Категорије приповједач и перспектива приповиједања посматране су иразмотрене у овоме раду у оквирима неких од најутицајнијих теорија припови-једања у другој половини двадесетог вијека, периоду у коме је наратологијастасала као самостална дисциплина и доживјела велики успон. Иако су нара-тор и перспектива из које посматра догађаје које презентује у приповједномтексту два засебна чиниоца, теоретичари различитих оријентација дозвољавајуњихово обједињавање у оквирима прецизно дефинисаног интерпретативногприступа. У овоме раду су, укратко, колико је то било нужно за обраду насло-вом задате теме, представљене теорије приповиједања Волфганга Кајзера, Веј-на Бута, Франца Штанцла, Жерара Женета и Мике Бал. Указано је на њиховеидејне подударности и терминолошке разлике, као и на драгоцјена нијансира-ња која назначава свака од посматраних приповједних теоријских платформи.Садржајно и терминолошки ни једна од теорија приповиједања нема опште-прихваћен статус, због чега се у раду залажемо за приступ који би интегрисаодобре стране сваке од њих, а занемарио оне које су оспорене усљед непримје-њивости. С обзиром на значај наратора и његовог статуса у причи, чинилацакоји представљају услов њеног приповједног карактера, сачинили смо једнумогућу типологију позиције приповједача која се темељи на ставовима наведе-них теоретичара књижевности. Као и сваки други вид теоријског уопштавања унауци о књижевности и понуђена типологија има смисла само уколико је ин-терпретативно примјењива и саобразна са разноврсном природом прознихкњижевних дјела.
{"title":"ПРИПОВЈЕДАЧ И ЊЕГОВА ОБЛИЧЈА КА ЈЕДНОЈ МОГУЋОЈ ТИПОЛОГИЈИ ПРИПОВЈЕДАЧЕВЕ ПОЗИЦИЈЕ У НАРАТИВНИМ ТЕКСТОВИМА","authors":"Душко В. Певуља","doi":"10.7251/pnsjk1807051p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807051p","url":null,"abstract":"Категорије приповједач и перспектива приповиједања посматране су иразмотрене у овоме раду у оквирима неких од најутицајнијих теорија припови-једања у другој половини двадесетог вијека, периоду у коме је наратологијастасала као самостална дисциплина и доживјела велики успон. Иако су нара-тор и перспектива из које посматра догађаје које презентује у приповједномтексту два засебна чиниоца, теоретичари различитих оријентација дозвољавајуњихово обједињавање у оквирима прецизно дефинисаног интерпретативногприступа. У овоме раду су, укратко, колико је то било нужно за обраду насло-вом задате теме, представљене теорије приповиједања Волфганга Кајзера, Веј-на Бута, Франца Штанцла, Жерара Женета и Мике Бал. Указано је на њиховеидејне подударности и терминолошке разлике, као и на драгоцјена нијансира-ња која назначава свака од посматраних приповједних теоријских платформи.Садржајно и терминолошки ни једна од теорија приповиједања нема опште-прихваћен статус, због чега се у раду залажемо за приступ који би интегрисаодобре стране сваке од њих, а занемарио оне које су оспорене усљед непримје-њивости. С обзиром на значај наратора и његовог статуса у причи, чинилацакоји представљају услов њеног приповједног карактера, сачинили смо једнумогућу типологију позиције приповједача која се темељи на ставовима наведе-них теоретичара књижевности. Као и сваки други вид теоријског уопштавања унауци о књижевности и понуђена типологија има смисла само уколико је ин-терпретативно примјењива и саобразна са разноврсном природом прознихкњижевних дјела.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"183 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115072348","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Учи о томе како се треба молити, и истовремено устремљује умнаш и од земље узноси и к небесима приљепљује. Заповиједанам да казујемо: Оче наш који си на небесима. Онај што БогаОцем именује потребно је да буде праведан и да живи тако како себе неби пројавио недостојним тог сродства. Такође поучава да браћа чинезаједничку молитву, јер не каже Оче мој, него Оче наш, узаконившитиме и да молитве приносимо као заједничко тијело Црквено, и да никоне брине само о себи но свагда и о ближњему, и да нико није бољи оддругога ни у чему, нити богаташ од сиромаха, нити господар од слуге,нити властелин од њему подређеног човјека, нити цар од обичног војни-ка или мудар од незналице. Свима је даровао исту благородност, свакогаје подједнако удостојио да Бога Оцем назива.
