Током дугог деветнаестог вијека амерички читаоци, у ве- ликој мјери незаинтересовани за европске прилике, могли су да повре- мено прочитају вијести које су се директно или индиректно односиле на Босну и Херцеговину. Дипломатске активности у периоду Анексионе кризе привлачиле су пажњу појединих америчких новина које су проблемати- зовале питање ових покрајина. Сарајевски атентат и Јулска криза поста- ле су теме вриједне пажње ширих читалачких кругова, а у позадини тих догађаја свјетског значаја узгредно је спомињан босанскохерцеговачки простор. У овом раду, на основу избора из низа новинских текстова, при- казана је слика Босне и Херцеговине у америчком јавном мњењу у година- ма Првог свјетског рата. У цјелини гледано, овај рад је прилог проучавању начина на које су Босна и Херцеговина представљане у америчкој штампи XIX вијека.
{"title":"БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У АМЕРИЧКОМ ЈАВНОМ МЊЕЊУ (1914–1918)","authors":"Радован Субић","doi":"10.7251/sic0219083s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219083s","url":null,"abstract":"Током дугог деветнаестог вијека амерички читаоци, у ве- ликој мјери незаинтересовани за европске прилике, могли су да повре- мено прочитају вијести које су се директно или индиректно односиле на Босну и Херцеговину. Дипломатске активности у периоду Анексионе кризе привлачиле су пажњу појединих америчких новина које су проблемати- зовале питање ових покрајина. Сарајевски атентат и Јулска криза поста- ле су теме вриједне пажње ширих читалачких кругова, а у позадини тих догађаја свјетског значаја узгредно је спомињан босанскохерцеговачки простор. У овом раду, на основу избора из низа новинских текстова, при- казана је слика Босне и Херцеговине у америчком јавном мњењу у година- ма Првог свјетског рата. У цјелини гледано, овај рад је прилог проучавању начина на које су Босна и Херцеговина представљане у америчкој штампи XIX вијека.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"3 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126741677","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Аустроугарска монархија од запосједања Босне и Херце- говине водила је политику противну интересима најбројнијег, српског на- рода, што је било видљиво и у области просвјете. Забрана српског имена у имену српских конфесионалних школа (до 1907. године) довела је до Цар- ских меморандума и борбе Срба за црквено-школску аутономију, те до покретања бројних националних друштава. У Босанској Градишци је тај замах био нарочито јак, јер је у граду још током турске управе постојала српска конфесионална школа и православна црква. Пред крај аустроугар- ске окупације Босанска Градишка је по броју школа заузимала осмо мје- сто у Босни и Херцеговини, а прво мјесто по броју националних друштава, због чега је понијела епитет „Мали Београд“.
{"title":"ШКОЛСТВO БОСАНСКОГРАДИШКОГ КОТАРА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ","authors":"Бојан Вујчић","doi":"10.7251/sic0219107v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219107v","url":null,"abstract":"Аустроугарска монархија од запосједања Босне и Херце- говине водила је политику противну интересима најбројнијег, српског на- рода, што је било видљиво и у области просвјете. Забрана српског имена у имену српских конфесионалних школа (до 1907. године) довела је до Цар- ских меморандума и борбе Срба за црквено-школску аутономију, те до покретања бројних националних друштава. У Босанској Градишци је тај замах био нарочито јак, јер је у граду још током турске управе постојала српска конфесионална школа и православна црква. Пред крај аустроугар- ске окупације Босанска Градишка је по броју школа заузимала осмо мје- сто у Босни и Херцеговини, а прво мјесто по броју националних друштава, због чега је понијела епитет „Мали Београд“.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"7 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126944081","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Историчари, који су дуго времена Први свјетски рат посматрали стриктно из конфликтуалног угла, настојећи да докажу праведност своје државе и нације, а кривицу других, нису успјели да дају одговор на низ контроверзних и осјетљивих питања. Међутим, модерне свјетске историографије започеле су потрагу за отворенијим приступом, протканим са мање предрасуда и анимозитета, који ће бити прихватљивији за све учеснике у сукобу. У тај опус историјског преосмишљавања свакако се убрајају и дјела Лучијана Боје, који данас спада међу најплодније и најчитаније румунске историчаре, али и међу најцјењеније европске интелектуалце. Завршио је Историјски факултет Букурешког универзитета, гдје је, захваљујући испољеним способностима и интересима за ту науку, задржан и остао да ради, све до пензионисања. Написао је тридесетак књига, од којих су многе доживјеле више издања, а неке су преведене и објављене на више страних језика. По много чему неконвенционалан аутор, Боја се највише истиче по смјелим историјским тумачењима, често опречним према оним устаљеним традиционалним и националистички пристрасним. Због тога су његове књиге често теме разних полемика, али и мете многих критика. Књига-есеј, Primul Razboi Mondial. Controverse, paradoxuri, reinterpretari објављена је 2014. године у оквиру серије Боја коју издаје једна од најугледнијих румунских издавачких кућа, Хуманитас, а већ сљедеће године преведена је на српски језик.
