У новије време устаљено је оправдано, али и готово пословично, позивање на неоходност истраживања локалне историје за даље проучавање општих токова догађаја и процеса, као и потреба да се њоме баве на научан начин професионални историчари.
{"title":"VERBA VOLANT SCRIPTA MANENT","authors":"Остоја Раилић","doi":"10.7251/sic2003220r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003220r","url":null,"abstract":"У новије време устаљено је оправдано, али и готово пословично, позивање на неоходност истраживања локалне историје за даље проучавање општих токова догађаја и процеса, као и потреба да се њоме баве на научан начин професионални историчари.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"32 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114782342","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Мишљење да је за време друге владавине кнеза Ми- хаила Обреновића (1860–1868) „пропуштена прилика” да се процес ос- лобођења и уједињења српског народа оконча, те трагична смрт кнеза 1868, најчешће се доводе у везу са прекидом „активне” националне по- литике Србије. Оба става су с временом прерасла у мит. Припреме за општебалкански устанак кнез је обављао у оквирима далекосежних ос- лободилачких планова, који ће наступити тек пошто се укаже повољна прилика. До те прилике, свакако, није дошло за кнежева живота. И баш зато кнез Михаило за све време своје друге владавине, припремајући се и ишчекујући повољне околности, интензивно ради на што већем сна- жењу Србије и на јачању јединства међу балканским народима, имајући у виду да је присаједињење Босне и Херцеговине приоритет. Циљ овог рада јесте да објасни сложене околности на међународној позорници 1866/67. које су условиле укључивање нових елеманата у рад на спољ- нополитичком пољу а који нису пореметили основни правац који је кнез Михаило трасирао од почетка своје друге владавине.
另一位统治者米哈伊尔-奥勃列诺夫亲王（1860-1868 年）最后与塞尔维亚人民的解放和统一进程 "失之交臂"、他们不幸于 1868 年去世，塞尔维亚 "积极的 "民族政治得以实现。随着时间的推移，两者都成为了神话。Pripreme za opштеbalkanski устаanak knez je обављao у okвиrima dalekoсежних os- lobodylačkih plannova, koје nasstupiti tek poшto укаже повољна podobka.这种相似性，但是，还没有来的宪兵的生活。正因为如此，迈克尔王子很长一段时间有他的其他统治者，谁来了，去了其他地方、为了巴尔干各族人民在塞尔维亚实现统一的梦想，为了优先考虑波黑问题，迈克尔亲王一直在努力。公民委员会是为了消除 1866/67 年的民族耻辱。这已成为学习空间政治秩序中新要素的条件，但并未改变迈克尔王子为纪念其他统治者而践踏的基本权利。
{"title":"ПОСЛЕДЊИ ПЛАН КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ","authors":"Сузана Рајић","doi":"10.7251/sic1801104r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801104r","url":null,"abstract":"Мишљење да је за време друге владавине кнеза Ми- хаила Обреновића (1860–1868) „пропуштена прилика” да се процес ос- лобођења и уједињења српског народа оконча, те трагична смрт кнеза 1868, најчешће се доводе у везу са прекидом „активне” националне по- литике Србије. Оба става су с временом прерасла у мит. Припреме за општебалкански устанак кнез је обављао у оквирима далекосежних ос- лободилачких планова, који ће наступити тек пошто се укаже повољна прилика. До те прилике, свакако, није дошло за кнежева живота. И баш зато кнез Михаило за све време своје друге владавине, припремајући се и ишчекујући повољне околности, интензивно ради на што већем сна- жењу Србије и на јачању јединства међу балканским народима, имајући у виду да је присаједињење Босне и Херцеговине приоритет. Циљ овог рада јесте да објасни сложене околности на међународној позорници 1866/67. које су условиле укључивање нових елеманата у рад на спољ- нополитичком пољу а који нису пореметили основни правац који је кнез Михаило трасирао од почетка своје друге владавине.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"38 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130378579","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Припадајући самом врху српске политичке и духовне елите у Аустријском царству, кругу најобразованијих, српских световних националиста и просвећених интелектуалаца, Доситеј је боље и свеобухватније од свих својих сународника уочио значај друштвених и историјских околности у којима је дефинисање национално-политичке идеологије и реализовање државног осамостаљења српског народа представљало апсолутни приоритет. Као најзначајнији српски представник европског рационализма и филозофије просветитељства, искрени присталица реформи које је отпочео аустријски цар Joзеф II, очекивао је свеобухватно и коначно ослобођење Срба од османске власти управо захваљујући аустријској ратној политици, а српско уједињење видео је као реално и остварљиво, посебно од 1804. године, на простору Србије, Црне Горе и Босне.
