У Србији постоје развијени географско информациони системи (ГИС) сервиси и информациони системи о водама који су у власништву различитих државних субјеката. Ови информациони системи и ГИС сервиси функционишу одвојено један од другог, те се такво стање мора превазићи јер не доприноси квалитетном мониторингу водних ресурса на националном нивоу. Интеграција различитих ГИС сервиса и хидрографских информационих система Србије у јединствен информациони систем за потребе мониторинга вода намеће се као императив у данашњим сложеним климатолошким и еколошким условима у држави. У раду се даје преглед до сада развијених ГИС сервиса и информационих система о водама и износи предлог организацијских и технолошких решења интеграције тих сервиса и информационих система у јединствен информациони систем за потребе управљања водним ресурсима на простору Србије.
{"title":"ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ О ВОДАМА СРБИЈЕ","authors":"Славиша Татомировић, Драгољуб Секуловић, Синиша Дробњак, Ненад Гаљак","doi":"10.7251/HER2024155S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024155S","url":null,"abstract":"У Србији постоје развијени географско информациони системи (ГИС) сервиси и информациони системи о водама који су у власништву различитих државних субјеката. Ови информациони системи и ГИС сервиси функционишу одвојено један од другог, те се такво стање мора превазићи јер не доприноси квалитетном мониторингу водних ресурса на националном нивоу. Интеграција различитих ГИС сервиса и хидрографских информационих система Србије у јединствен информациони систем за потребе мониторинга вода намеће се као императив у данашњим сложеним климатолошким и еколошким условима у држави. У раду се даје преглед до сада развијених ГИС сервиса и информационих система о водама и износи предлог организацијских и технолошких решења интеграције тих сервиса и информационих система у јединствен информациони систем за потребе управљања водним ресурсима на простору Србије.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44682689","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У овом раду приказан је модел мапирања поплављених подручја на примјеру ријеке Сане. Улазне податке, који се користе за модел обраде података, представљају сателитски снимци добијени са радарске плат- форме под називом Сентинел 1, Европске свемирске агенције. Модел се састоји из неколико корака обраде, гдје кључне кораке представљају предобрада и постобрада просторних података, те визуелизација коначног резултата. Предобрада и постобрада просторних података састоје се из више мањих корака, чији преглед аутори дају у скло- пу алгоритма који представља модел обраде података. Валидација примјењеног модела извршена је компарацијом подручја за које је вршено мапирање поплава и подручја на коме се налази већа водена површина, а која је била у датом временском периоду без поплава. Развијени модел може се практично примјенити у мапирању поплавље- них подручја, као што је то у случају овог рада ток ријеке Сане у Босни и Херцеговини.
{"title":"МАПИРАЊЕ ПОПЛАВЉЕНИХ ПОДРУЧЈА ПРИМЈЕНОМ ДАЉИНСКЕ ДЕТЕКЦИЈЕ НА ПРИМЈЕРУ РИЈЕКЕ САНЕ","authors":"Даворин Бајић, Лука Сабљић","doi":"10.7251/HER2125109S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125109S","url":null,"abstract":"У овом раду приказан је модел мапирања поплављених подручја на примјеру ријеке Сане. Улазне податке, који се користе за модел обраде података, представљају сателитски снимци добијени са радарске плат- форме под називом Сентинел 1, Европске свемирске агенције. Модел се састоји из неколико корака обраде, гдје кључне кораке представљају предобрада и постобрада просторних података, те визуелизација коначног резултата. Предобрада и постобрада просторних података састоје се из више мањих корака, чији преглед аутори дају у скло- пу алгоритма који представља модел обраде података. Валидација примјењеног модела извршена је компарацијом подручја за које је вршено мапирање поплава и подручја на коме се налази већа водена површина, а која је била у датом временском периоду без поплава. Развијени модел може се практично примјенити у мапирању поплавље- них подручја, као што је то у случају овог рада ток ријеке Сане у Босни и Херцеговини.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41855506","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
На урбаном подручју града Бијељине забиљежено је присуство 442 врсте васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae и Brassicaceae. Већи- на биљака у урбаној флори Бијељине припада животној форми хемикриптофита (38.46 %). У високом проценту заступљена је животна форма терофита (33.03 %). Остале животне форме присутне су у мањем проценту у истра- живаној флори: геофите (9.73 %), фанерофите (8.14 %), скандетофите (4.07 %), хидрофите (3.39 %) и хамефите (3.17 %).
