The authors of this article examine the relations of Metropolitan Mihailo (Jovanović) of Belgrade with the provinces of Bosnia and Herzegovina. Recognizing the fact that the Metropolitan was supportive for the idea of liberation of all Serbs from Ottoman rule and their unification in one single nation state, the Ottoman ruled provinces of Bosnia and Herzegovina were, without exception, the focus of his attention and actions. He especially proved this during the Serb uprisings in the periods 1852–1862, 1875–1878 and in 1882. Politically, the Metropolitan supported co-operation with Russia. As such his determination in the period when Serbia was relying on Austro-Hungary caused him difficulties, resulting in his dismissal in 1881. After return to Serbia he was reappointed as Metropolitan in 1889 and continued his work for nationhood, but did so by paying attention to Old Serbia and Macedonia rather than to the provinces of Bosnia and Herzegovina.
{"title":"METROPOLITAN MIHAILO (JOVANOVIĆ) AND PROVINCES OF BOSNIA AND HERZEGOVINA","authors":"Boško M. Branković, S. Lukić","doi":"10.7251/sic2205056b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2205056b","url":null,"abstract":"The authors of this article examine the relations of Metropolitan Mihailo (Jovanović) of Belgrade with the provinces of Bosnia and Herzegovina. Recognizing the fact that the Metropolitan was supportive for the idea of liberation of all Serbs from Ottoman rule and their unification in one single nation state, the Ottoman ruled provinces of Bosnia and Herzegovina were, without exception, the focus of his attention and actions. He especially proved this during the Serb uprisings in the periods 1852–1862, 1875–1878 and in 1882. Politically, the Metropolitan supported co-operation with Russia. As such his determination in the period when Serbia was relying on Austro-Hungary caused him difficulties, resulting in his dismissal in 1881. After return to Serbia he was reappointed as Metropolitan in 1889 and continued his work for nationhood, but did so by paying attention to Old Serbia and Macedonia rather than to the provinces of Bosnia and Herzegovina.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"3 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124815157","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
U radu je predočeno pisanje savremene srpske istoriografije o istorijskoj ulozi Lajoša Košuta tokom revolucije 1848–1849. godine, njegova politika prema manjinskim narodima u Ugarskoj i planovi o saradnji podunavskih naroda koje je razvio tokom perioda emigracije. Košut, jedan od najistaknutijih revolucionara u Mađarskoj, borio se za nezavisnu Ugarsku vjerujući u nadmoćnost i privilegovanost mađarskog naroda i jezika i oštro se suprotstavljajući pokušajima nacionalne emancipacije manjinskih naroda u Ugarskoj. Nakon sloma revolucije i odlaska u emigraciju uvidio je greške svoje prethodno vođene politike i pokušao da usmjeri Mađare ka saradnji sa podunavskim narodima. Do kraja života ostao je u emigraciji, odlučan da neće biti habzburški podanik i vjeran ideji nezavisne Ugarske.
{"title":"LAJOŠ KOŠUT U SAVREMENOJ SRPSKOJ ISTORIOGRAFIJI","authors":"Sandra Lukić","doi":"10.7251/sic1801197l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801197l","url":null,"abstract":"U radu je predočeno pisanje savremene srpske istoriografije o istorijskoj ulozi Lajoša Košuta tokom revolucije 1848–1849. godine, njegova politika prema manjinskim narodima u Ugarskoj i planovi o saradnji podunavskih naroda koje je razvio tokom perioda emigracije. Košut, jedan od najistaknutijih revolucionara u Mađarskoj, borio se za nezavisnu Ugarsku vjerujući u nadmoćnost i privilegovanost mađarskog naroda i jezika i oštro se suprotstavljajući pokušajima nacionalne emancipacije manjinskih naroda u Ugarskoj. Nakon sloma revolucije i odlaska u emigraciju uvidio je greške svoje prethodno vođene politike i pokušao da usmjeri Mađare ka saradnji sa podunavskim narodima. Do kraja života ostao je u emigraciji, odlučan da neće biti habzburški podanik i vjeran ideji nezavisne Ugarske.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"82 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121729257","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Српски историчари али и заинтересована читалачка публика ријетко кад је у прилици да се на српском језику упозна са ширим научним опусом европских историчара. По неписаном правилу када неки аутор и привуче пажњу домаћих издавача изабере се одређено дјело које је у датом тренутку из неког разлога актуелно или представља „најрепрезентативнији“ рад дотичног. Вишеструки су разлози за овакав приступ и изузеци се могу набројати на прсте једне руке. Један од њих је свакако француски историчар Жан-Пол Блед.
