Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.275-294
M. Janković
U radu se analiziraju tekstovi jugoslovenskih autora časopisa Praxis tokom jedanaestogodišnje produkcije i daje se prikaz različitih pogleda na direktnu (delegatsku, participativnu) demokratiju i radničko, odnosno društveno, samoupravljanje. Na osnovu različitih razumevanja normativnih modela direktne demokratije i samoupravljanja identifikuju se četiri glavne linije kritike koje se mogu okarakterisati kao: 1) etatizam, 2) nedovoljna demokratizacija, 3) neintegralnost samoupravljanja i 4) tržišna orijentacija. Kritike se, s jedne strane, međusobno dopunjuju, dok su s druge strane postavljene jedne nasuprot drugih.
{"title":"POGLEDI NA DIREKTNU DEMOKRATIJU I SAMOUPRAVLJANJE IZ PERSPEKTIVE ČASOPISA PRAXIS","authors":"M. Janković","doi":"10.19090/arhe.2021.36.275-294","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.275-294","url":null,"abstract":"U radu se analiziraju tekstovi jugoslovenskih autora časopisa Praxis tokom jedanaestogodišnje produkcije i daje se prikaz različitih pogleda na direktnu (delegatsku, participativnu) demokratiju i radničko, odnosno društveno, samoupravljanje. Na osnovu različitih razumevanja normativnih modela direktne demokratije i samoupravljanja identifikuju se četiri glavne linije kritike koje se mogu okarakterisati kao: 1) etatizam, 2) nedovoljna demokratizacija, 3) neintegralnost samoupravljanja i 4) tržišna orijentacija. Kritike se, s jedne strane, međusobno dopunjuju, dok su s druge strane postavljene jedne nasuprot drugih.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46066396","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.129-152
Александар Остојић
Рад настоји да испита Лајбницов концепт виртуалне меморије, те да одреди њену улогу унутар монадолошке концепције света. Лајбницов појам меморије је свакако вишезначан, што ће се у раду увидети, кроз експликацију места у Лајбницовим текстовима, на којима је меморија различито одређена. Прецизније, видећемо да Лајбниц разликује различите функције унутар појма меморије и да их у складу са тим различито и именује, а да су ипак сви они обухваћени унутар виртуалне меморије која чини како онтолошки, тако и епистемолошки основ Лајбницовог универзума. У првом делу рада изложићемо начелне монадолошке поставке, те разлоге због којих виртуална меморија има великог удела у њима. Затим ћемо испитати места на којима Лајбниц пише о меморији, настојећи да их, поред разлика које постоје између тих одређења, објединимо унутар нашег разумевања виртуалне меморије. Да би се истакао значај новина које Лајбниц уноси у разумевање овог феномена, биће неопходно ставити такво разумевање наспрам традиције, унутар које ћемо се фокусирати на Аристотела. На крају, видећемо зашто је таква поставка меморије, коју претпостављамо, нераздвојна од свих видова увећања знања код Лајбница, односно представља нужну структуру на којој се знање темељи.
{"title":"ЛАЈБНИЦ И SOUVENIR VIRTUAL","authors":"Александар Остојић","doi":"10.19090/arhe.2021.36.129-152","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.129-152","url":null,"abstract":"Рад настоји да испита Лајбницов концепт виртуалне меморије, те да одреди њену улогу унутар монадолошке концепције света. Лајбницов појам меморије је свакако вишезначан, што ће се у раду увидети, кроз експликацију места у Лајбницовим текстовима, на којима је меморија различито одређена. Прецизније, видећемо да Лајбниц разликује различите функције унутар појма меморије и да их у складу са тим различито и именује, а да су ипак сви они обухваћени унутар виртуалне меморије која чини како онтолошки, тако и епистемолошки основ Лајбницовог универзума. У првом делу рада изложићемо начелне монадолошке поставке, те разлоге због којих виртуална меморија има великог удела у њима. Затим ћемо испитати места на којима Лајбниц пише о меморији, настојећи да их, поред разлика које постоје између тих одређења, објединимо унутар нашег разумевања виртуалне меморије. Да би се истакао значај новина које Лајбниц уноси у разумевање овог феномена, биће неопходно ставити такво разумевање наспрам традиције, унутар које ћемо се фокусирати на Аристотела. На крају, видећемо зашто је таква поставка меморије, коју претпостављамо, нераздвојна од свих видова увећања знања код Лајбница, односно представља нужну структуру на којој се знање темељи.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45138564","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.29-51
Nevena Jevtić
U ovom radu, autorka će predstaviti Hegelove pojmove refleksije i spekulacije onako kako su razvijani u njegovom spisu Razlika. Refleksija i spekulacija, kao međusobno povezane i uslovljene misaone procedure, u stanju su da ispune dvostruki zadatak kritičkog uvođenja i sistematskog razvijanja filozofije. Kao radikalno zahvatanje u antinomije refleksije, zapravo izvođenje antinomija iz samog apsolutnog identiteta, samo-kritička refleksija jeste metoda onoga umskog ili spekulativnog. U manuskriptu Hegelovih predavanja iz 1804/5. godine, Logika – metafizika – filozofija prirode, na primeru logičkog izvođenja vrsta sudova vidljiva je samokritika refleksivnih misaonih odredaba na delu. Ovaj rani koncept logike, koju Hegel naziva logikom refleksije ili logikom razuma, igra ulogu uvoda u metafiziku.
