Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.219-243
Dušan Milenković
U radu se analizira Habermasova interpretacija Persovog pragmatizma i njegove težnje ka primeni teorijskih dometa naučne metodologije u rešavanju problema koji pripadaju domenu epistemologije. U skladu sa ovom interpretacijom, u radu se pokazuje kako Pers u svojim najpoznatijim tekstovima ne uspeva da ostane u okvirima teze o promišljanju saznanja iz perspektive metoda naučnog istraživanja, bez obzira na njegovu otvorenu kritiku tradicionalne filozofije. Iako sam Habermas ne govori u knjizi Saznanje i interes o učenju Vilijama Džemsa, u radu se razmatra u kojoj meri ovaj autor takođe zastupa tezu o „metodološkom pojmu istine“, kako u svojoj kritici tradicionalne filozofije, tako i u stavovima u kojima izlaže sopstvenu teoriju saznanja. Rad se približava zaključku da se ni u Persovoj, ni u Džemsovoj filozofiji ne može pronaći Habermasov „dosledni pragmatizam“, budući da oba autora posežu za teorijskim rešenjima preuzetim iz tradicionalne epistemologije, ne ostajući u okvirima zastupanja „metodološkog pojma istine“.
{"title":"„METODOLOŠKI POJAM ISTINE“ I EPISTEMOLOŠKE TENDENCIJE U KLASIČNOM PRAGMATIZMU Č. S. PERSA I V. DŽEMSA","authors":"Dušan Milenković","doi":"10.19090/arhe.2019.32.219-243","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.219-243","url":null,"abstract":"U radu se analizira Habermasova interpretacija Persovog pragmatizma i njegove težnje ka primeni teorijskih dometa naučne metodologije u rešavanju problema koji pripadaju domenu epistemologije. U skladu sa ovom interpretacijom, u radu se pokazuje kako Pers u svojim najpoznatijim tekstovima ne uspeva da ostane u okvirima teze o promišljanju saznanja iz perspektive metoda naučnog istraživanja, bez obzira na njegovu otvorenu kritiku tradicionalne filozofije. Iako sam Habermas ne govori u knjizi Saznanje i interes o učenju Vilijama Džemsa, u radu se razmatra u kojoj meri ovaj autor takođe zastupa tezu o „metodološkom pojmu istine“, kako u svojoj kritici tradicionalne filozofije, tako i u stavovima u kojima izlaže sopstvenu teoriju saznanja. Rad se približava zaključku da se ni u Persovoj, ni u Džemsovoj filozofiji ne može pronaći Habermasov „dosledni pragmatizam“, budući da oba autora posežu za teorijskim rešenjima preuzetim iz tradicionalne epistemologije, ne ostajući u okvirima zastupanja „metodološkog pojma istine“.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45264501","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.105-131
Жељко В. Калуђеровић, Ана Миљевић
У првом делу чланка анализира се Аристотелово разматрање животиња, а у средишту истраживања аутора била су три питања: присуство логоса код животиња, могу ли животиње деловати вољно и јесу ли животиње одговорне за оно што чине. Стагиранинов генерални став је да животиње немају веровања, мнења, расуђивања, мишљења, разума и ума. Проучавањем његових списа утврђено је, затим, да животиње могу деловати вољно. Одговор на дилему да ли су животиње одговорне за оно што чине зависи од разумевања појма одговорности код Аристотела. Ако се одговорност разуме као регулисање свих оних активности које су учињене хотимично тј. вољно, животиње се тада могу сматрати одговорним. С друге стране, ако се опсег одговорности ограничи на моралну евалуацију нечијег делања, у коју је укључена активност логоса, животиње ће бити изузете из овако разумљеног појма одговорности. Аутори су, на Стагираниновом трагу, закључили да пошто животиње могу имати phantasiu да оно што раде јесте исправно или погрешно, оне за своје чини требају бити награђене односно кажњене. У другом делу текста испитује се Теофрастово дело О побожности, које извештава не само о његовом противљењу жртвовању животиња него и о његовом неприхватању, штавише, осуђивању конзумирања меса, односно довођења у везу ова два чина при чему је апострофирана њихова међузависност. Најважнији Ерешанинов филозофски допринос састоји се у тези да су животиње у интринсичном сродству са људима, те да је из разлога супстанцијалне природе неправедно убијати их. Људи и животиње су, између осталог, међусобно повезани посредством њихових душа. Иако нека жива бића имају више а неке мање савршене душе, све оне поседују по природи иста начела што је видљиво из наликовања њихових својстава, као и из чињенице да су им (пра)родитељи заједнички: Уран и Геа. Њихова сличност, потом, огледа се и у аспекту жудње, нагона и посебно у погледу чула. Коначно, супротно Аристотеловој рецепцији човека и његовог привилегованог статуса у природи, Теофраст је сматрао да су људи и животиње сродни и у погледу расуђивања односно промишљања.
