Зборник радова Поезија Томислава Маринковића у издању Задужбине „Де- асанка Максимовић“, Народне библиотеке Србије и Института за књижевност и уметност објединио је истраживања представљена на истоименом научном скупу, одржаном 16. новембра 2021. године, а посвећеном добитнику награде „Десанка Максимовић“ за 2020. годину. Публикација је подељена у четири тематска блока и садржи осамнаест радова. Научним огледима претходи „Уводна реч“ уредница С. Шеатовић и Ј. Алексић у оквиру које је дат сажет увид у песничку поетику као и у текстове заступљене у зборнику. На крају зборника налази се „Индекс имена“ који је сачинила Катарина Пантовић.
托米斯拉夫-马林科维奇的诗集由 "德桑卡-马克西莫维奇 "图书馆、塞尔维亚国家图书馆和协会文化艺术研究所出版，并在2021年11月16日举行的第一次科学会议上发表。在 2021 年 11 月 16 日举行的第一次科学会议上发表，并献给 2020 年 "Desanka Maksimović "奖获得者。该出版物将分为四个专题块，并将成为该系列的第一本。介绍性发言 "的科学概述馆长 S. Sheatov 和 J. S. Maksimović。谢托夫和 J.Alexi u okviru koje datje sajet uvid u song poetika kako i u textosti zastступje u zborniku.在这本诗集的边缘，有一个由 Katarina Pantovi 制作的 "人名索引"。
{"title":"МАЈСКИ РАЗГОВОРИ О ПОЕЗИЈИ ТОМИСЛАВА МАРИНКОВИЋА","authors":"Јелена В. Јовановић","doi":"10.46630/phm.15.2023.51","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.51","url":null,"abstract":"Зборник радова Поезија Томислава Маринковића у издању Задужбине „Де- асанка Максимовић“, Народне библиотеке Србије и Института за књижевност и уметност објединио је истраживања представљена на истоименом научном скупу, одржаном 16. новембра 2021. године, а посвећеном добитнику награде „Десанка Максимовић“ за 2020. годину. Публикација је подељена у четири тематска блока и садржи осамнаест радова. Научним огледима претходи „Уводна реч“ уредница С. Шеатовић и Ј. Алексић у оквиру које је дат сажет увид у песничку поетику као и у текстове заступљене у зборнику. На крају зборника налази се „Индекс имена“ који је сачинила Катарина Пантовић.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"431 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125798281","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
The paper analyzes the novel Čuvar adrese (2000) by Momo Kapor from the point of view of the types and functions of intertextual relations in it. In the introductory remarks, the light is shed on the writer’s basic autopoetic attitudes and the polyvalent genre nature of this novel as part of Kapor’s prose oeuvre and the Sarajevskatrilogija. After that, the term intertextuality itself is first defined, and then by applying the theoretical assumptions of Dubravka Oraić Tolić, the basic types of intertextual, citational, autocitational and autoreferential relations that we find in the text of the novel Čuvar adrese are distinguished. Special attention is focused on the analysis of the relationship between the text of the Čuvar adrese and the intertext Ljetopis of Mula Mustafa Bašeskija, i. e. selfcitation links of the interdependence of the text of Kapor’s novel and his earlier publication of the story Čudo se događa Bel Amiju. We conclude that intertextual and autoquotation procedures have the function of constructive elements that manage the structure and meaning of the narrative, connecting the parts of the story into a coherent whole.
