У раду је анализирана садржина и контекст карте света арапског картографа Ал-Идризија из 1154. године, и то онај њен део који приказује Балканско полуострво. Аутор је на основу факсимила карте, успео да идентификује већину топонима и да објасни њихово значење. Наведене су географске области, физичко- географски објекти као што су планине и реке, земље и градови. Рад има полемички карактер када су у питању значења неких топонима. Аутор указује на бројне грешке у географским представама аутора ове карте, али истиче да карта с обзиром на њену старост и дубину векова има научни значај за историјску географију и историјску картографију ових простора.
{"title":"ГЕОГРАФСКЕ ПРЕДСТАВЕ О СРБИЈИ И БАЛКАНУ НА ИДРИЗИЈЕВОЈ КАРТИ СВЕТА ИЗ 1154.","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER2024001G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024001G","url":null,"abstract":"У раду је анализирана садржина и контекст карте света арапског картографа Ал-Идризија из 1154. године, и то онај њен део који приказује Балканско полуострво. Аутор је на основу факсимила карте, успео да идентификује већину топонима и да објасни њихово значење. Наведене су географске области, физичко- географски објекти као што су планине и реке, земље и градови. Рад има полемички карактер када су у питању значења неких топонима. Аутор указује на бројне грешке у географским представама аутора ове карте, али истиче да карта с обзиром на њену старост и дубину векова има научни значај за историјску географију и историјску картографију ових простора.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44801162","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Овај рад испитује однос између тренда урбане декаденције и урбанистичког планирања путем анализе различитих концептуализација овог феномена у планским документима и његове даље интерпретације у различитим визијама и стратегијама просторног планирања за градове у декаденцији. Сходно томе, развијена је квалитативна анализа садржаја осамнаест интегралних планова за градове у декаденцији смјештене у “Појасу рђе”, како би се идентификовала актуелна дефиниција и контекстуализација процеса урбане декаденције у Сједињеним Америчким Државама. Тврдимо да су постојеће нејасноће на нивоу политика довеле до различитих и недосљедних планских настојања да се адекватно ријеши проблем урбане декаденције, што ограничава усвајање јасних стратегија на урбаном нивоу. Анализа такође показује како појам сталног раста и даље доминира у традиционалним визијама развоја америчких градова Појаса рђе. У раду је закључено да је, за схватање и суочавање са трендом смањења урбанизације, важно промовисати појаву декаденције градова као текућег и трајног процеса који захтијева просторно планирање базирано на цјеловитом приступу рјешавању проблема.
{"title":"УРБАНА ДЕКАДЕНЦИЈА У ИНТЕГРАЛНОМ УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНИРАЊУ ГРАДОВА “ПОЈАСА РЂЕ”: КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈЕ, ВИЗИЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ","authors":"Марјан Марјановић, Марсело Сагот Бетер","doi":"10.7251/HER2024023M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024023M","url":null,"abstract":"Овај рад испитује однос између тренда урбане декаденције и урбанистичког планирања путем анализе различитих концептуализација овог феномена у планским документима и његове даље интерпретације у различитим визијама и стратегијама просторног планирања за градове у декаденцији. Сходно томе, развијена је квалитативна анализа садржаја осамнаест интегралних планова за градове у декаденцији смјештене у “Појасу рђе”, како би се идентификовала актуелна дефиниција и контекстуализација процеса урбане декаденције у Сједињеним Америчким Државама. Тврдимо да су постојеће нејасноће на нивоу политика довеле до различитих и недосљедних планских настојања да се адекватно ријеши проблем урбане декаденције, што ограничава усвајање јасних стратегија на урбаном нивоу. Анализа такође показује како појам сталног раста и даље доминира у традиционалним визијама развоја америчких градова Појаса рђе. У раду је закључено да је, за схватање и суочавање са трендом смањења урбанизације, важно промовисати појаву декаденције градова као текућег и трајног процеса који захтијева просторно планирање базирано на цјеловитом приступу рјешавању проблема.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47333370","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У овом раду приказан је иновативни методолошки поступак за класификацију климе. Аутори су развили ГИС базирани модел класификације климе заснован на хидротермичком коефицијенту Г. Т. Сељанина (HTC). Улазни параметри на основу којих се врши класификација су вриједности HTC и број мјесеци са просјечним температурама ваздуха већим од 10°C. Развијени ГИС модел омогућава аутоматизовану класификацију климе за било које подручје или временско раздобље. Поред разраде и описа модела у раду је дат примјер класификације климе на студији случаја за Босну и Херцеговину.
