{"title":"О ПРОЦЕСИМА ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ СРПСКОГА ЈЕЗИКА","authors":"Александар Матерић","doi":"10.7251/pnsjk1706163m","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Од средине XIX вијека када је, захваљујући прије свега раду ВукаСтефановића Караџића, утемељена србистика, почели су и поли-тички напади на њен статус како би се пољуљала два стуба на који-ма почива – назив језика и територија коју тај језик обухвата. Јасно ис-планираним поступцима ти процеси су у највећој мјери реализовани,тако да данас на територијама на којим се говори српским језиком посто-је чак четири његове различите номинације: српски, босански (бошњач-ки), хрватски и црногорски. Да се у суштини ради о једном језику јасно јесваком говорнику овог језика, а да је назив српски једини научно ваљанпоказале су бројне научно утемељене студије. Међутим, политички при-тисак који се насилно уселио у лингвистику на просторима бивше Југо-славије још увијек не јењава, што и даље, на разнолике начине, доприносизаобилажењу научних чињеница и дезинтегрисању српског језика.","PeriodicalId":319741,"journal":{"name":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2018-09-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/pnsjk1706163m","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Од средине XIX вијека када је, захваљујући прије свега раду ВукаСтефановића Караџића, утемељена србистика, почели су и поли-тички напади на њен статус како би се пољуљала два стуба на који-ма почива – назив језика и територија коју тај језик обухвата. Јасно ис-планираним поступцима ти процеси су у највећој мјери реализовани,тако да данас на територијама на којим се говори српским језиком посто-је чак четири његове различите номинације: српски, босански (бошњач-ки), хрватски и црногорски. Да се у суштини ради о једном језику јасно јесваком говорнику овог језика, а да је назив српски једини научно ваљанпоказале су бројне научно утемељене студије. Међутим, политички при-тисак који се насилно уселио у лингвистику на просторима бивше Југо-славије још увијек не јењава, што и даље, на разнолике начине, доприносизаобилажењу научних чињеница и дезинтегрисању српског језика.