Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.29-51
Немања Лука
Предмет овог рада јесте лексикографска обрада и анализа фитонима у делу Јестествословије Јоакима Вујића из 1809. године. Ексцерпирана грађа дата је у виду речника, који је уазбучен према стандарду савременог српског језика, уз напомене о лексикографској обради. Забележене лексичке јединице (фитоними) анализиране су према критеријуму порекла, а потом су упоређене са савременим терминолошким системом фитонимије, како би се утврдили разлози за очување и/или губљење појединих термина.
{"title":"ФИТОНИМИ У ЈЕСТЕСТВОСЛОВИЈУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА (1809)","authors":"Немања Лука","doi":"10.19090/ppj.2023.54.29-51","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.29-51","url":null,"abstract":"Предмет овог рада јесте лексикографска обрада и анализа фитонима у делу Јестествословије Јоакима Вујића из 1809. године. Ексцерпирана грађа дата је у виду речника, који је уазбучен према стандарду савременог српског језика, уз напомене о лексикографској обради. Забележене лексичке јединице (фитоними) анализиране су према критеријуму порекла, а потом су упоређене са савременим терминолошким системом фитонимије, како би се утврдили разлози за очување и/или губљење појединих термина.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"51 11-12","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530723","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.267-273
Сандра Савић
Зборник научних радова На темељима народних говора, чији су уредници проф. др Татјана Трајковић и проф. др Надежда Јовић, објављен је 2020. године у издању Филозофског факултета у Нишу. Посвећен је проф. др Јордани Марковић поводом одласка у пензију. Радовима у Зборнику обухваћена су многа значајна питања из области и дисциплина науке о српском језику и другим словенским језицима, као и из науке о књижевности. Посматрано према броју радова, од укупно 54 чланка, највећи број припада области дијалектологије и дијалекатске лексикографије, а језички материјал обрађен је како на синхроном тако и на дијахроном плану. Један број радова тиче се контрастивне лингвистике, а није мали број њих у чијем средишту јесу питања из науке о књижевности. Вредан допринос овом зборнику чине и текстови бугарских, македонских и руских лингвиста.
由塔佳娜-特拉伊科维奇（Tatjana Trajkoviћ）博士教授和娜迪达-约维达（Nadejda Joviћ）博士教授编辑的民间语言科学论文集于 2020 年在尼苏哲学系出版。出版之际，谨将此书献给约尔达尼-马尔科维奇博士教授。该文集收录了来自斯普斯卡语和其他斯洛文尼亚语科学领域和学科以及认知科学领域的许多重要文献。书中 54 个部分的研究涉及方言学和方言词典学领域，语言材料经过了同步和异步分析。在语言学研究中，对比研究的作用不可谓不大。Vredan doprinosnovom zborniku chine and textovi Bugar, Macedonian and Russian linguists.
{"title":"ПУТЕМ НАРОДНИХ ГОВОРА","authors":"Сандра Савић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.267-273","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.267-273","url":null,"abstract":"Зборник научних радова На темељима народних говора, чији су уредници проф. др Татјана Трајковић и проф. др Надежда Јовић, објављен је 2020. године у издању Филозофског факултета у Нишу. Посвећен је проф. др Јордани Марковић поводом одласка у пензију. Радовима у Зборнику обухваћена су многа значајна питања из области и дисциплина науке о српском језику и другим словенским језицима, као и из науке о књижевности. Посматрано према броју радова, од укупно 54 чланка, највећи број припада области дијалектологије и дијалекатске лексикографије, а језички материјал обрађен је како на синхроном тако и на дијахроном плану. Један број радова тиче се контрастивне лингвистике, а није мали број њих у чијем средишту јесу питања из науке о књижевности. Вредан допринос овом зборнику чине и текстови бугарских, македонских и руских лингвиста.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"17 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530712","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.263-266
Весна Стојковић
Године 2019. у издању Задужбине „Доситеј Обрадовић” у Београду објављена је књига Павле Соларић. Сабрана дјела. Приредили су је проф. др Душан Иванић и проф. др Исидора Бјелаковић, а овај приређивачки подухват од изузетно је велике важности будући да се први пут пред савременим читалаштвом нашла већина текстова Соларићевог богатог опуса. Иако је, дакле, реч о избору најважнијих Соларићевних текстова, а не о сабраним делима у пуном смислу речи, ова публикација не губи на вредности. У њој су наведени сви текстови који су релевантни за сагледавање Соларићеве фигуре из најразличитијих аспеката, што може бити постигнуто искључиво одличним познавањем живота и рада једног аутора и потпуним увидом у његово стваралаштво. ...