{"title":"ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ У СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ И ДРЖАВОТВОРНОЈ ПОЛИТИЦИ","authors":"Дејан Микавица","doi":"10.7251/sic2003031m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003031m","url":null,"abstract":"Припадајући самом врху српске политичке и духовне елите у Аустријском царству, кругу најобразованијих, српских световних националиста и просвећених интелектуалаца, Доситеј је боље и свеобухватније од свих својих сународника уочио значај друштвених и историјских околности у којима је дефинисање национално-политичке идеологије и реализовање државног осамостаљења српског народа представљало апсолутни приоритет. Као најзначајнији српски представник европског рационализма и филозофије просветитељства, искрени присталица реформи које је отпочео аустријски цар Joзеф II, очекивао је свеобухватно и коначно ослобођење Срба од османске власти управо захваљујући аустријској ратној политици, а српско уједињење видео је као реално и остварљиво, посебно од 1804. године, на простору Србије, Црне Горе и Босне.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"151 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115374611","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У тексту се говори о значају Бањoлучке битке из 1737. године у одбрани Босанског пашалука. Обрађен је покушај аустријског продора у Босански пашалук са запада и пораз на Бјелајском пољу, као и продор из правца Градишке, напад и пораз приликом покушаја освајања Бањe Луке крајем јула и почетком августа 1737. године. Резул- тат Бањoлучке битке био је потпуни пораз војске Монархије приликом напада на Босански пашалук и њено повлачење, а, дугорочно, османска побједа под Бањом Луком и одбрана Босанског пашалука одразила се на цјелокупан ток рата 1737–1739. године и пораз Хабзбуршке монархије.
{"title":"БАЊOЛУЧКA БИТКA И ОПСТАНАК БОСАНСКОГ ПАШАЛУКА 1737. ГОДИНЕ","authors":"Бошко М. Бранковић","doi":"10.7251/sic1801051b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic1801051b","url":null,"abstract":"У тексту се говори о значају Бањoлучке битке из 1737. године у одбрани Босанског пашалука. Обрађен је покушај аустријског продора у Босански пашалук са запада и пораз на Бјелајском пољу, као и продор из правца Градишке, напад и пораз приликом покушаја освајања Бањe Луке крајем јула и почетком августа 1737. године. Резул- тат Бањoлучке битке био је потпуни пораз војске Монархије приликом напада на Босански пашалук и њено повлачење, а, дугорочно, османска побједа под Бањом Луком и одбрана Босанског пашалука одразила се на цјелокупан ток рата 1737–1739. године и пораз Хабзбуршке монархије.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"120 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"125401304","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад садржи преглед бошњачке историографије o југословенском уједињењу 1918. године. Кроз анализу остварења бошњачких интелектуалаца аутор указује на њихова виђења „посебности“ и „државотворног капацитета“ који је Босна и Херцеговина „унијела“ у југословенску државу крајем 1918. године. У раду се, такође, сагледавају мишљења бошњачких научника о утицају стварања Краљевине СХС на националну и културну еманципацију Бошњака, питању ексклузивизма и хегемонизма Срба и Србије у новој држави, те њихових насилних иступа према Босни и Херцеговини и Бошњацима након Прводецембарског акта 1918. године.
