Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.325-343
Кристина Тодоровић
Одговор на питање да ли је Дионисије Ареопагит био новоплатоновац, хришћанин или истовремено и једно и друго, одређује начин на који ћемо тумачити садржај његових списа. Покушаћемо да у овом раду утврдимо шта нам Дионисије казује о односу теологије и филозофије. Наша је теза да Дионисија најпре треба разумети као хришћанина, али то не искључује улогу филозофије у покушају да се дође до некаквог сазнања Бога. Према Дионисију, теологија и филозофија се налазе у савршеном складу, јер обе имају за циљ да нам кажу нешто о крајњем узроку свега (Богу). Међутим, оно што се може утврдити о том крајњем узроку јесте да он превазилази све наше сазнајне могућности. Ову истину о Богу Дионисије назива апофантичком, а корене ове идеје можемо пронаћи како у филозофији (посебно филозофији Прокла Дијадоха), тако и у хришћанству.
{"title":"ДИОНИСИЈE АРEОПАГИТ, НОВОПЛАТОНОВАЦ ИЛИ ХРИШЋАНИН?","authors":"Кристина Тодоровић","doi":"10.19090/arhe.2019.32.325-343","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.325-343","url":null,"abstract":"Одговор на питање да ли је Дионисије Ареопагит био новоплатоновац, хришћанин или истовремено и једно и друго, одређује начин на који ћемо тумачити садржај његових списа. Покушаћемо да у овом раду утврдимо шта нам Дионисије казује о односу теологије и филозофије. Наша је теза да Дионисија најпре треба разумети као хришћанина, али то не искључује улогу филозофије у покушају да се дође до некаквог сазнања Бога. Према Дионисију, теологија и филозофија се налазе у савршеном складу, јер обе имају за циљ да нам кажу нешто о крајњем узроку свега (Богу). Међутим, оно што се може утврдити о том крајњем узроку јесте да он превазилази све наше сазнајне могућности. Ову истину о Богу Дионисије назива апофантичком, а корене ове идеје можемо пронаћи како у филозофији (посебно филозофији Прокла Дијадоха), тако и у хришћанству.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"48937009","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.199-217
Milena Karapetrović
Pragmatizam kao filozofski pravac obično je na marginama interesovanja u okviru evropske kontinentalne filozofije. Najćešće se interpretira uopšteno imajući u vidu glavno načelo o korisnosti i posljedicama ideja, te se označava kao antimetafizičko i pojednostavljeno razumijevanje filozofije. Osim toga, za neke predstavnike, s obzirom na širinu njihovog obrazovanja i zanimanja, glavni naučni doprinos se vezuje za druge oblasti. Kod Vilijama Džejmsa to je psihologija, a kod Džona Djuija – pedagogija. U potpunosti na marginama ostaje djelo Čarlsa Sandersa Persa. Cilj ovog teksta je da pokaže da su razlozi zanemarivanja Persovog rada dobrim dijelom uslovljeni i kontekstom u kome nastaje njegova filozofija. Zato je neophodno fokus staviti na sljedeće teme: razvoj američke filozofije i nastanak pragmatizma, ključna određenja pragmatizma u Persovim spisima, osnovne razlike između radikalnog empirizma, pragmaticizma i instrumentalizma.
实用主义作为一种哲学道路，在欧洲大陆哲学中通常处于兴趣的边缘。最常见的解释是基于理念的有用性和后果原则，是对哲学的反形而上学和简化理解。此外，对于一些代表来说，考虑到他们的教育程度和兴趣，主要的科学贡献是对其他领域的。威廉·詹姆斯有这种心理学，约翰·朱伊也有——一种教育学。全部优势仍然是查尔斯·桑德斯-佩尔斯的作品。本文的目的是表明忽视波斯作品的原因是在他的哲学产生的背景下确立的。Zato je neophodno fokus staviti na sljedeće teme：razvoj američke filozofije i nastanak pragmatizma，ključna odreÇenja pragmatizma u Persovim spisima，osnovne razlike izmeÇu radikalnog empirizma，pragmaticizma i alizima。
{"title":"NASLJEĐE METAFIZIČKOG KLUBA: PRAGMATIZAM ČARLSA SANDERSA PERSA","authors":"Milena Karapetrović","doi":"10.19090/arhe.2019.32.199-217","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.199-217","url":null,"abstract":"Pragmatizam kao filozofski pravac obično je na marginama interesovanja u okviru evropske kontinentalne filozofije. Najćešće se interpretira uopšteno imajući u vidu glavno načelo o korisnosti i posljedicama ideja, te se označava kao antimetafizičko i pojednostavljeno razumijevanje filozofije. Osim toga, za neke predstavnike, s obzirom na širinu njihovog obrazovanja i zanimanja, glavni naučni doprinos se vezuje za druge oblasti. Kod Vilijama Džejmsa to je psihologija, a kod Džona Djuija – pedagogija. U potpunosti na marginama ostaje djelo Čarlsa Sandersa Persa. Cilj ovog teksta je da pokaže da su razlozi zanemarivanja Persovog rada dobrim dijelom uslovljeni i kontekstom u kome nastaje njegova filozofija. Zato je neophodno fokus staviti na sljedeće teme: razvoj američke filozofije i nastanak pragmatizma, ključna određenja pragmatizma u Persovim spisima, osnovne razlike između radikalnog empirizma, pragmaticizma i instrumentalizma.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46192924","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.85-103
