Пријатељство је било веома важно у античком периоду. Пјесни- ци су га славили, филозофи расправљали о његовој природи и вриједностима, писци га његовали кроз своја дјела, писма, по- свете, утјехе, романе итд. У овом раду приказаћемо ставове два римска аутора, Марка Тулија Цицерона и Луција Анеја Сенеке, о пријатељству и његовом значају. Цицеронов дијалог Laelius de amicitia представља најзначајније дјело о пријатељству са- чувано из античког периода. Сазнања о Сенекиним ставовима према пријатељским односима налазимо спорадично у неко- лицини његових писама у збирци Epistulae morales ad Lucilium. Упоређујући садржај дијалога и изабраних писама ова два римска аутора, уочићемо сличности и(ли) разлике у њиховим промишљањима и ставовима према природи и значају прија- тељства.
友谊在古代非常重要。歌曲——他们赞美他，哲学家们讨论他的本性和价值观，通过他们的部分、信件、世界、宁静、小说等来书写他。在这部作品中，我们将展示两位罗马作家Mark Tulia Cyceron和Lucia Anaia Seneca对友谊及其意义的立场。密码的友谊对话代表了古老友谊中最重要的部分。根据朋友关系对阴影的了解与他在Epistule morales ad Lucilium选举中的一些信件一致。通过比较对话的内容和所选的致这两位罗马作家的信件，我们将了解他们根据性质和身份意义在思想和立场上的异同。
{"title":"Цицерон и Сенека о пријатељству","authors":"Слободанка Пртија","doi":"10.7251/sin2201004p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201004p","url":null,"abstract":"Пријатељство је било веома важно у античком периоду. Пјесни- ци су га славили, филозофи расправљали о његовој природи и вриједностима, писци га његовали кроз своја дјела, писма, по- свете, утјехе, романе итд. У овом раду приказаћемо ставове два римска аутора, Марка Тулија Цицерона и Луција Анеја Сенеке, о пријатељству и његовом значају. Цицеронов дијалог Laelius de amicitia представља најзначајније дјело о пријатељству са- чувано из античког периода. Сазнања о Сенекиним ставовима према пријатељским односима налазимо спорадично у неко- лицини његових писама у збирци Epistulae morales ad Lucilium. Упоређујући садржај дијалога и изабраних писама ова два римска аутора, уочићемо сличности и(ли) разлике у њиховим промишљањима и ставовима према природи и значају прија- тељства.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46768471","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Kreativnost i emocije studenata u univerzitetskoj nastavi, kao dva posebno značajna fenomena, sve više zaokupljaju pažnju savremenih istraživača. Stoga, cilj ovog istraživanja je ustanoviti samoprocjenom studenata učiteljskih studija u kojoj mjeri postoji povezanost između njihove kreativnosti i emocija na univerzitetskoj nastavi muzike. Na uzorku od 183 studenta iz četiri univerzitetska centra u Bosni i Hercegovini istraživački nalazi ukazuju da među studentima učiteljskih studija koji studiraju u različitim univerzitetskim centrima BiH postoje određene razlike u samoprocjeni emocija, kreativnosti i preferencija o muzičkim žanrovima prema njihovom mjestu studiranja, zatim da viši nivo kognitivnog animiranja muzike i veće uživanje u muzici prati viši nivo muzičke kreativnosti, te da je najsnažniji prediktor muzičke kreativnosti pop muzika, dok su preferencije povezane sa novokomponovanom muzikom isključene. Na osnovu navedenog autorke preporučuju savremenije strategije u kreiranju programa univerzitetske nastave muzičke kulture, te sadržaje koji će metodički biti usmjereni na promociju ugodnih emocija i s ciljem podsticanja kreativnosti na učiteljskim studijama.