{"title":"ГИС БАЗИРАНИ МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ КЛИМЕ ЗАСНОВАН НА ХИДРОТЕРМИЧКОМ КОЕФИЦИЈЕНТУ Г. Т. СЕЉАНИНА","authors":"Даворин Бајић, Горан Трбић","doi":"10.7251/HER2024063B","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024063B","url":null,"abstract":"У овом раду приказан је иновативни методолошки поступак за класификацију климе. Аутори су развили ГИС базирани модел класификације климе заснован на хидротермичком коефицијенту Г. Т. Сељанина (HTC). Улазни параметри на основу којих се врши класификација су вриједности HTC и број мјесеци са просјечним температурама ваздуха већим од 10°C. Развијени ГИС модел омогућава аутоматизовану класификацију климе за било које подручје или временско раздобље. Поред разраде и описа модела у раду је дат примјер класификације климе на студији случаја за Босну и Херцеговину.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48044699","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализирају социјалногеографске посљедице у геопростору Републике Српске (РС) изазване промјенама структуре привреде у условима транзиције друштвеног система. У фокусу рада је укупност географске стварности (геокомлекси, ресурси, структура привреде, демографска кретања, урбани и инфраструктурни системи). Компаративном анализом утврђују се промјене у структури привреде геопростора РС у периоду 1990−2019. годи- не и њихова узрочно-посљедична рефлексија на физичкогеографске и социјалногеографске структуре простора и друштва. Валоризација укупних потенцијала геопростора, управљање развојним могућностима те покретање при- вредних активности детерминисани су перцепцијом простора и просторно-функционалном организацијом, који се суштински мијењају у транзиционим друштвеним односима умањујући развојну перспективу. Простор РС диферен- цира се на више и мање просперитетна и проблемска подручја. У раду се сугеришу приступи вредновању капаци- тета појединих геосистема и њихових структура (хидросистеми, шумски системи, агросистеми, насеобински, итд.) и поступци у просторно-функционалном организовању. Рад има теоријски и практични значај кроз аргументовање развојних могућности и развојних ефеката произашлих из различитих приступа вредновању геопростора и сагледа- вања могућности интегрисања у савремене развојне процесе и потребе модерног друштва.
{"title":"СОЦИЈАЛНОГЕОГРАФСКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ПРОМЈЕНА У СТРУКТУРИ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","authors":"Мира Мандић, Драгица Делић","doi":"10.7251/HER2125121M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125121M","url":null,"abstract":"У раду се анализирају социјалногеографске посљедице у геопростору Републике Српске (РС) изазване промјенама структуре привреде у условима транзиције друштвеног система. У фокусу рада је укупност географске стварности (геокомлекси, ресурси, структура привреде, демографска кретања, урбани и инфраструктурни системи). Компаративном анализом утврђују се промјене у структури привреде геопростора РС у периоду 1990−2019. годи- не и њихова узрочно-посљедична рефлексија на физичкогеографске и социјалногеографске структуре простора и друштва. Валоризација укупних потенцијала геопростора, управљање развојним могућностима те покретање при- вредних активности детерминисани су перцепцијом простора и просторно-функционалном организацијом, који се суштински мијењају у транзиционим друштвеним односима умањујући развојну перспективу. Простор РС диферен- цира се на више и мање просперитетна и проблемска подручја. У раду се сугеришу приступи вредновању капаци- тета појединих геосистема и њихових структура (хидросистеми, шумски системи, агросистеми, насеобински, итд.) и поступци у просторно-функционалном организовању. Рад има теоријски и практични значај кроз аргументовање развојних могућности и развојних ефеката произашлих из различитих приступа вредновању геопростора и сагледа- вања могућности интегрисања у савремене развојне процесе и потребе модерног друштва.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48778070","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Циљ рада је допринос проучавању и валоризацији средњовјековних камених надгробних споменика ‒ стећака на подручју Требиња. Рад је утемељен на резултатима претходних, дијелом и властитих, проучавања стећака, њихове орнаментике, облика и размјештаја. Преовладавају тврдње да они доминантно носе обиљежја српске средњовјековне културе и умјетничког изражавања, те културолошких утицаја из непосредног окружења.