{"title":"УРБАНА ФЛОРА БИЈЕЉИНЕ","authors":"Слађана Петронић, Биљана Лубардa, Наташа Братић, Тања Максимовић","doi":"10.7251/HER2125195P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125195P","url":null,"abstract":"На урбаном подручју града Бијељине забиљежено је присуство 442 врсте васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae и Brassicaceae. Већи- на биљака у урбаној флори Бијељине припада животној форми хемикриптофита (38.46 %). У високом проценту заступљена је животна форма терофита (33.03 %). Остале животне форме присутне су у мањем проценту у истра- живаној флори: геофите (9.73 %), фанерофите (8.14 %), скандетофите (4.07 %), хидрофите (3.39 %) и хамефите (3.17 %).","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46465876","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У прве две деценије 21. века, систем просторног планирања у Србији је претрпео значајнију трансформа- цију пратећи опште трендове у земљи. Превладавање неолибералног-тржишног модела економије директно је дове- ло до погоршања у сектору социјалних услуга и сектору заштите животне средине, како у погледу квалитета, тако и у погледу финансирања. Истовремено, градови и региони у Србији, кроз програм децентрализације, све више преу- зимају контролу над својим развојем, али уз доминантан секторски приступ и изразите структурне неједнакости, не успевају све решити локалним деловањем, те је креирање националног просторног оквира постало све потребније. Ради сагледавања и будућег смањења социјалних и економских неједнакости на територији државе, у новембру 2019. године покренута је израда Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, који је у фебруару 2021. постигао коначни статус нацрта. Нажалост, овај национални просторни оквир је више примио облик правне основе за масивни инфраструктурни пројекат, а не свеобухватног развојног документа, уз неуспешно или пажљи- во избегавање да се позабави политичком, социјалном и економском неизвесношћу коју доносе глобални изазови технолошких, климатских промена и тренутне пандемије. Из тог разлога је и израда сценарија просторног развоја Републике Србије, била ограничена поједностављивањем главних трендова у будућим територијалним акцијама, а према упутствима Министарства. С друге стране, израда је поједностављена и због тога што се не даје видљива алтернатива тренутним просторним политикама. У раду се анализирају узрочно-последичне везе које су довеле до тренутног сценарија планирања, дајући примере ублажавања и релативизације просторних проблема и развија се дискусија око ефикасности секторског приступа у пољу израде сценарија и у просторном планирању у Србији.