{"title":"СТАГИРАНИН, ЕРЕШАНИН И НЕ-ЉУДСКА ЖИВА БИЋА","authors":"Жељко В. Калуђеровић, Ана Миљевић","doi":"10.19090/arhe.2019.31.105-131","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.105-131","url":null,"abstract":"У првом делу чланка анализира се Аристотелово разматрање животиња, а у средишту истраживања аутора била су три питања: присуство логоса код животиња, могу ли животиње деловати вољно и јесу ли животиње одговорне за оно што чине. Стагиранинов генерални став је да животиње немају веровања, мнења, расуђивања, мишљења, разума и ума. Проучавањем његових списа утврђено је, затим, да животиње могу деловати вољно. Одговор на дилему да ли су животиње одговорне за оно што чине зависи од разумевања појма одговорности код Аристотела. Ако се одговорност разуме као регулисање свих оних активности које су учињене хотимично тј. вољно, животиње се тада могу сматрати одговорним. С друге стране, ако се опсег одговорности ограничи на моралну евалуацију нечијег делања, у коју је укључена активност логоса, животиње ће бити изузете из овако разумљеног појма одговорности. Аутори су, на Стагираниновом трагу, закључили да пошто животиње могу имати phantasiu да оно што раде јесте исправно или погрешно, оне за своје чини требају бити награђене односно кажњене. У другом делу текста испитује се Теофрастово дело О побожности, које извештава не само о његовом противљењу жртвовању животиња него и о његовом неприхватању, штавише, осуђивању конзумирања меса, односно довођења у везу ова два чина при чему је апострофирана њихова међузависност. Најважнији Ерешанинов филозофски допринос састоји се у тези да су животиње у интринсичном сродству са људима, те да је из разлога супстанцијалне природе неправедно убијати их. Људи и животиње су, између осталог, међусобно повезани посредством њихових душа. Иако нека жива бића имају више а неке мање савршене душе, све оне поседују по природи иста начела што је видљиво из наликовања њихових својстава, као и из чињенице да су им (пра)родитељи заједнички: Уран и Геа. Њихова сличност, потом, огледа се и у аспекту жудње, нагона и посебно у погледу чула. Коначно, супротно Аристотеловој рецепцији човека и његовог привилегованог статуса у природи, Теофраст је сматрао да су људи и животиње сродни и у погледу расуђивања односно промишљања.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48853642","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.141-167
Kostas Theologou, Youli Rapti, Peter Fettner, Youli Papaioannou
In this paper we discuss the deadlocks of defining art in modern culture. The lack of criteria and modernism revisited are of crucial issue in this account. The theoretical mainframe of our approach is founded on the Frankfurt School thinkers (Max Horkheimer, Theodor Adorno, Walter Benjamin), and of course Jürgen Habermas. This theoretical apparatus also draws on contemporary accounts given by Sorbonne Professor Marc Jimenez and art critic John A. Walker.[1] The paper discusses whether fine art may survive, in what forms – and to what purpose – in an age of mass media and in conditions of rapid networked communication. The paper sets off from the critical role radical art plays in today’s divided yet global world and on the continuing debates between high art and low culture, but reflects on the interaction between art, media and technology. To support our argument we suggest Body Art and other web/digital and technological applications in art, and the cyber-art currently being produced for the internet. The paper acknowledges the numerous interactions between art and culture in a postmodern pluralistic world, and draws from the vast range of contemporary works of art to illustrate and to criticize theoretical points. The true test of theory in aesthetics is their application to particular cases. When a theory shows limitations in such an application, we gain clues as to what theoretical adjustments or innovations are called for to accommodate today’s works. The introductory part of the essay comprehensively surveys recent debates on works of art, mass culture and society, and their socio-philosophical significance. The main discussion refers to the work of Walter Benjamin and Jürgen Habermas, aptly commented on by Marc Jimenez;[2] after exploring the complex relationships between culture and art as it’s reflected in that work, the argument provides an account of the 1980s political turn in aesthetics and explicates the impact of new communication technologies in modern culture. The narration is enhanced by specific examples of works of art in the era of mass media, web and digital culture, and underlines both the styles’ pluralism and the variety of parameters affecting the interaction between art and mass media communication. Critical findings and suggestions for further research conclude the paper. [1] Marc Jimenez, Qu’est-ce que l’esthétique, Paris: Gallimard, 1997; John A. Walker, Art in the Age of Mass Media, London: Pluto, 2001. [2] Jimenez, Ibid.