{"title":"СТЕЋЦИ НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊА","authors":"Обрен Гњато, Милимир Лојовић, Срђа Поповић","doi":"10.7251/HER2125183L","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125183L","url":null,"abstract":"Циљ рада је допринос проучавању и валоризацији средњовјековних камених надгробних споменика ‒ стећака на подручју Требиња. Рад је утемељен на резултатима претходних, дијелом и властитих, проучавања стећака, њихове орнаментике, облика и размјештаја. Преовладавају тврдње да они доминантно носе обиљежја српске средњовјековне културе и умјетничког изражавања, те културолошких утицаја из непосредног окружења.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44074563","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Драшко Маринковић, Александар Мајић, Александра Петрашевић
Предмет истраживања је анализа ставова запослених жена, млађих од 50 година, о потреби усклађивања рада и родитељства на простору града Бања Лука. За потребе истраживања кориштен је демографски метод, системско-структурна анализа и статистичка обрада података добијених на основу анкетног истраживања на репрезентативном узорку. Анализа ставова анкетираних запослених жена, потврдила је хипотезу да постоји потреба за додатном афирмацијом мјера пронаталитетне популационе политике у Републици Српској, јер највећи број и анкетираних запослених жена жели већи број дјеце, у односу на до сада остварени број дјеце. Добијене резултате можемо сматрати поузданим за доношење ставова и препорука за усклађивање рада и родитељства у сврху спровођења пронаталитетних мјера у популационој политици Републике Српске.
{"title":"УСКЛАЂИВАЊЕ РАДА И РОДИТЕЉСТВА ‒ СТАВОВИ ЗАПОСЛЕНИХ ЖЕНА У ГРАДУ БАЊОЈ ЛУЦИ","authors":"Драшко Маринковић, Александар Мајић, Александра Петрашевић","doi":"10.7251/HER2024107M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024107M","url":null,"abstract":"Предмет истраживања је анализа ставова запослених жена, млађих од 50 година, о потреби усклађивања рада и родитељства на простору града Бања Лука. За потребе истраживања кориштен је демографски метод, системско-структурна анализа и статистичка обрада података добијених на основу анкетног истраживања на репрезентативном узорку. Анализа ставова анкетираних запослених жена, потврдила је хипотезу да постоји потреба за додатном афирмацијом мјера пронаталитетне популационе политике у Републици Српској, јер највећи број и анкетираних запослених жена жели већи број дјеце, у односу на до сада остварени број дјеце. Добијене резултате можемо сматрати поузданим за доношење ставова и препорука за усклађивање рада и родитељства у сврху спровођења пронаталитетних мјера у популационој политици Републике Српске.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45429081","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Свједоци смо све израженије свијести о значају културне баштине. Она је незамјењив и необновљив стратешки ресурс одрживог развоја. Да ли смо створили услове за њено очување и даље коришћење у будућности? Ако дјелујемо у смјеру остваривања културне, еколошке, економске и туристичке одрживости, стварају се услови да и будуће генерације задовоље своје властите потребе за учењем. У раду је анализиран примјер традиционалног села Увјећа у Херцеговини које је на прагу изумирања. Циљ истрaживања су могући правци његовог одрживог развоја, односно опстанка. Методе које се користе у раду су анализа, синтеза, метода моделирања и студија случаја.
{"title":"ОДРЖИВИ РАЗВОЈ У ПРОЦЕСУ ОЖИВЉАВАЊА НАСЉЕЂА ХЕРЦЕГОВИНЕ: ПРИМЈЕР СЕЛА УВЈЕЋА","authors":"Малина Чворо, Милица Борић","doi":"10.7251/HER2024139C","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024139C","url":null,"abstract":"Свједоци смо све израженије свијести о значају културне баштине. Она је незамјењив и необновљив стратешки ресурс одрживог развоја. Да ли смо створили услове за њено очување и даље коришћење у будућности? Ако дјелујемо у смјеру остваривања културне, еколошке, економске и туристичке одрживости, стварају се услови да и будуће генерације задовоље своје властите потребе за учењем. У раду је анализиран примјер традиционалног села Увјећа у Херцеговини које је на прагу изумирања. Циљ истрaживања су могући правци његовог одрживог развоја, односно опстанка. Методе које се користе у раду су анализа, синтеза, метода моделирања и студија случаја.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46099023","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Слободан Гњато, Татјана Попов, Горан Трбић, Марко Иванишевић
У раду се анализирају промјене температуре ваздуха у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године. На основу података о мјесечним средњим, средњим максималним и средњим минималним температурама ваздуха са метеоролошких и падавинских станица у Источној Херцеговини анализирани су трендови, распоред према перцентилима и промјене у односу на просјечне вриједности у референтном периоду 1961−1990. годи- не. Резултати истраживања показују да је на простору Источне Херцеговине присутна тенденција загријавања. Значајне позитивне трендове на годишњем нивоу испољавају како средње (0.1−0.3°C по деценији), тако и средње максималне (0.3−0.4°C по деценији) и средње минималне (0.1−0.4°C по деценији) температуре ваздуха. Повећање температура ваздуха присутно је током цијеле године, али је најизраженије у сезони љето (средња и средња минимална температура порасла је за 0.3−0.6°C по деценији, а средња максимална за 0.5−0.6°C), а нарочито током два најтоплија мјесеца, јула и августа.
