自然生育因素

Q3 Social Sciences Stanovnistvo Pub Date : 2023-12-20 DOI:10.59954/stnv.568
Mirjana Rašević
{"title":"自然生育因素","authors":"Mirjana Rašević","doi":"10.59954/stnv.568","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Prirodni potencijal za rađanje dece, formalno posmatrano, je veliki. Pošto normalna trudnoća traje devet meseci, potencijalno plodna žena bi teorijski mogla da rodi najmanje jedno dete godišnje odnosno 35 dece tokom reproduktivnog perioda, aproksimativno limitiranog između 15 i 50 godina starosti. U populacijama koje po pravilu karakteriše odsustvo kontrole prirodnog potencijala, pak, prosečan broj rođene dece po jednoj ženi nije ni izbliza tako veliki. Najčešće iznosi oko 6 ili 7 dece. \nRad predstavlja pregled odgovora na pitanje porekla razlike između teorijskog, formalno postavljenog okvira za rađanje i stvarnog rađanja u uslovima kada se ono ne ograničava. U tom smislu je prikazano Lorimerovo (1954) razmatranje prosečnog prokreaktivnog kapaciteta nekontraceptivne populacije koja živi pod „relativno povoljnim životnim uslovima“ u kome je naglasak na biološkim faktorima. Zatim, imajući u vidu da vrednost procene prosečnog prokreativnog kapaciteta zavisi u najvećoj meri od realnosti prihvaćene pretpostavke o efektivnoj verovatnoći začeća plodnih žena u jednoj kalendarskoj godini, izloženo je vise modela verovatnoće začeća. Takođe, navedeno je Bongaartsovo (1993) istraživanje relativnog doprinosa faktora različite prirode na nivo prirodnog fertiliteta koje je pokazalo značaj faktora individualnog ponašanja. \nIzloženo pitanje o prirodnoj osnovi rađanja dece je pokazalo svu njegovu složenost i važnost. Najnovija istraživanja postojećim znanjima i osnovnim pretpostavkama dodali su nova. To se posebno odnosi na značaj individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta stanovništva. Dokazi o značaju individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta ne pretpostavljaju postojanje planiranja porodice kao stila života pojedinca već ističu ulogu socijalnih normi, moralnih kodeksa i zakonskih rešenja, proizvoda društvene svesti, koji uplivišu i nadziru odluke žene i muškarca vezane za porodični život i rađanje dece u populacijama u kojima se svesno ne kontroliše plodnost. Istovremeno ovi dokazi su indirektan odgovor na pitanje da li postoje velike razlike u genetskom potencijalu za rađanje dece medu različitim populacijama. Zaključak da biološki faktori imaju ograničen uticaj na prirodni fertilitet ukazuje da ukoliko ove razlike i postoje one nisu takvog stepena da su značajne za nivo rađanja u populacijama koje ne kontrolišu plodnost. Samim tim njihov značaj u populacijama sa raširenom kontrolom rađanja je još manji. ","PeriodicalId":35694,"journal":{"name":"Stanovnistvo","volume":"80 10","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2023-12-20","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":"{\"title\":\"Faktori prirodnog fertiliteta\",\"authors\":\"Mirjana Rašević\",\"doi\":\"10.59954/stnv.568\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Prirodni potencijal za rađanje dece, formalno posmatrano, je veliki. Pošto normalna trudnoća traje devet meseci, potencijalno plodna žena bi teorijski mogla da rodi najmanje jedno dete godišnje odnosno 35 dece tokom reproduktivnog perioda, aproksimativno limitiranog između 15 i 50 godina starosti. U populacijama koje po pravilu karakteriše odsustvo kontrole prirodnog potencijala, pak, prosečan broj rođene dece po jednoj ženi nije ni izbliza tako veliki. Najčešće iznosi oko 6 ili 7 