{"title":"ART AND COMMUNICATION AS A NOVEL EXPERIENCE IN MODERN CULTURE","authors":"Kostas Theologou, Youli Rapti, Peter Fettner, Youli Papaioannou","doi":"10.19090/arhe.2019.32.141-167","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.141-167","url":null,"abstract":"In this paper we discuss the deadlocks of defining art in modern culture. The lack of criteria and modernism revisited are of crucial issue in this account. The theoretical mainframe of our approach is founded on the Frankfurt School thinkers (Max Horkheimer, Theodor Adorno, Walter Benjamin), and of course Jürgen Habermas. This theoretical apparatus also draws on contemporary accounts given by Sorbonne Professor Marc Jimenez and art critic John A. Walker.[1] The paper discusses whether fine art may survive, in what forms – and to what purpose – in an age of mass media and in conditions of rapid networked communication. The paper sets off from the critical role radical art plays in today’s divided yet global world and on the continuing debates between high art and low culture, but reflects on the interaction between art, media and technology. \u0000To support our argument we suggest Body Art and other web/digital and technological applications in art, and the cyber-art currently being produced for the internet. The paper acknowledges the numerous interactions between art and culture in a postmodern pluralistic world, and draws from the vast range of contemporary works of art to illustrate and to criticize theoretical points. The true test of theory in aesthetics is their application to particular cases. When a theory shows limitations in such an application, we gain clues as to what theoretical adjustments or innovations are called for to accommodate today’s works. \u0000The introductory part of the essay comprehensively surveys recent debates on works of art, mass culture and society, and their socio-philosophical significance. The main discussion refers to the work of Walter Benjamin and Jürgen Habermas, aptly commented on by Marc Jimenez;[2] after exploring the complex relationships between culture and art as it’s reflected in that work, the argument provides an account of the 1980s political turn in aesthetics and explicates the impact of new communication technologies in modern culture. The narration is enhanced by specific examples of works of art in the era of mass media, web and digital culture, and underlines both the styles’ pluralism and the variety of parameters affecting the interaction between art and mass media communication. Critical findings and suggestions for further research conclude the paper. \u0000 \u0000[1] Marc Jimenez, Qu’est-ce que l’esthétique, Paris: Gallimard, 1997; John A. Walker, Art in the Age of Mass Media, London: Pluto, 2001. \u0000[2] Jimenez, Ibid.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48084710","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.133-149
Milan Vukomanović
U ovom tekstu analiziraju se mogući hinduistički (vedantinski) uticaji na metafizičko i etičko učenje Artura Šopenhauera izloženo u njegovom delu Svet kao volja i predstava. Kantov uticaj na Šopenhauera dobro je poznat i u filozofiji često naglašavan. Nesumnjivo je, međutim, da su Šopenhauerovo učenje o volji, kao i njegova doktrina o svetu kao predstavi, bili u znatnoj meri podstaknuti vedantinskom filozofijom o čemu, uostalom, svedoči i on sam, pozivanjem na taj korpus literature. S druge strane, njegova etička doktrina je bila pod izvesnim uticajem ranog budizma, ali je taj aspekt u ovom kontekstu samo delimično istaknut. U uvodnom delu rada se razmatraju i mogući izvori Šopenhauerovog saznanja o religijama i filozofijama Indije u kontekstu razvoja evropske indologije početkom XIX veka.