{"title":"ПОДСЈЕЋАЊА: Из Законоправила Светог Саве (1219)","authors":"- -","doi":"10.7251/pnsjk1908009o","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908009o","url":null,"abstract":"Учи о томе како се треба молити, и истовремено устремљује умнаш и од земље узноси и к небесима приљепљује. Заповиједанам да казујемо: Оче наш који си на небесима. Онај што БогаОцем именује потребно је да буде праведан и да живи тако како себе неби пројавио недостојним тог сродства. Такође поучава да браћа чинезаједничку молитву, јер не каже Оче мој, него Оче наш, узаконившитиме и да молитве приносимо као заједничко тијело Црквено, и да никоне брине само о себи но свагда и о ближњему, и да нико није бољи оддругога ни у чему, нити богаташ од сиромаха, нити господар од слуге,нити властелин од њему подређеног човјека, нити цар од обичног војни-ка или мудар од незналице. Свима је даровао исту благородност, свакогаје подједнако удостојио да Бога Оцем назива.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"13 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129321567","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Више пута је речено да је наше вријеме у којем живимо доба забо-рава. Заборављамо дневно и сваког дана се брише трака нашегпамћења. Свемоћни медији служе управо томе, да сваки дан пре-брише онај претходни, да ништа не запамтимо, осим оног најбаналнијег,које се и не може памтити, да се ичега не сјећамо, и да сваког дана изно-ва неко моделује наш идентитет. Отуда је најуноснија и најпрофитабил-нија индустрија данашњице, поред војне и фармацеутске, индустријазабаве и заборава. Брига за памћење је брига за душу. Памћење и забо-рав, и данас као и увијек кроз историју, имају значење живота и смрти.Отуда је и значај новопокренуте библиотеке Памјатник у оквиру изда-вачке дјелатности Друштва наставника српског језика и књижевностиРепублике Српске од пресудног значаја за данашње генерације наставни-ка и предавача, као и шире интелектуалне заједнице у Срба.
{"title":"СРПСКИ ПЈЕСНИЧКИ МАРТИРИОЛОШКИ ПАМЈАТНИК","authors":"Владан П. Бартула","doi":"10.7251/pnsjk1908155b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908155b","url":null,"abstract":"Више пута је речено да је наше вријеме у којем живимо доба забо-рава. Заборављамо дневно и сваког дана се брише трака нашегпамћења. Свемоћни медији служе управо томе, да сваки дан пре-брише онај претходни, да ништа не запамтимо, осим оног најбаналнијег,које се и не може памтити, да се ичега не сјећамо, и да сваког дана изно-ва неко моделује наш идентитет. Отуда је најуноснија и најпрофитабил-нија индустрија данашњице, поред војне и фармацеутске, индустријазабаве и заборава. Брига за памћење је брига за душу. Памћење и забо-рав, и данас као и увијек кроз историју, имају значење живота и смрти.Отуда је и значај новопокренуте библиотеке Памјатник у оквиру изда-вачке дјелатности Друштва наставника српског језика и књижевностиРепублике Српске од пресудног значаја за данашње генерације наставни-ка и предавача, као и шире интелектуалне заједнице у Срба.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126816534","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Речима: „У име Оца и Сина и Светаго Духа”, уз крст као обе-лежје символичке инвокације, пре 830 година почиње својекратко обраћање босански бан Кулин кнезу Гервасију (локал-но Крвашу) и свим дубровачким грађанима, с обећањем да ће им пра-ви пријатељ бити за сва времена. Окончавајући своје свечано обећа-ње, бан осигурава своје кореспонденте призивом Бога и држећи уруци Јеванђеље: тако ми Боже помагај и сије Свето јеванђелије. Доку-мент је састављен 1189. године од рођења Христова, на Усековање гла-ве Светог Јована Крститеља, или, по старом календару 29. августа ме-сеца (11. септембра).