{"title":"КРУНА ЈЕДНЕ КАРИЈЕРЕ","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic2003229s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003229s","url":null,"abstract":"Српски историчари али и заинтересована читалачка публика ријетко кад је у прилици да се на српском језику упозна са ширим научним опусом европских историчара. По неписаном правилу када неки аутор и привуче пажњу домаћих издавача изабере се одређено дјело које је у датом тренутку из неког разлога актуелно или представља „најрепрезентативнији“ рад дотичног. Вишеструки су разлози за овакав приступ и изузеци се могу набројати на прсте једне руке. Један од њих је свакако француски историчар Жан-Пол Блед.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126003111","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Реакције Аустрије на Наполеонову „Медитеранску експе- дицију“ у основи представљају наставак политике конфликта са снагама револуционарне Француске, започете још избијањем Рата Прве коали- ције, 1792. године, али и завршну фазу процеса свеобухватног преустрој- ства у контексту софистиковане аустријске политике према простору Азије у цјелини, која је трајала још од 1774. године. Основу аустријске перцепције чинила је све разгранатија мрежа дипломатских и конзулар- них представништава на простору Средоземља са интернунцијатуром у Истанбулу као неупитном централом. Вијести о француским плановима, продорима и повлачењима које је у Беч редовно слао интернунције Фи- лип фон Херберт-Реткил, одликовале су се ексклузивним информација- ма, попут првих сазнања о контактима Француза са првом саудијском државом односно сљедбеницима учења Мухамеда ибн Абд ал-Вахаба. Праћење француског напредовања на простору Малте, Египта и Сирије током 1798. и 1799. године служило је Бечком двору и као основ за логи- стичке припреме новог рата са највећим противником, који ће избити управо 1799. године, као дио глобалног Рата Друге коалиције. Због пот- пуне блокаде трговине која је настала француским продором на простору Блиског истока дошло је и до колапса аустријске трговачке политике према простору Азије, што ће се у коначници показати као суштинска промјена, јер Аустрија никад више неће обновити интензитет наступа који је на том простору имала у претходне двије деценије.
{"title":"АУСТРИЈА И НАПОЛЕОНОВА „МЕДИТЕРАНСКА ЕКСПЕДИЦИЈА“ 1798–1799.","authors":"Боро Бронза","doi":"10.7251/sic1801073b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801073b","url":null,"abstract":"Реакције Аустрије на Наполеонову „Медитеранску експе- дицију“ у основи представљају наставак политике конфликта са снагама револуционарне Француске, започете још избијањем Рата Прве коали- ције, 1792. године, али и завршну фазу процеса свеобухватног преустрој- ства у контексту софистиковане аустријске политике према простору Азије у цјелини, која је трајала још од 1774. године. Основу аустријске перцепције чинила је све разгранатија мрежа дипломатских и конзулар- них представништава на простору Средоземља са интернунцијатуром у Истанбулу као неупитном централом. Вијести о француским плановима, продорима и повлачењима које је у Беч редовно слао интернунције Фи- лип фон Херберт-Реткил, одликовале су се ексклузивним информација- ма, попут првих сазнања о контактима Француза са првом саудијском државом односно сљедбеницима учења Мухамеда ибн Абд ал-Вахаба. Праћење француског напредовања на простору Малте, Египта и Сирије током 1798. и 1799. године служило је Бечком двору и као основ за логи- стичке припреме новог рата са највећим противником, који ће избити управо 1799. године, као дио глобалног Рата Друге коалиције. Због пот- пуне блокаде трговине која је настала француским продором на простору Блиског истока дошло је и до колапса аустријске трговачке политике према простору Азије, што ће се у коначници показати као суштинска промјена, јер Аустрија никад више неће обновити интензитет наступа који је на том простору имала у претходне двије деценије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"196 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124649934","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Француски маршал Огист Мармон (1774–1852) боравио је на Балкану од 1806. до 1811. године. По оснивању Илирских провинција 1809. године именован је за гувернера. Ове формално аутономне покрајине Француског царства, са сједиштем у Љубљани, биле су састављене од западне Корушке, Крањске, Хрватске југозападно од ријеке Саве, Војне крајине, Трста, Истре, Далмације, територије укинуте Дубровачке републике и Боке Которске. Већина залеђа ових провинција била је територија Османског царства. На тај простор је маршал Мармон био присиљен да обрати пажњу. У његовим обимним мемоарима, објављеним 1857. године, у деветом поглављу другог тома као и у поглављима десет до четрнаест трећег тома већином се говори о територији данашње Црне Горе, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Подаци који се односе на потоње покрајине релативно су скромни и повезани су с Мармоновим активностима у Далмацији, које су биле дио политике Француске према Османском царству. У раду се говори управо о тим скромним подацима о Босни и Херцеговини.