本文从互文关系的类型和功能两个方面分析了莫莫·卡普尔的小说《Čuvar address》(2000)。在引言中，作者的基本自我创生态度和这部小说作为卡普尔散文作品和《萨拉热窝人》的一部分的多重体裁性质得到了揭示。然后，首先对互文性这一术语进行定义，然后运用杜布拉夫卡·奥拉伊奇·托里奇的理论假设，区分小说《Čuvar地址》文本中的互文关系、引用关系、自动引用关系和自指关系的基本类型。特别注意的是分析Čuvar地址的文本与穆拉·穆斯塔法的互文Ljetopis Bašeskija之间的关系，即卡普尔小说文本与他早期出版的故事Čudo se događa Bel Amiju之间相互依存的自我链接。我们得出结论，互文和自动引用程序具有构建元素的功能，可以管理叙事的结构和意义，将故事的各个部分连接成一个连贯的整体。
{"title":"ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ КАО ФОРМАТИВНИ ПРИНЦИП У РОМАНУ ЧУВАР АДРЕСЕ MОМА KАПОРА","authors":"Сузана Р. Бунчић","doi":"10.46630/phm.15.2023.10","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.10","url":null,"abstract":"The paper analyzes the novel Čuvar adrese (2000) by Momo Kapor from the point of view of the types and functions of intertextual relations in it. In the introductory remarks, the light is shed on the writer’s basic autopoetic attitudes and the polyvalent genre nature of this novel as part of Kapor’s prose oeuvre and the Sarajevskatrilogija. After that, the term intertextuality itself is first defined, and then by applying the theoretical assumptions of Dubravka Oraić Tolić, the basic types of intertextual, citational, autocitational and autoreferential relations that we find in the text of the novel Čuvar adrese are distinguished. Special attention is focused on the analysis of the relationship between the text of the Čuvar adrese and the intertext Ljetopis of Mula Mustafa Bašeskija, i. e. selfcitation links of the interdependence of the text of Kapor’s novel and his earlier publication of the story Čudo se događa Bel Amiju. We conclude that intertextual and autoquotation procedures have the function of constructive elements that manage the structure and meaning of the narrative, connecting the parts of the story into a coherent whole.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"16 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126925647","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Након објављивања тематског броја Зборника радова Филозофског факулте- та у Приштини, посвећеног проф. др Милосаву Вукићевићу, и тематског зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник, посвећеног управо проф. др Милораду Ћорцу, наставници и сарадници Катедре за српски језик и књижевност Филозоф- ског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одлучили су да објаве и зборник радова посвећен проф. др Драгану Ли- лићу, ванредном професору у пензији. Тематски зборник радова, насловљен Драган Лилић – између лингвистике и стилистике, броји 23 рада.
{"title":"ФИЛОЛОЗИ ИЗМЕЂУ ЛИНГВИСТИКЕ И СТИЛИСТИКЕ","authors":"Душан Р. Стефановић","doi":"10.46630/phm.15.2023.57","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.57","url":null,"abstract":"Након објављивања тематског броја Зборника радова Филозофског факулте- та у Приштини, посвећеног проф. др Милосаву Вукићевићу, и тематског зборника Милорад Ћорац – педагог и научни радник, посвећеног управо проф. др Милораду Ћорцу, наставници и сарадници Катедре за српски језик и књижевност Филозоф- ског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одлучили су да објаве и зборник радова посвећен проф. др Драгану Ли- лићу, ванредном професору у пензији. Тематски зборник радова, насловљен Драган Лилић – између лингвистике и стилистике, броји 23 рада.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"64 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126664318","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
En partant du modèle théorique situationnel (dénotatif) de la traduction et du principe d’équivalence fonctionnelle (CATFORD 1965), nous porterons une attention particulière aux types de relations sémantiques, c’est-à-dire polysémie entre les termes juridiques français et serbes. Lorsque l’on compare l’original français et la traduction finale en serbe de Traité instituant la Communauté des Transports, malgré des instructions clairement définies dans le Manuel de traduction des actes juridiques de l’UE, il y a une incohérence de terminologie, ce qui conduit à une confusion dans l’interprétation des documents. Nous allons démontrer également les aléas que la polysémie a apporté dans le processus de traduction des documents juridiques internationaux.