{"title":"Samoprocjena studenata učiteljskih studija o kreativnosti i emocijama u nastavi muzičke kulture","authors":"Tanja Stanković-Janković, Ozrenka Bjelobrk Babić, Merima Čaušević","doi":"10.7251/sin2201002s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201002s","url":null,"abstract":"Kreativnost i emocije studenata u univerzitetskoj nastavi, kao dva posebno značajna fenomena, sve više zaokupljaju pažnju savremenih istraživača. Stoga, cilj ovog istraživanja je ustanoviti samoprocjenom studenata učiteljskih studija u kojoj mjeri postoji povezanost između njihove kreativnosti i emocija na univerzitetskoj nastavi muzike. Na uzorku od 183 studenta iz četiri univerzitetska centra u Bosni i Hercegovini istraživački nalazi ukazuju da među studentima učiteljskih studija koji studiraju u različitim univerzitetskim centrima BiH postoje određene razlike u samoprocjeni emocija, kreativnosti i preferencija o muzičkim žanrovima prema njihovom mjestu studiranja, zatim da viši nivo kognitivnog animiranja muzike i veće uživanje u muzici prati viši nivo muzičke kreativnosti, te da je najsnažniji prediktor muzičke kreativnosti pop muzika, dok su preferencije povezane sa novokomponovanom muzikom isključene. Na osnovu navedenog autorke preporučuju savremenije strategije u kreiranju programa univerzitetske nastave muzičke kulture, te sadržaje koji će metodički biti usmjereni na promociju ugodnih emocija i s ciljem podsticanja kreativnosti na učiteljskim studijama.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47893595","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У претходних неколико година са историографске позорнице отишла су два велика имена српске медија- вистике Ђуро Тошић (1946–2019) и Раде Михаљчић (1937–2020). Уредни- штво Српског историјског часописа одлучило је да пружи свој скромни допринос одавању почасти Ђури Тошићу, који је преминуо 6. фебруара 2019. у Београду. Недуго по изласку другог броја у Београду је 20. марта 2020. преминуо Раде Михаљчић, тако да се тужна пракса наставила и у сљедећем, овај пут двоброју СИЧ- а. Сасвим прикладно већина аутора прилога били су колеге или студенти ове двојице историчара, који су један дио своје наставничке каријере про- вели као колеге на Филозофском факултету у Бањој Луци.
{"title":"Тужним поводом","authors":"Сандра Лукић","doi":"10.7251/sin2201006l","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201006l","url":null,"abstract":"У претходних неколико година са историографске позорнице отишла су два велика имена српске медија- вистике Ђуро Тошић (1946–2019) и Раде Михаљчић (1937–2020). Уредни- штво Српског историјског часописа одлучило је да пружи свој скромни допринос одавању почасти Ђури Тошићу, који је преминуо 6. фебруара 2019. у Београду. Недуго по изласку другог броја у Београду је 20. марта 2020. преминуо Раде Михаљчић, тако да се тужна пракса наставила и у сљедећем, овај пут двоброју СИЧ- а. Сасвим прикладно већина аутора прилога били су колеге или студенти ове двојице историчара, који су један дио своје наставничке каријере про- вели као колеге на Филозофском факултету у Бањој Луци.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48727117","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Nils Bor [Niels Bohr] je bio fizičar danskog porekla i jedan od najistaknutijih naučnika 20. veka. Čitajući Borova dela možemo da primetimo da su pojmovi kojima se koristi često neispolirani i obmanjujući za mnoge fizičare, istoričare i filozofe nauke. Slobodan Perović1 kreće upravo od ove konceptualne zagonetke; kako to da je Bor postao jedan od najprominentnijih fizičara 20. veka uprkos konfuziji koju je proizveo, kako među svojim savremenicima tako i u današnjoj naučnoj zajednici? Motiv za pisanje knjige, From data to quanta, Perović pronalazi u odgonetavanju kontroverzne zagonetke koju lik i delo Nilsa Bora predstavljaju. To čini kroz usredsređivanje na ključne aspekte Borovih doprinosa i na recepciju njegovih dela kod najistaknutijih figura moderne fizike. Ova knjiga razvija novi pristup Borovom razumevanju fizike i istraživačkih metoda kroz eksploratornu simbiozu istorijske i filozofske analize koja najbolje osvetljuje kontekst Borove naučne prakse.