{"title":"UTEHA FILOZOFIJE: ŠOPENHAUEROVA INDIJA","authors":"Milan Vukomanović","doi":"10.19090/arhe.2019.31.133-149","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.133-149","url":null,"abstract":"U ovom tekstu analiziraju se mogući hinduistički (vedantinski) uticaji na metafizičko i etičko učenje Artura Šopenhauera izloženo u njegovom delu Svet kao volja i predstava. Kantov uticaj na Šopenhauera dobro je poznat i u filozofiji često naglašavan. Nesumnjivo je, međutim, da su Šopenhauerovo učenje o volji, kao i njegova doktrina o svetu kao predstavi, bili u znatnoj meri podstaknuti vedantinskom filozofijom o čemu, uostalom, svedoči i on sam, pozivanjem na taj korpus literature. S druge strane, njegova etička doktrina je bila pod izvesnim uticajem ranog budizma, ali je taj aspekt u ovom kontekstu samo delimično istaknut. U uvodnom delu rada se razmatraju i mogući izvori Šopenhauerovog saznanja o religijama i filozofijama Indije u kontekstu razvoja evropske indologije početkom XIX veka.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48389718","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.373-383
David Menčik
{"title":"STUDENTSKA KONFERENCIJA U NOVOM SADU","authors":"David Menčik","doi":"10.19090/arhe.2019.32.373-383","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.373-383","url":null,"abstract":"","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46182601","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.11-31
Mina Đikanović
Kantova filozofija raskida s tzv. etikama dobara. Kant je postavio novi pojam moraliteta, očišćen od svih heteronomnih svrha i usmeren na ideju poopštivosti maksime. Tražeći čisti princip moraliteta i nalazeći ga u moralnom zakonu, Kant je u isto vreme dao ljudskoj subjektivnosti nenadmašni dignitet i osudio je na neozbiljivost koja vrhuni u težnji ka savršenstvu. Hegel je usvojio visoko misaono postignuće Kantovog stava o beskonačnom pravu subjektivnosti, ali ga je učinio ozbiljivim tako što ga je ukonačio pojmom običajnosti. Autor nastoji da pokaže vrhunski domet Kantove koncepcije morala i mogućnost da se njena ograničenja prevaziđu hegelovskom intervencijom.
{"title":"POIMANJE MORALNOG FENOMENA U KANTOVOJ I HEGELOVOJ FILOZOFIJI","authors":"Mina Đikanović","doi":"10.19090/arhe.2019.32.11-31","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.11-31","url":null,"abstract":"Kantova filozofija raskida s tzv. etikama dobara. Kant je postavio novi pojam moraliteta, očišćen od svih heteronomnih svrha i usmeren na ideju poopštivosti maksime. Tražeći čisti princip moraliteta i nalazeći ga u moralnom zakonu, Kant je u isto vreme dao ljudskoj subjektivnosti nenadmašni dignitet i osudio je na neozbiljivost koja vrhuni u težnji ka savršenstvu. Hegel je usvojio visoko misaono postignuće Kantovog stava o beskonačnom pravu subjektivnosti, ali ga je učinio ozbiljivim tako što ga je ukonačio pojmom običajnosti. Autor nastoji da pokaže vrhunski domet Kantove koncepcije morala i mogućnost da se njena ograničenja prevaziđu hegelovskom intervencijom.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47845654","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.207-228
Nemanja Mićić
U ovim ogledima ćemo pokušati da, putem priče filozofije priča, pokažemo nešto drugačiji ugao posmatranja filozofije rada (filozofije), koja se može iščitati iz Hegelovog odeljka Duhovno životinjsko carstvo i obmana ili sama stvar, iz Fenomenologije duha. Umesto praćenja uobičajenih tekstova, koji na ovaj Hegelov narativ reaguju tumačeći ga iz vizure opisa intelektualnog ili akademskog rada i angažovanja, ili pak rada uopšte, sa naše strane bismo želeli najpre da pokažemo da je svaka delatnost u prvom redu jezičko-pripovesna, kao i da su rezultati rada jezika uvek neke (kontingentne) priče. One svoju aktualizaciju imaju samo putem neprestanog odnošenja sa drugim pričama, u čistom narativnom mnoštvu, koje jezik fundamentalno manifestuje. Ukoliko ima bilo kakvog rada i delatnosti, ono je jezičko-narativno. Videćemo koliko nam Hegelova studija i njen spekulativni karakter može pomoći ili odmoći u pokušaju kristalisanja te priče filozofije priča, kao filozofije rada (filozofije).