{"title":"LA POLYSÉMIE COMME UN DES PROBLÈMES DANS LA TRADUCTION DU FRANÇAIS VERS LE SERBE SUR L’EXEMPLE DE TRAITÉ INSTITUANT LA COMMUNAUTÉ DES TRANSPORTS","authors":"Nađa S. Miljković","doi":"10.46630/phm.15.2023.24","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.24","url":null,"abstract":"En partant du modèle théorique situationnel (dénotatif) de la traduction et du principe d’équivalence fonctionnelle (CATFORD 1965), nous porterons une attention particulière aux types de relations sémantiques, c’est-à-dire polysémie entre les termes juridiques français et serbes. Lorsque l’on compare l’original français et la traduction finale en serbe de Traité instituant la Communauté des Transports, malgré des instructions clairement définies dans le Manuel de traduction des actes juridiques de l’UE, il y a une incohérence de terminologie, ce qui conduit à une confusion dans l’interprétation des documents. Nous allons démontrer également les aléas que la polysémie a apporté dans le processus de traduction des documents juridiques internationaux.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"9 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114198213","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Tanzmetall, Mythen, Grimms Märchen, Werke von Bertolt Brecht, klassische Musik, Feuerwerk, Brutalität, Realität und zeitgenössische Themen sind nur ein Teil, der durch das Schaffen der bekanntesten deutschen Band Rammstein durchdrungen ist. Die Verbindung von scheinbar Unvereinbarem hinterlässt beim Zuhörer einen beeindruckenden Eindruck, regt ihn zum Nachdenken an und weckt die unterschiedlichsten Gefühle. In dieser Arbeit wird das Lied „Deutschland” von Rammstein analysiert. Das Ziel dieser Arbeit ist es, eine Übersetzung des Liedes zu geben und auf die aufkommenden Fragen zu antworten, wie z.B. was durch die Darstellung der Geschichte im Video betont wird, welche Art von Musik es gibt, ob und in welcher Beziehung Musik und Sprache stehen, was die Klänge und die Art und Weise, wie das Lied gesungen wird, dazu beitragen, welche Hintergrundelemente es gibt. Das Material für diese Arbeit basiert auf dem Video zum Lied „Deutschland“, das 2019 auf YouTube veröffentlicht wurde, wobei wir eine Interpretation der Musik und des Textes bieten. Die Methodologie basiert auf einer Fallstudie und einer transmedialen Narratologie.
{"title":"ИНТЕРМЕДИЈАЛНИ АСПЕКТИ ПЕСМЕ „DEUTSCHLAND” (ТЕКСТ И МУЗИКА)","authors":"Софија Г. Јанковић","doi":"10.46630/phm.15.2023.14","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.14","url":null,"abstract":"Tanzmetall, Mythen, Grimms Märchen, Werke von Bertolt Brecht, klassische Musik, Feuerwerk, Brutalität, Realität und zeitgenössische Themen sind nur ein Teil, der durch das Schaffen der bekanntesten deutschen Band Rammstein durchdrungen ist. Die Verbindung von scheinbar Unvereinbarem hinterlässt beim Zuhörer einen beeindruckenden Eindruck, regt ihn zum Nachdenken an und weckt die unterschiedlichsten Gefühle. In dieser Arbeit wird das Lied „Deutschland” von Rammstein analysiert. Das Ziel dieser Arbeit ist es, eine Übersetzung des Liedes zu geben und auf die aufkommenden Fragen zu antworten, wie z.B. was durch die Darstellung der Geschichte im Video betont wird, welche Art von Musik es gibt, ob und in welcher Beziehung Musik und Sprache stehen, was die Klänge und die Art und Weise, wie das Lied gesungen wird, dazu beitragen, welche Hintergrundelemente es gibt. Das Material für diese Arbeit basiert auf dem Video zum Lied „Deutschland“, das 2019 auf YouTube veröffentlicht wurde, wobei wir eine Interpretation der Musik und des Textes bieten. Die Methodologie basiert auf einer Fallstudie und einer transmedialen Narratologie.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"118 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"133492432","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
The potential problems of the assimilation of the Serbian population in Romania and peripheral areas obliged cultural workers to investigate older and newer layers of cultural history with increased attention. With that intention, the magazine Orginations (2015–) was launched in copublishing by the Association of Serbs in Romania (Center for Scientific Research and Culture of Serbs in Romania) and the Faculty of Philosophy of the University of Nis. The effort of this review is to follow the contributions in the previous issues of the journal Orginations and to point out the dominant thematic areas and classify the contributions. Linguistic topics, ethnological topics, literary- scientific topics and a complex of historical and sociological topics showed that contributions in the journal Orginations can be divided into: overviews, works of the theoretical-methodological type and rounded lexicographic definitions.