Dragan Prole
Ničeovu knjigu Fröhliche Wissenschaft iz 1882. preveo je na srpski jezik 1984. Milan Tabaković pod naslovom Vesela nauka. Možda i iznenađujuće, to prevodilačko rešenje bilo je široko prihvaćeno, nisu usledili gotovo nikakvi protiv-argumenti, niti drugačija prevodilačka rešenja. Umesto predloženog prideva vesela čini se da je daleko prikladnije i preciznije reći da je za Ničea izvesna vrsta „nauke“ radosna. Ovaj članak će se prevashodno baviti pojmovnom distinkcijom između veselosti i radosti, ali i idejnim rešenjima koje nalazimo kod Vinkelmana i Šilera, u nameri da pokušamo pojmovno da protumačimo provansalski trubadurski izraz gay saber. U zaključnom delu rada nastojaćemo da pokažemo u kojoj meri je bilo moguće da duh Ničeove filozofije asimiluje duh trubadurske poezije.
Ničeovu knjigu Fröhliche Wissenschaft iz 1882。1984年，他将其翻译成塞尔维亚语。Milan Tabakovic获得Vesela Science的称号。Možda i iznena dj ujuće，向prevodilačko rešenje bilo ješiroko prihvaćeno，nisu usledili gotovo nikakvi protiv argumenti，niti drugačija prevodiačka rešen ja。与其说拟议的贡献，不如说某种科学是免费的，这似乎更恰当、更准确。“radosna。Ovajčlanakće se prevashodno baviti pojmovnom distincijom izmeÇu veselosti i radosti，ali i idejnim rešenjima koje nalazimo kod Vinkelmana iŠilera，u nameri da pokušamo pojmovno da protumačimo provanalski trubadurski izraz gay saber。u zaključnom delu rada nastojaćemo da pokažemo u kojoj meri je bilo mogu e da duh Ničeove filozofije asimiluje duh trubadurske poezije。
{"title":"VESELA ILI RADOSNA NAUKA? O TRUBADURSKOM DUHU FILOZOFIJE","authors":"Dragan Prole","doi":"10.19090/arhe.2019.31.85-103","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.85-103","url":null,"abstract":"Ničeovu knjigu Fröhliche Wissenschaft iz 1882. preveo je na srpski jezik 1984. Milan Tabaković pod naslovom Vesela nauka. Možda i iznenađujuće, to prevodilačko rešenje bilo je široko prihvaćeno, nisu usledili gotovo nikakvi protiv-argumenti, niti drugačija prevodilačka rešenja. Umesto predloženog prideva vesela čini se da je daleko prikladnije i preciznije reći da je za Ničea izvesna vrsta „nauke“ radosna. Ovaj članak će se prevashodno baviti pojmovnom distinkcijom između veselosti i radosti, ali i idejnim rešenjima koje nalazimo kod Vinkelmana i Šilera, u nameri da pokušamo pojmovno da protumačimo provansalski trubadurski izraz gay saber. U zaključnom delu rada nastojaćemo da pokažemo u kojoj meri je bilo moguće da duh Ničeove filozofije asimiluje duh trubadurske poezije.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46287781","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.32.33-55
Stanko Vlaški
Pitanju o prirodi Kantovog stava prema Hjumovom poimanju morala u radu se pristupa s obzirom na pitanost o načinu na koji je kenigzberški filozof recipirao i razvijao Hjumovu kritiku pojma kauzaliteta. Autor nastoji da pokaže da tom kritikom nije oposredovan samo Kantov pogled na spontanost razuma u teorijskom smislu, nego da ona za Kanta svoje dovršenje ima u činu slobodne volje kao apsolutne uzročnosti koja za teorijske pretenzije metafizike ostaje nerešiva zagonetka. Hjumova problematizacija odnosa između sudova o onom što jeste i sudova o onome što treba da bude, predstavljala je za Kanta neposredniji podsticaj na uvid u neporecivu mogućnost volje da sledi sopstveni, moralni zakon i da, nezavisno od svakog iskustva, čini ono što bi trebalo činiti. Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se, s kantovskog stanovišta, razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnog čula poput Hjumove, ali i na to da skrene pažnju da produbljivanjem jaza između ovih regija i samo moralno trebanje – kao svojevrsni deontologizovani causa sui – na koncu ostaje jednom metafizičkom hipostazom.
