Тимоти Џ. Линч је професор политичких наука ангажован на програму Америчких студија на Универзитету у Мелбурну. Аутор је више књига и чланака о спољнополитичкој историји Сједињених Америчких Држава крајем 20. и почетком 21. вијека. У фокусу Линчовог истраживања су амерички предсједници као главни ствараоци спољне политике. Наслов јасно упућује на прву од двије главне тезе књиге, до које је Линч дошао методом поређења, по којој је америчка спољна политика од Џорџа Буша ст. до Доналда Трампа била под утицајем политике Хладног рата, или како ју је Линч поетски окарактерисао, у сјенци Хладног рата.
{"title":"In the shadow of the Cold war","authors":"Јанко Јоксимовић","doi":"10.7251/sin2102007j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102007j","url":null,"abstract":"Тимоти Џ. Линч је професор политичких наука ангажован на програму Америчких студија на Универзитету у Мелбурну. Аутор је више књига и чланака о спољнополитичкој историји Сједињених Америчких Држава крајем 20. и почетком 21. вијека. У фокусу Линчовог истраживања су амерички предсједници као главни ствараоци спољне политике. Наслов јасно упућује на прву од двије главне тезе књиге, до које је Линч дошао методом поређења, по којој је америчка спољна политика од Џорџа Буша ст. до Доналда Трампа била под утицајем политике Хладног рата, или како ју је Линч поетски окарактерисао, у сјенци Хладног рата.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47329068","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Autor u radu istražuje razliku između transcendentalnog ega i transcendentalnog Ja u transcendentalno-fenomenološkoj egologiji. Ona će biti prikazana kroz ideje sadržaja ega i konkretizacije, dvostrukog bivanja ega za sebe, Ja „u” egu, konstitucije Ja za sâmo sebe, ega u transcendentalnoj intersubjektivnosti i fenomenologizirajućeg Ja kao subjekta redukcije, transcendentalnog posmatrača. Teza rada koja će biti zastupana jeste da se čisto-transcendentalno Ja mora pojmovno razlikovati od transcendentalnog ega, te da poseduje vlastiti eidos Ja koji ne može biti konkretizovan na način kako je to konkretni ego naspram eidos transcendentalnog ega.
{"title":"Razlika transcendentalnog ega i transcendentalnog Ja u Huserlovoj fenomenološkoj egologiji","authors":"Andrija Jurić","doi":"10.7251/sin2102004j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102004j","url":null,"abstract":"Autor u radu istražuje razliku između transcendentalnog ega i transcendentalnog Ja u transcendentalno-fenomenološkoj egologiji. Ona će biti prikazana kroz ideje sadržaja ega i konkretizacije, dvostrukog bivanja ega za sebe, Ja „u” egu, konstitucije Ja za sâmo sebe, ega u transcendentalnoj intersubjektivnosti i fenomenologizirajućeg Ja kao subjekta redukcije, transcendentalnog posmatrača. Teza rada koja će biti zastupana jeste da se čisto-transcendentalno Ja mora pojmovno razlikovati od transcendentalnog ega, te da poseduje vlastiti eidos Ja koji ne može biti konkretizovan na način kako je to konkretni ego naspram eidos transcendentalnog ega.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42596937","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Централна тема књиге "Шта су скривиле? Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука", у мају и јуну 1992. аутора Николе Борковића, јесу дешавања која су погодила Клиничко-болнички центар (КБЦ) и сам град Бању Луку 1992. године и која су довела до трагичне смрти дванаест беба. Књигом "Шта су скривиле?", аутор Никола Борковић представља низ догађаја који су се одвијали на простору Босне и Херцеговине са нагласком на Аутономну регију Крајину током 1992. године.
{"title":"Шта су скривиле?","authors":"Данило Зец","doi":"10.7251/sin2102009z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102009z","url":null,"abstract":"Централна тема књиге \"Шта су скривиле? Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука\", у мају и јуну 1992. аутора Николе Борковића, јесу дешавања која су погодила Клиничко-болнички центар (КБЦ) и сам град Бању Луку 1992. године и која су довела до трагичне смрти дванаест беба. Књигом \"Шта су скривиле?\", аутор Никола Борковић представља низ догађаја који су се одвијали на простору Босне и Херцеговине са нагласком на Аутономну регију Крајину током 1992. године.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45766387","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Аутор у раду настоји да укаже на континуитет физичког кажњавања дјетета који траје од првих цивилизација па до модерних времена. Од древних цивилизација, од почетака писмености, тјелесне казне су неодвојиви пратилац дјечјег живота. Прво помињање дјетета везано је за његово тјелесно кажњавање. Аутор наводи аргументована противљења значајних педагога оваквом поступању са дјецом. Указује и на културолошке при- лике које у великој мјери одређују благост односно строгост у поступању са дјецом. Истакнуто је да физичко кажњавање дјетета може бити и ритуалне природе, али и да се у српској култури васпитање и кажњавање често поистовјећују.