{"title":"ЧАСОПИС ИСХОДИШТА (2015–2022) У КУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ","authors":"Стефан С. Симоновић","doi":"10.46630/phm.15.2023.45","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.45","url":null,"abstract":"The potential problems of the assimilation of the Serbian population in Romania and peripheral areas obliged cultural workers to investigate older and newer layers of cultural history with increased attention. With that intention, the magazine Orginations (2015–) was launched in copublishing by the Association of Serbs in Romania (Center for Scientific Research and Culture of Serbs in Romania) and the Faculty of Philosophy of the University of Nis. The effort of this review is to follow the contributions in the previous issues of the journal Orginations and to point out the dominant thematic areas and classify the contributions. Linguistic topics, ethnological topics, literary- scientific topics and a complex of historical and sociological topics showed that contributions in the journal Orginations can be divided into: overviews, works of the theoretical-methodological type and rounded lexicographic definitions.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"45 4 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129753473","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
In this paper, we are exploring the presupposition triggered by iterative verbs in the Serbian language. Our goal is to test presuppositions of iterative verbs in Serbian language, hence to check their similarity with iterative verbs in other languages and to classify them as hard or soft presupposition triggers. The main reason for this research comes from different perspectives on the phenomenon of presupposition and lack of papers in the Serbian language on the theme. We have tested ten verbs: vratiti, ponoviti, povratiti, kuckati, javljati se, lupkati, pribojavati se, došaptavati, ručavati and viđati. They have been compared using the neoreichenbachian model. We have used the corpus method and qualitative analysis. The research has shown that there is a need to differ repetitive verbs, which presuppose “the event has been realized at least once before“, from iterative verbs, which presuppose “the event has been realized at least twice before“. The difference between these groups of verbs is shown at the neoreichenbachian timeline: in the case of repetitive verbs the presupposition is left from the time of realisation and in the case of iterative verbs the presupposition is located inside that time. We have shown that each of the analised presuppositions remains after changing context, which is why we classifed them as hard triggers.
{"title":"ПРЕСУПОЗИЦИЈА ИЗРИЧАЈА СА ИТЕРАТИВНИМ ГЛАГОЛИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ","authors":"Наталија Н. Стојменовић","doi":"10.46630/phm.15.2023.22","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.22","url":null,"abstract":"In this paper, we are exploring the presupposition triggered by iterative verbs in the Serbian language. Our goal is to test presuppositions of iterative verbs in Serbian language, hence to check their similarity with iterative verbs in other languages and to classify them as hard or soft presupposition triggers. The main reason for this research comes from different perspectives on the phenomenon of presupposition and lack of papers in the Serbian language on the theme. We have tested ten verbs: vratiti, ponoviti, povratiti, kuckati, javljati se, lupkati, pribojavati se, došaptavati, ručavati and viđati. They have been compared using the neoreichenbachian model. We have used the corpus method and qualitative analysis. The research has shown that there is a need to differ repetitive verbs, which presuppose “the event has been realized at least once before“, from iterative verbs, which presuppose “the event has been realized at least twice before“. The difference between these groups of verbs is shown at the neoreichenbachian timeline: in the case of repetitive verbs the presupposition is left from the time of realisation and in the case of iterative verbs the presupposition is located inside that time. We have shown that each of the analised presuppositions remains after changing context, which is why we classifed them as hard triggers.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130079725","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
The aim of this research was to analyse the figure of the poet within the cycle „The Criticism of Poetry” from Miljković’s book of poetry Origin of Hope (1960). By interpreting several poems from the presented cycle, this paper questions the position of the lyrical subject, while seeking out the possibilities of the lyrical self being identified with poets and thus interpreted as a poetic subject – a poet within the poem or a poet who possibly leads metapoetic dialogues with other poets. The figure of the poet is also considered through Nietzsche’s and Hegel’s philosophical approach to the ambivalent knowledge that is inherent to contemplatives and creators, but which conditions their destruction as well. Through the end of the cycle, this research also problematizes the social position of the poet and the possibility of interpreting the cycle through the title inversion – as poetry of criticism – criticism of future poetics, the disappearance of poetic language, poems and poets in general.
