У раду је приказана ангажованост сифражеткиња Емелин и Кристабел Панкхрст, у упознавању јавности са ситуацијом на Балкану, за време Великог рата. Анализирана је њихова улога у вођењу пропаганде против Немачке, сматрајући је великим непријатељем читавог човечанства. Активисткиње Панкхрст су, познајући утицај средстава јавног информисања на јавност, посредством листа Британија иступале са својим идејама. Из садржаја чланака могу се сагледати њихови апели упућени британској државној политици, у сврху пружању помоћи саве- зницима на Балкану и штићењу интереса према Блиском истоку и Индији. Гласило су учиниле доступним свим круговима распо- ложеним да путем писане речи послуже српском питању и ко- ристиле за упознавање британске публике са истим. На основу кратког прегледа и говора г-ђе и г-ђице Панкхрст можемо уо- чити допринос усмерен ка реализацији српских националних интереса.
{"title":"Емелин и Кристабел Панкхрст о Србији и Србима у Великом рату","authors":"Milena Žikić","doi":"10.7251/SIN2101027Z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101027Z","url":null,"abstract":"У раду је приказана ангажованост сифражеткиња Емелин и Кристабел Панкхрст, у упознавању јавности са ситуацијом на Балкану, за време Великог рата. Анализирана је њихова улога у вођењу пропаганде против Немачке, сматрајући је великим непријатељем читавог човечанства. Активисткиње Панкхрст су, познајући утицај средстава јавног информисања на јавност, посредством листа Британија иступале са својим идејама. Из садржаја чланака могу се сагледати њихови апели упућени британској државној политици, у сврху пружању помоћи саве- зницима на Балкану и штићењу интереса према Блиском истоку и Индији. Гласило су учиниле доступним свим круговима распо- ложеним да путем писане речи послуже српском питању и ко- ристиле за упознавање британске публике са истим. На основу кратког прегледа и говора г-ђе и г-ђице Панкхрст можемо уо- чити допринос усмерен ка реализацији српских националних интереса.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46073496","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
U izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Akademske knjige Novi Sad, biblioteka MINIMA je 2020. godine objavila knjigu naziva Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije Vilhelma Fon Humbolta, Teodor V. Adorna i Konrada Paula Lismana. Teorije su preveli, priredili i uvodnu studiju napisali Igor Cvejić i Predrag Krstić, a recenzije su uradili Milica Sekulić, Olga Nikolić i Đurđa Trajković. Knjiga ima 150 stranica i sastavljena je od predgovora, tri prevoda, a na kraju knjige, pobrojana su izdanja biblioteke MINIMA.
{"title":"Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije","authors":"Anamarija Galić","doi":"10.7251/SIN2101136G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101136G","url":null,"abstract":"U izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Akademske knjige Novi Sad, biblioteka MINIMA je 2020. godine objavila knjigu naziva Od obrazovanja do neobrazovanja: tri teorije Vilhelma Fon Humbolta, Teodor V. Adorna i Konrada Paula Lismana. Teorije su preveli, priredili i uvodnu studiju napisali Igor Cvejić i Predrag Krstić, a recenzije su uradili Milica Sekulić, Olga Nikolić i Đurđa Trajković. Knjiga ima 150 stranica i sastavljena je od predgovora, tri prevoda, a na kraju knjige, pobrojana su izdanja biblioteke MINIMA.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47022149","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Прије двије године (2019), издавачка кућа Лагуна из Београда објавила је двотомно дјело Сузан Вајс Бауер (Susan Wise Bauer) под насловом Istorija srednjovekovnog sveta (The History of the Medieval World), које је са енглеског језика превео Дејан Ристић.1 Први том дјела, обима 550 страна, обухвата догађаје од Константинове христијанизације, а завршава се са политичким дјеловањем насљедника пророка Мухамеда, односно описује дешавања у арапском свијету, закључно са шездесетим годинама VII вијека.