{"title":"ОД КУЛИНА БАНА ДО НАШИХ ДАНА","authors":"Виктор Д. Савић","doi":"10.7251/pnsjk1908187s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908187s","url":null,"abstract":"Речима: „У име Оца и Сина и Светаго Духа”, уз крст као обе-лежје символичке инвокације, пре 830 година почиње својекратко обраћање босански бан Кулин кнезу Гервасију (локал-но Крвашу) и свим дубровачким грађанима, с обећањем да ће им пра-ви пријатељ бити за сва времена. Окончавајући своје свечано обећа-ње, бан осигурава своје кореспонденте призивом Бога и држећи уруци Јеванђеље: тако ми Боже помагај и сије Свето јеванђелије. Доку-мент је састављен 1189. године од рођења Христова, на Усековање гла-ве Светог Јована Крститеља, или, по старом календару 29. августа ме-сеца (11. септембра).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"12 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121780933","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Култура је шири појам и од науке, и од уметности, и од политике.У нас је било политичара, и то знаменитих, који по културинису стајали високо, и којима се то рачунало у заслугу, као знакда нису изгубили везу са народом. Неки од наших чувених књижевникаимали су више дара него образовања, и водили скоро чергашки живот.Неко време држало се да прави песник у свом приватном животу, као иу свом књижевном делу, мора бити жртва својих страсти и осећања, и то,ако треба, појачаних алкохолом. За научнике пак мислило се да, стојећина врху просвете, самим тим дају доказа и о својој високој култури. Ме-ђутим, на примеру не малог броја научника могло се видети да наука икултура нису једно исто. Научник се често развија једнострано, развија-јући своје интелектуалне способности о трошку осталих. Културни чо-век није једностран. Он негује и своју интелектуалност, и своју осећај-ност, и своју моралност. Сагласност коју тежи одржати између тих раз-новрсних елемената, огледа се у целом његовом начину живота, у целојњеговој личности. Његова филозофија живота прешла му је у нарав.
我们有政客，而且是有名的政客，他们在政治上高高在上，并以此为荣，以此作为他们败坏国运的标志。我们的一些感性的朋友比其他人受过更多的教育，他们很快就过上了腹黑的生活。 有些时候，他们不得不让作曲家在私人生活中以及在私人事务中统治自己，让他在激情和痛苦中生活，如果有必要，还可以喝酒。对于科学家来说，人们认为他能够证明自己的知识水平很高。梅-ђutim从不少科学家兄弟的例子中可以看出，科学和文化只有一个历史。科学家往往在仅存的几个方面发展自己的知识能力。Kulturni cho-vek 不是外国人。他没有自己的智力，没有自己的osseћaajnost，也没有自己的道德。Saglasnost koju tezhi odrzhati izmeђu 这些不同的元素，ogleda se 在他的整个生活中，在他的整个人格中。Њehov的人生哲学以这样的形式传给了我。
{"title":"О КУЛТУРНОМ ОБРАСЦУ","authors":"Слободан Јовановић","doi":"10.7251/pnsjk1807007j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807007j","url":null,"abstract":"Култура је шири појам и од науке, и од уметности, и од политике.У нас је било политичара, и то знаменитих, који по културинису стајали високо, и којима се то рачунало у заслугу, као знакда нису изгубили везу са народом. Неки од наших чувених књижевникаимали су више дара него образовања, и водили скоро чергашки живот.Неко време држало се да прави песник у свом приватном животу, као иу свом књижевном делу, мора бити жртва својих страсти и осећања, и то,ако треба, појачаних алкохолом. За научнике пак мислило се да, стојећина врху просвете, самим тим дају доказа и о својој високој култури. Ме-ђутим, на примеру не малог броја научника могло се видети да наука икултура нису једно исто. Научник се често развија једнострано, развија-јући своје интелектуалне способности о трошку осталих. Културни чо-век није једностран. Он негује и своју интелектуалност, и своју осећај-ност, и своју моралност. Сагласност коју тежи одржати између тих раз-новрсних елемената, огледа се у целом његовом начину живота, у целојњеговој личности. Његова филозофија живота прешла му је у нарав.