{"title":"Физичко кажњавање дјетета: од Сумера, Самерхила до данас","authors":"Слободан Јовић","doi":"10.7251/sin2102006j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102006j","url":null,"abstract":"Аутор у раду настоји да укаже на континуитет физичког кажњавања дјетета који траје од првих цивилизација па до модерних времена. Од древних цивилизација, од почетака писмености, тјелесне казне су неодвојиви пратилац дјечјег живота. Прво помињање дјетета везано је за његово тјелесно кажњавање. Аутор наводи аргументована противљења значајних педагога оваквом поступању са дјецом. Указује и на културолошке при- лике које у великој мјери одређују благост односно строгост у поступању са дјецом. Истакнуто је да физичко кажњавање дјетета може бити и ритуалне природе, али и да се у српској култури васпитање и кажњавање често поистовјећују.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-01-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47720659","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Autor u radu ukazuje na bitnost osnovnih Fihteovih ideja iz učenja o nauci za savremenu filozofiju duha, kao i na problem određenja svesti i samosvesti. Egologija učenja o nauci vidi Ja istovremeno kao čisto, transcendentalno i logičko, a opet i kao konkretno i indi- vidualno. Time se otvara problematika odnosa Ja i svesti, izražena egološkim i neegološkim shvatanjima, koja igraju bitnu ulogu i u savremenoj filozofiji duha. Prema Fihteovom originalnom uvidu, nemoguće je objasniti samosvest putem predmetne (intencional- ne) svesti – već ju je neophodno konceptualizovati kao sui generis modus svesti u vlastitoj neposrednoj usmerenosti na samu sebe. Ovo shvatanje omogućava da se samosvest više ne objašnjava re- fleksijom, čime se otvara problematika prirode samoodnosa svesti i izvornog dupliciteta sadržanog u njemu, a s druge strane, ukazuje se na ulogu Ja u pre-refleksivnoj (samo)svesti.
{"title":"Aktuelnost Fihteovog poimanja transcendentalnog Ja i psihološkog Ja za savremenu filozofiju duha (II deo)","authors":"Andrija Jurić","doi":"10.7251/SIN2101053J","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101053J","url":null,"abstract":"Autor u radu ukazuje na bitnost osnovnih Fihteovih ideja iz učenja o nauci za savremenu filozofiju duha, kao i na problem određenja svesti i samosvesti. Egologija učenja o nauci vidi Ja istovremeno kao čisto, transcendentalno i logičko, a opet i kao konkretno i indi- vidualno. Time se otvara problematika odnosa Ja i svesti, izražena egološkim i neegološkim shvatanjima, koja igraju bitnu ulogu i u savremenoj filozofiji duha. Prema Fihteovom originalnom uvidu, nemoguće je objasniti samosvest putem predmetne (intencional- ne) svesti – već ju je neophodno konceptualizovati kao sui generis modus svesti u vlastitoj neposrednoj usmerenosti na samu sebe. Ovo shvatanje omogućava da se samosvest više ne objašnjava re- fleksijom, čime se otvara problematika prirode samoodnosa svesti i izvornog dupliciteta sadržanog u njemu, a s druge strane, ukazuje se na ulogu Ja u pre-refleksivnoj (samo)svesti.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-12-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42281983","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Vršnjačko nasilje se definiše kao dugoročno i često ispoljavanje neprihvatljivog agresivnog ponašanja jednog djeteta prema drugom sa namjerom da se drugom djetetu naškodi. Uzevši u obzir značajno mjesto koje zauzimaju informaciono-komunikacijske tehnologije u svakodnevnom životu djece i mladih, pored vršnjačkog nasilja u školi, u ovom radu oslovljen je i problem nasilja putem interneta (engl. cyberbullying). Kao vid strategija prevencije i smanjenja vršnjačkog nasilja u školama, veoma popularni su programi zasnovani na razvoju socijalno-emocionalnih kompetencija (SEK) kod učenika. Cilj ovog rada bio je ponuditi sistemsku sintezu literature kako bi se stekao bolji uvid u odnos između socio-emocionalnih kompetencija i nasilja kod učenika. Poštujući unaprijed definisane inkluzivne kriterijume, u ovaj pregledni članak je uključeno 13 studija kvantitativnog tipa koje su objavljene u posljednjih 15 godina, u uzorku imale učenike osnovnih i srednjih škola i ispitivale odnos SEK-a i vršnjačkog nasilja. Sve studije su demonstrirale negativnu korelaciju vršnjačkog nasilja i viših socio-emocionalnih kompetencija kod učenika. Utvrđene su polne i uzrasne razlike u ispoljavanju nasilja i nivoa SEK-a. U radu su detaljno predstavljeni empirijski rezultati istraživanja, ali su i adresirane metodološke i statističke karakteristike i ograničenja navedenih studija. Na ovaj način analizirana je empirijska osnova za korišćenje programa razvoja socio-emocionalnih kompetencija sa ciljem suzbijanja vršnjačkog nasilja u školama. U diskusiji su predstavljene praktične implikacije za školsko-pedagoški kontekst, ograničenja studija, kao i smjernice za dalja istraživanja.