{"title":"МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ИЗРАДИ СЦЕНАРИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДО 2035. ГОДИНЕ","authors":"Dejan Ž. Đorđević, Tijana Dabovic, Tijana Đorđević, Bojana Pjanović","doi":"10.7251/HER2125025D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125025D","url":null,"abstract":"У прве две деценије 21. века, систем просторног планирања у Србији је претрпео значајнију трансформа- цију пратећи опште трендове у земљи. Превладавање неолибералног-тржишног модела економије директно је дове- ло до погоршања у сектору социјалних услуга и сектору заштите животне средине, како у погледу квалитета, тако и у погледу финансирања. Истовремено, градови и региони у Србији, кроз програм децентрализације, све више преу- зимају контролу над својим развојем, али уз доминантан секторски приступ и изразите структурне неједнакости, не успевају све решити локалним деловањем, те је креирање националног просторног оквира постало све потребније. Ради сагледавања и будућег смањења социјалних и економских неједнакости на територији државе, у новембру 2019. године покренута је израда Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, који је у фебруару 2021. постигао коначни статус нацрта. Нажалост, овај национални просторни оквир је више примио облик правне основе за масивни инфраструктурни пројекат, а не свеобухватног развојног документа, уз неуспешно или пажљи- во избегавање да се позабави политичком, социјалном и економском неизвесношћу коју доносе глобални изазови технолошких, климатских промена и тренутне пандемије. Из тог разлога је и израда сценарија просторног развоја Републике Србије, била ограничена поједностављивањем главних трендова у будућим територијалним акцијама, а према упутствима Министарства. С друге стране, израда је поједностављена и због тога што се не даје видљива алтернатива тренутним просторним политикама. У раду се анализирају узрочно-последичне везе које су довеле до тренутног сценарија планирања, дајући примере ублажавања и релативизације просторних проблема и развија се дискусија око ефикасности секторског приступа у пољу израде сценарија и у просторном планирању у Србији.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43094546","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У периоду 1989‒2019. године догодиле су се знатне промјене у етничкој структури становништва Уз- бекистана, првенствено у бројности и територијалном размјештају различитих етничких група. У раду је изврше- на компаративна анализа националне структуре становништва Узбекистана у 1989. години (на основу резултата посљедњег пописа одржаног у Совјетском Савезу) и у 2019. години (према подацима Државног завода за статис- тику Републике Узбекистан). Извршена је класификација десет најбројнијих етничких група у Узбекистану према промјенама у посматраном периоду израженим у апсолутним и релативним показатељима. Анализиране су, та- кође, и промјене које су се догодиле у географском распореду кључних етничких група у посљедњих 30 година на нивоу главних административно-територијалних јединица: 12 региона, Републике Каракалпакстан и самог града Ташкента.
{"title":"ПРОМЈЕНЕ У ЕТНИЧКОЈ СТРУКТУРИ И ТЕРИТОРИЈАЛНОМ РАЗМЈЕШТАЈУ ГЛАВНИХ ЕТНИЧКИХ ГРУПА У РЕПУБЛИЦИ УЗБЕКИСТАН У ПОСТ- СОВЈЕТСКОМ ПЕРИОДУ","authors":"Виктор Николајевич Федоркo","doi":"10.7251/HER2125093F","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125093F","url":null,"abstract":"У периоду 1989‒2019. године догодиле су се знатне промјене у етничкој структури становништва Уз- бекистана, првенствено у бројности и територијалном размјештају различитих етничких група. У раду је изврше- на компаративна анализа националне структуре становништва Узбекистана у 1989. години (на основу резултата посљедњег пописа одржаног у Совјетском Савезу) и у 2019. години (према подацима Државног завода за статис- тику Републике Узбекистан). Извршена је класификација десет најбројнијих етничких група у Узбекистану према промјенама у посматраном периоду израженим у апсолутним и релативним показатељима. Анализиране су, та- кође, и промјене које су се догодиле у географском распореду кључних етничких група у посљедњих 30 година на нивоу главних административно-територијалних јединица: 12 региона, Републике Каракалпакстан и самог града Ташкента.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42661740","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Предмет рада је геопросторна цјелина Зубачка Убла, дио административне територије Града Требиње. Убла располажу природним и антропогеним вриједностима значајним за развој туризма. Њихово стављање у функцију има велики потенцијал који може обогатити туристичку понуду Града Требиња и тиме доприносити укупном развоју. Посматрана геопросторна цјелина има повољан географски положај и изузетну хетерогеност у којој су идентификовани и анализирани потенцијални туристички мотиви, предложени облици туристичке вало- ризације издвојених географских потенцијала и микролокалитета. Предложена валоризација и просторно-функ- ционална организација анализиране просторне цјелине у контексту је успостављања концепта одрживог руралног туризма и задржавања идентитета мјеста. Рад има апликативни карактер.