{"title":"Историја средњовековног света","authors":"Александра Костадиновић-Рачић","doi":"10.7251/SIN2101133K","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101133K","url":null,"abstract":"Прије двије године (2019), издавачка кућа Лагуна из Београда објавила је двотомно дјело Сузан Вајс Бауер (Susan Wise Bauer) под насловом Istorija srednjovekovnog sveta (The History of the Medieval World), које је са енглеског језика превео Дејан Ристић.1 Први том дјела, обима 550 страна, обухвата догађаје од Константинове христијанизације, а завршава се са политичким дјеловањем насљедника пророка Мухамеда, односно описује дешавања у арапском свијету, закључно са шездесетим годинама VII вијека.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43523930","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Cilj ovog istraživanja je ispitati da li postoje razlike među počiniteljima ubistva u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja i kakva je njihova veza sa osobinama ličnosti počinitelja. Uzorak su činila 74 ispitanika koja su u vrijeme sprovođenja istraživanja bili na odsluženju kazne u Kazneno-popravnim ustanovama u Republici Srpskoj. U istraživanju su primijenjene skale i upitnici procjene zadovoljavajuće istraživačke pouzdanosti. Dobijeni rezultati su pokazali da postoje razlike među počiniteljima u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja. Prvi tip ubica ubija vatrenim oružjem, u zatvorenom prostoru, ne planiraju ubistvo, nemaju ranijih osuda niti saučenika prilikom izvršenja krivičnog djela. Drugi tip ubica koristi hladno oružje, ubija na otvorenom prostoru, imaju saučesnike i planiraju zločin. Oni su imali ranijih osuda i to krivična djela protiv imovine i krivična djela protiv javnog reda i mira. Nema statistički značajnih razlika među dva tipa počinitelja u pogledu osobina ličnosti. Dobijeni rezultati istraživanja mogu unaprijediti saznanja u prevenciji pojave kriminala, kao i u resocijalizaciji počinitelja.
{"title":"Osobine ličnosti i karakteristični obrasci kriminalnog ponašanja počinitelja ubistva u Republici Srpskoj","authors":"S. Lovrić, Suzana Vujadinović","doi":"10.7251/SIN2101101L","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101101L","url":null,"abstract":"Cilj ovog istraživanja je ispitati da li postoje razlike među počiniteljima ubistva u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja i kakva je njihova veza sa osobinama ličnosti počinitelja. Uzorak su činila 74 ispitanika koja su u vrijeme sprovođenja istraživanja bili na odsluženju kazne u Kazneno-popravnim ustanovama u Republici Srpskoj. U istraživanju su primijenjene skale i upitnici procjene zadovoljavajuće istraživačke pouzdanosti. Dobijeni rezultati su pokazali da postoje razlike među počiniteljima u odnosu na karakteristične obrasce kriminalnog ponašanja. Prvi tip ubica ubija vatrenim oružjem, u zatvorenom prostoru, ne planiraju ubistvo, nemaju ranijih osuda niti saučenika prilikom izvršenja krivičnog djela. Drugi tip ubica koristi hladno oružje, ubija na otvorenom prostoru, imaju saučesnike i planiraju zločin. Oni su imali ranijih osuda i to krivična djela protiv imovine i krivična djela protiv javnog reda i mira. Nema statistički značajnih razlika među dva tipa počinitelja u pogledu osobina ličnosti. Dobijeni rezultati istraživanja mogu unaprijediti saznanja u prevenciji pojave kriminala, kao i u resocijalizaciji počinitelja.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41777600","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Крсташки ратови су се одиграли у раздобљу од краја XI до краја XIII вијека. У том периоду се велики број ратника и свештеника, али и трговаца и обичних људи са простора западне Европе населио у Палестини. Судар двије цивилизације, Истока и Запада, је довео и до успостављања врло важне културне и трговинске размјене. Први крсташки рат представља најуспјешнију епизоду из историје крсташких ратова јер је то био једини поход који је успио да оствари свој главни циљ, а то је ослобођење Јерусалима од муслиманске власти и враћање Свете земље у руке хришћана. Овај поход је уједно донио афирмацију и успон папске моћи, као и ширење утицаја папства на подручје источног Средоземља.
{"title":"Први крсташки рат из угла Византије","authors":"Стефан Кречар","doi":"10.7251/SIN2101142K","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101142K","url":null,"abstract":"Крсташки ратови су се одиграли у раздобљу од краја XI до краја XIII вијека. У том периоду се велики број ратника и свештеника, али и трговаца и обичних људи са простора западне Европе населио у Палестини. Судар двије цивилизације, Истока и Запада, је довео и до успостављања врло важне културне и трговинске размјене. Први крсташки рат представља најуспјешнију епизоду из историје крсташких ратова јер је то био једини поход који је успио да оствари свој главни циљ, а то је ослобођење Јерусалима од муслиманске власти и враћање Свете земље у руке хришћана. Овај поход је уједно донио афирмацију и успон папске моћи, као и ширење утицаја папства на подручје источног Средоземља.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41573541","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Књига Како васпитати родитеље - за одговорно родитељство представља резултат вишегодишњег научног рада двије ауторице: проф. др Гордане Будимир-Нинковић и проф. др Весне Трифуновић. Претходних година били смо у прилици да проналазимо многе радове о различитим проблемима породице и породичног васпитања, али монографске студије нису тако заступљене. Ова монографија је објављена током 2020. године, а идеју и саму реализацију пратила је пандемија корона вируса, те ауторице у више наврата анализирају промијењен стил живота под утицајем ове пандемије.