{"title":"From Data to Quanta: Niels Bohr’s Vision of Physics","authors":"Petar Nurkić","doi":"10.7251/sin2201005n","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201005n","url":null,"abstract":"Nils Bor [Niels Bohr] je bio fizičar danskog porekla i jedan od najistaknutijih naučnika 20. veka. Čitajući Borova dela možemo da primetimo da su pojmovi kojima se koristi često neispolirani i obmanjujući za mnoge fizičare, istoričare i filozofe nauke. Slobodan Perović1 kreće upravo od ove konceptualne zagonetke; kako to da je Bor postao jedan od najprominentnijih fizičara 20. veka uprkos konfuziji koju je proizveo, kako među svojim savremenicima tako i u današnjoj naučnoj zajednici? Motiv za pisanje knjige, From data to quanta, Perović pronalazi u odgonetavanju kontroverzne zagonetke koju lik i delo Nilsa Bora predstavljaju. To čini kroz usredsređivanje na ključne aspekte Borovih doprinosa i na recepciju njegovih dela kod najistaknutijih figura moderne fizike. Ova knjiga razvija novi pristup Borovom razumevanju fizike i istraživačkih metoda kroz eksploratornu simbiozu istorijske i filozofske analize koja najbolje osvetljuje kontekst Borove naučne prakse.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44427660","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
The importance of comparison in geography education is undoubtedly immense. Comparison as a process of thinking represents the oldest method for deriving geographical evidence and it is often used in teaching geography. It can be argued that this method is the most characteristic method for geography as a school subject. In addition to the development of the students’ ability to analyze, synthetize, generalize, and distinguish between the relevant and the irrelevant, this method can also contribute to the development of critical thinking, problem-solving and facilitate conclusion-reaching. With respect to the importance of comparison in geography education, the aim of the research in this paper was set: to determine the attitudes of elementary school students towards comparison as a method of teaching. The attitudes of the students towards comparison in teaching geography and the acquisition of geographical knowledge, as well as in the increase of the students’ interest, motivation and activation in the process were examined. It was also investigated whether there is a difference in students’ attitudes towards the method of comparison in relation to gender, Geography grade and the grade they attend. The surveying method was used. The results of the research show that the students expressed mostly positive attitudes towards the use of the comparison method in teaching geography. The results are also indicative of the importance of a geographical map in the application of the comparison method.
{"title":"Elementary school students’ attitudes towards comparison as a method of teaching geography","authors":"M. Grmuša, Snježana Musa, Milica Drobac Pavićević","doi":"10.7251/sin2201001g","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201001g","url":null,"abstract":"The importance of comparison in geography education is undoubtedly immense. Comparison as a process of thinking represents the oldest method for deriving geographical evidence and it is often used in teaching geography. It can be argued that this method is the most characteristic method for geography as a school subject. In addition to the development of the students’ ability to analyze, synthetize, generalize, and distinguish between the relevant and the irrelevant, this method can also contribute to the development of critical thinking, problem-solving and facilitate conclusion-reaching. With respect to the importance of comparison in geography education, the aim of the research in this paper was set: to determine the attitudes of elementary school students towards comparison as a method of teaching. The attitudes of the students towards comparison in teaching geography and the acquisition of geographical knowledge, as well as in the increase of the students’ interest, motivation and activation in the process were examined. It was also investigated whether there is a difference in students’ attitudes towards the method of comparison in relation to gender, Geography grade and the grade they attend. The surveying method was used. The results of the research show that the students expressed mostly positive attitudes towards the use of the comparison method in teaching geography. The results are also indicative of the importance of a geographical map in the application of the comparison method.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41679409","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
U ovom radu autor predstavlja rezultate tanzimatskog principa izborne ravnopravnosti muslimana i nemuslimana u Banjalučkom sandžaku i njegovim kazama. Pod tim principom podrazumijeva se onaj dio osmanskog Zakona o vilajetima iz 1864, odnosno njegovih dopuna iz 1867. i 1871. godine koji govori o ravnopravnosti muslimana i nemuslimana u smislu izbora njihovih predstavnika u lokalne organe vlasti. U tom smislu, u radu se ne govori o provedbi cijelog Zakona o vilajetima, odnosno o cjelokupnoj administraciji i administrativnim organima u Banjalučkom sandžaku, već samo o upravnim i gradskim vijećima i sudovima, kako na nivou sandžaka, tako i na nivou njemu pripadajućih kaza. Rad je napisan na osnovu relevantne literature, a podaci o pomenutim organima preuzimani su iz osmanskih godišnjih izvještaja za Bosanski vilajet (salnama). Opšta ocjena je da je izborna ravnopravnost na navedenom području ispoštovana, ali ne i u cijelosti, budući da su postojala očigledna odstupanja od zakonskih odredbi.
