Овај рад прво говори о принципу рада ГПС система. Када се зна положај сателита и удаљеност пријемника можемо одредити тачан положај на Земљи. Пријемник може бити уграђен у возило, kоје у сваком тренутку када га власник жели надгледати, може одредити његову тачну локацију. Многе фирме у сваком тренутку знају гдје се налази њихово возило или пошиљка, јер је диспечер у сталној комуникацији са возачем. У случају крађе возила власник може да одреди положај украденог возила и да пошаље тачне координате полицији на даље разматрање. Разни извјештаји говоре о потрошњи и уштеди горива који су данас јако корисни јер штеде ресурсе, омогућују безбједност и сигурност фирмама, али прије свега пружају информације возачима о стању возила.
{"title":"ГПС ПРАЋЕЊЕ ВОЗИЛА","authors":"Бобан Мијатовић, Нинослав Лукић","doi":"10.7251/bmc2109001m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/bmc2109001m","url":null,"abstract":"Овај рад прво говори о принципу рада ГПС система. Када се зна положај сателита и удаљеност пријемника можемо одредити тачан положај на Земљи. Пријемник може бити уграђен у возило, kоје у сваком тренутку када га власник жели надгледати, може одредити његову тачну локацију. Многе фирме у сваком тренутку знају гдје се налази њихово возило или пошиљка, јер је диспечер у сталној комуникацији са возачем. У случају крађе возила власник може да одреди положај украденог возила и да пошаље тачне координате полицији на даље разматрање. Разни извјештаји говоре о потрошњи и уштеди горива који су данас јако корисни јер штеде ресурсе, омогућују безбједност и сигурност фирмама, али прије свега пружају информације возачима о стању возила.","PeriodicalId":120353,"journal":{"name":"БИЈЕЉИНСКИ МЕТОДИЧКИ ЧАСОПИС","volume":"19 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-05-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"124797720","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Оливера Полић, Ивана Грачанин, Љубиша Ђурђевић, Славиша Вујановић
Преваленца гојазности попримила је размере епидемије и знатно нарушава глобално здравље. Међу многобројним факторима који доприносе порасту гојазности хипокинезија се издваја као најучесталији и најподложнији мењању у оквиру друштвених система. Служећи се мета-анализом сагледана је гојазност као последица хипокинезије деце млађег школског узраста. Седентарни начин живота доводи до поражавајуће прекомерне тежине, неповољног психо-социјалног развоја и поставља темеље за широк спектар обољења. Истраживања су показала да је енергетска потрошња мања од енергетског уноса. Физичка активност је изузетно важна за превенџију и потребно је промовисати је у свим узрастима, нарочито дечјем. Правовремено повећана физичка активност у оквиру школе и током слободног времена смањује проценат гојазне деце и побољшава квалитет здравља и током одрасле доби.
{"title":"ХИПОКИНЕЗИЈА КАО ФАКТОР ГОЈАЗНОСТИ ДЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА","authors":"Оливера Полић, Ивана Грачанин, Љубиша Ђурђевић, Славиша Вујановић","doi":"10.7251/bmc2109011p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/bmc2109011p","url":null,"abstract":"Преваленца гојазности попримила је размере епидемије и знатно нарушава глобално здравље. Међу многобројним факторима који доприносе порасту гојазности хипокинезија се издваја као најучесталији и најподложнији мењању у оквиру друштвених система. Служећи се мета-анализом сагледана је гојазност као последица хипокинезије деце млађег школског узраста. Седентарни начин живота доводи до поражавајуће прекомерне тежине, неповољног психо-социјалног развоја и поставља темеље за широк спектар обољења. Истраживања су показала да је енергетска потрошња мања од енергетског уноса. Физичка активност је изузетно важна за превенџију и потребно је промовисати је у свим узрастима, нарочито дечјем. Правовремено повећана физичка активност у оквиру школе и током слободног времена смањује проценат гојазне деце и побољшава квалитет здравља и током одрасле доби.","PeriodicalId":120353,"journal":{"name":"БИЈЕЉИНСКИ МЕТОДИЧКИ ЧАСОПИС","volume":"28 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-05-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"128180814","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Често се демографска одрживост дефинише на начин да је број становника константа, као и његове поједине структуре, посебно старосна и полна. С друге стране истиче се да демографска одрживост треба да обухвати и друштвено-економске карактеристике становништва.Велику опасност за одрживи развој у Републици Српској и БиХ крије у себи демографска рецесија, која пријети урушавању економског, а повезано с тим и здравственог и пензионог система. То посебно импликујe старење становништва, те међусобно несразмјени морталитет и наталитет. Тиме се смањује радно-способно становништво, што све скупа угрожава основе на којима почивају одрживост и укупан друштвено-економски систем. Циљ и методе истраживања по моделу ''sustaindemo'' примијењен је на простору Републике Српске, с намјером да се утврди типологија општина и градова према демографској одрживости, а што може помоћи у креирању политике одрживог просторног развоја општина и градова, заснованих на коришћењу ''ендогених'' (унутрашњих) људских ресурса. Методологија израде се темељи на примјени вишекритеријумске ГИС анализе, у извођењу демографских индикатора и индекса. Резултати истраживања потврђују хипотезе о интеракцији демографског и економског развоја, тачније о демографским ресурсима као индикаторима и факторима економског развоја БиХ и Републике Српске. Коначно, потврђено је да су промјене демографских ресурса посредан, али врло поуздан индикатор економског и свеукупног развоја, гдје посебно демографски индекс и индекс образованости, као двије основне компоненте индекса демографских ресурса, ближе показују специфичне развојне проблеме у појединим просторним дијеловима земље.