{"title":"ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ 1918. ГОДИНЕ У БОШЊАЧКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ (1993-2017)","authors":"Драженко Ђуровић","doi":"10.7251/sic2003194d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003194d","url":null,"abstract":"Рад садржи преглед бошњачке историографије o југословенском уједињењу 1918. године. Кроз анализу остварења бошњачких интелектуалаца аутор указује на њихова виђења „посебности“ и „државотворног капацитета“ који је Босна и Херцеговина „унијела“ у југословенску државу крајем 1918. године. У раду се, такође, сагледавају мишљења бошњачких научника о утицају стварања Краљевине СХС на националну и културну еманципацију Бошњака, питању ексклузивизма и хегемонизма Срба и Србије у новој држави, те њихових насилних иступа према Босни и Херцеговини и Бошњацима након Прводецембарског акта 1918. године.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"49 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124713054","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У четвртак 26. марта 2020. послије дуге и тешке болести умро је наш професор, колега и пријатељ, је прилика да прикажемо животни пут нашег покојног професора. У питању је тежак и незахвалан посао, јер је готово немогуће на неколико страница приказати сва његова достигнућа, успјехе и награде. При томе се не смије занемарити ни његова личност која је, по много чему, била непоновљива.
{"title":"In Memoriam: Раде Михаљчић","authors":"Аранђел Смиљанић","doi":"10.7251/sic2003239s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic2003239s","url":null,"abstract":"У четвртак 26. марта 2020. послије дуге и тешке болести умро је наш професор, колега и пријатељ, је прилика да прикажемо животни пут нашег покојног професора. У питању је тежак и незахвалан посао, јер је готово немогуће на неколико страница приказати сва његова достигнућа, успјехе и награде. При томе се не смије занемарити ни његова личност која је, по много чему, била непоновљива.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"182 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-11-04","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132177857","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У оквиру временских одредница дефинисаних у наслову рада, а комбинујући хронолошки и тематски приступ, аутор је у раду апо- строфирао дешавања у прњаворској општини кроз три целине: Избори 18. новембра 1990. године; Осцилације; Прекретница. Локална историја у овом периоду испреплетена је бурним рефлексијама догађаја са савезног и републичког нивоа што је условило да општина Прњавор пређе пут од СФРЈ и СР БиХ до Републике српског народа у БиХ/Српске републике БиХ касније Републике Српске.
{"title":"ОПШТИНА ПРЊАВОР ОД 18. НОВЕМБРА 1990. ДО 24. МАРТА 1992. ГОДИНЕ","authors":"Остоја Раилић","doi":"10.7251/sic0219121r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219121r","url":null,"abstract":"У оквиру временских одредница дефинисаних у наслову рада, а комбинујући хронолошки и тематски приступ, аутор је у раду апо- строфирао дешавања у прњаворској општини кроз три целине: Избори 18. новембра 1990. године; Осцилације; Прекретница. Локална историја у овом периоду испреплетена је бурним рефлексијама догађаја са савезног и републичког нивоа што је условило да општина Прњавор пређе пут од СФРЈ и СР БиХ до Републике српског народа у БиХ/Српске републике БиХ касније Републике Српске.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"7 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"115526599","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Са тугом у срцима примили смо вијест да је 6. фебруара 2019. године, у 73. години живота, преминуо академик, историчар, проф. др Ђуро Тошић. Рођен 1. октобра 1946. године у селу Жљебови (општина Соколац), академик Тошић започиње своје школовање у Сокоцу гдје завршава ос- новну школу и гимназију. Пут га даље води на Филозофски факултет у Са- рајево, на студије историје, које завршава 1970. године. Показана марљи- вост, савјесност и озбиљност на основним студијама били су препорука да већ наредне, 1971. године, на матичном факултету у Сарајеву, буде пре- дложен и изабран за асистента, у то вријеме редовног професора, а касније и академика Десанке Ковачевић-Којић, на предметима Историја народа Југославије у средњем вијеку и Помоћне историјске науке. То му је отво- рило пут за даље усавршавање, које је, са још већом акрибијом, наставио у оквиру афирмисане медиевистичке школе на Филозофском факултету у Београду, гдје је 1976. године одбранио магистарску (Босанска држава за владавине краља Дабише), а 1982. године и докторску тезу (Трг Дријева у средњем вијеку) под менторством академика проф. др Симе Ћирковића. Академске 1979/80. боравио је, као стипендиста италијанске владе, на спе- цијализацији на Филозофском факултету Државног универзитета у Риму, на Катедри за историју средњег вијека, код академика Раула Манселија, врсног познаваоца католичке цркве, религиозности и јеретичких покрета.