{"title":"REFLEKSIJA I SPEKULACIJA","authors":"Nevena Jevtić","doi":"10.19090/arhe.2021.36.29-51","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.29-51","url":null,"abstract":"U ovom radu, autorka će predstaviti Hegelove pojmove refleksije i spekulacije onako kako su razvijani u njegovom spisu Razlika. Refleksija i spekulacija, kao međusobno povezane i uslovljene misaone procedure, u stanju su da ispune dvostruki zadatak kritičkog uvođenja i sistematskog razvijanja filozofije. Kao radikalno zahvatanje u antinomije refleksije, zapravo izvođenje antinomija iz samog apsolutnog identiteta, samo-kritička refleksija jeste metoda onoga umskog ili spekulativnog. U manuskriptu Hegelovih predavanja iz 1804/5. godine, Logika – metafizika – filozofija prirode, na primeru logičkog izvođenja vrsta sudova vidljiva je samokritika refleksivnih misaonih odredaba na delu. Ovaj rani koncept logike, koju Hegel naziva logikom refleksije ili logikom razuma, igra ulogu uvoda u metafiziku.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"41338811","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.9-28
Željko Kaluđerović
Autor u članku utvrđuje dve grupe razloga kojima se rukovodio Anaksimen prilikom odabira aer-a kao arche-a svega. Jedna grupa ima znanstveno poreklo, dok u drugu grupu spadaju manje reflektovani motivi koji su izranjali iz opšteg duhovnog ambijenta u kome su Anaksimen i druga dvojica Milećana živeli. Nasuprot čestom stavu o regresu Anaksimena u odnosu na Anaksimandra kada je reč o postuliranju vazduha kao načela, autor je na stanovištu da stavovi poslednjeg Milećanina predstavljaju misaoni napredak u odnosu na njegove prethodnike. Argumenti za ovu tvrdnju pronalaze se najpre u njegovom stilu pisanja – proznom, koji ukazuje na Anaksimenov otklon od mitske pozadine i približavanje racionalnom diskursu; drugo, Anaksimen je preformulisao prvobitni kontekst reči aer u njegovo današnje značenje nevidljive tvari koja nas okružuje, razumevši vazduh kao „nešto” a ne „ništa” i postavljajući ga kao načelo; on je učinio korak napred i kada je preciziranje filozofske terminologije u pitanju, distingvirajući bivstvo i svojstva; sa Anaksimenom, konačno, očigledne razlike u vrsti ili kvalitetu su po prvi put svedene na zajedničko poreklo u razlici kvantiteta. Ovome treba dodati uvođenje sintagme zgušnjavanje i razređivanje kojom je pokušao objasniti nastajanje i promenu, odnosno ovim pojmovnim parom Anaksimen je anticipirao pronalaženje izvora kretanja ili causa efficiens-a.