康德对雨果态度的本质问题作者试图证明，这种批评并不局限于康德在理论上的自发性观点，而是康德的完成是在自由意志的行为中，这是形而上学的理论借口仍然是一个不规则的谜题的绝对原因。什么是法院和什么是需要法院之间的问题是，对加拿大来说，考虑遵循本国道德法的不适当可能性的直接动机，以及无论所有经验如何，都应该做什么。Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se，s kantovskog stanovišta，razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnogčula poput Hjumove，ali i na to da skrene pažnju da produbujivanjem jaza izmeřu ovih regija i samo moralno trebanje–kao svojevrsni deologioziovani causa sui–na koncu ostaje jednom metafizičkom hip ostazom。
{"title":"POČETI OD SEBE? KANT I HJUMOVO POIMANJE MORALA","authors":"Stanko Vlaški","doi":"10.19090/arhe.2019.32.33-55","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.32.33-55","url":null,"abstract":"Pitanju o prirodi Kantovog stava prema Hjumovom poimanju morala u radu se pristupa s obzirom na pitanost o načinu na koji je kenigzberški filozof recipirao i razvijao Hjumovu kritiku pojma kauzaliteta. Autor nastoji da pokaže da tom kritikom nije oposredovan samo Kantov pogled na spontanost razuma u teorijskom smislu, nego da ona za Kanta svoje dovršenje ima u činu slobodne volje kao apsolutne uzročnosti koja za teorijske pretenzije metafizike ostaje nerešiva zagonetka. Hjumova problematizacija odnosa između sudova o onom što jeste i sudova o onome što treba da bude, predstavljala je za Kanta neposredniji podsticaj na uvid u neporecivu mogućnost volje da sledi sopstveni, moralni zakon i da, nezavisno od svakog iskustva, čini ono što bi trebalo činiti. Završni deo rada usmeren je na to da pokaže da se, s kantovskog stanovišta, razlika trebanja i bitka nije mogla dosledno misliti s pozicija jedne etike moralnog čula poput Hjumove, ali i na to da skrene pažnju da produbljivanjem jaza između ovih regija i samo moralno trebanje – kao svojevrsni deontologizovani causa sui – na koncu ostaje jednom metafizičkom hipostazom.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"46477320","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2020-06-18DOI: 10.19090/arhe.2019.31.15-33
Una Popović
Učenje o transcendentalijama Tome Akvinskog u ovom radu predstavljamo sa ciljem da ukažemo na njegovu imanentno saznajnu problematiku. Akvinčevo učenje biće analizirano s obzirom na pozadinski problem mogućnosti izgradnje transcendentalnih pojmova. Analiza rezultira naglašavanjem druge tri transcendentalije, kao ključa interpretacije celokupnog učenja, kao i isticanjem metafizičke, a ne teološke prirode problema transcendentalija. U konačnom, značaj učenja o transcendentalijama pokazuje se u svetlu izgradnje novog, tomističkog smisla metafizike.
在这部作品中，了解阿文斯基的超越性，是为了凸显他的奇异问题。Akvinčevo učenje biće analizirano的obzirom na pozadinski问题mogućnosti izgradnje超凡脱俗。分析的结果是突出了其他三种超越性，如对整体学的重点阐释，以及形而上学、非理论性质的超越性问题。最后，超越性学习的重要性体现在建构一种新的、有毒的形而上学意义上。
{"title":"UČENJE O TRANSCENDENTALIJAMA TOME AKVINSKOG: METAFIZIKA I SAZNANJE","authors":"Una Popović","doi":"10.19090/arhe.2019.31.15-33","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.15-33","url":null,"abstract":"Učenje o transcendentalijama Tome Akvinskog u ovom radu predstavljamo sa ciljem da ukažemo na njegovu imanentno saznajnu problematiku. Akvinčevo učenje biće analizirano s obzirom na pozadinski problem mogućnosti izgradnje transcendentalnih pojmova. Analiza rezultira naglašavanjem druge tri transcendentalije, kao ključa interpretacije celokupnog učenja, kao i isticanjem metafizičke, a ne teološke prirode problema transcendentalija. U konačnom, značaj učenja o transcendentalijama pokazuje se u svetlu izgradnje novog, tomističkog smisla metafizike.","PeriodicalId":38340,"journal":{"name":"Journal of Philosophy ARHE","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2020-06-18","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45624447","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：