Кнез Вукослав Хрватинић, на молбу тројице својих слугу,ослобађа сина Јурја Хранићевог и слушкиње Марице од обавезе да му служи,а у присуству већег броја угледника и пристава. Документ је издат у градуКључу, који се овом приликом први пут помиње, и то у време несређенихприлика на граници Босне и Угарске. Сачуван је у архиву кнезова Благајских(Бабонића), чије је врховништво кнез Вукослав напустио око 1326. године.Садржи солидно очуван печат кнеза Вукослава, други примерак првогсачуваног печата Хрватинића.
Knez Vukoslav Hrvatiniћ，以他的三个仆人的名誉，他们是他的儿子 Jurja Hrvatiniћevog、他的仆人 Marice（两人都承诺为他服务）以及他的兄弟、监护人和法警。这份文件是在 Kљuču 镇签发的，这是第一个被记住的地方，而当时波斯尼亚-乌加尔斯克边境的冲突尚未解决。Blagajski（巴博尼ћa）王子的档案，其在位王子武科斯拉夫于 1326 年左右就职。 Sadrži 是武科斯拉夫印章的一个很好的例子，也是赫尔瓦提尼ћa 印章的另一个例子。
{"title":"ПОВЕЉА КНЕЗА ВУКОСЛАВА ХРВАТИНИЋА КОЈОМ ДАЈЕ СЛОБОДУ СИНУ ЈУРЈА ХРАНИЋЕВОГ И МАРИЦЕ","authors":"Невен Исаиловић","doi":"10.7251/GPB1710069I","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710069I","url":null,"abstract":"Кнез Вукослав Хрватинић, на молбу тројице својих слугу,ослобађа сина Јурја Хранићевог и слушкиње Марице од обавезе да му служи,а у присуству већег броја угледника и пристава. Документ је издат у градуКључу, који се овом приликом први пут помиње, и то у време несређенихприлика на граници Босне и Угарске. Сачуван је у архиву кнезова Благајских(Бабонића), чије је врховништво кнез Вукослав напустио око 1326. године.Садржи солидно очуван печат кнеза Вукослава, други примерак првогсачуваног печата Хрватинића.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"3 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125882056","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализира текст повеље коју су Дубровчани1426. године издали босанском војводи Радосаву Павловићу, којом су потврдилида су примили 6.000 дуката који су му припали од продаје Конавала. Тедукате су његови посланици у име поменутог војводе уложили на добит (на5% камате) у Дубровачкој општини. Рад садржи приједлог реконструисаногтекста повеље на старосрпском и превод на модерни српски језик, те поглављау којима се разматрају физички опис и дипломатичке особености наведеногдокумента.
年杜布罗夫卡尼1426.向博桑领导人拉多萨夫-帕夫洛维ћu 发出的叙述文本，他们向帕夫洛维њu 支付了 6000 达卡特，这是从科纳瓦尔的销售中获得的。Tedukate su њegovi大使们在杜布罗瓦奇科伊opština的多比特（55%的卡马特）上签订了协议。我们很高兴为您提供用古俄语重建的叙述文本和现代斯洛伐克语译文，并对该文件的实物描述和外交特点进行说明。
{"title":"ПОВЕЉА ДУБРОВЧАНА ВОЈВОДИ РАДОСАВУ ПАВЛОВИЋУ О УЛАГАЊУ НА ДОБИТ ДИЈЕЛА ЊЕГОВОГ НОВЦА ОД ПРОДАЈЕ КОНАВАЛА","authors":"Павле Драгичевић","doi":"10.7251/gpb1710157d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/gpb1710157d","url":null,"abstract":"У раду се анализира текст повеље коју су Дубровчани1426. године издали босанском војводи Радосаву Павловићу, којом су потврдилида су примили 6.000 дуката који су му припали од продаје Конавала. Тедукате су његови посланици у име поменутог војводе уложили на добит (на5% камате) у Дубровачкој општини. Рад садржи приједлог реконструисаногтекста повеље на старосрпском и превод на модерни српски језик, те поглављау којима се разматрају физички опис и дипломатичке особености наведеногдокумента.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"58 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131954674","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Ђурађ, син Радашина Богишића, и Влатко, син Радича Озрисалића,потврђују да су примили 20 дуката за 1474. годину од заоставштинекнеза Браила Тезаловића.