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"47 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132409033","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Последњих година, на интернету и у средствима јавног информисања свесе више среће другачија промена назива висоравни Пештер – не Пештер, -а,него Пештер, -и, што значи и да је уобичајено Пештер м. одједаред Пештер ж.Назив висоравни Пештер јесте, нормативно, уобичајено мушког рода, али сеод 2000. године наовамо норма окреће томе да нормира Пештер ж. зато што јетo локална промена на самој висоравни Пештер. Норма књижевног језика, каошто је добро познато, у случају двоструких промена домаћих географских на-зива бира да нормира локалну промену, међутим, наша језичка норма није сеувек држала тог правила јер је пре знала да нормира нелокалне промене – несамо ово нелокално Пештер м., него и нелокално Пљевља, -аља ср. мн. и Биле-ћа, -е ж. Такође, норма је исправљала локалне облике и тамо где исправци, нилокално ни етимолошки, није било места – Reka у Rijeka, Осек у Osijek, Сврлиг уСврљиг, Кикевац у Ћићевац и Мирјево у Миријево. У оваквим случајевима старогогрешења језичке норме о локалну промену или облик, где су се на тај начиннелокална промена или погрешно исправљени облик више-мање уврежили,предлажемо системско решење – да норма врати локалну промену и локалниоблик системски, оформљавајући или не дублете са локалном променом, од-носно дублете са локалним обликом, при чему ће се препоручивати локалнапромена, односно инсистирати на локалном облику. Мислимо да исто таковаља системски поступати и са свим осталим сличним случајевима, али једна-ко и са случајевима где нормирање локалне промене није дало (значајнијег)резултата, као код Веле¯ж, -и ж., односно Кòтор-Вâрош, -а м.
去年，在互联网和媒体上，遮阳板 Peszter 名称的其他变化数量有所增加 - 不是 Peszter，-a，他 Peszter，-i，这意味着并让它缩写为 Peszter m。Nasiv visoravaný Peszter jestěste, normatively, uobichajeno mushkog kind, or seod 2000. year naovamo norma okreћe tomme da normira Peszter g. for that jestet localna promena na samoj visoravaný Peszter.众所周知，格鲁吉亚语的规范在房屋地名双弦变化的情况下，是给出本地化变化的规范，但我们的语言规范尚未认识到这一规则，即它不是非本地化变化的规范--不仅是非本地化的 Pesther m.，而且是非本地化的 Pešter m.、他和非本地化的 Pљevљa, -aљa cf. m.和 Bile-ћa, -e w.。因此，该规范以本地化的形式进行了纠正，在被纠正的地方，既没有本地化也没有词源学上的地方--Reka u Rijeka、Osek u Osijek、Svrlig u Svrљig、Kikevac u Ћiћevac 和 Mirjevo u Mirijevo。对于旧 Jezicke 关于地方长廊或外观规范的旧罪，在地方长廊或外观遭到破坏的情况下，我们提出了一个系统的解决方案--使地方长廊和地方外观规范系统化、正式确定或不正式确定地方长廊规范，而只正式确定地方外观规范，这样 ћe se preoporuchivati localnom promena, only insistirati on localnom obliku.我们可以对其余的可比案例，甚至是规范性地方替代没有给出（有意义的）结果的案例，如代码 Vele¯ž, -i g.，单边 Kòtor-Vâros, -a m.，进行系统性的处理。
{"title":"НА ПЕШТЕРУ ИЛИ НА ПЕШТЕРИ?","authors":"Жарко Б. Вељковић, Нина Санадер","doi":"10.7251/pnsjk1807119v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807119v","url":null,"abstract":"Последњих година, на интернету и у средствима јавног информисања свесе више среће другачија промена назива висоравни Пештер – не Пештер, -а,него Пештер, -и, што значи и да је уобичајено Пештер м. одједаред Пештер ж.Назив висоравни Пештер јесте, нормативно, уобичајено мушког рода, али сеод 2000. године наовамо норма окреће томе да нормира Пештер ж. зато што јетo локална промена на самој висоравни Пештер. Норма књижевног језика, каошто је добро познато, у случају двоструких промена домаћих географских на-зива бира да нормира локалну промену, међутим, наша језичка норма није сеувек држала тог правила јер је пре знала да нормира нелокалне промене – несамо ово нелокално Пештер м., него и нелокално Пљевља, -аља ср. мн. и Биле-ћа, -е ж. Такође, норма је исправљала локалне облике и тамо где исправци, нилокално ни етимолошки, није било места – Reka у Rijeka, Осек