{"title":"ДЕМОГРАФСКА ОДРЖИВОСТ ИЗМЕЂУ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ И РАСТА ЉУДСКОГ КАПИТАЛА – ЕМПИРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ","authors":"Весна Кртинић, Сандра Вукељић, Зоран Аврамовић","doi":"10.7251/bmc2109089k","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/bmc2109089k","url":null,"abstract":"Често се демографска одрживост дефинише на начин да је број становника константа, као и његове поједине структуре, посебно старосна и полна. С друге стране истиче се да демографска одрживост треба да обухвати и друштвено-економске карактеристике становништва.Велику опасност за одрживи развој у Републици Српској и БиХ крије у себи демографска рецесија, која пријети урушавању економског, а повезано с тим и здравственог и пензионог система. То посебно импликујe старење становништва, те међусобно несразмјени морталитет и наталитет. Тиме се смањује радно-способно становништво, што све скупа угрожава основе на којима почивају одрживост и укупан друштвено-економски систем. Циљ и методе истраживања по моделу ''sustaindemo'' примијењен је на простору Републике Српске, с намјером да се утврди типологија општина и градова према демографској одрживости, а што може помоћи у креирању политике одрживог просторног развоја општина и градова, заснованих на коришћењу ''ендогених'' (унутрашњих) људских ресурса. Методологија израде се темељи на примјени вишекритеријумске ГИС анализе, у извођењу демографских индикатора и индекса. Резултати истраживања потврђују хипотезе о интеракцији демографског и економског развоја, тачније о демографским ресурсима као индикаторима и факторима економског развоја БиХ и Републике Српске. Коначно, потврђено је да су промјене демографских ресурса посредан, али врло поуздан индикатор економског и свеукупног развоја, гдје посебно демографски индекс и индекс образованости, као двије основне компоненте индекса демографских ресурса, ближе показују специфичне развојне проблеме у појединим просторним дијеловима земље.","PeriodicalId":120353,"journal":{"name":"БИЈЕЉИНСКИ МЕТОДИЧКИ ЧАСОПИС","volume":"24 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-05-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114899681","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
S. Pantić, Slađana Sekulić, Nevenka Simić, Kristina Pejčić
Posmatranjem vrednosti indeksa telesne mase dece, zapaža se da se one razlikuju u zavisnosti od pola, rase, starosti, zrelosti, visine i telesne mase. Istraživanje je provedeno na ukupnom uzorku od 105 ispitanika (52 devojčica i 53 dečaka). Populacija iz koje je uzet uzorak za istraživanje bila je školska populacija, učenici mlađeg školskog uzrasta, hronološke starosti od 8 do 9 godina. Na osnovu kategorizacije stanja uhranjenosti, zaključuje se da se prosečne vrednosti BMI (indeksa telesne mase) dobijene u ovom istraživanju, nalaze na normalnim vrednostima za oba pola 18,18 za dečake i 17,36 za devojčice. Razlike među decom moguće je objasniti i navikama vezanim za fizičko vežbanje i način života u školama i u pojedinim mestima prebivališta. U zemljama gde je obrazovanje obavezno, kao u našoj državi, ili gde je većina dece u obrazovnom sistemu, škole su (uključujući predškolske ustanove) najbolje mesto za testiranje i procenu telesnog statusa dece.
{"title":"ANALIZA TELESNOG STATUSA KOD UČENIKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA","authors":"S. Pantić, Slađana Sekulić, Nevenka Simić, Kristina Pejčić","doi":"10.7251/bmc2109081p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/bmc2109081p","url":null,"abstract":"Posmatranjem vrednosti indeksa telesne mase dece, zapaža se da se one razlikuju u zavisnosti od pola, rase, starosti, zrelosti, visine i telesne mase. Istraživanje je provedeno na ukupnom uzorku od 105 ispitanika (52 devojčica i 53 dečaka). Populacija iz koje je uzet uzorak za istraživanje bila je školska populacija, učenici mlađeg školskog uzrasta, hronološke starosti od 8 do 9 godina. Na osnovu kategorizacije stanja uhranjenosti, zaključuje se da se prosečne vrednosti BMI (indeksa telesne mase) dobijene u ovom istraživanju, nalaze na normalnim vrednostima za oba pola 18,18 za dečake i 17,36 za devojčice. Razlike među decom moguće je objasniti i navikama vezanim za fizičko vežbanje i način života u školama i u pojedinim mestima prebivališta. U zemljama gde je obrazovanje obavezno, kao u našoj državi, ili gde je većina dece u obrazovnom sistemu, škole su (uključujući predškolske ustanove) najbolje mesto za testiranje i procenu telesnog statusa dece.","PeriodicalId":120353,"journal":{"name":"БИЈЕЉИНСКИ МЕТОДИЧКИ ЧАСОПИС","volume":"6 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-05-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"121097810","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}