{"title":"ТУХАФ ВИЛАЈЕТ. ПЕРЦЕПЦИЈА БОСНЕ И КУЛТУРАЛНА ИНТЕРАКЦИЈА У КЊИЖЕВНОМ ДЈЕЛУ ИВЕ АНДРИЋА","authors":"Саша Шмуља","doi":"10.7251/PNSJK1605043S","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Аутор овога текста настојао је на једном мјесту анализирати главнинуоних елемената у опусу Иве Андрића који се на експлицитан начин тичу Боснеи људи у њој. На поетичком и значењском плану ови елементи чине значајанкорпус разнородних рефлексија чији је заједнички именилац перцепција Бо-сне, а у полифонији Андрићевих дјела у вези с тим издвајају се нарочито лико-ви странаца. Странац у Босни као фигура у Андрићевом опусу јавља се у вели-ком броју његових остварења, прије свега у романескном и приповједном кор-пусу, али исто тако и у другим дјелима овога писца. Андрићев странац критич-ки перципира Босну, изражава о њој аутентичан став и мишљење формирано уискуству непосредног сусрета с овом земљом и њеним људима. Критичка пер-цепција Босне у белетристичким остварењима Иве Андрића тематски је изазову стварању једне нарочите типологије, при чему је у његовом дјелу тежиштекритичког мишљења о Босни управо на ликовима. Методолошки приступ икритички аспект истраживања у основи су имаголошке и културолошке приро-де, будући да се једно од тежишних питања у Андрићевом опусу поставља и усвјетлу производње другости у најширем смислу, при чему је то друго, „вјечитострано” у Андрићевом дјелу, поприште и позорница културалне интеракцијеиз које ова проблематика и произилази – најчешће сама Босна.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"295 ","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2018-09-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/PNSJK1605043S","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Аутор овога текста настојао је на једном мјесту анализирати главнинуоних елемената у опусу Иве Андрића који се на експлицитан начин тичу Боснеи људи у њој. На поетичком и значењском плану ови елементи чине значајанкорпус разнородних рефлексија чији је заједнички именилац перцепција Бо-сне, а у полифонији Андрићевих дјела у вези с тим издвајају се нарочито лико-ви странаца. Странац у Босни као фигура у Андрићевом опусу јавља се у вели-ком броју његових остварења, прије свега у романескном и приповједном кор-пусу, али исто тако и у другим дјелима овога писца. Андрићев странац критич-ки перципира Босну, изражава о њој аутентичан став и мишљење формирано уискуству непосредног сусрета с овом земљом и њеним људима. Критичка пер-цепција Босне у белетристичким остварењима Иве Андрића тематски је изазову стварању једне нарочите типологије, при чему је у његовом дјелу тежиштекритичког мишљења о Босни управо на ликовима. Методолошки приступ икритички аспект истраживања у основи су имаголошке и културолошке приро-де, будући да се једно од тежишних питања у Андрићевом опусу поставља и усвјетлу производње другости у најширем смислу, при чему је то друго, „вјечитострано” у Андрићевом дјелу, поприште и позорница културалне интеракцијеиз које ова проблематика и произилази – најчешће сама Босна.