{"title":"ФИГУРА ПЕСНИКА У ЦИКЛУСУ „КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ” БРАНКА МИЉКОВИЋА","authors":"Сара З. Арва","doi":"10.46630/phm.15.2023.04","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.04","url":null,"abstract":"The aim of this research was to analyse the figure of the poet within the cycle „The Criticism of Poetry” from Miljković’s book of poetry Origin of Hope (1960). By interpreting several poems from the presented cycle, this paper questions the position of the lyrical subject, while seeking out the possibilities of the lyrical self being identified with poets and thus interpreted as a poetic subject – a poet within the poem or a poet who possibly leads metapoetic dialogues with other poets. The figure of the poet is also considered through Nietzsche’s and Hegel’s philosophical approach to the ambivalent knowledge that is inherent to contemplatives and creators, but which conditions their destruction as well. Through the end of the cycle, this research also problematizes the social position of the poet and the possibility of interpreting the cycle through the title inversion – as poetry of criticism – criticism of future poetics, the disappearance of poetic language, poems and poets in general.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"33 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132247999","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Der Roman Die Blechtrommel (1959) des Nobelpreisträgers Günter Grass zählt zu den bekanntesten Prosawerken der deutschen Nachkriegsliteratur. Die Blechtrommel wurde als autobiografisch, historisch, pikarisch, aber auch als didaktisch bzw. als Bildungs- oder Entwicklungsroman gekennzeichnet. Analysiert wurden seine Gattungsbestimmung, seine Rezeption, Verfilmung sowie dessen Kritik. Zahlreiche komparative Analysen wurden auch durchgeführt. Seit Ende des 20. Jahrhunderts wird dieser Roman immer öfter im Zusammenhang mit dem Magischen Realismus erwähnt. In Anbetracht der Tatsache, dass in der Germanistik die Deutung des Romans im Rahmen der magisch-realistischen Poetik bislang unerforscht blieb, beschäftigt sich der vorliegende Beitrag mit der Frage, inwieweit Elemente des magisch-realistischen Erzählverfahrens im Roman Die Blechtrommel zu erkennen sind. Das Ziel der Arbeit ist aufzuzeigen, dass dieses Prosawerk als Paradebeispiel des europäischen Magischen Realismus fungiert und dass die magisch-realistische Erzählstruktur die gesellschaftspolitische Wirklichkeitswahrnehmung relativiert, mit dem angestrebten Ziel sie zu demaskieren und neu zu bedenken.
{"title":"ЕЛЕМЕНТИ МАГИЧНОГ РЕАЛИЗМА У РОМАНУ ЛИМЕНИ ДОБОШ ГИНТЕРА ГРАСА","authors":"Маја Д. Антић","doi":"10.46630/phm.15.2023.13","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.13","url":null,"abstract":"Der Roman Die Blechtrommel (1959) des Nobelpreisträgers Günter Grass zählt zu den bekanntesten Prosawerken der deutschen Nachkriegsliteratur. Die Blechtrommel wurde als autobiografisch, historisch, pikarisch, aber auch als didaktisch bzw. als Bildungs- oder Entwicklungsroman gekennzeichnet. Analysiert wurden seine Gattungsbestimmung, seine Rezeption, Verfilmung sowie dessen Kritik. Zahlreiche komparative Analysen wurden auch durchgeführt. Seit Ende des 20. Jahrhunderts wird dieser Roman immer öfter im Zusammenhang mit dem Magischen Realismus erwähnt. In Anbetracht der Tatsache, dass in der Germanistik die Deutung des Romans im Rahmen der magisch-realistischen Poetik bislang unerforscht blieb, beschäftigt sich der vorliegende Beitrag mit der Frage, inwieweit Elemente des magisch-realistischen Erzählverfahrens im Roman Die Blechtrommel zu erkennen sind. Das Ziel der Arbeit ist aufzuzeigen, dass dieses Prosawerk als Paradebeispiel des europäischen Magischen Realismus fungiert und dass die magisch-realistische Erzählstruktur die gesellschaftspolitische Wirklichkeitswahrnehmung relativiert, mit dem angestrebten Ziel sie zu demaskieren und neu zu bedenken.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131034580","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