{"title":"Tanzimatski princip izborne ravnopravnosti i njegova primjena u Banjalučkom sandžaku (1866-1875)","authors":"Amir Krpić","doi":"10.7251/sin2201003k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/sin2201003k","url":null,"abstract":"U ovom radu autor predstavlja rezultate tanzimatskog principa izborne ravnopravnosti muslimana i nemuslimana u Banjalučkom sandžaku i njegovim kazama. Pod tim principom podrazumijeva se onaj dio osmanskog Zakona o vilajetima iz 1864, odnosno njegovih dopuna iz 1867. i 1871. godine koji govori o ravnopravnosti muslimana i nemuslimana u smislu izbora njihovih predstavnika u lokalne organe vlasti. U tom smislu, u radu se ne govori o provedbi cijelog Zakona o vilajetima, odnosno o cjelokupnoj administraciji i administrativnim organima u Banjalučkom sandžaku, već samo o upravnim i gradskim vijećima i sudovima, kako na nivou sandžaka, tako i na nivou njemu pripadajućih kaza. Rad je napisan na osnovu relevantne literature, a podaci o pomenutim organima preuzimani su iz osmanskih godišnjih izvještaja za Bosanski vilajet (salnama). Opšta ocjena je da je izborna ravnopravnost na navedenom području ispoštovana, ali ne i u cijelosti, budući da su postojala očigledna odstupanja od zakonskih odredbi.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-07-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43426294","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
The purpose of this paper is to analyze the relationship between qualia and language. Author will begin with the explanation of the nature of qualia using the negative method (second and third chapter), which will reveal that qualia are neither ontological properties in a traditional sense, viewed as instances of subjective experience, nor that they possess any epistemological value as such. In the fourth chapter, qualia will be confronted with language on the grounds of experience which we understand as holistic. Experience as such is not differential, which means it does not contain subject-object relationship in an ontological sense. Afterwards, phenomenologically analyzed, experience will be shown in two modes: pre-personal and personal. Pre-personal experience as unreflective cannot produce a subject-object relationship and as such is a birthplace of qualia as a stimuli-response structure. On the other hand, the possibility of personal experience depends only on consciousness. Consciousness is an active function of experience which produces the subject-object relationship by objectifying the relations between itself and the other. Such objectification is only possible within the boundaries of language which is constituted as a relationship of meanings; which is to say that without meaning there is no object at all. The final conclusion of the paper refers to the bridge connection between qualia and language (pre-personal and personal) which is established by consciousness.