{"title":"МОГУЋНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ ГЕОПОТЕНЦИЈАЛА ПОДРУЧЈА ЗУБАЧКА УБЛА – ГРАД ТРЕБИЊЕ – ПРИСТУП ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ","authors":"Дејан Пухалo, Mira Mandić","doi":"10.7251/HER2125161M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125161M","url":null,"abstract":"Предмет рада је геопросторна цјелина Зубачка Убла, дио административне територије Града Требиње. Убла располажу природним и антропогеним вриједностима значајним за развој туризма. Њихово стављање у функцију има велики потенцијал који може обогатити туристичку понуду Града Требиња и тиме доприносити укупном развоју. Посматрана геопросторна цјелина има повољан географски положај и изузетну хетерогеност у којој су идентификовани и анализирани потенцијални туристички мотиви, предложени облици туристичке вало- ризације издвојених географских потенцијала и микролокалитета. Предложена валоризација и просторно-функ- ционална организација анализиране просторне цјелине у контексту је успостављања концепта одрживог руралног туризма и задржавања идентитета мјеста. Рад има апликативни карактер.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46341454","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализира вишедимензионални феномен сиромаштва који се јавља као глобални друштвени проблем. Сиромаштво представља сложени социјални проблем који се не може анализирати само показатељима као што је БДП по становнику, који је најчешћи показатељ, већ у комбинацији са осталим показатељима, који дају реалнију слику о димензији и обиму сиромаштва у свету и у Србији. Рад указује на узроке сиромаштва, гео- графску дистрибуцију, социјалну дистрибуцију и последице које то има на појединца и друштво у целини. Важно питање које аутори анализирају је корелација између сиромаштва и глобалних трендова који су резултат међуна- родних економских односа и нивоа развоја. У раду се поставља питање да ли и у којој мери глобализација утиче на сиромаштво и да ли је економски раст довољно средство за смањење сиромаштва.
{"title":"ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И СИРОМАШТВО","authors":"Рајко Голић, Мирјана Гајић, Срђа Поповић","doi":"10.7251/HER2125077G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125077G","url":null,"abstract":"У раду се анализира вишедимензионални феномен сиромаштва који се јавља као глобални друштвени проблем. Сиромаштво представља сложени социјални проблем који се не може анализирати само показатељима као што је БДП по становнику, који је најчешћи показатељ, већ у комбинацији са осталим показатељима, који дају реалнију слику о димензији и обиму сиромаштва у свету и у Србији. Рад указује на узроке сиромаштва, гео- графску дистрибуцију, социјалну дистрибуцију и последице које то има на појединца и друштво у целини. Важно питање које аутори анализирају је корелација између сиромаштва и глобалних трендова који су резултат међуна- родних економских односа и нивоа развоја. У раду се поставља питање да ли и у којој мери глобализација утиче на сиромаштво и да ли је економски раст довољно средство за смањење сиромаштва.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46367320","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-06-08DOI: 10.1655/Herpetologica-D-20-00022.1
Ricardo Lourenço-de-Moraes, Barnagleison S. Lisboa, Leandro De Oliveira Drummond, Carina Carneiro de Melo Moura, G. J. Barbosa de Moura, Mariana L. Lyra, M. C. Guarnieri, T. Mott, M. Hoogmoed, D. Santana
Abstract Species in the Adelophryne genus consist of diminutive, agile, and secretive frogs that inhabit forest leaf litter and have direct development. Species richness within Adelophryne was previously underestimated, and several new species have recently been described. Here, we describe a new species of Adelophryne from the Atlantic Forest in the Brazilian states of Alagoas, Pernambuco, and Paraíba. The new species is characterized by its small body size, small and distinct tympanum, toes with subarticular tubercles, fingers mucronate, three phalanges in the Finger IV, and an advertisement call composed of one single pulsed note with a high dominant frequency. The new species is phylogenetically related to other Adelophryne species of the Northern Atlantic Forest Clade and is endemic to the “Pernambuco Endemism Center” in the Atlantic Forest biodiversity hotspot.