{"title":"БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У МЕМОАРИМА МАРШАЛА МАРМОНА (1806–1811)","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic2003115s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003115s","url":null,"abstract":"Француски маршал Огист Мармон (1774–1852) боравио је на Балкану од 1806. до 1811. године. По оснивању Илирских провинција 1809. године именован је за гувернера. Ове формално аутономне покрајине Француског царства, са сједиштем у Љубљани, биле су састављене од западне Корушке, Крањске, Хрватске југозападно од ријеке Саве, Војне крајине, Трста, Истре, Далмације, територије укинуте Дубровачке републике и Боке Которске. Већина залеђа ових провинција била је територија Османског царства. На тај простор је маршал Мармон био присиљен да обрати пажњу. У његовим обимним мемоарима, објављеним 1857. године, у деветом поглављу другог тома као и у поглављима десет до четрнаест трећег тома већином се говори о територији данашње Црне Горе, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Подаци који се односе на потоње покрајине релативно су скромни и повезани су с Мармоновим активностима у Далмацији, које су биле дио политике Француске према Османском царству. У раду се говори управо о тим скромним подацима о Босни и Херцеговини.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"19 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129204490","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Династија Хабзбурга и њено чедо – Хабзбуршка монархија скоро један вијек привлаче пажњу историчара. Научна продукција као резултат толиког истраживачког рада одавно је несавладива чак и за уско специјализоване стручњаке. Од све те „научне масе“ током 20. и прве деценије 21. вијека на српски језик преведен је занемарив број дјела. Све до стоте годишњица избијања Првог свјетског рата, када су разне историјске теме везане за ово питање, између осталог и Хабзбуршка монархија, биле заступљене у медијима у до тада невиђеној мјери. Разни издавачи су побуђено интересовање искористили за пласман дјела које у неким другим околностима тешко да би икада угледала свјетлост дана.
{"title":"ДВА ДЈЕЛА О ХАБЗВУРШКОЈ ПРОШЛОСТИ","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic2003215s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003215s","url":null,"abstract":"Династија Хабзбурга и њено чедо – Хабзбуршка монархија скоро један вијек привлаче пажњу историчара. Научна продукција као резултат толиког истраживачког рада одавно је несавладива чак и за уско специјализоване стручњаке. Од све те „научне масе“ током 20. и прве деценије 21. вијека на српски језик преведен је занемарив број дјела. Све до стоте годишњица избијања Првог свјетског рата, када су разне историјске теме везане за ово питање, између осталог и Хабзбуршка монархија, биле заступљене у медијима у до тада невиђеној мјери. Разни издавачи су побуђено интересовање искористили за пласман дјела које у неким другим околностима тешко да би икада угледала свјетлост дана.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"9 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125351193","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се на основу изворне грађе са неколико аспеката анализирају прилике у којима је настала Република Српска. Посебно је наглашен процес промјена имена Републике како са формалног становишта, из угла рада Народне скупштине, као највишег законодавног тијела, тако и у јавној перцепцији. Ови процеси осликавају развој схватања власти и функционисања државе у посткомунистичком и уједно веома турбулентном ратном периоду који носи значајне специфичности. Истовремено, на основу праћења поменутих аспеката у историографији и разумијевању прошлости, могу се видјети елементи односа према изворној грађи и чињеницама у синтезама и другој литератури која свједочи о том времену. У раду се покушава открити колико историјске чињенице, које се неријетко занемарују у данашњем јавном дискурсу, могу рећи о националној историји из наше блиске прошлости.