{"title":"Qualia, (Private) Language and Experience","authors":"I. Jankovic","doi":"10.7251/SIN2101039J","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101039J","url":null,"abstract":"The purpose of this paper is to analyze the relationship between qualia and language. Author will begin with the explanation of the nature of qualia using the negative method (second and third chapter), which will reveal that qualia are neither ontological properties in a traditional sense, viewed as instances of subjective experience, nor that they possess any epistemological value as such. In the fourth chapter, qualia will be confronted with language on the grounds of experience which we understand as holistic. Experience as such is not differential, which means it does not contain subject-object relationship in an ontological sense. Afterwards, phenomenologically analyzed, experience will be shown in two modes: pre-personal and personal. Pre-personal experience as unreflective cannot produce a subject-object relationship and as such is a birthplace of qualia as a stimuli-response structure. On the other hand, the possibility of personal experience depends only on consciousness. Consciousness is an active function of experience which produces the subject-object relationship by objectifying the relations between itself and the other. Such objectification is only possible within the boundaries of language which is constituted as a relationship of meanings; which is to say that without meaning there is no object at all. The final conclusion of the paper refers to the bridge connection between qualia and language (pre-personal and personal) which is established by consciousness.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45684642","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Suprotno Hegelu, koji već u prvim rečenicama Uvoda u Fenomenologiju duha Kantovu filozofiju ograničava predikatima kriticističkog skepticizma i egološkog psihologizma, Fihte pokušava da iznađe filozofske argumente koji bi Kantov transcendentalni sistem, upravo, oslobodili, ili udaljili od takvih ograničenja. Fihteovo nastojanje da se Kantov kriticizam pojmi i saopšti na način koji je oslobođen skeptičkih i psihologističkih preostataka jedno je od lica njegovog razumijevanja duha, a ne slova Kantove filozofije, a jedno od najbitnijih obilježja takvog pristupa leži u posebnostima prisutnim prilikom Fihteovog razumijevanja prirode i uloge transcendentalne apercepcije. U radu ćemo uporediti pojedine elemente Hegelovog i Fihteovog pristupa Kantovoj filozofiji i uputiti na nekoliko bitnih aspekata Fihteovog (ne)egološkog razumijevanja transcendentalne apercepcije, a sve to u svrhu preciznijeg odmjeravanja udaljenosti između Fihteove i Hegelove idealističke pozicije. Konkretno, tvrdićemo da je Fihteov transcendentalni idealizam bliži Hegelovom apsolutnom idealizmu u mjeri u kojoj je Fihteovo poimanje prirode transcendentalnoga Ja udaljeno od egoloških teorijskosaznajnih koncepcija.
黑格尔用乌沃达精神现象的第一句话将康德哲学限制在批判怀疑论和利己主义心理学的范畴内，而费希特则试图提出哲学论点，认为康德的先验体系只是从这种限制中解放或扭曲出来。费希特试图以一种从怀疑和心理残余中解脱出来的方式来批评康德的概念和陈述，这是他的一种精神理解，而不是康德哲学的文字，而这种理解的最重要标志之一尤其在于费希特对自然的理解和超验概念的作用。U radućemo uporediti pojedine elemente Hegelovog i Fihteovog pristupa Kantovoj filozofiji uputiti na nekoliko bitnih aspekata Fihteovo（ne）egološkog razumijevanja superiorne apercecije，一个对U svrhu precisnijeg odmjeravanja udaljenosti izmeřU Fihtove i Hegelove idealisičke pozicije的支持。特别是，我们认为费希特的先验唯心主义更接近黑格尔的绝对唯心主义，以至于费希特关于先验本质的概念与利己主义的理论概念相去甚远。