{"title":"A New Species of the Genus Adelophryne (Anura: Eleutherodactylidae: Phyzelaphryninae) from the Atlantic Forest of Northeastern Brazil","authors":"Ricardo Lourenço-de-Moraes, Barnagleison S. Lisboa, Leandro De Oliveira Drummond, Carina Carneiro de Melo Moura, G. J. Barbosa de Moura, Mariana L. Lyra, M. C. Guarnieri, T. Mott, M. Hoogmoed, D. Santana","doi":"10.1655/Herpetologica-D-20-00022.1","DOIUrl":"https://doi.org/10.1655/Herpetologica-D-20-00022.1","url":null,"abstract":"Abstract Species in the Adelophryne genus consist of diminutive, agile, and secretive frogs that inhabit forest leaf litter and have direct development. Species richness within Adelophryne was previously underestimated, and several new species have recently been described. Here, we describe a new species of Adelophryne from the Atlantic Forest in the Brazilian states of Alagoas, Pernambuco, and Paraíba. The new species is characterized by its small body size, small and distinct tympanum, toes with subarticular tubercles, fingers mucronate, three phalanges in the Finger IV, and an advertisement call composed of one single pulsed note with a high dominant frequency. The new species is phylogenetically related to other Adelophryne species of the Northern Atlantic Forest Clade and is endemic to the “Pernambuco Endemism Center” in the Atlantic Forest biodiversity hotspot.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48284401","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-06-08DOI: 10.1655/HERPETOLOGICA-D-20-00031
Thais H. Condez, Juliane P. C. Monteiro, L. R. Malagoli, Vivian C. Trevine, Fabio Schunck, P. Garcia, C. Haddad
Abstract Four species of pumpkin toadlets are currently recognized by the extreme condition of hyperossification in the skull and vertebral column within the genus Brachycephalus. In addition to their larger body size, relative to other congeneric species, Brachycephalus darkside, Brachycephalus ephippium, Brachycephalus garbeanus, and Brachycephalus margaritatus share remarkable osteological features, such as the large paravertebral plates forming an ornamented dorsal bone shield, visible through the integument. We add to the current knowledge of this group by analyzing its diversity and describing a new hyperossified species from some important Atlantic Forest remnants in southeastern Brazil, including those bordering São Paulo, the largest and most populous city in South America. The new species is diagnosed by a combination of morphological, osteological, and bioacoustic characters, with further evidence of mtDNA sequences to confirm its distinction from the other congeners. The parotic and paravertebral bone plates externally bordered with a rough and pale contour can readily distinguish the new species from the other hyperossified species within Brachycephalus. The new species is widely distributed along the Serra do Mar mountain range, including the regionally named Serra de Paranapiacaba, in elevations from 700 to 1000 m above sea level (a.s.l.), in the central coast of the state of São Paulo, southeastern Brazil. We discuss valuable morphological characters within this group of species, reinforce the need for further studies, and highlight the relevance of protected areas for biodiversity conservation in metropolitan regions.