{"title":"РЕПУБЛИКА СРПСКА – ИМЕ, ДОГАЂАЈИ И ИСТОРИЈСКИ ПРОЦЕСИ","authors":"Предраг Лозо","doi":"10.7251/sic2003164l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003164l","url":null,"abstract":"У раду се на основу изворне грађе са неколико аспеката анализирају прилике у којима је настала Република Српска. Посебно је наглашен процес промјена имена Републике како са формалног становишта, из угла рада Народне скупштине, као највишег законодавног тијела, тако и у јавној перцепцији. Ови процеси осликавају развој схватања власти и функционисања државе у посткомунистичком и уједно веома турбулентном ратном периоду који носи значајне специфичности. Истовремено, на основу праћења поменутих аспеката у историографији и разумијевању прошлости, могу се видјети елементи односа према изворној грађи и чињеницама у синтезама и другој литератури која свједочи о том времену. У раду се покушава открити колико историјске чињенице, које се неријетко занемарују у данашњем јавном дискурсу, могу рећи о националној историји из наше блиске прошлости.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"36 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"120993857","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Један од најугледнијих и најуваженијих савремених српских истори- чара, Милорад Екмечић, преминуо је 29. августа 2015. у Београду. Рођен је 4. октобра 1928. у селу Пребиловци код Чапљине, у којем су усташе 1941. извршиле стравичан злочин над Србима убивши више стоти- на Срба. Животе је током Другог свјетског рата изгубило 69 чланова по- родице Екмечић, међу којима и његови родитељи – отац Илија и мајка Кристина. Основну школу је завршио у Чапљини, а гимназију у Мостару. На Свеучилишту у Загребу дипломирао је 1952. Исте године биран је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву на којем је радио пуне четири деценије (1952–1992). Докторску дисертацију Устанак у Босни 1875–1878. године одбранио је 1958. у Загребу. У два наврата радио је као гостујући професор на америчким универзитетима. Рат је Екмечића зате- као у Сарајеву. Муслиманске снаге су га ухапсиле маја 1992. заједно са по- родицом па је неко вријеме био затворен или смјештен у кућни притвор. Успио је пребјећи на територију Републике Српске, а потом је дошао у Бе- оград гдје је радио као редовни професор Филозофског факултета. Пензи- онисан је октобра 1994.
2015年8月29日，当代最受尊敬的塞尔维亚历史学家之一米洛拉德-埃克梅契奇在贝尔格莱德发表演讲。他于1928年10月4日出生在查平地区的普雷比洛夫奇村，1941年在那里被数百名塞族人杀害。埃克梅奇一家 69 名成员的生命，其中包括伊利亚和克里斯蒂娜的父母。他在查平上小学，在莫斯塔尔上中学。1952 年，他毕业于萨格勒布的 Sveučilište 学校。1952-1992 年，他在萨拉热窝哲学系担任了四年的助教，并在该系担任了四年的无线电教师。博士论文 Ustanak u Bosni 1875-1878. gada odbrannio 1958. u Zagreb。他曾在美国大学担任客座教授两年。Rat Ekmeći 带您前往萨拉热窝。Muslimske snage su ga uchopsile maja 1992. po rodicom pa je neko vrijeme bio closed or smishten u kuji priтвор.他曾在斯普斯卡共和国境内工作过一段时间，后来来到贝格勒，在那里担任语言学学院的全职教授。1994 年 10 月去世。
{"title":"MИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ (1928–2015)","authors":"Боривоје Милошевић","doi":"10.7251/sic1801239m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801239m","url":null,"abstract":"Један од најугледнијих и најуваженијих савремених српских истори- чара, Милорад Екмечић, преминуо је 29. августа 2015. у Београду. Рођен је 4. октобра 1928. у селу Пребиловци код Чапљине, у којем су усташе 1941. извршиле стравичан злочин над Србима убивши више стоти- на Срба. Животе је током Другог свјетског рата изгубило 69 чланова по- родице Екмечић, међу којима и његови родитељи – отац Илија и мајка Кристина. Основну школу је завршио у Чапљини, а гимназију у Мостару. На Свеучилишту у Загребу дипломирао је 1952. Исте године биран је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву на којем је радио пуне четири деценије (1952–1992). Докторску дисертацију Устанак у Босни 1875–1878. године одбранио је 1958. у Загребу. У два наврата радио је као гостујући професор на америчким универзитетима. Рат је Екмечића зате- као у Сарајеву. Муслиманске снаге су га ухапсиле маја 1992. заједно са по- родицом па је неко вријеме био затворен или смјештен у кућни притвор. Успио је пребјећи на територију Републике Српске, а потом је дошао у Бе- оград гдје је радио као редовни професор Филозофског факултета. Пензи- онисан је октобра 1994.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"82 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131195748","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Дипломатска каријера генерала Николаја Павловича Игњатијева почела је недуго послије завршека Кримског рата. Послије закључења Париског мира за Русију је наступио период међународне политичке изолације, па су за земљу необично велики значај имали појединачни доприноси њених дипломата, попут генерала Игњатијева, којима припада дио заслуга за њен повратак на међународну политичку сцену. Упркос томе што га је од ране младости привлачио мистицизам Истока, генерал Игњатијев је на самом почетку учествовао у мисији која је подразумијевала путовање и живот на Западу, у Лондону и Паризу. Посебно интересантан и важан дио његове „лондонске мисије“ представљало је учешће на Допунској мировној конференцији у Паризу (1856-1857), гдје је захваљујући његовом знању из топографије и дипломатској вјештини Русија добила повољније разграничење са Турском. На своју мисију је гледао као на изванредну прилику да изађе из оквира локалне државне службе и самостално служи у одбрану части своје земље. Бројна признања и одликовања, руска и инострана, говоре у прилог томе да је успио у својој намјери.
