СВЕТОСТ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ

У раду се разматра лексичко значење ријечи просвета и про светитељ,полазећи од средњовјековног значења појмoва svAtx-, svytx- и творбеноггнијезда које овај коријен ријечи у епоси црквенословенског језика обра-зује. Сљедствено различитим идејама по тоњих епоха, дошло је до раздва-јања значења ријечи просветитељ и просветити којe у савременом лексич-ком систему српског језика и књижевности егзистирају са два различитасемантичка садржаја – средњовјековном, светосавском, и нововјековном,досите јевском, значењу. С обзиром на сложеност данашње ситуације упросвјети, основним и средњим школама нарочито, те значају васпитно-обра зовног процеса у формирању личности, у раду се афирмише светосав-ски појам просвјете.