摘要目前，在短头蟾蜍属中，有四种南瓜蟾蜍因颅骨和脊椎骨质疏松而被识别。除了体型更大之外，相对于其他同类物种，暗侧短头藻、细鳍短头藻（Brachychalus ephippium）、垃圾短头藻和玛格丽塔短头藻具有显著的骨学特征，例如巨大的椎旁板形成了一个装饰性的背骨盾，通过珠被可见。我们通过分析该群体的多样性，并描述了巴西东南部一些重要的大西洋森林遗迹中的一个新的超分类物种，包括与南美洲最大、人口最多的城市圣保罗接壤的物种，从而增加了对该群体的现有知识。该新物种通过形态学、骨学和生物声学特征的结合进行诊断，并通过线粒体DNA序列的进一步证据证实其与其他同类物种的区别。在短头目中，腮腺和椎旁骨板外部边缘有粗糙和苍白的轮廓，可以很容易地将新物种与其他高分类物种区分开来。该新物种广泛分布在Serra do Mar山脉沿线，包括巴西东南部圣保罗州中部海岸海拔700至1000米的地区命名的Serra de Paranapiacaba。我们讨论了这组物种中有价值的形态特征，强调了进一步研究的必要性，并强调了保护区对大都市地区生物多样性保护的相关性。
{"title":"Notes on the Hyperossified Pumpkin Toadlets of the Genus Brachycephalus (Anura: Brachycephalidae) with the Description of a New Species","authors":"Thais H. Condez, Juliane P. C. Monteiro, L. R. Malagoli, Vivian C. Trevine, Fabio Schunck, P. Garcia, C. Haddad","doi":"10.1655/HERPETOLOGICA-D-20-00031","DOIUrl":"https://doi.org/10.1655/HERPETOLOGICA-D-20-00031","url":null,"abstract":"Abstract Four species of pumpkin toadlets are currently recognized by the extreme condition of hyperossification in the skull and vertebral column within the genus Brachycephalus. In addition to their larger body size, relative to other congeneric species, Brachycephalus darkside, Brachycephalus ephippium, Brachycephalus garbeanus, and Brachycephalus margaritatus share remarkable osteological features, such as the large paravertebral plates forming an ornamented dorsal bone shield, visible through the integument. We add to the current knowledge of this group by analyzing its diversity and describing a new hyperossified species from some important Atlantic Forest remnants in southeastern Brazil, including those bordering São Paulo, the largest and most populous city in South America. The new species is diagnosed by a combination of morphological, osteological, and bioacoustic characters, with further evidence of mtDNA sequences to confirm its distinction from the other congeners. The parotic and paravertebral bone plates externally bordered with a rough and pale contour can readily distinguish the new species from the other hyperossified species within Brachycephalus. The new species is widely distributed along the Serra do Mar mountain range, including the regionally named Serra de Paranapiacaba, in elevations from 700 to 1000 m above sea level (a.s.l.), in the central coast of the state of São Paulo, southeastern Brazil. We discuss valuable morphological characters within this group of species, reinforce the need for further studies, and highlight the relevance of protected areas for biodiversity conservation in metropolitan regions.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41261651","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-06-08DOI: 10.1655/Herpetologica-D-20-00006.1
A. Amarasinghe, Sujan M. Henkanaththegedara, Patrick D. Campbell, A. Riyanto, J. Hallermann, G. Vogel
Abstract We review the taxonomic status of Oligodon waandersi sensu lato after examining all the name-bearing types (including synonyms) and morphological evidence. Oligodon waandersi sensu stricto is widely distributed (up to 1200 m above sea level) throughout the southern, some parts of the central, and the northern slopes of Central Sulawesi Island, Indonesia, whereas a similar species, O. propinquus, is only known from its holotype and considered to have originated from Java. Here, we demonstrate that O. propinquus is a close match with the northern population (North and Gorontalo) of O. waandersi and morphologically distinct; hence, we consider the type locality of O. propinquus as North Sulawesi, not Java. Oligodon taeniurus, long considered a junior synonym of O. waandersi, is a distinct species, but here we synonymize it with the morphologically closely matched O. propinquus, which has priority over O. taeniurus. Oligodon waandersi in Southeast Sulawesi (including some populations of Buton Islet) is morphologically distinct from O. waandersi sensu stricto in South Sulawesi; hence, it requires a new name. The new species is distinguished from congeners by having the following combination of characters: maximum snout–vent length of 340 mm, a single postocular, a single cloacal plate, a completely divided nasal, ventrals 150–169, subcaudals 18–26, temporals 1+2, six supralabials with third and fourth in contact with eye, dorsal scale rows 15-15-15, hemipenes not forked and covered with spines, maxillary teeth 6–7, shorter tail (6.8–11.2% of total length), brownish dorsum with few dark-edged spots on the vertebral line anteriorly, reddish brown vertebral line on the posterior body and tail, mostly a blackish brown blotch below the eye, and whitish collar band interrupted middorsally. We provide a complete redescription for O. waandersi and O. propinquus based on respective holotypes deposited at the Natural History Museum London and the Zoologisches Museum Hamburg.
