији са (Ристом Радовићем) потоњим епископом банатским и Митрополитом црногорско-примор- ским блаженопочившим проф. др Амфилохијем (Радовићем).
在已故黑塞哥维纳和海滨主教阿塔纳西耶（Athanasije）博士教授安息周年之际，出版了《阿塔纳西耶--一位活着的作家》一书。这本书是受美国西部主教 Maxim (Vassiev) 博士教授的委托出版的。这本书是塞尔维亚东正教会、塞尔维亚人民和塞尔维亚共和国历史的重要作品。阿塔纳西耶主教出生于1937年12月26日/1938年1月8日。1938年1月8日出生于布里希奇（Brdaritsi kod Vajjeva od otsa Milane i maje Savke roje Brišić）村。他于 1958 年毕业于贝尔格莱德斯维蒂-萨瓦神学院，与当时的巴纳特主教兼黑海和普里莫尔耶主教、受祝福的教授阿姆菲洛希耶博士（Radovoj）一同毕业。
{"title":"СИМБОЛИ ВАСКРСА: ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ (ЈЕВТИЋ) И ИСТОРИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","authors":"Остоја Раилић","doi":"10.7251/sic2205206r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205206r","url":null,"abstract":"Поводом годишњице упокојења Његовог преосвештенства еписко- па умировљеног захумско-херцеговачко и приморског господина проф. др Атанасије (Јевтића) из штампе је изашла књига „Атанасије – један жи- вотопис“. Књигу је приредио Његово преосвештенство епископ западно- амерички проф. др Максим (Васиљевић). Ова публикација представља значајно дело за историју Српске православне цркве, српског народа и историју Републике Српске. Епископ Атанасије рођен је као Зоран Јевтић 26. децембра 1937/8. јануара 1938. године у селу Брдарици код Ваљева од оца Милане и мајке Савке рођене Брисић. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1958. године заједно у генерацији са (Ристом Радовићем) потоњим епископом банатским и Митрополитом црногорско-примор- ским блаженопочившим проф. др Амфилохијем (Радовићем).","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128692347","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
В статье подробно разбираются основные темы дис- куссии К.Н. Леонтьева с Ф.М. Достоевским. Длившаяся много лет, она об- нажила принципиальные несогласия двух близких к церкви писателей в православно-католическом и славянофильско-западническом аспектах. Широкая православная и антипапская проповедь Достоевского; образы «старцев» в его творчестве, а также отношение к православным славя- нам и их исторической судьбе, подталкивали Леонтьева к более четкому формулированию его критической позиции по этим пунктам.
{"title":"К.Н.ЛЕОНТЬЕВ И Ф.М.ДОСТОЕВСКИЙ: СПОР О ВЕРЕ И ПРАВОСЛАВНЫХ СЛАВЯНАХ","authors":"Иван Федорович Прийма","doi":"10.7251/sic2205015p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205015p","url":null,"abstract":"В статье подробно разбираются основные темы дис- куссии К.Н. Леонтьева с Ф.М. Достоевским. Длившаяся много лет, она об- нажила принципиальные несогласия двух близких к церкви писателей в православно-католическом и славянофильско-западническом аспектах. Широкая православная и антипапская проповедь Достоевского; образы «старцев» в его творчестве, а также отношение к православным славя- нам и их исторической судьбе, подталкивали Леонтьева к более четкому формулированию его критической позиции по этим пунктам.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"166 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115318094","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
На основу доступних историјских извора, у раду се анализира рад партизанског суда у ослобођеном Приједору од 16. маја до 10. јуна 1942. године. Многе усташе и други злочинци нису се успјели из- вући из града, па су настојали да се прикрију међу цивилима у граду или околним селима. Партизани су оформили посебан суд који је имао за- датак да трага за злочинцима и да их казни за њихове злочине. Суду су помагали грађани Приједора, комунистички илегалци и обични грађани који су познавали многе заробљене или скривене злочинце. Рад доноси и податке о злоупотреби пресуда партизанског суда од стране пропаганде НДХ, која је ликвидиране злочинце представљала као недужне Хрвате римокатоличке и исламске вјероисповјести.
根据现有的历史证据，雷达分析了 1942 年 5 月 16 日至 6 月 10 日奥斯陆波恩普里耶多尔游击队法庭的雷达。许多乌斯塔什人和其他作恶者有时间离开小镇，但他们坚持要为小镇或周边村庄的文明做出贡献。游击队组织了一个法庭，负责处决他们的恶行。法庭得到了普里耶多尔伯爵、共产主义非法移民和当地伯爵的协助，这些人知道他们的许多收入或罪行。Rad denunciations and taxes on the abuse of the partisan court of the NDH propaganda country, which has liquidated the evil deeds presented as a problem in the Hrvatje Roman Catholic and Islamic faiths.