{"title":"Pregled istraživanja o povezanosti socio-emocionalnih kompetencija i vršnjačog nasilja kod učenika","authors":"Lana Lugonja, Ana Keleman, N. Sarić","doi":"10.7251/sin2102002l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102002l","url":null,"abstract":"Vršnjačko nasilje se definiše kao dugoročno i često ispoljavanje neprihvatljivog agresivnog ponašanja jednog djeteta prema drugom sa namjerom da se drugom djetetu naškodi. Uzevši u obzir značajno mjesto koje zauzimaju informaciono-komunikacijske tehnologije u svakodnevnom životu djece i mladih, pored vršnjačkog nasilja u školi, u ovom radu oslovljen je i problem nasilja putem interneta (engl. cyberbullying). Kao vid strategija prevencije i smanjenja vršnjačkog nasilja u školama, veoma popularni su programi zasnovani na razvoju socijalno-emocionalnih kompetencija (SEK) kod učenika. Cilj ovog rada bio je ponuditi sistemsku sintezu literature kako bi se stekao bolji uvid u odnos između socio-emocionalnih kompetencija i nasilja kod učenika. Poštujući unaprijed definisane inkluzivne kriterijume, u ovaj pregledni članak je uključeno 13 studija kvantitativnog tipa koje su objavljene u posljednjih 15 godina, u uzorku imale učenike osnovnih i srednjih škola i ispitivale odnos SEK-a i vršnjačkog nasilja. Sve studije su demonstrirale negativnu korelaciju vršnjačkog nasilja i viših socio-emocionalnih kompetencija kod učenika. Utvrđene su polne i uzrasne razlike u ispoljavanju nasilja i nivoa SEK-a. U radu su detaljno predstavljeni empirijski rezultati istraživanja, ali su i adresirane metodološke i statističke karakteristike i ograničenja navedenih studija. Na ovaj način analizirana je empirijska osnova za korišćenje programa razvoja socio-emocionalnih kompetencija sa ciljem suzbijanja vršnjačkog nasilja u školama. U diskusiji su predstavljene praktične implikacije za školsko-pedagoški kontekst, ograničenja studija, kao i smjernice za dalja istraživanja.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43748274","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Agonizam, koji naglašava značaj konflikta u politici, može se pozicionirati nasuprot klasičnom pluralizmu i deliberativnoj demokratiji, mada postoje pokušaji njegovog izmirenja sa deliberativnim modelom. Cilj ovog rada jeste analiza agonističke političke teorije, koja naglašava agon (nadmetanje, grč.) kao inherentnu karakteristiku politike, koju ne treba iskoreniti ili potiskivati u domen privatnog, već je priznati i tretirati u okvirima liberalne demokratije. Fokus će biti na agonističkom modelu demokratije koji nudi Šantal Muf (Chantal Mouffe), kao jedna od najuticajnijih teoretičarki u ovoj oblasti. U ovom radu ću se usredsrediti na agonističku kritiku dva pomenuta modela demokratije, ispitujući njenu opravdanost, i razmotriti alternativu koju agonizam nudi. Konačno, predstaviću pokušaj integracije deliberativne i agonističke demokratije.