{"title":"СА СОЛАРИЋЕМ КРОЗ ВЕКОВЕ","authors":"Весна Стојковић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.263-266","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.263-266","url":null,"abstract":"Године 2019. у издању Задужбине „Доситеј Обрадовић” у Београду објављена је књига Павле Соларић. Сабрана дјела. Приредили су је проф. др Душан Иванић и проф. др Исидора Бјелаковић, а овај приређивачки подухват од изузетно је велике важности будући да се први пут пред савременим читалаштвом нашла већина текстова Соларићевог богатог опуса. Иако је, дакле, реч о избору најважнијих Соларићевних текстова, а не о сабраним делима у пуном смислу речи, ова публикација не губи на вредности. У њој су наведени сви текстови који су релевантни за сагледавање Соларићеве фигуре из најразличитијих аспеката, што може бити постигнуто искључиво одличним познавањем живота и рада једног аутора и потпуним увидом у његово стваралаштво. ...","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"38 1-2","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530727","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.217-232
Кјара Урчуоли
У раду се бавимо колаборативним превођењем са српског на италијански на основу искуства учешћа у преводилачкој радионици одржаној на Универзитету у Торину током академске године 2021/2022, посвећеној превођењу дела Љубичица бела Жени Лебл. Чланак је подељен на четири дела: у првом делу ћемо увести тему, након тога ћемо се фокусирати на теоријски аспект колаборативног превођења и изложити неке од његових предности и недостатака. У трећем делу биће представљени дигитални алати коришћени за ову врсту превода и анализирани неки од проблема с којима су се суочили учесници радионице. У четвртом и последњем делу биће изведени закључци. Главна сврха овог чланка је да покаже потенцијал колаборативног превођења у настави и усвајању српског језика као страног.
{"title":"КОЛАБОРАТИВНО ПРЕВОЂЕЊЕ НА ПРИМЕРУ ОДЛОМАКА РОМАНА ЉУБИЧИЦА БЕЛА ЖЕНИ ЛЕБЛ СА СРПСКОГ НА ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК","authors":"Кјара Урчуоли","doi":"10.19090/ppj.2023.54.217-232","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.217-232","url":null,"abstract":"У раду се бавимо колаборативним превођењем са српског на италијански на основу искуства учешћа у преводилачкој радионици одржаној на Универзитету у Торину током академске године 2021/2022, посвећеној превођењу дела Љубичица бела Жени Лебл. Чланак је подељен на четири дела: у првом делу ћемо увести тему, након тога ћемо се фокусирати на теоријски аспект колаборативног превођења и изложити неке од његових предности и недостатака. У трећем делу биће представљени дигитални алати коришћени за ову врсту превода и анализирани неки од проблема с којима су се суочили учесници радионице. У четвртом и последњем делу биће изведени закључци. Главна сврха овог чланка је да покаже потенцијал колаборативног превођења у настави и усвајању српског језика као страног.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"3 2","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530345","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.157-171
Милица Мркоњић, Невенка Марковић
У овом раду испитивали смо употребу и преференцију граматичке и семантичке конгруенције код паукалних синтагми на узорку испитаника из Бијељине и непосредне околине. Из овог рада су изостављени испитаници који нису с овог географског простора, као и они чији матерњи језик није српски. Поред ових, остали социодемографски фактори на које смо се ослањали били су: пол, старост, степен образовања и тип средине у којој испитаник живи. За потребе истраживања сачињен је упитник који се састојао из два дијела: први дио с питањима отвореног типа који је захтијевао одговор испитаника и други са скалама процјене. У првом дијелу се нашло 12 реченица које је требало допунити, док се други дио састојао из 24 позитивно оријентисане тврдње: 12 везаних за граматичку конгруенцију и 12 њихових парова везаних за семантичку конгруенцију. Упитник је дистрибуиран онлајн и попунило га је 60 испитаника. Наши резултати указују на то да позитивнији став испитаници имају према граматичкој конгруенцији, те да се за исту опредјељују, док се према семантичкој јавља неутралан или негативан став.