{"title":"AER KAO ARCHE","authors":"Željko Kaluđerović","doi":"10.19090/arhe.2021.36.9-28","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.9-28","url":null,"abstract":"Autor u članku utvrđuje dve grupe razloga kojima se rukovodio Anaksimen prilikom odabira aer-a kao arche-a svega. Jedna grupa ima znanstveno poreklo, dok u drugu grupu spadaju manje reflektovani motivi koji su izranjali iz opšteg duhovnog ambijenta u kome su Anaksimen i druga dvojica Milećana živeli. Nasuprot čestom stavu o regresu Anaksimena u odnosu na Anaksimandra kada je reč o postuliranju vazduha kao načela, autor je na stanovištu da stavovi poslednjeg Milećanina predstavljaju misaoni napredak u odnosu na njegove prethodnike. Argumenti za ovu tvrdnju pronalaze se najpre u njegovom stilu pisanja – proznom, koji ukazuje na Anaksimenov otklon od mitske pozadine i približavanje racionalnom diskursu; drugo, Anaksimen je preformulisao prvobitni kontekst reči aer u njegovo današnje značenje nevidljive tvari koja nas okružuje, razumevši vazduh kao „nešto” a ne „ništa” i postavljajući ga kao načelo; on je učinio korak napred i kada je preciziranje filozofske terminologije u pitanju, distingvirajući bivstvo i svojstva; sa Anaksimenom, konačno, očigledne razlike u vrsti ili kvalitetu su po prvi put svedene na zajedničko poreklo u razlici kvantiteta. Ovome treba dodati uvođenje sintagme zgušnjavanje i razređivanje kojom je pokušao objasniti nastajanje i promenu, odnosno ovim pojmovnim parom Anaksimen je anticipirao pronalaženje izvora kretanja ili causa efficiens-a.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42681732","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.385-406
Gordana Vulević, Maja Milić
Frojdov San o Irmi, njegovoj pacijentkinji čiji se psihoterapijski tretman završio samo delimičnim uspehom, izložen je na samom početku „Tumačenja snova“ kao potvrda njegove teorije sna kao ispunjenja potisnute želje. Frojd nam, na kraju analize sna, nudi sledeće tumačenje: „San mi je ispunio želju. Nisam kriv za Irminu bolest. Kriv je Oto koji joj je dao injekciju propilena“. Erikson i Lakan će, bez pretenzija da bolje razumeju (interpretiraju) san o Irmi od samog Frojda, nastaviti hermeneutički rad na tekstu sna. I Erikson i Lakan zapažaju sledeće: kako to da se Frojd, tumačeći san o Irmi, zadovoljio prepoznavanjem želje koja bi mogla biti situirana u sistem predsvesnog, ako ne i u sistem svesnog? Drugo, sama fenomenologija sna nas vodi ka tome da pravimo razliku između njegova dva dela: u prvom delu sna Frojdu se otkriva zastrašujuća slika Irminih usta, nešto što je poput Meduzine glave, nešto što se, veli Lakan, ne da imenovati, nešto što predstavlja primitivni objekat par excellence. Očekivalo bi se da takva slika probudi snevača. Ali, Frojd nastavlja da spava i nastavlja da sanja. Taj fenomen (u čemu se slažu i Lakan i Erikson) zahteva tumačenje. Erikson smatra da se Frojd nije probudio usled regresije u službi Ja; Lakan, da se radi o spektralnoj dekompoziciji funkcije Ja.
Froyd San O'Irmi，他的心理治疗患者只取得了部分成功，在《黑暗之梦》的开头，他证实了自己的梦理论是对压抑欲望的实现。在梦的分析结束时，弗罗伊德向我们提供了以下解释：“我的梦实现了。我没有患伊尔玛病。是Oto给她注射了丙烯。”Erikson和Lakan会，而不会假装理解得更好（解释）弗罗伊德本人的《伊尔玛的梦》延续了对梦文本的解释学工作。我是Erikson I Lakan zapažaju sledeće：kako to da se Frojd，tumačećI san o Irmi，zadovoljio preoznavanjemželje koja bi mogla biti situirana u system predsvesnog，ako ne I u system svesnog？其次，睡眠现象本身使我们对他的两个部分产生了影响：在梦的第一部分，弗罗伊德发现了一个可怕的伊尔米嘴巴的图像，有点像美杜莎的头，有点说拉坎，更不用说名字了，有点代表了一个原始的优秀对象。人们预料这张照片会把雪人吵醒。但弗洛伊德一直在睡觉，一直在做梦。这种现象（拉坎和埃里克森也同意这一点）需要解释。埃里克森不认为弗洛伊德是在我服役期间退步后醒来的；很简单，这是函数I的谱分解。
{"title":"FROJDOV SAN O IRMINOJ INJEKCIJI","authors":"Gordana Vulević, Maja Milić","doi":"10.19090/arhe.2021.36.385-406","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.385-406","url":null,"abstract":"Frojdov San o Irmi, njegovoj pacijentkinji čiji se psihoterapijski tretman završio samo delimičnim uspehom, izložen je na samom početku „Tumačenja snova“ kao potvrda njegove teorije sna kao ispunjenja potisnute želje. Frojd nam, na kraju analize sna, nudi sledeće tumačenje: „San mi je ispunio želju. Nisam kriv za Irminu bolest. Kriv je Oto koji joj je dao injekciju propilena“. Erikson i Lakan će, bez pretenzija da bolje razumeju (interpretiraju) san o Irmi od samog Frojda, nastaviti hermeneutički rad na tekstu sna. I Erikson i Lakan zapažaju sledeće: kako to da se Frojd, tumačeći san o Irmi, zadovoljio prepoznavanjem želje koja bi mogla biti situirana u sistem predsvesnog, ako ne i u sistem svesnog? Drugo, sama fenomenologija sna nas vodi ka tome da pravimo razliku između njegova dva dela: u prvom delu sna Frojdu se otkriva zastrašujuća slika Irminih usta, nešto što je poput Meduzine glave, nešto što se, veli Lakan, ne da imenovati, nešto što predstavlja primitivni objekat par excellence. Očekivalo bi se da takva slika probudi snevača. Ali, Frojd nastavlja da spava i nastavlja da sanja. Taj fenomen (u čemu se slažu i Lakan i Erikson) zahteva tumačenje. Erikson smatra da se Frojd nije probudio usled regresije u službi Ja; Lakan, da se radi o spektralnoj dekompoziciji funkcije Ja.