dece. \\nRad predstavlja pregled odgovora na pitanje porekla razlike između teorijskog, formalno postavljenog okvira za rađanje i stvarnog rađanja u uslovima kada se ono ne ograničava. U tom smislu je prikazano Lorimerovo (1954) razmatranje prosečnog prokreaktivnog kapaciteta nekontraceptivne populacije koja živi pod „relativno povoljnim životnim uslovima“ u kome je naglasak na biološkim faktorima. Zatim, imajući u vidu da vrednost procene prosečnog prokreativnog kapaciteta zavisi u najvećoj meri od realnosti prihvaćene pretpostavke o efektivnoj verovatnoći začeća plodnih žena u jednoj kalendarskoj godini, izloženo je vise modela verovatnoće začeća. Takođe, navedeno je Bongaartsovo (1993) istraživanje relativnog doprinosa faktora različite prirode na nivo prirodnog fertiliteta koje je pokazalo značaj faktora individualnog ponašanja. \\nIzloženo pitanje o prirodnoj osnovi rađanja dece je pokazalo svu njegovu složenost i važnost. Najnovija istraživanja postojećim znanjima i osnovnim pretpostavkama dodali su nova. To se posebno odnosi na značaj individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta stanovništva. Dokazi o značaju individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta ne pretpostavljaju postojanje planiranja porodice kao stila života pojedinca već ističu ulogu socijalnih normi, moralnih kodeksa i zakonskih rešenja, proizvoda društvene svesti, koji uplivišu i nadziru odluke žene i muškarca vezane za porodični život i rađanje dece u populacijama u kojima se svesno ne kontroliše plodnost. Istovremeno ovi dokazi su indirektan odgovor na pitanje da li postoje velike razlike u genetskom potencijalu za rađanje dece medu različitim populacijama. Zaključak da biološki faktori imaju ograničen uticaj na prirodni fertilitet ukazuje da ukoliko ove razlike i postoje one nisu takvog stepena da su značajne za nivo rađanja u populacijama koje ne kontrolišu plodnost. Samim tim njihov značaj u populacijama sa raširenom kontrolom rađanja je još manji. \",\"PeriodicalId\":35694,\"journal\":{\"name\":\"Stanovnistvo\",\"volume\":\"80 10\",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2023-12-20\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"0\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Stanovnistvo\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.59954/stnv.568\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"Q3\",\"JCRName\":\"Social Sciences\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Stanovnistvo","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.59954/stnv.568","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"Q3","JCRName":"Social Sciences","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0

摘要

一个孩子的出生潜能,从形式上看是很高的。 经过九个月的正常妊娠期,一个潜在的可育妇女在生育期内理论上至少可以生下 35 个孩子中的一个,大约限制在 15 到 50 个。在通常情况下,由于缺乏对自然潜能的控制,妇女生育子女的数量并不高。 最高数量约为 6 或 7 个子女。本系列丛书概述了在不受限制的情况下,理论上、形式上设定的生育框架与实际生育之间差异的起源问题的答案。U tom smislu je prikazano Lorimerovo (1954) razmatranje prosečnog prokreaktivnog kapaciteta nekontraceptivne populacije koja živi pod "relativno povoljnim životnim uslovima" u kome je accentak na biologškim faktorima.因此,我们认为,在当前的历史背景下,对创造性问题的研究必须从现实角度出发。因此,Bongaartsovo(1993 年)认为,相对多巴睾丸激素是个体生育力的基础。关于死者出生的自然基础的问题已经显示出其复杂性和重要性。新的研究为现有研究增添了新的知识和基本假设。对于作为人口自然生育决定因素的个人自尊心而言,情况尤其如此。关于个人自尊心作为自然生育率决定因素的证据并没有夸大计划生育作为儿童生活方式的地位,而是夸大了社会规范、道德准则和法律解决方案的作用,这是社会良知的产物,它提高了人们的自尊心,并使人们更愿意生育。我们的研究表明,在人口的基因潜能方面存在着巨大的差异。生物因素对提高受孕率的作用是通过对基因的研究来实现的。因此,我们必须对人口的生育率进行控制。
本文章由计算机程序翻译,如有差异,请以英文原文为准。
查看原文
分享 分享
微信好友 朋友圈 QQ好友 复制链接
本刊更多论文
Faktori prirodnog fertiliteta