摘要本文通过对其所有命名类型(包括近义词)和形态学证据的分析，对其分类地位进行了综述。Oligodon waandersi sensu stricto广泛分布(海拔高达1200米)，遍布印度尼西亚苏拉威西岛中部的南部、中部的部分地区和北部斜坡，而一种类似的物种O. propinquus仅从其整体模式中被了解，并被认为起源于爪哇。在此，我们证明了O. propinquus与O. waandersi的北部种群(North和Gorontalo)是密切匹配的，并且在形态上是不同的;因此，我们认为O. propinquus的类型位置为北苏拉威西，而不是爪哇。长时间被认为是O. waandersi的初级同义词的Oligodon taeniurus是一个独特的物种，但在这里我们将其与形态学上密切匹配的O. propinquus同义，后者优先于O. taeniurus。苏拉威西东南部(包括Buton岛的一些种群)的Oligodon waandersi在形态上不同于南苏拉威西的O. waandersi sensu stricto;因此，它需要一个新名称。新种与同类的区别在于具有以下特征组合:最大鼻口长度340毫米，单个囊后，单个阴道板，鼻完全分开，腹侧150-169，尾下18-26，颞部1+2，唇上6排，第三和第四排与眼睛接触，背鳞片排15-15-15，半鳞片不分叉且被棘覆盖，上颌牙齿6-7，尾部较短(占总长度的6.8-11.2%)，背部呈褐色，前部椎线上有少量暗边斑点，身体后部和尾部的椎线上有红棕色。大部分是眼睛下面的黑褐色斑点，白色的衣领带在背部中部中断。本文根据保存在伦敦自然历史博物馆和汉堡动物博物馆的全模标本，对waandersi和propinquus进行了完整的重新描述。
{"title":"Description of a New Oligodon (Squamata: Colubridae) from Sulawesi, Indonesia, Including Redescriptions of O. waandersi and O. propinquus","authors":"A. Amarasinghe, Sujan M. Henkanaththegedara, Patrick D. Campbell, A. Riyanto, J. Hallermann, G. Vogel","doi":"10.1655/Herpetologica-D-20-00006.1","DOIUrl":"https://doi.org/10.1655/Herpetologica-D-20-00006.1","url":null,"abstract":"Abstract We review the taxonomic status of Oligodon waandersi sensu lato after examining all the name-bearing types (including synonyms) and morphological evidence. Oligodon waandersi sensu stricto is widely distributed (up to 1200 m above sea level) throughout the southern, some parts of the central, and the northern slopes of Central Sulawesi Island, Indonesia, whereas a similar species, O. propinquus, is only known from its holotype and considered to have originated from Java. Here, we demonstrate that O. propinquus is a close match with the northern population (North and Gorontalo) of O. waandersi and morphologically distinct; hence, we consider the type locality of O. propinquus as North Sulawesi, not Java. Oligodon taeniurus, long considered a junior synonym of O. waandersi, is a distinct species, but here we synonymize it with the morphologically closely matched O. propinquus, which has priority over O. taeniurus. Oligodon waandersi in Southeast Sulawesi (including some populations of Buton Islet) is morphologically distinct from O. waandersi sensu stricto in South Sulawesi; hence, it requires a new name. The new species is distinguished from congeners by having the following combination of characters: maximum snout–vent length of 340 mm, a single postocular, a single cloacal plate, a completely divided nasal, ventrals 150–169, subcaudals 18–26, temporals 1+2, six supralabials with third and fourth in contact with eye, dorsal scale rows 15-15-15, hemipenes not forked and covered with spines, maxillary teeth 6–7, shorter tail (6.8–11.2% of total length), brownish dorsum with few dark-edged spots on the vertebral line anteriorly, reddish brown vertebral line on the posterior body and tail, mostly a blackish brown blotch below the eye, and whitish collar band interrupted middorsally. We provide a complete redescription for O. waandersi and O. propinquus based on respective holotypes deposited at the Natural History Museum London and the Zoologisches Museum Hamburg.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-08","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44905630","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：