在新版中，在比邻和紧邻东道主的模式上使用和偏好语法和语义一致的蜘蛛句法代码。从目前的拉达来看，有一些地方不是来自目前的地理区域，因为他们不是来自同一地理区域，但他们的母语不是 Srpski 语。其余可以削弱他们的社会人口因素是性别、年龄、教育水平和居住的街区类型。为了满足客户的需求，建立了一个酒类商店，由两个分区组成：第一个分区提供开放式食品，用于提供者的协议，其他分区提供标量百分比的食品。在第一份日记中，发现了 12 个本应允许的发言，而在 24 个积极导向的词语中发现了其他的发言：12 个语法一致，12 个语义一致。Upitnik јe distribuiran online and popunilo ha јe 60 ispitanik.我们的研究结果表明，用户的正面利害关系由语法一致性决定，正面利害关系不是中性或负面的，而是由语义一致性决定的。
{"title":"УПOТРEБA И ПРEФEРEНЦИJA ГРAМAТИЧКE И СEМAНТИЧКE КOНГРУEНЦИJE КOД ПAУКAЛНИХ СИНТAГМИ","authors":"Милица Мркоњић, Невенка Марковић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.157-171","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.157-171","url":null,"abstract":"У овом раду испитивали смо употребу и преференцију граматичке и семантичке конгруенције код паукалних синтагми на узорку испитаника из Бијељине и непосредне околине. Из овог рада су изостављени испитаници који нису с овог географског простора, као и они чији матерњи језик није српски. Поред ових, остали социодемографски фактори на које смо се ослањали били су: пол, старост, степен образовања и тип средине у којој испитаник живи. За потребе истраживања сачињен је упитник који се састојао из два дијела: први дио с питањима отвореног типа који је захтијевао одговор испитаника и други са скалама процјене. У првом дијелу се нашло 12 реченица које је требало допунити, док се други дио састојао из 24 позитивно оријентисане тврдње: 12 везаних за граматичку конгруенцију и 12 њихових парова везаних за семантичку конгруенцију. Упитник је дистрибуиран онлајн и попунило га је 60 испитаника. Наши резултати указују на то да позитивнији став испитаници имају према граматичкој конгруенцији, те да се за исту опредјељују, док се према семантичкој јавља неутралан или негативан став.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"25 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530684","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.7-28
Ксенија Радоја
У оквиру овог рада анализирана је српска терминологија из области хемије, конкретније, називи хемијских елемената и једињења у делу Historiae natvralis elementa Андреаса Волног из 1805. године. Регистрована грађа најпре је приказана у виду речника, а потом и анализирана. Циљ овог истраживања јесте да се упореди терминолошки систем везан за дату област из предстандардне епохе с оним који је део стандардног српског језика. Посебна пажња посвећена је утврђивању разлога за губљење једних и чување других термина.