Prirodni potencijal za rađanje dece, formalno posmatrano, je veliki. Pošto normalna trudnoća traje devet meseci, potencijalno plodna žena bi teorijski mogla da rodi najmanje jedno dete godišnje odnosno 35 dece tokom reproduktivnog perioda, aproksimativno limitiranog između 15 i 50 godina starosti. U populacijama koje po pravilu karakteriše odsustvo kontrole prirodnog potencijala, pak, prosečan broj rođene dece po jednoj ženi nije ni izbliza tako veliki. Najčešće iznosi oko 6 ili 7 dece. Rad predstavlja pregled odgovora na pitanje porekla razlike između teorijskog, formalno postavljenog okvira za rađanje i stvarnog rađanja u uslovima kada se ono ne ograničava. U tom smislu je prikazano Lorimerovo (1954) razmatranje prosečnog prokreaktivnog kapaciteta nekontraceptivne populacije koja živi pod „relativno povoljnim životnim uslovima“ u kome je naglasak na biološkim faktorima. Zatim, imajući u vidu da vrednost procene prosečnog prokreativnog kapaciteta zavisi u najvećoj meri od realnosti prihvaćene pretpostavke o efektivnoj verovatnoći začeća plodnih žena u jednoj kalendarskoj godini, izloženo je vise modela verovatnoće začeća. Takođe, navedeno je Bongaartsovo (1993) istraživanje relativnog doprinosa faktora različite prirode na nivo prirodnog fertiliteta koje je pokazalo značaj faktora individualnog ponašanja. Izloženo pitanje o prirodnoj osnovi rađanja dece je pokazalo svu njegovu složenost i važnost. Najnovija istraživanja postojećim znanjima i osnovnim pretpostavkama dodali su nova. To se posebno odnosi na značaj individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta stanovništva. Dokazi o značaju individualnog ponašanja kao determinante prirodnog fertiliteta ne pretpostavljaju postojanje planiranja porodice kao stila života pojedinca već ističu ulogu socijalnih normi, moralnih kodeksa i zakonskih rešenja, proizvoda društvene svesti, koji uplivišu i nadziru odluke žene i muškarca vezane za porodični život i rađanje dece u populacijama u kojima se svesno ne kontroliše plodnost. Istovremeno ovi dokazi su indirektan odgovor na pitanje da li postoje velike razlike u genetskom potencijalu za rađanje dece medu različitim populacijama. Zaključak da biološki faktori imaju ograničen uticaj na prirodni fertilitet ukazuje da ukoliko ove razlike i postoje one nisu takvog stepena da su značajne za nivo rađanja u populacijama koje ne kontrolišu plodnost. Samim tim njihov značaj u populacijama sa raširenom kontrolom rađanja je još manji. 
求助全文
通过发布文献求助,成功后即可免费获取论文全文。 去求助
来源期刊
Stanovnistvo
Stanovnistvo Social Sciences-Social Sciences (all)
CiteScore
0.60
自引率
0.00%
发文量
7
审稿时长
15 weeks
期刊最新文献
Is there communication? Access to information by persons with disabilities in Serbia Regulation of temporary agency work and the modern labor market: a case study of Slovenia Integrating advanced technologies for enhanced demographic research and urban planning Characteristics of the labor market in Croatia and contemporary external migration Uticaj migratornih kretanja na tržište rada u zemljama Zapadnog Balkana
×
引用
GB/T 7714-2015
复制
MLA
复制
APA
复制
导出至
BibTeX EndNote RefMan NoteFirst NoteExpress
×
×
提示
您的信息不完整,为了账户安全,请先补充。
现在去补充
×
提示
您因"违规操作"
具体请查看互助需知
我知道了
×
提示
现在去查看 取消
×
提示
确定
0
微信
客服QQ
Book学术公众号 扫码关注我们
反馈
×
意见反馈
请填写您的意见或建议
请填写您的手机或邮箱
已复制链接
已复制链接
快去分享给好友吧!
我知道了
×
扫码分享
扫码分享
Book学术官方微信
Book学术文献互助
Book学术文献互助群
群 号:481959085
Book学术
文献互助 智能选刊 最新文献 互助须知 联系我们:info@booksci.cn
Book学术提供免费学术资源搜索服务,方便国内外学者检索中英文文献。致力于提供最便捷和优质的服务体验。
Copyright © 2023 Book学术 All rights reserved.
ghs 京公网安备 11010802042870号 京ICP备2023020795号-1