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42044491","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.153-175
Tatjana Todorović
Za Huserla pojam fantazije ima mnogostruko značenje. Estetička uloga fantazije je samo jedna od funkcija koju on ispituje u transcendentalnoj analizi čiste svesti. Huserl će porediti imaginaciju i fantaziju. U svojoj analizi on izbegava tradicionalni pojam uobrazilje, Einbildungskraft, i umesto toga se koristi pojmom Phantasie. Novo razumevanje medijacijske uloge slike u perceptivnim i re-prezentacijskim strukturama svesti će omogućiti ovu razliku. On nema sistemski razvijenu estetičku teoriju, ali posredstvom transcendentalno-fenomenološke pozicije razvija posebno mesto estetičke refleksije u strukturi svesti. Pokazaće se kako Huserl razlikujući fantazijsku aprehenziju od perceptivnog i reprezentacijskog predstavljanja otvara polje za estetiku kao slobodan režim. Time omogućava da se tradicionalna ideja dijalektike razvije u novom pravcu i gradi metodološki fundament za strukturalističku analizu fenomena slike i tela.
Za Husella pojam fantzije ima mnogostruko značenje。幻想的美学作用只是他在对纯粹意识的先验分析中所研究的功能之一。胡塞尔会比较想象和幻想。在他的分析中，他避免了巴西的传统概念Einbildungskraft，而是将其用作幻影的概念。对图像在感知和重新呈现意识结构中的媒介作用的新理解将允许这种差异。他没有系统的美学理论，但先验现象学立场的中介在意识结构中发展了一个特殊的美学反思位置。这将表明，胡塞尔通过区分对感知表征和代表表征的奇妙理解，打开了作为自由制度的美学领域。这使得传统的方言思想得以以一种新的方式发展，并为画面和身体现象的结构分析奠定了方法论基础。
{"title":"ESTETIČKA ULOGA FANTAZIJE I NOVI STATUS SLIKE KOD HUSERLA","authors":"Tatjana Todorović","doi":"10.19090/arhe.2021.36.153-175","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.153-175","url":null,"abstract":"Za Huserla pojam fantazije ima mnogostruko značenje. Estetička uloga fantazije je samo jedna od funkcija koju on ispituje u transcendentalnoj analizi čiste svesti. Huserl će porediti imaginaciju i fantaziju. U svojoj analizi on izbegava tradicionalni pojam uobrazilje, Einbildungskraft, i umesto toga se koristi pojmom Phantasie. Novo razumevanje medijacijske uloge slike u perceptivnim i re-prezentacijskim strukturama svesti će omogućiti ovu razliku. On nema sistemski razvijenu estetičku teoriju, ali posredstvom transcendentalno-fenomenološke pozicije razvija posebno mesto estetičke refleksije u strukturi svesti. Pokazaće se kako Huserl razlikujući fantazijsku aprehenziju od perceptivnog i reprezentacijskog predstavljanja otvara polje za estetiku kao slobodan režim. Time omogućava da se tradicionalna ideja dijalektike razvije u novom pravcu i gradi metodološki fundament za strukturalističku analizu fenomena slike i tela.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46513426","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.35.49-78
E. Mettini
Ideals of universal power able to manage and solve social and ethical (religious) questions as many ways to reach the highest wisdom, and consequently, fullest well-being of humankind to reach a perpetual peace are present throughout human history so that we can find these ideals in Plato’s Republic, in Aristotle’s Politeia and other works concerning the establishment of more or less utopic “states” and commonwealth since our days. In the present essay we shall scrutinize the universalistic vision of Italian thinker Dante Alighieri (1265–1321) and the cosmopolitan idea of German philosopher Immanuel Kant (1724–1804). We decided to analyze the political philosophy of those thinkers on the following grounds: on one hand, D. Alighieri took as the basis of his rumination Roman Empire that having as solid basis of its universalistic ideology Right of every Roman citizen (lying on the observance of religious and civil obligations), and the so-called pax romana[1], a theoretical ground on which D. Alighieri would create a communitas a secular led by Reason commonwealth, which might have replaced the so-called humanitas (in Augustinian