В виде общего обзора мы указали наиболее важные черты первых сборников сти- хов Тина Уевича, Плач себра 1920 г. и Колайна 1926 г., сборников, которые – поэтически, стилистически, по письму и языку – в равной степени принадлежат к сербской и хорват- ской литературе в первые три десятилетия 20-го века. Мы также попытались указать на обстоятельства создания сборников, тематические и мотивные особенности стихотворе- ний из них, а также на своеобразное отношение книги к модерну и авангарду в литературе. Плач себра и Колайна, его первые книги, отличаются по форме, темам и мотивам от других, которые он опубликовал или имел в рукописи. В 34 песнях в первой и 48 во второй книге излилась вся душа, всё, с чем она борется, что ей мешает. Боль ни в коем случае не искус- ственная, это не просто поза. Сегодня многим трудно понять, что книги изначально были напечатаны на кирил- лице и экавице, потому что более поздние издания поэзии Тина Уевича содержат стихи из сборников иекавского и такие связанные стихи в литературных центрах (бывшая Югос- лавия), изданные без исключения на иекавице. Экавица имеет не политическую, а, нао- борот, поэтическую черту. Все последующие восклицания, исходили ли они от редактора или от самого писателя, вели к потере единства фразы, утрате музыкальности, нарушению метрики, т.е. получение девять слогов в ушерб восьми, а также получение тринадцать и четырнадцать слогов в ущерб двенадцати. И особенно двенадцатый не является противо- естественным в южнославянской литературе – его пели в дубровницкой литературе, а в народной литературе двенадцатый есть в лирических песнях, а также в богатырских песнях и причитаниях.
{"title":"РАНЕ ПЈЕСНИЧКЕ ЗБИРКЕ ТИНА УЈЕВИЋА","authors":"Борис А. Ђорем","doi":"10.46630/phm.15.2023.08","DOIUrl":"https://doi.org/10.46630/phm.15.2023.08","url":null,"abstract":"В виде общего обзора мы указали наиболее важные черты первых сборников сти- хов Тина Уевича, Плач себра 1920 г. и Колайна 1926 г., сборников, которые – поэтически, стилистически, по письму и языку – в равной степени принадлежат к сербской и хорват- ской литературе в первые три десятилетия 20-го века. Мы также попытались указать на обстоятельства создания сборников, тематические и мотивные особенности стихотворе- ний из них, а также на своеобразное отношение книги к модерну и авангарду в литературе. Плач себра и Колайна, его первые книги, отличаются по форме, темам и мотивам от других, которые он опубликовал или имел в рукописи. В 34 песнях в первой и 48 во второй книге излилась вся душа, всё, с чем она борется, что ей мешает. Боль ни в коем случае не искус- ственная, это не просто поза. Сегодня многим трудно понять, что книги изначально были напечатаны на кирил- лице и экавице, потому что более поздние издания поэзии Тина Уевича содержат стихи из сборников иекавского и такие связанные стихи в литературных центрах (бывшая Югос- лавия), изданные без исключения на иекавице. Экавица имеет не политическую, а, нао- борот, поэтическую черту. Все последующие восклицания, исходили ли они от редактора или от самого писателя, вели к потере единства фразы, утрате музыкальности, нарушению метрики, т.е. получение девять слогов в ушерб восьми, а также получение тринадцать и четырнадцать слогов в ущерб двенадцати. И особенно двенадцатый не является противо- естественным в южнославянской литературе – его пели в дубровницкой литературе, а в народной литературе двенадцатый есть в лирических песнях, а также в богатырских песнях и причитаниях.","PeriodicalId":328718,"journal":{"name":"PHILOLOGIA MEDIANA","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-05-16","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125904605","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：