{"title":"Agonistička kritika deliberativne i pluralističke demokratije u delu Šantal Muf","authors":"Kristina Vasić","doi":"10.7251/sin2102003v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102003v","url":null,"abstract":"Agonizam, koji naglašava značaj konflikta u politici, može se pozicionirati nasuprot klasičnom pluralizmu i deliberativnoj demokratiji, mada postoje pokušaji njegovog izmirenja sa deliberativnim modelom. Cilj ovog rada jeste analiza agonističke političke teorije, koja naglašava agon (nadmetanje, grč.) kao inherentnu karakteristiku politike, koju ne treba iskoreniti ili potiskivati u domen privatnog, već je priznati i tretirati u okvirima liberalne demokratije. Fokus će biti na agonističkom modelu demokratije koji nudi Šantal Muf (Chantal Mouffe), kao jedna od najuticajnijih teoretičarki u ovoj oblasti. U ovom radu ću se usredsrediti na agonističku kritiku dva pomenuta modela demokratije, ispitujući njenu opravdanost, i razmotriti alternativu koju agonizam nudi. Konačno, predstaviću pokušaj integracije deliberativne i agonističke demokratije.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42391140","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Аутор у кратким цртама даје преглед дешавања у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини везаним за положај православне цркве од аустроугарске окупације до потписивања Конвенције 1880. године. Државно-правна ситуација у окупираним покрајинама тражила је промјене у структури и дјеловању православне цркве. Окупационим властима посебно је сметало право цариградског патријарха да поставља митрополите и право турског султана да врши инвеституру берата. Сарадња Беча и Цариградске патријаршије није била условљена само страхом од јачања утицаја Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, већ и заједничким интересом на сузбијању руске панславистичке политике. Закључци Конвенције били су највећи ударац за вјерску самоуправу српског народа у Босни и Херцеговини, што је изазвало жестоке протесте код српских црквено-школских општина. Конвенција није ријешила проблеме са православном црквом како су то мислили да ће се десити у врху окупационих власти у Бечу и Сарајеву, већ је само заоштрила односе са српским црквено-школским општинама који ће касније прерасти у аутономни покрет за црквено-школску аутономију.
{"title":"Босна и Херцеговина и потписивање Конвенције 1880. године","authors":"Boško Branković","doi":"10.7251/sin2102001b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2102001b","url":null,"abstract":"Аутор у кратким цртама даје преглед дешавања у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини везаним за положај православне цркве од аустроугарске окупације до потписивања Конвенције 1880. године. Државно-правна ситуација у окупираним покрајинама тражила је промјене у структури и дјеловању православне цркве. Окупационим властима посебно је сметало право цариградског патријарха да поставља митрополите и право турског султана да врши инвеституру берата. Сарадња Беча и Цариградске патријаршије није била условљена само страхом од јачања утицаја Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, већ и заједничким интересом на сузбијању руске панславистичке политике. Закључци Конвенције били су највећи ударац за вјерску самоуправу српског народа у Босни и Херцеговини, што је изазвало жестоке протесте код српских црквено-школских општина. Конвенција није ријешила проблеме са православном црквом како су то мислили да ће се десити у врху окупационих власти у Бечу и Сарајеву, већ је само заоштрила односе са српским црквено-школским општинама који ће касније прерасти у аутономни покрет за црквено-школску аутономију.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-10-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41931785","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Autor u radu istražuje mesto, ulogu i značaj transcendentalnog Ja u Fihteovom sistemu učenja o nauci, s teorijskog stanovišta. Ono će biti sagledano kroz ideje apsolutnog, neuslovljenog načela, reziduuma apstrakcije i proizvoda zbiljske radnje, kao i ideja ideelnog zraka i transcendentalnog momenta u psihičkoj svesti; dok će se apsolutno Ja prikazati kao aktivnost spontaniteta uma, zaključno sa Ja u refleksiji. Ono će se ispostaviti kao istovreme- no, s jedne strane, čisto, transcendentalno i logičko, a s druge kao konkretno i individualno. Zahvaljujući ovakvoj svojoj dualnoj prirodi, ono omogućuje samosvest kao sui generis, ra- zličitu od predmetne svesti i slobodno delanje, kao agens. Ova interpretacija Fihteovih ideja ima za cilj da ih učini pristupačnijim, plodnim i relevantnim za analizu u svetlu savremene filozofije duha, analitičke i kontinentalne, kao i povezivanje nekih od glavnih pojmova. Dalje isticanje značaja ideja učenja o nauci i problema egološke i neegološke svesti, biće razrađeno na drugom mestu.