{"title":"Ка одговорном родитељству","authors":"Kristijan Popović","doi":"10.7251/SIN2101139P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101139P","url":null,"abstract":"Књига Како васпитати родитеље - за одговорно родитељство представља резултат вишегодишњег научног рада двије ауторице: проф. др Гордане Будимир-Нинковић и проф. др Весне Трифуновић. Претходних година били смо у прилици да проналазимо многе радове о различитим проблемима породице и породичног васпитања, али монографске студије нису тако заступљене. Ова монографија је објављена током 2020. године, а идеју и саму реализацију пратила је пандемија корона вируса, те ауторице у више наврата анализирају промијењен стил живота под утицајем ове пандемије.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43287944","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Adewunmi James Falode, Moses Yakubu, Olusegun J. Bolarinwa
This work is the historical analysis of pandemics in the Twentieth and Twenty-first century. It shows that the influenza virus has been responsible for major pandemic outbreaks in the two centuries. The work shows that bacteria and viruses, especially Yersinia pestis and the influenza virus, have been responsible for the outbreaks of major pandemics in recorded history. It carries-out a compre- hensive and extensive analysis of the various impacts of historical and contemporary pandemics like the Plague of Justinian, Bu- bonic plague, Spanish flu, Cholera pandemics and also the novel COVID-19 had on the trajectory of world history. The work shows that such pandemics profoundly affects political, economic, social, religious, technological, health and educational developments in states in the post-pandemic periods. Additionally, this work com- prehensively identified the commonalities among the pandem- ic-causing diseases in the Twentieth and Twenty-first century. It shows, among other things, that pandemic-causing diseases usu- ally strikes in waves and that globalization plays an active role in the transmission of infection in the two centuries. The work concludes by showing that pandemics usually strikes in three waves and based on this assertion the world should be prepared to respond to the second and third waves of the COVID-19.
{"title":"History of Pandemics in the Twentieth and Twenty-First Century","authors":"Adewunmi James Falode, Moses Yakubu, Olusegun J. Bolarinwa","doi":"10.7251/SIN2101009F","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101009F","url":null,"abstract":"This work is the historical analysis of pandemics in the Twentieth and Twenty-first century. It shows that the influenza virus has been responsible for major pandemic outbreaks in the two centuries. The work shows that bacteria and viruses, especially Yersinia pestis and the influenza virus, have been responsible for the outbreaks of major pandemics in recorded history. It carries-out a compre- hensive and extensive analysis of the various impacts of historical and contemporary pandemics like the Plague of Justinian, Bu- bonic plague, Spanish flu, Cholera pandemics and also the novel COVID-19 had on the trajectory of world history. The work shows that such pandemics profoundly affects political, economic, social, religious, technological, health and educational developments in states in the post-pandemic periods. Additionally, this work com- prehensively identified the commonalities among the pandem- ic-causing diseases in the Twentieth and Twenty-first century. It shows, among other things, that pandemic-causing diseases usu- ally strikes in waves and that globalization plays an active role in the transmission of infection in the two centuries. The work concludes by showing that pandemics usually strikes in three waves and based on this assertion the world should be prepared to respond to the second and third waves of the COVID-19.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44200377","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
U radu ćemo, vodeći se promišljanjima vezanim za pojedine aspekte samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja koje zatičemo u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji, pokušati pokazati da problem samoreferentnosti možemo iskoristiti i kao dobru polaznu poziciju za temeljnije promišljanje transcendentalne pozicije uopšte, ali i kao mjesto na kojemu se kritici pojedinih, samorazumljivih, polazišta tradicionalne, dokantovske, filozofije, može pristupiti na jedan drugačiji i efikasniji način. Nasuprot suspstancijalističkim filozofskim koncepcijama, koje su, bilo da polaze iz empirističkog bilo iz racionalističkog filozofskog okolišta, pretpostavljale zajedničko ontološko izvorište u kojemu je, sa manjom ili većom izvjesnošću, trebalo iznaći odgovore na najveći dio filozofskih zapitanosti, transcendentalisti tvrde da osnovni principi saznanja mogu da se iskažu kao principi samo u slučaju kada se njihova uporišna ili referenta tačka neupitno ispostavi kao bitno njihova, autonomna i neodvojiva, odlika i kada se datost predmeta saznanja ispostavi kao njihov konstitutivni/konstruktivni rezultat. Na tom tragu, pozabavićemo se problemom apofatičke prirode samoreferentnosti i sa njim bitno povezanim problemom praktičkog karaktera transcendentalnih principa saznanja, ali i pitanjem opravdanja teorijskosaznajne prednosti samoreferentnih principa. Posljednje pitanje pokušaćemo razriješiti pozivajući se na nekoliko osnovnih motiva koje možemo iznaći u Kantovoj kritici Hjumovog psihologizma.