{"title":"ПАРТИЗАНСКИ ВОЈНИ СУД У ОСЛОБОЂЕНОМ ПРИЈЕДОРУ МАЈ–ЈУН 1942. ГОДИНЕ","authors":"Борис Радаковић","doi":"10.7251/sic2205142r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205142r","url":null,"abstract":"На основу доступних историјских извора, у раду се анализира рад партизанског суда у ослобођеном Приједору од 16. маја до 10. јуна 1942. године. Многе усташе и други злочинци нису се успјели из- вући из града, па су настојали да се прикрију међу цивилима у граду или околним селима. Партизани су оформили посебан суд који је имао за- датак да трага за злочинцима и да их казни за њихове злочине. Суду су помагали грађани Приједора, комунистички илегалци и обични грађани који су познавали многе заробљене или скривене злочинце. Рад доноси и податке о злоупотреби пресуда партизанског суда од стране пропаганде НДХ, која је ликвидиране злочинце представљала као недужне Хрвате римокатоличке и исламске вјероисповјести.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"613 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126895533","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Изучавање ратних злочина, поготову мотивације за њи- хово чињење, веома је сложена област. Једно од основних питања јесте „како је могуће“ да се догоде сурови злочини. Године 1996. објављена је књига Данијела Јоне Голдхагена, америчког социолога јеврејског по- ријекла, под називом „Хитлерови добровољни џелати: обични Немци и Холокауст.“ Голдхаген у овој књизи суштински не говорио о нацистима злочинцима, него о „Нијемцима злочинцима“ везаним за посебну врсту елиминационистичког антисемитизма укоријењеног у „њемачком кул- турном моделу“. То је са собом носило оптужбе критичара о промовисању колективне кривице. Циљ рада је да се сагледа како је текао историјски и контекстуални развој те дебате и како су теоријска питања везана за њу утицала на посматрање Геноцида над Србима у НДХ. Све чешћа колекти- визација кривице, послије „ратова за југословенско насљеђе“, у савреме- ном дискурсу Њемачке и Запада, у којем се та кривица по правилу везује за Србе, показује поразне резултате слабог утицаја историографије на политику, али и јаког утицаја политике на историографију.
伤痛是一种现成的行动动机，对伤痛的研究是一个复杂的领域。其中一个主要问题是 "如何才能 "犯下严酷的错误。1996 年，美国社会学家丹尼尔-戈尔哈根（Danielle J. Goldhagen）出版了一本名为《希特勒的志愿者：德国人与大屠杀》（Hitler's Volunteers: the Germans and the Holocaust）的书。"戈尔哈根在书中并没有提到纳粹恶人，他说的是 "德国恶人"，他们犯下了一种暴力形式的消除主义反犹太主义，他在 "德国文化模式 "中对此进行了指责。这也被用作批判宣扬集体不公正的契机。我们不妨来看看这场辩论的历史和背景发展，以及如何处理 NDH 中塞尔维亚种族灭绝的理论问题。克里维采地区的捷克集体是 "乌戈斯洛维尼亚民族的集结点"，在当代德国和西方的论述中、在塞尔维亚，这种弯曲通常是政治史学薄弱或政治史学薄弱的结果。
{"title":"„КАКО ЈЕ МОГУЋЕ?“ - ГОЛДХАГЕН ДЕБАТА 25 ГОДИНА КАСНИЈЕ У ЈАВНОЈ СВИЈЕСТИ, ИСТОРИОГРАФИЈИ И КУЛТУРИ ПАМЋЕЊА","authors":"Предраг Лозо","doi":"10.7251/sic2205162l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205162l","url":null,"abstract":"Изучавање ратних злочина, поготову мотивације за њи- хово чињење, веома је сложена област. Једно од основних питања јесте „како је могуће“ да се догоде сурови злочини. Године 1996. објављена је књига Данијела Јоне Голдхагена, америчког социолога јеврејског по- ријекла, под називом „Хитлерови добровољни џелати: обични Немци и Холокауст.“ Голдхаген у овој књизи суштински не говорио о нацистима злочинцима, него о „Нијемцима злочинцима“ везаним за посебну врсту елиминационистичког антисемитизма укоријењеног у „њемачком кул- турном моделу“. То је са собом носило оптужбе критичара о промовисању колективне кривице. Циљ рада је да се сагледа како је текао историјски и контекстуални развој те дебате и како су теоријска питања везана за њу утицала на посматрање Геноцида над Србима у НДХ. Све чешћа колекти- визација кривице, послије „ратова за југословенско насљеђе“, у савреме- ном дискурсу Њемачке и Запада, у којем се та кривица по правилу везује за Србе, показује поразне резултате слабог утицаја историографије на политику, али и јаког утицаја политике на историографију.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"23 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126539046","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
С великом тугом и жаљењем примили смо вијест да је 13. августа 2022. године у Београду, у 97 години живота, преминула академик Десанка Ковачевић-Којић. Без сумње једна од најистакнутијих српских историчар- ки, остаће упамћена не само по беспријекорном научном раду којим је одавно на пољу медиевистике заслужила и стекла ореол бесмртности, већ и по изузетној личности ненаметљиве природе и невјероватне енергије, којом је плијенила, а неријетко, кроз искрену несебичност и жељу да се нађе другом у невољи, и покретала све око себе.
{"title":"ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ","authors":"Бојан Ђ. Крунић","doi":"10.7251/sic2205223k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205223k","url":null,"abstract":"С великом тугом и жаљењем примили смо вијест да је 13. августа 2022. године у Београду, у 97 години живота, преминула академик Десанка Ковачевић-Којић. Без сумње једна од најистакнутијих српских историчар- ки, остаће упамћена не само по беспријекорном научном раду којим је одавно на пољу медиевистике заслужила и стекла ореол бесмртности, већ и по изузетној личности ненаметљиве природе и невјероватне енергије, којом је плијенила, а неријетко, кроз искрену несебичност и жељу да се нађе другом у невољи, и покретала све око себе.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122951512","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：