{"title":"PRIČA FILOZOFIJE PRIČA KAO RAD FILOZOFIJE I FILOZOFIJA RADA (FILOZOFIJE): OGLEDI O NARATIVNOM METODU KAO RADU JEZIKA U SVETLU DUHOVNOG ŽIVOTINJSKOG CARSTVA IZ HEGELOVE FENOMENOLOGIJE DUHA (I DEO)","authors":"Nemanja Mićić","doi":"10.19090/arhe.2019.31.207-228","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.207-228","url":null,"abstract":"U ovim ogledima ćemo pokušati da, putem priče filozofije priča, pokažemo nešto drugačiji ugao posmatranja filozofije rada (filozofije), koja se može iščitati iz Hegelovog odeljka Duhovno životinjsko carstvo i obmana ili sama stvar, iz Fenomenologije duha. Umesto praćenja uobičajenih tekstova, koji na ovaj Hegelov narativ reaguju tumačeći ga iz vizure opisa intelektualnog ili akademskog rada i angažovanja, ili pak rada uopšte, sa naše strane bismo želeli najpre da pokažemo da je svaka delatnost u prvom redu jezičko-pripovesna, kao i da su rezultati rada jezika uvek neke (kontingentne) priče. One svoju aktualizaciju imaju samo putem neprestanog odnošenja sa drugim pričama, u čistom narativnom mnoštvu, koje jezik fundamentalno manifestuje. Ukoliko ima bilo kakvog rada i delatnosti, ono je jezičko-narativno. Videćemo koliko nam Hegelova studija i njen spekulativni karakter može pomoći ili odmoći u pokušaju kristalisanja te priče filozofije priča, kao filozofije rada (filozofije).","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48147932","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.7-14
M. Perović
Autor izlaže osnovne stavove političko-filozofske koncepcije Akvinskog. U prvi plan stavlja odnos te koncepcije prema poimanju politike kod Aristotela i Avgustina, kao i prema cjelini njegove teološko-filozofske koncepcije. Na tom istraživačkom putu dokazuje da se koncepcija Akvinskog može najproduktivnije razumijeti kao apologija feudalno-hrišćanske slike svijeta.
作者阐述了阿克文斯科格政治哲学观的基本观点。你的计划是在Aristotela i Avgustina的政治生涯中保持领先地位，我的计划是保持领先地位。这一研究路径证明，阿克文斯基的概念可以最有效地理解为对世界封建基督教形象的道歉。
{"title":"POLITIČKA FILOZOFIJA TOME AKVINSKOG","authors":"M. Perović","doi":"10.19090/arhe.2019.31.7-14","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.7-14","url":null,"abstract":"Autor izlaže osnovne stavove političko-filozofske koncepcije Akvinskog. U prvi plan stavlja odnos te koncepcije prema poimanju politike kod Aristotela i Avgustina, kao i prema cjelini njegove teološko-filozofske koncepcije. Na tom istraživačkom putu dokazuje da se koncepcija Akvinskog može najproduktivnije razumijeti kao apologija feudalno-hrišćanske slike svijeta.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49581955","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：