{"title":"Nekoliko aspekata Fihteovog poimanja prirode i uloge transcendentalne apercepcije: Sučeljavanje sa Hegelom","authors":"Saša Laketa","doi":"10.7251/SIN2101073L","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101073L","url":null,"abstract":"Suprotno Hegelu, koji već u prvim rečenicama Uvoda u Fenomenologiju duha Kantovu filozofiju ograničava predikatima kriticističkog skepticizma i egološkog psihologizma, Fihte pokušava da iznađe filozofske argumente koji bi Kantov transcendentalni sistem, upravo, oslobodili, ili udaljili od takvih ograničenja. Fihteovo nastojanje da se Kantov kriticizam pojmi i saopšti na način koji je oslobođen skeptičkih i psihologističkih preostataka jedno je od lica njegovog razumijevanja duha, a ne slova Kantove filozofije, a jedno od najbitnijih obilježja takvog pristupa leži u posebnostima prisutnim prilikom Fihteovog razumijevanja prirode i uloge transcendentalne apercepcije. U radu ćemo uporediti pojedine elemente Hegelovog i Fihteovog pristupa Kantovoj filozofiji i uputiti na nekoliko bitnih aspekata Fihteovog (ne)egološkog razumijevanja transcendentalne apercepcije, a sve to u svrhu preciznijeg odmjeravanja udaljenosti između Fihteove i Hegelove idealističke pozicije. Konkretno, tvrdićemo da je Fihteov transcendentalni idealizam bliži Hegelovom apsolutnom idealizmu u mjeri u kojoj je Fihteovo poimanje prirode transcendentalnoga Ja udaljeno od egoloških teorijskosaznajnih koncepcija.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49264423","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад се бави сложеношћу одрастања као темом у оквиру поезије Драгомира Ђорђевића, чији пјеснички опус представља један од најзначајнијих пјесничких опуса намијењених дјеци у српској поезији друге половине двадесетог вијека. Ђорђевићева поезија показује изразиту умјетничку свијест о проблемима одрастања дјетета у савременом свијету, што је чини изразито модерном и изазовном за тумачење. Аутор уочава три тематско-мотивска круга у Ђорђевићевој поезији која су повезана са сложеношћу одрастања. Најприје, ту су пјесме у којима лирски субјект пјева о тјелесном кажњавању дјетета, затим о „педагогизацији“ дјетињства, те о емоционално угроженом дјетету. Аутор анализира низ пјесама у којима је опјевано физичко кажњавање дјетета. Физичко кажњавање дјетета присутно је у многим културама, мада оно може бити и ритуалног карактера. У Ђорђевићевим пјесмама физичко кажњавање спроводе одрасли над дјецом са циљем дисциплиновања и покоравања нормама старијих. Васпитање је претворено у једну од многобројних дјелатности која се планира, реализује и вреднује што доводи до развоја и унапређења когниције, али и гушења креативности, маште и игре. Технолошки напредак и конформистички стилови живота довели су до презаузетости родитеља, те од прижељкиваног вијека дјетета имамо вијек професионалаца који се баве дјецом. Издвајање васпитања из животног контекста створило је бројне психолошке тешкоће у одрастању савремене дјеце.
{"title":"Сложеност одрастања савременог дјетета у пјесничкој интерпретацији Драгомира Ђорђевића","authors":"Slobodan Jović","doi":"10.7251/SIN2101117J","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101117J","url":null,"abstract":"Рад се бави сложеношћу одрастања као темом у оквиру поезије Драгомира Ђорђевића, чији пјеснички опус представља један од најзначајнијих пјесничких опуса намијењених дјеци у српској поезији друге половине двадесетог вијека. Ђорђевићева поезија показује изразиту умјетничку свијест о проблемима одрастања дјетета у савременом свијету, што је чини изразито модерном и изазовном за тумачење. Аутор уочава три тематско-мотивска круга у Ђорђевићевој поезији која су повезана са сложеношћу одрастања. Најприје, ту су пјесме у којима лирски субјект пјева о тјелесном кажњавању дјетета, затим о „педагогизацији“ дјетињства, те о емоционално угроженом дјетету. Аутор анализира низ пјесама у којима је опјевано физичко кажњавање дјетета. Физичко кажњавање дјетета присутно је у многим културама, мада оно може бити и ритуалног карактера. У Ђорђевићевим пјесмама физичко кажњавање спроводе одрасли над дјецом са циљем дисциплиновања и покоравања нормама старијих. Васпитање је претворено у једну од многобројних дјелатности која се планира, реализује и вреднује што доводи до развоја и унапређења когниције, али и гушења креативности, маште и игре. Технолошки напредак и конформистички стилови живота довели су до презаузетости родитеља, те од прижељкиваног вијека дјетета имамо вијек професионалаца који се баве дјецом. Издвајање васпитања из животног контекста створило је бројне психолошке тешкоће у одрастању савремене дјеце.