у Osijek, Сврлиг уСврљиг, Кикевац у Ћићевац и Мирјево у Миријево. У оваквим случајевима старогогрешења језичке норме о локалну промену или облик, где су се на тај начиннелокална промена или погрешно исправљени облик више-мање уврежили,предлажемо системско решење – да норма врати локалну промену и локалниоблик системски, оформљавајући или не дублете са локалном променом, од-носно дублете са локалним обликом, при чему ће се препоручивати локалнапромена, односно инсистирати на локалном облику. Мислимо да исто таковаља системски поступати и са свим осталим сличним случајевима, али једна-ко и са случајевима где нормирање локалне промене није дало (значајнијег)резултата, као код Веле¯ж, -и ж., односно Кòтор-Вâрош, -а м.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"30 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134247259","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализирају речи са основом (-)слов- и њеним проширеним вари-јантама (-) словес-, словље, -слов(и)је из угла морфемске и творбене структуресавременог српског језика. Прво су анализиране речи једноставније морфемскеструктуре са основом слов у своме саставу (глагол словити, именица слово, при-дев словесан), а потом речи са основама -слов, -словље, -слов(и)је (нпр. месецослов,молитвослов, родослов; богословље / богословије, језикословље, молитвословље, обре-дословље / обредословије, празнословље, свештенословље, славословље итд.).
我们从现代 Srpskog Jezik 的语素结构和创作结构的角度，分析带有（-）词-和њen 扩展 vari-jantam （-）词-、词-、词（）的演讲。首先，我们分析具有相同语素结构、以自身结构中的词为词基的语音（动词 sloviti、名词词、pri-dev wordesan），然后分析以-词、-词љe、-词(i)јe 为词基的语音（例如，mesecoslov、molovoslov）。mesecoslov、prayerslov、genealogy；theologoslovљe / theologovloslovlje、jezikoslovlje、prayerslovlje、obre-doslovlje / obredoslovlje、praznoslovlje、svetstenoslovlje、slavlovlovlje 等）。
{"title":"ОСНОВА (-)СЛОВ(-) И ЊЕНЕ ПРОШИРЕНЕ ВАРИЈАНТЕ (-)СЛОВЕС-, -СЛОВЉЕ, -СЛОВ(И)ЈЕ У МОРФЕМСКОЈ И ТВОРБЕНОЈ СТРУКТУРИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА","authors":"Владан Јовановић","doi":"10.7251/pnsjk1807037j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807037j","url":null,"abstract":"У раду се анализирају речи са основом (-)слов- и њеним проширеним вари-јантама (-) словес-, словље, -слов(и)је из угла морфемске и творбене структуресавременог српског језика. Прво су анализиране речи једноставније морфемскеструктуре са основом слов у своме саставу (глагол словити, именица слово, при-дев словесан), а потом речи са основама -слов, -словље, -слов(и)је (нпр. месецослов,молитвослов, родослов; богословље / богословије, језикословље, молитвословље, обре-дословље / обредословије, празнословље, свештенословље, славословље итд.).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131228160","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Јеванђељски текст је од самог свог постанка веома значајно утицаона разноврсне књижевне творевине, кроз различите временскеепохе и периоде, и тако постао кључни поетички чинилац многихумјетничких дјела. Од другог вијека, па надаље, на јеванђељу је, заједноса старозавјетним причама и античком митологијом, израстала европ-ска књижевност. О тим великим и oдлучујућим утицајима јеванђељскекњижевности на европску и свјетску литературу писало се много и отоме постоје велика књижевноисторијска и културолошка истражива-ња. Међутим, о везама библијске и јеванђељске књижевности са срп-ском народном епиком, није се озбиљније писало, осим у неколико чла-нака и радова. Књига свештеника Сава Јовића, Јеванђељски мотиви уепским народним песмама, објављена у Београду, 2017. године, у изда-вачкој кући Православна реч, код нас по први пут систематично и те-мељно испитује ову тему.