{"title":"Pojedini aspekti samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji","authors":"Saša Laketa","doi":"10.7251/sin2102005l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102005l","url":null,"abstract":"U radu ćemo, vodeći se promišljanjima vezanim za pojedine aspekte samoreferentne prirode osnovnih principa saznanja koje zatičemo u Fihteovoj i Kantovoj transcendentalnoj koncepciji, pokušati pokazati da problem samoreferentnosti možemo iskoristiti i kao dobru polaznu poziciju za temeljnije promišljanje transcendentalne pozicije uopšte, ali i kao mjesto na kojemu se kritici pojedinih, samorazumljivih, polazišta tradicionalne, dokantovske, filozofije, može pristupiti na jedan drugačiji i efikasniji način. Nasuprot suspstancijalističkim filozofskim koncepcijama, koje su, bilo da polaze iz empirističkog bilo iz racionalističkog filozofskog okolišta, pretpostavljale zajedničko ontološko izvorište u kojemu je, sa manjom ili većom izvjesnošću, trebalo iznaći odgovore na najveći dio filozofskih zapitanosti, transcendentalisti tvrde da osnovni principi saznanja mogu da se iskažu kao principi samo u slučaju kada se njihova uporišna ili referenta tačka neupitno ispostavi kao bitno njihova, autonomna i neodvojiva, odlika i kada se datost predmeta saznanja ispostavi kao njihov konstitutivni/konstruktivni rezultat. Na tom tragu, pozabavićemo se problemom apofatičke prirode samoreferentnosti i sa njim bitno povezanim problemom praktičkog karaktera transcendentalnih principa saznanja, ali i pitanjem opravdanja teorijskosaznajne prednosti samoreferentnih principa. Posljednje pitanje pokušaćemo razriješiti pozivajući se na nekoliko osnovnih motiva koje možemo iznaći u Kantovoj kritici Hjumovog psihologizma.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45037536","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У издању Cambridge University Press 2019. године објављена је књига The Byzantine Hellene - The Life of Emperor Theodore Laskaris and Byzantium in the Thirteenth Century, аутора Димитрија Ангелова. Aутор је на Првом међународном онлајн сајму књига у Единбургу истакао да је увијек био фасциниран читањем жанра биографије, да је кроз њу видио могућност да се исприча прича, сагледа исто- ријска позадина, освијетли мисаони свијет личности коју описује и разумије његов ум. Kњига говори о никејском цару Теодору II (1254-1258) и династији Ласкарис која је владала Никејским царством успостављеним у Малој Азији након пада Цариграда у руке крсташа 1204. године.
{"title":"The Byzantine Hellene","authors":"Мила Поповић","doi":"10.7251/sin2102008p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102008p","url":null,"abstract":"У издању Cambridge University Press 2019. године објављена је књига The Byzantine Hellene - The Life of Emperor Theodore Laskaris and Byzantium in the Thirteenth Century, аутора Димитрија Ангелова. Aутор је на Првом међународном онлајн сајму књига у Единбургу истакао да је увијек био фасциниран читањем жанра биографије, да је кроз њу видио могућност да се исприча прича, сагледа исто- ријска позадина, освијетли мисаони свијет личности коју описује и разумије његов ум. Kњига говори о никејском цару Теодору II (1254-1258) и династији Ласкарис која је владала Никејским царством успостављеним у Малој Азији након пада Цариграда у руке крсташа 1204. године.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42079454","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Михаел Антоловић је историчар чије се поље интересовања креће између историографије и њемачке историје прошлога вијека уз неколико радова о њемачкој мањини на простору Војводине. Његове радове карактерише занимљив спој историчарског и историографског, као и изузетна читљивост. Дјело „Историографија и политика“ не представља класичну биографију једнога историчара, већ биографију његовог интелектуалног рада, од почетка образовања, па све до постхумних осврта савременика на његову заоставштину. У седам поглавља ове књиге хронолошко-проблемским приступом је приказан Мајнекеов рад и развој његових погледа на историју и свијет око њега.
{"title":"Историографија и политика","authors":"Петар Лончар","doi":"10.7251/sin2102010l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102010l","url":null,"abstract":"Михаел Антоловић је историчар чије се поље интересовања креће између историографије и њемачке историје прошлога вијека уз неколико радова о њемачкој мањини на простору Војводине. Његове радове карактерише занимљив спој историчарског и историографског, као и изузетна читљивост. Дјело „Историографија и политика“ не представља класичну биографију једнога историчара, већ биографију његовог интелектуалног рада, од почетка образовања, па све до постхумних осврта савременика на његову заоставштину. У седам поглавља ове књиге хронолошко-проблемским приступом је приказан Мајнекеов рад и развој његових погледа на историју и свијет око њега.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46726673","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：