{"title":"ПОТВРДА ЂУРЂА РАДАШИНОВИЋА И ВЛАТКА, СИНА РАДИЧА ОЗРИСАЛИЋА, ДА СУ ПРИМИЛИ ДОБИТ ОД ОСТАВЕ КНЕЗА БРАИЛА ТЕЗАЛОВИЋА","authors":"Срђан Рудић","doi":"10.7251/GPB1710165R","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710165R","url":null,"abstract":"Ђурађ, син Радашина Богишића, и Влатко, син Радича Озрисалића,потврђују да су примили 20 дуката за 1474. годину од заоставштинекнеза Браила Тезаловића.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"9 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126451989","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Краљ Остоја је на молбу дубровачких посланика у Бишћу23. марта 1418. наложио кнезу Гргуру Николићу (Вукосалићу) да укинецарину у Попову, која није постојала ни за владе краља Твртка I, нити за времеДабишине ни његове владавине. Истовремено, босански краљ је издао повељуДубровнику којом је записана његова одлука у погледу спорне царине. Повељаније сачувана у оригиналу, већ се њен оштећени препис, који је начиниодубровачки српски канцелар Никша Звијездић, налази у архивској књизи CodexRagusinus (Liber privilegiorum).
{"title":"ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ УКИДА ЦАРИНУ У ПОПОВУ","authors":"Александар Крстић","doi":"10.7251/gpb1710121k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/gpb1710121k","url":null,"abstract":"Краљ Остоја је на молбу дубровачких посланика у Бишћу23. марта 1418. наложио кнезу Гргуру Николићу (Вукосалићу) да укинецарину у Попову, која није постојала ни за владе краља Твртка I, нити за времеДабишине ни његове владавине. Истовремено, босански краљ је издао повељуДубровнику којом је записана његова одлука у погледу спорне царине. Повељаније сачувана у оригиналу, већ се њен оштећени препис, који је начиниодубровачки српски канцелар Никша Звијездић, налази у архивској књизи CodexRagusinus (Liber privilegiorum).","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"4 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116614517","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Часопис „Грађа о прошлости Босне“ ове године обележава значајанјубилеј – десетогодишњицу покретања и редовног излажења. Пратећипример часописа „Стари српски архив“ (чије је излажење започето 2002. уБеограду), „Грађа о прошлости Босне“ настала је на крилима ентузијазмакоји се осећао у српским медиевистичким круговима, а који је подстаклаобнова интересовања за издавање средњовековних документарнихизвора и за помоћне историјске науке, а посебно дипломатику. Главнициљ оба часописа било је интензивирање рада на издавању тзв. Српскогдипломатара, пројекта који је идејно започет пре више од века, а чија јереализација успорено текла последњих педесетак година.1 Док је „Старисрпски архив“ покренула група професора са Одељења за историјуФилозофског факултета Универзитета у Београду, на челу са доајенимасрпске медиевистике – Симом Ћирковићем и Радетом Михаљчићем, дотлеје „Грађа о прошлости Босне“ у сваком смислу заслуга и чедо професораМихаљчића који је, мотивисан позитивним искуством и међународнимодјеком првог дипломатичког часописа чији је био вишегодишњиуредник, али уједно и вођен љубављу према своме завичају, успео дауз подршку Академије наука и умјетности Републике Српске покренечасопис који је посвећен издавању и проучавању документарне грађе оБосни, пре свега средњовековној.