本文从理论上探讨了超验性贾在费希特科学研究体系中的地位、作用和特征。它将通过一个绝对的、无意识的国家的概念、残余的抽象和真实商店的产品，以及心理意识中的理想空气和超越时刻的概念来看待；直到我完全表现为一种心灵自发性的活动，在反思中以我结束。它会同时出现，但另一方面是纯粹的、超越的和合乎逻辑的，另一方面又是具体的和个体的。由于它的双重性，它允许自我意识作为自己的主体，对意识的反抗和作为代理人的行动自由。Fihteovih ideja ima za cilj da ih učini pristupacṸnijim，plodnim i relevatnim za analizu u svetlu savrene filozofije duha，analitic ke i kontinentalne，kao i povezivanje nekih od glavnih pojmova。下一次对学习理念以及利己主义和无知问题的见解将在其他地方发展。
{"title":"AKTUELNOST FIHTEOVOG POIMANJA TRANSCENDENTALNOG JA I PSIHOLOŠKOG JA ZA SAVREMENU FILOZOFIJU DUHA","authors":"Andrija Jurić","doi":"10.7251/sin2002047j","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2002047j","url":null,"abstract":"Autor u radu istražuje mesto, ulogu i značaj transcendentalnog Ja u Fihteovom sistemu učenja o nauci, s teorijskog stanovišta. Ono će biti sagledano kroz ideje apsolutnog, neuslovljenog načela, reziduuma apstrakcije i proizvoda zbiljske radnje, kao i ideja ideelnog zraka i transcendentalnog momenta u psihičkoj svesti; dok će se apsolutno Ja prikazati kao aktivnost spontaniteta uma, zaključno sa Ja u refleksiji. Ono će se ispostaviti kao istovreme- no, s jedne strane, čisto, transcendentalno i logičko, a s druge kao konkretno i individualno. Zahvaljujući ovakvoj svojoj dualnoj prirodi, ono omogućuje samosvest kao sui generis, ra- zličitu od predmetne svesti i slobodno delanje, kao agens. Ova interpretacija Fihteovih ideja ima za cilj da ih učini pristupačnijim, plodnim i relevantnim za analizu u svetlu savremene filozofije duha, analitičke i kontinentalne, kao i povezivanje nekih od glavnih pojmova. Dalje isticanje značaja ideja učenja o nauci i problema egološke i neegološke svesti, biće razrađeno na drugom mestu.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-07-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71382712","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Kada je zima bila na izmaku, u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci izašla je monografija pod naslovom Društveni kontekst i fašizam renta, čiji naslov zvuči neobično, pomalo intrigantno, ali i provokativno. Monografija je posljednje djelo koje je u svojoj bogatoj naučnoj, nastavnoj i stručnoj karijeri napisao prof. dr Branko Milosavljević, professor emeritus Univerziteta u Banjoj Luci. Prvi primjerak monografije dobio je sam autor, samo nekoliko dana pred kraj svog života i bio je zadovoljan vjerujući da će služiti prvenstveno studentima društvenih nauka, te medijima da usmjere pažnju na možda latentna, ali stvarna značenja savremene društvene zbilje.
当冬天被单独监禁时，巴尼亚卢卡的哲学家大学出版了一本专著，题目是《社会背景与租金的法西斯主义》，这本书的标题听起来不同寻常，有点耐人寻味，但也很有煽动性。《专著》是巴尼亚卢卡大学教授Branko Milosavljevic博士在其丰富的科学、教育和专业生涯中撰写的最后一部作品。Prvi primjerak monorafije dobio je sam autor，samo nekoliko dana pred kraj svogživota i bio jee zadovoljan vjerujući daće služiti prvenstveno studentima društvenih nauka，te medijima da usmjere pažnju na možda latentna，ali stvarna značenja savremene dručtvene zbilje。
{"title":"DRUŠTVENI KONTEKST I FAŠIZAM RENTA","authors":"Sanja Radetić-Lovrić","doi":"10.7251/sin2001145l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2001145l","url":null,"abstract":"Kada je zima bila na izmaku, u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci izašla je monografija pod naslovom Društveni kontekst i fašizam renta, čiji naslov zvuči neobično, pomalo intrigantno, ali i provokativno. Monografija je posljednje djelo koje je u svojoj bogatoj naučnoj, nastavnoj i stručnoj karijeri napisao prof. dr Branko Milosavljević, professor emeritus Univerziteta u Banjoj Luci. Prvi primjerak monografije dobio je sam autor, samo nekoliko dana pred kraj svog života i bio je zadovoljan vjerujući da će služiti prvenstveno studentima društvenih nauka, te medijima da usmjere pažnju na možda latentna, ali stvarna značenja savremene društvene zbilje.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43232062","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：