understanding of such idea); and, on the other hand, I. Kant tried to explain how human self-improvement under the right use of Reason (that we understand like ethical ruling principle of humankind) can be achieved to lead human beings from the state of nature (a semi-brutal one) to the state of reason, which would have as final end a perpetual peace in a universal republic. On those bases we shall try to detect common theoretical and ideal features between D. Alighieri and I. Kant’s vision, so to prove that universalistic power is not a despotic power, but a unifying power under ethical and spiritual principles of the whole humankind. [1] The Pax Romana (Latin for "Roman Peace") is a roughly 200-year-long time span lasting from accession of Caesar Augustus, founder of the Empire (27 BC) to the death of Marcus Aurelius (180 AD) identified as a period and golden age of increased as well as sustained Roman imperialism, order, prosperous stability, hegemonial power and expansion, despite several revolts and internal political riots.
{"title":"UNIVERSAL PRINCIPLES IN POLITICAL PHILOSOPHY OF DANTE ALIGHIERI AND IMMANUEL KANT","authors":"E. Mettini","doi":"10.19090/arhe.2021.35.49-78","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.35.49-78","url":null,"abstract":"Ideals of universal power able to manage and solve social and ethical (religious) questions as many ways to reach the highest wisdom, and consequently, fullest well-being of humankind to reach a perpetual peace are present throughout human history so that we can find these ideals in Plato’s Republic, in Aristotle’s Politeia and other works concerning the establishment of more or less utopic “states” and commonwealth since our days. In the present essay we shall scrutinize the universalistic vision of Italian thinker Dante Alighieri (1265–1321) and the cosmopolitan idea of German philosopher Immanuel Kant (1724–1804). We decided to analyze the political philosophy of those thinkers on the following grounds: on one hand, D. Alighieri took as the basis of his rumination Roman Empire that having as solid basis of its universalistic ideology Right of every Roman citizen (lying on the observance of religious and civil obligations), and the so-called pax romana[1], a theoretical ground on which D. Alighieri would create a communitas a secular led by Reason commonwealth, which might have replaced the so-called humanitas (in Augustinian understanding of such idea); and, on the other hand, I. Kant tried to explain how human self-improvement under the right use of Reason (that we understand like ethical ruling principle of humankind) can be achieved to lead human beings from the state of nature (a semi-brutal one) to the state of reason, which would have as final end a perpetual peace in a universal republic. On those bases we shall try to detect common theoretical and ideal features between D. Alighieri and I. Kant’s vision, so to prove that universalistic power is not a despotic power, but a unifying power under ethical and spiritual principles of the whole humankind. \u0000 \u0000[1] The Pax Romana (Latin for \"Roman Peace\") is a roughly 200-year-long time span lasting from accession of Caesar Augustus, founder of the Empire (27 BC) to the death of Marcus Aurelius (180 AD) identified as a period and golden age of increased as well as sustained Roman imperialism, order, prosperous stability, hegemonial power and expansion, despite several revolts and internal political riots.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49258942","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.73-97
Ана Миљевић
Питање изворног значења φύσις-а поставља се зарад наше властите онтолошке позиционираности, зарад савремености у којој и којом битно јесмо. Овај рад стога испитује семантику корена φύσις-а, хеленску основу φυ-, и одатле могућу везу са εἶναι. Уколико значења φύσις-а, с обзиром на етимолошку основу речи, леже између раста, подстицања на раст и бивствовања, поставља се питање раслојавања значења у његовој употреби у песништву. У раду се испитује дата вишезначност кроз однос θεῖον-а и φύσις-а. Издвајају се три момента овог односа која су присутна у митском мишљењу: козмо-теогонијски, логосно-виталистички и етосно-вредносни. Теза је да се са ових хриди митског φύσις може сагледати у свом изворном значењу као (з)бивање којим биће јесте. Теза се испитује на примеру значења φύσις-а у Хомеровој Одисеји.