{"title":"НА КРИВУДАВОМ ПУТУ КРИТИЧКОГ ИЗДАВАЊА ГРАЂЕ О СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ: ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ „ГРАЂЕ О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ“","authors":"Невен Исаиловић","doi":"10.7251/GPB1710011I","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710011I","url":null,"abstract":"Часопис „Грађа о прошлости Босне“ ове године обележава значајанјубилеј – десетогодишњицу покретања и редовног излажења. Пратећипример часописа „Стари српски архив“ (чије је излажење започето 2002. уБеограду), „Грађа о прошлости Босне“ настала је на крилима ентузијазмакоји се осећао у српским медиевистичким круговима, а који је подстаклаобнова интересовања за издавање средњовековних документарнихизвора и за помоћне историјске науке, а посебно дипломатику. Главнициљ оба часописа било је интензивирање рада на издавању тзв. Српскогдипломатара, пројекта који је идејно започет пре више од века, а чија јереализација успорено текла последњих педесетак година.1 Док је „Старисрпски архив“ покренула група професора са Одељења за историјуФилозофског факултета Универзитета у Београду, на челу са доајенимасрпске медиевистике – Симом Ћирковићем и Радетом Михаљчићем, дотлеје „Грађа о прошлости Босне“ у сваком смислу заслуга и чедо професораМихаљчића који је, мотивисан позитивним искуством и међународнимодјеком првог дипломатичког часописа чији је био вишегодишњиуредник, али уједно и вођен љубављу према своме завичају, успео дауз подршку Академије наука и умјетности Републике Српске покренечасопис који је посвећен издавању и проучавању документарне грађе оБосни, пре свега средњовековној.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"49 12","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"120941125","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Првих дана прољећа 1399. дубровачки поданици СтјепкоМазарак и Радота Прибисалић жалили су се властима Општине због тога што суим људи госпође Владе и њених синова Ђурђа и Вукића одузели рибу и новац.Дубровачке власти реаговале су слањем писма у коме су од поменуте босанскевластеле тражили поврат рибе и новца оштећеним. Поред тога, изражавалису негодовање због проблема које њихови трговци у посљедње вријеме имајуу Дријевима. У питању је било увођење неких „новина“, које су угрожавалепословање и живот дубровачких трговаца у овом тргу. Они су у писму даљеистицали да је то у супротности са раније договореним правима, које су стеклиод стране босанских владара. На крају су власти Општине истакле свој главнизахтјев – да се поштују претходно утврђена права и привилегије дубровачкихтрговаца у областима којима су у то вријеме, као вазали краља Стефана Остоје,управљали госпођа Влада и њени синови Ђурађ и Вукић.
{"title":"ДУБРОВАЧКО ПИСМО ГОСПОЂИ ВЛАДИ И КНЕЗОВИМА ЂУРЂУ И ВУКИЋУ","authors":"Аранђел Смиљанић","doi":"10.7251/GPB1710099S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710099S","url":null,"abstract":"Првих дана прољећа 1399. дубровачки поданици СтјепкоМазарак и Радота Прибисалић жалили су се властима Општине због тога што суим људи госпође Владе и њених синова Ђурђа и Вукића одузели рибу и новац.Дубровачке власти реаговале су слањем писма у коме су од поменуте босанскевластеле тражили поврат рибе и новца оштећеним. Поред тога, изражавалису негодовање због проблема које њихови трговци у посљедње вријеме имајуу Дријевима. У питању је било увођење неких „новина“, које су угрожавалепословање и живот дубровачких трговаца у овом тргу. Они су у писму даљеистицали да је то у супротности са раније договореним правима, које су стеклиод стране босанских владара. На крају су власти Општине истакле свој главнизахтјев – да се поштују претходно утврђена права и привилегије дубровачкихтрговаца у областима којима су у то вријеме, као вазали краља Стефана Остоје,управљали госпођа Влада и њени синови Ђурађ и Вукић.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"90 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131552410","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализира препис повеље коју су Дубровчани1426. године издали босанском војводи Радосаву Павловићу поводом куповинењеговог посједа у Конавлима. Оригинал повеље није сачуван, а препис, данастешко оштећен, начинио је дубровачки канцелар Никша Звијездић. У раду су,поред осталих пропратних поглавља, наведени приједлог реконструисаногдијела текста преписа заједно са преводом на модерни српски језик.
{"title":"ПОВЕЉА ДУБРОВЧАНА ВОЈВОДИ РАДОСАВУ ПАВЛОВИЋУ ПОВОДОМ КУПОВИНЕ ЊЕГОВОГ ДИЈЕЛА КОНАВАЛА","authors":"Павле Драгичевић","doi":"10.7251/GPB1710129D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710129D","url":null,"abstract":"У раду се анализира препис повеље коју су Дубровчани1426. године издали босанском војводи Радосаву Павловићу поводом куповинењеговог посједа у Конавлима. Оригинал повеље није сачуван, а препис, данастешко оштећен, начинио је дубровачки канцелар Никша Звијездић. У раду су,поред осталих пропратних поглавља, наведени приједлог реконструисаногдијела текста преписа заједно са преводом на модерни српски језик.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"51 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122302861","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Требињски властелин Љубиша Богданчић у писму из марта1412. пожалио се Дубровчанима да су његовог човека Тврдишу претуклињихови сељаци на Бргату. Молио их је зато да истраже тај случај, како неби поново дошло до туче међу себрима. Реч је о једном од бројних спороваизмеђу Дубровчана и чланова породице Богданчић, која је припадала родуЉубибратића.
