{"title":"ДА ЛИ ЈЕ ЊЕГОШЕВ ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ТВРД ОРАХ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ?","authors":"Радослава Зорић","doi":"10.7251/pnsjk0214105z","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Безброј пута је поновљено да су све ријечи потрошене, а вје-роватно је много више пута казано како ријеч има невјероватнумоћ да и најобичнијој појави из живота прида значај и учини јевреднијом. Снага језика можда и јесте потрошена, ријечима се људиразбацују, плагирају, остаје нам збирка фраза. Ни саучешће ни хвалу да-нас не изричемо вјерујући у њихову снагу и искреност. Ипак, то није то-лико до ријечи колико до испразности и истрошености оног ко је изгова-ра. И обрнуто: ријечи „вода” и „лијепа” звуче обично, неузвишено. Али,кад је патријарх Павле описивао једно своје путовање, поменуо је и некомјесто на коме је волио да се одмори и напије „лепе воде”. Нама који тозамислимо, док слушамо изречено, та вода чини се најчистијом,најпиткијом, рајском водом. Ваљало би се данас, уз подсјећање на снагуЊегошевoг дјела, задржати и на тој двострукости језика, на моћи инемоћи ријечи, која упућује на моћ и немоћ човјека или још конкретније,на моћ и немоћ нас који у учионици препознајемо оба својства.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"47 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2018-09-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/pnsjk0214105z","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Безброј пута је поновљено да су све ријечи потрошене, а вје-роватно је много више пута казано како ријеч има невјероватнумоћ да и најобичнијој појави из живота прида значај и учини јевреднијом. Снага језика можда и јесте потрошена, ријечима се људиразбацују, плагирају, остаје нам збирка фраза. Ни саучешће ни хвалу да-нас не изричемо вјерујући у њихову снагу и искреност. Ипак, то није то-лико до ријечи колико до испразности и истрошености оног ко је изгова-ра. И обрнуто: ријечи „вода” и „лијепа” звуче обично, неузвишено. Али,кад је патријарх Павле описивао једно своје путовање, поменуо је и некомјесто на коме је волио да се одмори и напије „лепе воде”. Нама који тозамислимо, док слушамо изречено, та вода чини се најчистијом,најпиткијом, рајском водом. Ваљало би се данас, уз подсјећање на снагуЊегошевoг дјела, задржати и на тој двострукости језика, на моћи инемоћи ријечи, која упућује на моћ и немоћ човјека или још конкретније,на моћ и немоћ нас који у учионици препознајемо оба својства.