{"title":"ОДРЕЂЕЊА ИЗВОРНОГ ЗНАЧЕЊА PHYSIS-А КАО ПРОБЛЕМ ОНТОЛОГИЈЕ","authors":"Ана Миљевић","doi":"10.19090/arhe.2021.36.73-97","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.73-97","url":null,"abstract":"Питање изворног значења φύσις-а поставља се зарад наше властите онтолошке позиционираности, зарад савремености у којој и којом битно јесмо. Овај рад стога испитује семантику корена φύσις-а, хеленску основу φυ-, и одатле могућу везу са εἶναι. Уколико значења φύσις-а, с обзиром на етимолошку основу речи, леже између раста, подстицања на раст и бивствовања, поставља се питање раслојавања значења у његовој употреби у песништву. У раду се испитује дата вишезначност кроз однос θεῖον-а и φύσις-а. Издвајају се три момента овог односа која су присутна у митском мишљењу: козмо-теогонијски, логосно-виталистички и етосно-вредносни. Теза је да се са ових хриди митског φύσις може сагледати у свом изворном значењу као (з)бивање којим биће јесте. Теза се испитује на примеру значења φύσις-а у Хомеровој Одисеји.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43929350","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-01-27DOI: 10.19090/arhe.2021.36.295-321
Odilon-Gbènoukpo Singbo
Transhumanizam kao filozofski pravac pomoću znanstveno-tehničkih dostignuća promiče, među ostalim, produžavanje ljudskog života kroz oslobođenje manjkavosti kojima je ljudsko tijelo obilježeno. On znatno utječe na poimanje ljudske naravi stvarajući okvire za paradigmatsku promjenu pogleda na tijelo. Tijelo prolazi kroz konceptualno-teorijske i tehničko-praktičke transbiomorfoze s ciljem ispunjenja svih potencijala subjekta u duhu morfološke slobode. Na taj je način otvoren put k dolasku ekstropijskog subjekta koji bi napredovao po dinamici neprekinutog razvoja. Želja za nadmoći nad prirodnim datostima proteže se kroz kontrolu tijela podvrgnutog raznim hibridnim praksama. Ovdje transhumanističko self-made-man načelo pokazuje instrumentalni i idealizirajući odnos subjekta prema vlastitom tijelu. Takvo načelo traži temeljito promišljanje o ljudskome kako bi se raskrinkali identitetski temelji idealnog i savršenog subjekta koji se želi pokazati kroz novo i poboljšano tijelo. Transhumanistička potraga za novim i savršenim bićem postaje izazov filozofsko-teološkom poimanju ljudskog tijela.
{"title":"RASTJELOVLJENJE LJUDSKOGA. O (ID)ENTITETU TRANSHUMANISTIČKOG SUBJEKTA","authors":"Odilon-Gbènoukpo Singbo","doi":"10.19090/arhe.2021.36.295-321","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2021.36.295-321","url":null,"abstract":"Transhumanizam kao filozofski pravac pomoću znanstveno-tehničkih dostignuća promiče, među ostalim, produžavanje ljudskog života kroz oslobođenje manjkavosti kojima je ljudsko tijelo obilježeno. On znatno utječe na poimanje ljudske naravi stvarajući okvire za paradigmatsku promjenu pogleda na tijelo. Tijelo prolazi kroz konceptualno-teorijske i tehničko-praktičke transbiomorfoze s ciljem ispunjenja svih potencijala subjekta u duhu morfološke slobode. Na taj je način otvoren put k dolasku ekstropijskog subjekta koji bi napredovao po dinamici neprekinutog razvoja. Želja za nadmoći nad prirodnim datostima proteže se kroz kontrolu tijela podvrgnutog raznim hibridnim praksama. Ovdje transhumanističko self-made-man načelo pokazuje instrumentalni i idealizirajući odnos subjekta prema vlastitom tijelu. Takvo načelo traži temeljito promišljanje o ljudskome kako bi se raskrinkali identitetski temelji idealnog i savršenog subjekta koji se želi pokazati kroz novo i poboljšano tijelo. Transhumanistička potraga za novim i savršenim bićem postaje izazov filozofsko-teološkom poimanju ljudskog tijela.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-01-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48204704","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：