{"title":"ПИСМО ЉУБИШЕ БОГДАНЧИЋА ДУБРОВЧАНИМА","authors":"Милош Ивановић","doi":"10.7251/GPB1710111I","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1710111I","url":null,"abstract":"Требињски властелин Љубиша Богданчић у писму из марта1412. пожалио се Дубровчанима да су његовог човека Тврдишу претуклињихови сељаци на Бргату. Молио их је зато да истраже тај случај, како неби поново дошло до туче међу себрима. Реч је о једном од бројних спороваизмеђу Дубровчана и чланова породице Богданчић, која је припадала родуЉубибратића.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"98 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-09-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114361679","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Дубровчани су у овом писму војводи Радичу одговорили навише питања и захтјева које им је он прије тога поставио. Најприје су одбилида изруче Радоњу (вјероватно Куделиновића), правдајући се правом азила уњиховом граду. Затим су обавијестили војводу да су за замјену земље писаликраљу Остоји, да ће му и убудуће писати и о томе говорити. Још су му јављалида су до њих стигли гласови како се Турци организују у Србији с циљем нападана Зету. Међутим, нису били сигурни у те вијести, те су молили војводу Радичада им јави нешто више о томе, наравно под условом да о томе нешто више знаили ако у међувремену сазна.
{"title":"ДУБРОВАЧКО ПИСМО ВОЈВОДИ РАДИЧУ САНКОВИЋУ","authors":"Аранђел Смиљанић","doi":"10.7251/GPB1407051S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1407051S","url":null,"abstract":"Дубровчани су у овом писму војводи Радичу одговорили навише питања и захтјева које им је он прије тога поставио. Најприје су одбилида изруче Радоњу (вјероватно Куделиновића), правдајући се правом азила уњиховом граду. Затим су обавијестили војводу да су за замјену земље писаликраљу Остоји, да ће му и убудуће писати и о томе говорити. Још су му јављалида су до њих стигли гласови како се Турци организују у Србији с циљем нападана Зету. Међутим, нису били сигурни у те вијести, те су молили војводу Радичада им јави нешто више о томе, наравно под условом да о томе нешто више знаили ако у међувремену сазна.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"34 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2017-02-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123354817","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Дубровчани су у писму кнезу Ђурђу Радивојевићу писаликако су седам дана раније примили писмо од својих трговаца у Дријевима. Онису се жалили на људе кнеза Ђурђа који од њих траже плаћање пореза у висиниод дуката по кући. У то вријеме у Дубровнику су боравили посланици краљаОстоје, који нису знали ништа о том плаћању пореза. Преко тих посланика онису од краља Остоје затражили одговарајуће објашњење. При томе су изразилинаду да краљ неће уводити никакве нове законе, који би били противни ранијимслободама. На крају су молили кнеза Ђурђа да обустави то наплаћивање уДријевима, све док од краља Остоје не дође одговор. Писмо су завршили науобичајен начин, при чему су потенцирали њихово међусобно пријатељство.
{"title":"ДУБРОВАЧКО ПИСМО КНЕЗУ ЂУРЂУ РАДИВОЈЕВИЋУ ПОВОДОМ ПРОБЛЕМА СА НАПЛАЋИВАЊЕМ ПОРЕЗА ЗА ЊИХОВЕ ТРГОВЦЕ У БОСНИ","authors":"Аранђел Смиљанић","doi":"10.7251/GPB1508002S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GPB1508002S","url":null,"abstract":"Дубровчани су у писму кнезу Ђурђу Радивојевићу писаликако су седам дана раније примили писмо од својих трговаца у Дријевима. Онису се жалили на људе кнеза Ђурђа који од њих траже плаћање пореза у висиниод дуката по кући. У то вријеме у Дубровнику су боравили посланици краљаОстоје, који нису знали ништа о том плаћању пореза. Преко тих посланика онису од краља Остоје затражили одговарајуће објашњење. При томе су изразилинаду да краљ неће уводити никакве нове законе, који би били противни ранијимслободама. На крају су молили кнеза Ђурђа да обустави то наплаћивање уДријевима, све док од краља Остоје не дође одговор. Писмо су завршили науобичајен начин, при чему су потенцирали њихово међусобно пријатељство.","PeriodicalId":250009,"journal":{"name":"ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ","volume":"12 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2017-02-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124503322","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：