书中分析了化学领域的斯洛伐克术语，特别是化学元素的名称和 1805 年安德烈亚斯-沃尔诺（Andreas Volnoğ）的《自然元素史》（Historiae natvralis elementa）中元素的历史。Registrovana grajvena najpreje prikazana u vida dictionary, a następnie i analizзирана.有必要使用标准斯洛伐克语术语为前标准时代建立一个术语系统。Posebna Pazha》专门介绍了语音语言和其他术语。
{"title":"СРПСКА ХЕМИЈСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У ДЕЛУ „HISTORIAE NATVRALIS” АНДРЕАСА ВОЛНОГ (1805)","authors":"Ксенија Радоја","doi":"10.19090/ppj.2023.54.7-28","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.7-28","url":null,"abstract":"У оквиру овог рада анализирана је српска терминологија из области хемије, конкретније, називи хемијских елемената и једињења у делу Historiae natvralis elementa Андреаса Волног из 1805. године. Регистрована грађа најпре је приказана у виду речника, а потом и анализирана. Циљ овог истраживања јесте да се упореди терминолошки систем везан за дату област из предстандардне епохе с оним који је део стандардног српског језика. Посебна пажња посвећена је утврђивању разлога за губљење једних и чување других термина.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"15 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530700","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2024-01-25DOI: 10.19090/ppj.2023.54.235-251
Данијела Радовановић
Предмет овога рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.
本文的主题是两个动词 reћi 和 kazati 的意义，这两个动词可以被看作是两个典型的方言动词和同义词。我们分析了这两个动词的多义结构，以及使用它们的两个动词的词汇统一性。rad的graђa摘自Matica Srpske的《Srpskohrvatsko kњizhevnog jezik河书》（1990年），在这种情况下，可以对其含义进行简单的描述，并举例说明其含义，因为控制河书的是RSANU。要想在前现代词汇学中找到动词的意义，或者要想突出动词复杂的语义效力，还必须查看上下文、这些是杜斯卡-维塔斯（Duška Vitas）的现代塞族语语料库（SrpCor2013）和 SrWaC 语料库，例如 RMC（1990 年）的语料库。Ista archisema imaћe za postdica synonymity of the great prefixal broj, ali u istory time and developjaњe odnos antonimije meђu leksemma with the observation on the chiњenica da and antonymi, as well as synonyms, and have a great broj of cognate semes in semescoj structure.动词 reћi 和 qazati 是同义词，但我们也可以从它们前缀的意义中看出某些不同。动词 "说 "有丰富的多语义结构，有许多前缀，或者是另一个动词的一些前缀，与其主动词有许多语义表达。
{"title":"СЕМАНТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ГЛАГОЛА РЕЋИ И КАЗАТИ И ЊИХОВИХ ПРЕФИКСАЛА","authors":"Данијела Радовановић","doi":"10.19090/ppj.2023.54.235-251","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/ppj.2023.54.235-251","url":null,"abstract":"Предмет овога рада су значења двају глагола, рећи и казати, које посматрамо као два типична глагола говорења и праве синониме. Основни циљ рада је анализа полисемантичких структура двају глагола говорења, као и истраживање лексичких односа у које они ступају. Грађа за рад ексерпирана је из Речника српскохрватског књижевног језика (1990) Матице српске, при чему преузимамо изворне описе значења, као и примере који су наведени, док као контролни речник служи РСАНУ. За одређивање глаголског значења довољна је лексикографска дефиниција, али за осветљавање комплетног семантичког потенцијала потребно је осврнути се и на контекст, те се стога у једном делу рада бавимо претраживањем корпуса, и то Корпуса савременог српског језика (СрпКор2013) Душка Витаса и корпуса SrWaC за потврду примера који су ексцерпирани из РМС (1990). Иста архисема имаће за последицу синонимност великог броја префиксала, али у исто време и развијање односа антонимије међу лексемама с обзиром на чињеницу да и антоними, као и синоними, имају велики број заједничких сема у семској структури. Иако се глаголи рећи и казати сматрају правим синонимима, ипак можемо говорити о неким разликама, посебно ако упоредимо значења њихових префиксала. Глагол казати има богатију полисемантичку структуру и већи број префиксала, али се неки префиксали овог глагола семантички много израженије удаљавају од свог основног глагола.","PeriodicalId":518898,"journal":{"name":"Прилози проучавању језика","volume":"36 3","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2024-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"140530868","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：