{"title":"ПРОМЈЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ У ПЕРИОДУ 1961‒2016. ГОДИНЕ","authors":"Слободан Гњато, Татјана Попов, Горан Трбић, Марко Иванишевић","doi":"10.7251/HER2125001P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125001P","url":null,"abstract":"У раду се анализирају промјене температуре ваздуха у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године. На основу података о мјесечним средњим, средњим максималним и средњим минималним температурама ваздуха са метеоролошких и падавинских станица у Источној Херцеговини анализирани су трендови, распоред према перцентилима и промјене у односу на просјечне вриједности у референтном периоду 1961−1990. годи- не. Резултати истраживања показују да је на простору Источне Херцеговине присутна тенденција загријавања. Значајне позитивне трендове на годишњем нивоу испољавају како средње (0.1−0.3°C по деценији), тако и средње максималне (0.3−0.4°C по деценији) и средње минималне (0.1−0.4°C по деценији) температуре ваздуха. Повећање температура ваздуха присутно је током цијеле године, али је најизраженије у сезони љето (средња и средња минимална температура порасла је за 0.3−0.6°C по деценији, а средња максимална за 0.5−0.6°C), а нарочито током два најтоплија мјесеца, јула и августа.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44000563","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се даје приказ различитих приступа у дефинисању феномена просторног мишљења. Анализа показује да је у оквиру тих покушаја могуће издвојити елементе који су им заједнички ‒ концепти простора, различити видови представљања тог простора и оперативно комбиновање тих активности у процесу резоновања. Тврдимо да адекватна дефиниција просторног мишљења, поред тога, мора имати и један дубљи слој који би повезивао наведене елементе у кохерентан логичко-језички систем. Тај елемент, тврдимо, представљају концепције просторности. Сходно томе, истраживања у области просторног мишљена морају укључити резултате анализа на нивоу филозофских теорија простора, савремених неурофизиолошких истраживања и критичке теорије друштва.
{"title":"ОДРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ МИШЉЕЊА. ОД КОНЦЕПАТА КА КОНЦЕПЦИЈАМА","authors":"Млађен Трифуновић","doi":"10.7251/HER2024077T","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024077T","url":null,"abstract":"У раду се даје приказ различитих приступа у дефинисању феномена просторног мишљења. Анализа показује да је у оквиру тих покушаја могуће издвојити елементе који су им заједнички ‒ концепти простора, различити видови представљања тог простора и оперативно комбиновање тих активности у процесу резоновања. Тврдимо да адекватна дефиниција просторног мишљења, поред тога, мора имати и један дубљи слој који би повезивао наведене елементе у кохерентан логичко-језички систем. Тај елемент, тврдимо, представљају концепције просторности. Сходно томе, истраживања у области просторног мишљена морају укључити резултате анализа на нивоу филозофских теорија простора, савремених неурофизиолошких истраживања и критичке теорије друштва.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43845479","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад се бави анализом сазнајних могућности метафоре унутар области географског образовања. Суштинска когнитивна функција метафоре састоји се у томе да на основу познатог објашњава непознато. Овај процес догађа се путем спајања различитих система идеја. Метафора се, према томе, показује као веома ефикасан начин објашњења кључних идеја и појмова у наставном процесу конципираном на принципу интерпретације. У раду су дати и практични примјери могућности примјене различитих географских метафора.
{"title":"САЗНАЈНE ВРИЈЕДНОСТИ МЕТАФОРЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ","authors":"Млађен Трифуновић","doi":"10.7251/HER2024127T","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2024127T","url":null,"abstract":"Рад се бави анализом сазнајних могућности метафоре унутар области географског образовања. Суштинска когнитивна функција метафоре састоји се у томе да на основу познатог објашњава непознато. Овај процес догађа се путем спајања различитих система идеја. Метафора се, према томе, показује као веома ефикасан начин објашњења кључних идеја и појмова у наставном процесу конципираном на принципу интерпретације. У раду су дати и практични примјери могућности примјене различитих географских метафора.","PeriodicalId":56312,"journal":{"name":"Herpetologica","volume":null,"pages":null},"PeriodicalIF":2.4,"publicationDate":"2021-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47836909","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":3,"RegionCategory":"生物学","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：