{"title":"ЈЕВАНЂЕЉЕ И ЕПСКА КЊИЖЕВНОСТ","authors":"Владан П. Бартула","doi":"10.7251/pnsjk1807173b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1807173b","url":null,"abstract":"Јеванђељски текст је од самог свог постанка веома значајно утицаона разноврсне књижевне творевине, кроз различите временскеепохе и периоде, и тако постао кључни поетички чинилац многихумјетничких дјела. Од другог вијека, па надаље, на јеванђељу је, заједноса старозавјетним причама и античком митологијом, израстала европ-ска књижевност. О тим великим и oдлучујућим утицајима јеванђељскекњижевности на европску и свјетску литературу писало се много и отоме постоје велика књижевноисторијска и културолошка истражива-ња. Међутим, о везама библијске и јеванђељске књижевности са срп-ском народном епиком, није се озбиљније писало, осим у неколико чла-нака и радова. Књига свештеника Сава Јовића, Јеванђељски мотиви уепским народним песмама, објављена у Београду, 2017. године, у изда-вачкој кући Православна реч, код нас по први пут систематично и те-мељно испитује ову тему.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"92 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125290592","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Наставни планови и програми за основне школе и гимназије у РепублициСрпској предвиђају јединице посвећене дјелу Светога Саве. По правилу се читаодјељак из Житија господина Симеона. У овом раду пружају се основне инфор-мације о књижевној дјелатности Светога Саве које би наставнику могле бити одпомоћи за свеобухватнију припрему наставне јединице. Потом се дају сугести-је за обраду изабраних одјељака Савиног текста.
{"title":"СВЕТИ САВА КАО ПИСАЦ И НАСТАВНИ ПРИСТУП ЊЕГОВОМ ДЈЕЛУ","authors":"Данијел М. Дојчиновић","doi":"10.7251/pnsjk1908113d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908113d","url":null,"abstract":"Наставни планови и програми за основне школе и гимназије у РепублициСрпској предвиђају јединице посвећене дјелу Светога Саве. По правилу се читаодјељак из Житија господина Симеона. У овом раду пружају се основне инфор-мације о књижевној дјелатности Светога Саве које би наставнику могле бити одпомоћи за свеобухватнију припрему наставне јединице. Потом се дају сугести-је за обраду изабраних одјељака Савиног текста.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"146 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115907795","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Премда је о Вуку, значају 1847. године као године незваничнепобједе вуковских начела, борби између Вукових противника исљедбеника и другим питањима вуковског периода објављива-но много радова, могуће је дати из савремене перспективе ново сагледа-вање, преиспитивање и вредновање. Зборник радова Година 1847: Пре-ломна тачка савремене српске културе одговара на тако постављене ци-љеве. Зборник је објављен 2018. године под издаваштвом Савеза слави-стичких друштава Србије, а садржи тринаест радова. Већину прилога узборнику Година 1847: Преломна тачка савремене српске културе чинелингвистички радови, а присутни су и радови из других научних области(наука о књижевности, историја).
{"title":"ЈОШ ЈЕДНОМ О ВУКУ И ПРЕЛОМНОЈ 1847. ГОДИНИ","authors":"Вера Чолаковић","doi":"10.7251/pnsjk1908177c","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1908177c","url":null,"abstract":"Премда је о Вуку, значају 1847. године као године незваничнепобједе вуковских начела, борби између Вукових противника исљедбеника и другим питањима вуковског периода објављива-но много радова, могуће је дати из савремене перспективе ново сагледа-вање, преиспитивање и вредновање. Зборник радова Година 1847: Пре-ломна тачка савремене српске културе одговара на тако постављене ци-љеве. Зборник је објављен 2018. године под издаваштвом Савеза слави-стичких друштава Србије, а садржи тринаест радова. Већину прилога узборнику Година 1847: Преломна тачка савремене српске културе чинелингвистички радови, а присутни су и радови из других научних области(наука о књижевности, историја).","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"41 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-10-15","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123696431","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：