{"title":"ДИПЛОМАТСКИ ПОЧЕЦИ ГЕНЕРАЛА Н. П. ИГЊАТИЈЕВА: ВОЈНИ АТАШЕ У ЛОНДОНУ (1856-1857)","authors":"Маја Лаковић","doi":"10.7251/sic2003087l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003087l","url":null,"abstract":"Дипломатска каријера генерала Николаја Павловича Игњатијева почела је недуго послије завршека Кримског рата. Послије закључења Париског мира за Русију је наступио период међународне политичке изолације, па су за земљу необично велики значај имали појединачни доприноси њених дипломата, попут генерала Игњатијева, којима припада дио заслуга за њен повратак на међународну политичку сцену. Упркос томе што га је од ране младости привлачио мистицизам Истока, генерал Игњатијев је на самом почетку учествовао у мисији која је подразумијевала путовање и живот на Западу, у Лондону и Паризу. Посебно интересантан и важан дио његове „лондонске мисије“ представљало је учешће на Допунској мировној конференцији у Паризу (1856-1857), гдје је захваљујући његовом знању из топографије и дипломатској вјештини Русија добила повољније разграничење са Турском. На своју мисију је гледао као на изванредну прилику да изађе из оквира локалне државне службе и самостално служи у одбрану части своје земље. Бројна признања и одликовања, руска и инострана, говоре у прилог томе да је успио у својој намјери.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"17 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128650433","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Након завођења Шестојануарског режима краља Александра политички живот на простору Босне и Херцеговине био је скоро у потпиности замро. Нови импулс оживљавању политичког живота дао је Октроисани устав 1931. године, којим је уведено стање ограниченог парламентаризма. На простору Босне и Херцеговине ново стање затекло је политичке вође прилично неспремне, осим наравно оних који су учествовали у припремању Октроисаног устава, попут др Милана Сршкића. Ипак, велики број дотадашњих политичких првака активно се укључио у новонастале политичке прилике и учествовао на парламентарним изборима 1931. године. С обзиром на то да је изборни закон био подешен на начин да фаворизује владину листу, опозиционе партије нису ни имале прилику да активно учествују на изборима, па су их већином бојкотовали. Ипак, спорост у формирању режимске Југословенске радикално сељачке демократије омогућила је убрзо активну опозициону акцију у којој су поједине партије и политички кортеши на простору Босне и Херцеговине имали видну улогу.
{"title":"ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ НА ПРОСТОРУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОД ОКТРОИСАНОГ УСТАВА ДО ЗАГРЕБАЧКИХ ПУНКТАЦИЈА 1931/1932. ГОДИНЕ","authors":"Драга Мастиловић","doi":"10.7251/sic2003065m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003065m","url":null,"abstract":"Након завођења Шестојануарског режима краља Александра политички живот на простору Босне и Херцеговине био је скоро у потпиности замро. Нови импулс оживљавању политичког живота дао је Октроисани устав 1931. године, којим је уведено стање ограниченог парламентаризма. На простору Босне и Херцеговине ново стање затекло је политичке вође прилично неспремне, осим наравно оних који су учествовали у припремању Октроисаног устава, попут др Милана Сршкића. Ипак, велики број дотадашњих политичких првака активно се укључио у новонастале политичке прилике и учествовао на парламентарним изборима 1931. године. С обзиром на то да је изборни закон био подешен на начин да фаворизује владину листу, опозиционе партије нису ни имале прилику да активно учествују на изборима, па су их већином бојкотовали. Ипак, спорост у формирању режимске Југословенске радикално сељачке демократије омогућила је убрзо активну опозициону акцију у којој су поједине партије и политички кортеши на простору Босне и Херцеговине имали видну улогу.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"39 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116368486","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：