{"title":"ЂУРО ТОШИЋ (1946-2019)","authors":"Бојан Ђ. Крунић","doi":"10.7251/sic0219187k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219187k","url":null,"abstract":"Са тугом у срцима примили смо вијест да је 6. фебруара 2019. године, у 73. години живота, преминуо академик, историчар, проф. др Ђуро Тошић. Рођен 1. октобра 1946. године у селу Жљебови (општина Соколац), академик Тошић започиње своје школовање у Сокоцу гдје завршава ос- новну школу и гимназију. Пут га даље води на Филозофски факултет у Са- рајево, на студије историје, које завршава 1970. године. Показана марљи- вост, савјесност и озбиљност на основним студијама били су препорука да већ наредне, 1971. године, на матичном факултету у Сарајеву, буде пре- дложен и изабран за асистента, у то вријеме редовног професора, а касније и академика Десанке Ковачевић-Којић, на предметима Историја народа Југославије у средњем вијеку и Помоћне историјске науке. То му је отво- рило пут за даље усавршавање, које је, са још већом акрибијом, наставио у оквиру афирмисане медиевистичке школе на Филозофском факултету у Београду, гдје је 1976. године одбранио магистарску (Босанска држава за владавине краља Дабише), а 1982. године и докторску тезу (Трг Дријева у средњем вијеку) под менторством академика проф. др Симе Ћирковића. Академске 1979/80. боравио је, као стипендиста италијанске владе, на спе- цијализацији на Филозофском факултету Државног универзитета у Риму, на Катедри за историју средњег вијека, код академика Раула Манселија, врсног познаваоца католичке цркве, религиозности и јеретичких покрета.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"58 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"122660316","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду ће, са аспекта сагледавања општег познавања простора у одређеном периоду, бити анализирани најзначајнији стари картографски прикази подручја око Саве и Дунава, у данашњем србијан- ском сектору, почевши од Птоломејеве карте из 2. века па све до рада гро- фа Луиђија Марсиљија и Јохана Кристофа Милера из 18. века, када дола- зи до истинске прекретнице у картирању овог простора.
在本研究中，我们分析了早期空间知识的各个方面 најзначајнији沿萨瓦河和多瑙河，在目前的塞尔维亚地区，根据托勒密地图从2。在 20 世纪上半叶，直到 18 世纪马赛的路易伯爵和约翰-克里斯托夫-缪勒（Johann Christoph Müller）的雷达才绘制出真正的世界地图。
{"title":"ПОСАВИНА И ПОДУНАВЉЕ НА СТАРИМ КАРТАМА","authors":"Дејана Васин, Бојан Ђ. Крунић","doi":"10.7251/sic0219039v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219039v","url":null,"abstract":"У раду ће, са аспекта сагледавања општег познавања простора у одређеном периоду, бити анализирани најзначајнији стари картографски прикази подручја око Саве и Дунава, у данашњем србијан- ском сектору, почевши од Птоломејеве карте из 2. века па све до рада гро- фа Луиђија Марсиљија и Јохана Кристофа Милера из 18. века, када дола- зи до истинске прекретнице у картирању овог простора.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"158 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"131441155","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.
拜占庭国王阻止拜占庭帝国在拜占庭的其他地区建立。相反，对于那些被迫离开小亚细亚前往欧洲各国的王国居民来说，这是一项毫无道理的措施。拜占庭最后一部最著名的编年史的作者忏悔者提奥法尼斯（Theophanes the Confessor）就写到了这种措施。他是一个镇压机构的措施，象征着归咎于沙皇的 "邪恶"。Meђutim, in the postzadini ovakvikh otsenija teofanova nezapravna netrpeљivost prema Nikiforu I in a large measure derived from the tsar's religious policy, and in a close vezie and in the same vezie it was an actual feed of iconoclasm.Ipak, without looking at the number of people who would let themselves be nalazile in the service of Veoma's criticism of Tsar Nicephoros I, in Theophanous' speech we can also learn about a single opšteљudsku brigu and tribe for the old Byzantine chiљade of unrecognized Byzantines.
{"title":"ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО","authors":"Радивој Ђ. Радић","doi":"10.7251/sic0219013r","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sic0219013r","url":null,"abstract":"У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"138 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126414956","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：