{"title":"ЛУЧИЈАН БОЈА, ПРВИ СВЕТСКИ РАТ: КОНТРОВЕРЗЕ, ПАРАДОКСИ, РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ","authors":"Бојан Радун","doi":"10.7251/sic0219181r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219181r","url":null,"abstract":"Историчари, који су дуго времена Први свјетски рат посматрали стриктно из конфликтуалног угла, настојећи да докажу праведност своје државе и нације, а кривицу других, нису успјели да дају одговор на низ контроверзних и осјетљивих питања. Међутим, модерне свјетске историографије започеле су потрагу за отворенијим приступом, протканим са мање предрасуда и анимозитета, који ће бити прихватљивији за све учеснике у сукобу. У тај опус историјског преосмишљавања свакако се убрајају и дјела Лучијана Боје, који данас спада међу најплодније и најчитаније румунске историчаре, али и међу најцјењеније европске интелектуалце. Завршио је Историјски факултет Букурешког универзитета, гдје је, захваљујући испољеним способностима и интересима за ту науку, задржан и остао да ради, све до пензионисања. Написао је тридесетак књига, од којих су многе доживјеле више издања, а неке су преведене и објављене на више страних језика. По много чему неконвенционалан аутор, Боја се највише истиче по смјелим историјским тумачењима, често опречним према оним устаљеним традиционалним и националистички пристрасним. Због тога су његове књиге често теме разних полемика, али и мете многих критика. Књига-есеј, Primul Razboi Mondial. Controverse, paradoxuri, reinterpretari објављена је 2014. године у оквиру серије Боја коју издаје једна од најугледнијих румунских издавачких кућа, Хуманитас, а већ сљедеће године преведена је на српски језик.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"8 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115666515","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Српски прваци и старешинe раноосманског периода су као друштвена групација настали уздизањем влашких старешина које су се ангажовалe у процесу насељавања и у војној служби, те од ситних фе- удалаца и војника позне средњовековне српске држава и понеког круп- нијег феудалца. Та групација је постојала више од столећа да би лагано и готово неприметно, од половине па до краја XVI столећа, почела да копни. Током тог периода многи српски прваци су се бавили и ктиторском делат- ношћу што сведочи о развијеној идентитетској свести и верској духовности међу њима. Структура познатих историјских извора је таква да се о тим активностима може говорити тек фрагментарно и без могућности потпу- ног научног вредновања са временског, територијалног и квалитетног ас- пекта.
{"title":"КТИТОРСКА ДЕЛАТНОСТ СРПСКИХ ПРВАКА И СТАРЕШИНА РАНОГ ОСМАНСКОГ ПЕРИОДА","authors":"Ненад Лемајић","doi":"10.7251/sic0219025l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219025l","url":null,"abstract":"Српски прваци и старешинe раноосманског периода су као друштвена групација настали уздизањем влашких старешина које су се ангажовалe у процесу насељавања и у војној служби, те од ситних фе- удалаца и војника позне средњовековне српске држава и понеког круп- нијег феудалца. Та групација је постојала више од столећа да би лагано и готово неприметно, од половине па до краја XVI столећа, почела да копни. Током тог периода многи српски прваци су се бавили и ктиторском делат- ношћу што сведочи о развијеној идентитетској свести и верској духовности међу њима. Структура познатих историјских извора је таква да се о тим активностима може говорити тек фрагментарно и без могућности потпу- ног научног вредновања са временског, територијалног и квалитетног ас- пекта.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"21 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126382823","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Дилему из наслова намећу садржаји актуелних закона о основном и средњем образовању, наставних програма, уџбеника и уџбе- ничких допуна у Кантону Сарајево у којима је приоритет у изучавању са- времене историје дат страдању Муслимана/Бошњака у рату 1992–1995. године, а српска страна у том рату приказана крајње негативно. У фокусу разматрања су уџбеничке допуне о рату 1992–1995. године, околности њи- ховог настанка 2016–2018. године, те реакције које су изазвале. Закљу- чку о злоупотреби наставе историје у функцији нетолерантне идеологије и политике воде: изразито моноперспективна перцепција рата уз оштру подјелу на „ми“ (хероји, жртве) и „они“ (агресори, окупатори, злочинци), из- двајање свега неколико појава и простора (дио Сарајева, Сребреница јула 1995.) из контекста пропасти Југославије и рата у БиХ, манипулације исто- ријским изворима и утврђеним чињеницама, непоштовање дидактичких принципа научне заснованости наставе и њене прилагођености узрасту ученика. Таква интерпретација рата 1992–1995. године се агресивно намеће другима, што је видљиво и у реакцијама из бошњачке средине на измјене наставних програма и уџбеничких садржаја најновије историје у Републици Српској.
