НА ПЕШТЕРУ ИЛИ НА ПЕШТЕРИ?

Последњих година, на интернету и у средствима јавног информисања свесе више среће другачија промена назива висоравни Пештер – не Пештер, -а,него Пештер, -и, што значи и да је уобичајено Пештер м. одједаред Пештер ж.Назив висоравни Пештер јесте, нормативно, уобичајено мушког рода, али сеод 2000. године наовамо норма окреће томе да нормира Пештер ж. зато што јетo локална промена на самој висоравни Пештер. Норма књижевног језика, каошто је добро познато, у случају двоструких промена домаћих географских на-зива бира да нормира локалну промену, међутим, наша језичка норма није сеувек држала тог правила јер је пре знала да нормира нелокалне промене – несамо ово нелокално Пештер м., него и нелокално Пљевља, -аља ср. мн. и Биле-ћа, -е ж. Такође, норма је исправљала локалне облике и тамо где исправци, нилокално ни етимолошки, није било места – Reka у Rijeka, Осек у Osijek, Сврлиг уСврљиг, Кикевац у Ћићевац и Мирјево у Миријево. У оваквим случајевима старогогрешења језичке норме о локалну промену или облик, где су се на тај начиннелокална промена или погрешно исправљени облик више-мање уврежили,предлажемо системско решење – да норма врати локалну промену и локалниоблик системски, оформљавајући или не дублете са локалном променом, од-носно дублете са локалним обликом, при чему ће се препоручивати локалнапромена, односно инсистирати на локалном облику. Мислимо да исто таковаља системски поступати и са свим осталим сличним случајевима, али једна-ко и са случајевима где нормирање локалне промене није дало (значајнијег)резултата, као код Веле¯ж, -и ж., односно Кòтор-Вâрош, -а м.