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71382714","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад одређује значај и допринос аксиолошки фундиране моралне филозофије Николаја Хартмана. Хартман намјерава превазићи незадовољавајуће једностране и сукобљене позиције које су вијековима оптерећивале етичку теорију помирењем Ничеовог изазова превредновања вриједности са Кантовим априорним дужностима користећи се материјално-вриједносном етиком Макса Шелера. Феноменолошком анализом моралног искуства Хартман жели изградити етику на објективним аксиолошким темељима. Етику као дисциплину конципира подједнако контемплативно као и нормативно. Својим истраживањем етика мора у пуноћи и разноврсности обухватити све сфере духа који јој доносе материјала. Јединство етике у плуралитету морала налази у њеној аксиолошкој одређености. Вриједности спознајемо априорно емотивистички и оне постоје попут Платонових идеја. Нову скалу вриједности дијели на: фундаменталне вриједности (елементарне вриједности и вриједности добра), основне моралне вриједности (добро, племенито, чистота, обиље искуства), специфичне моралне вриједности или врлине груписане у три етоса како су историјски биле откриване (античким, средњовјековним и модерним етосом). Однос вриједности, по узору на природне науке, уређује законима (слојева и фундирања, супротности и комплементарности, висине и јачине вриједности). Хартман нам нуди упечатљиву картографију вриједносног неба. На крају, поред антиномија које Хартманова филозофија свакако садржи, можемо закључити да је његов допринос аксиологији и етици од суштинског значаја. Савремена етичка теорија која заборавља Хартманову мисао озбиљно је због тога осујећена у својим резултатима.
{"title":"Аксиолошка етика Николаја Хартмана","authors":"Goran Stojanović","doi":"10.7251/SIN2101085S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/SIN2101085S","url":null,"abstract":"Рад одређује значај и допринос аксиолошки фундиране моралне филозофије Николаја Хартмана. Хартман намјерава превазићи незадовољавајуће једностране и сукобљене позиције које су вијековима оптерећивале етичку теорију помирењем Ничеовог изазова превредновања вриједности са Кантовим априорним дужностима користећи се материјално-вриједносном етиком Макса Шелера. Феноменолошком анализом моралног искуства Хартман жели изградити етику на објективним аксиолошким темељима. Етику као дисциплину конципира подједнако контемплативно као и нормативно. Својим истраживањем етика мора у пуноћи и разноврсности обухватити све сфере духа који јој доносе материјала. Јединство етике у плуралитету морала налази у њеној аксиолошкој одређености. Вриједности спознајемо априорно емотивистички и оне постоје попут Платонових идеја. Нову скалу вриједности дијели на: фундаменталне вриједности (елементарне вриједности и вриједности добра), основне моралне вриједности (добро, племенито, чистота, обиље искуства), специфичне моралне вриједности или врлине груписане у три етоса како су историјски биле откриване (античким, средњовјековним и модерним етосом). Однос вриједности, по узору на природне науке, уређује законима (слојева и фундирања, супротности и комплементарности, висине и јачине вриједности). Хартман нам нуди упечатљиву картографију вриједносног неба. На крају, поред антиномија које Хартманова филозофија свакако садржи, можемо закључити да је његов допринос аксиологији и етици од суштинског значаја. Савремена етичка теорија која заборавља Хартманову мисао озбиљно је због тога осујећена у својим резултатима.","PeriodicalId":34226,"journal":{"name":"Sineza","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44959893","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：