{"title":"НАСТАВА ХИСТОРИЈЕ ИЛИ НАСТАВА ВИКТИМОЛОГИЈЕ И СРБОФОБИЈЕ? О ИЗУЧАВАЊУ РАТА 1992–1995. ГОДИНЕ У ШКОЛАМА КАНТОНА САРАЈЕВО","authors":"Драгиша Васић","doi":"10.7251/sic0219141v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219141v","url":null,"abstract":"Дилему из наслова намећу садржаји актуелних закона о основном и средњем образовању, наставних програма, уџбеника и уџбе- ничких допуна у Кантону Сарајево у којима је приоритет у изучавању са- времене историје дат страдању Муслимана/Бошњака у рату 1992–1995. године, а српска страна у том рату приказана крајње негативно. У фокусу разматрања су уџбеничке допуне о рату 1992–1995. године, околности њи- ховог настанка 2016–2018. године, те реакције које су изазвале. Закљу- чку о злоупотреби наставе историје у функцији нетолерантне идеологије и политике воде: изразито моноперспективна перцепција рата уз оштру подјелу на „ми“ (хероји, жртве) и „они“ (агресори, окупатори, злочинци), из- двајање свега неколико појава и простора (дио Сарајева, Сребреница јула 1995.) из контекста пропасти Југославије и рата у БиХ, манипулације исто- ријским изворима и утврђеним чињеницама, непоштовање дидактичких принципа научне заснованости наставе и њене прилагођености узрасту ученика. Таква интерпретација рата 1992–1995. године се агресивно намеће другима, што је видљиво и у реакцијама из бошњачке средине на измјене наставних програма и уџбеничких садржаја најновије историје у Републици Српској.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"56 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121780884","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Васо Пелагић представља јединствену појаву у српској националној историји XIX вијека. Просвјетитељ и револуционар, писац и педагог, смио и необуздан, оставио је дубок траг у историји српског школ- ства. Богословија, отворена у Бањој Луци 1866. године уз помоћ кнеза Михајла Обреновића и Илије Гарашанина, представљала је оновремену најугледнију српску школу у Босни и Херцеговини. Двије године касније, у граду на Врбасу основана је и „Српска читаоница“. Школа се од почет- ка рада, због свог специфичног профила и наставног плана и програма, налазила под будним оком турских власти које су чекале згодну прилику да бунтовног Пелагића протјерају из покрајина. То је коначно остварено 1869. године.
{"title":"ПРОТЈЕРИВАЊЕ ВАСЕ ПЕЛАГИЋА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1869. ГОДИНЕ","authors":"Боривоје Милошевић","doi":"10.7251/sic0219055m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219055m","url":null,"abstract":"Васо Пелагић представља јединствену појаву у српској националној историји XIX вијека. Просвјетитељ и револуционар, писац и педагог, смио и необуздан, оставио је дубок траг у историји српског школ- ства. Богословија, отворена у Бањој Луци 1866. године уз помоћ кнеза Михајла Обреновића и Илије Гарашанина, представљала је оновремену најугледнију српску школу у Босни и Херцеговини. Двије године касније, у граду на Врбасу основана је и „Српска читаоница“. Школа се од почет- ка рада, због свог специфичног профила и наставног плана и програма, налазила под будним оком турских власти које су чекале згодну прилику да бунтовног Пелагића протјерају из покрајина. То је коначно остварено 1869. године.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"15 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131308032","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：