Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.207-232
Антонина В. Костић
У раду се истражују учестале фонетске и фонолошке грешке у писаној продукцији које праве студенти прве године неохеленских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Реч је о студентима који по први пут долазе у додир са модерним грчким језиком и теже да достигну А1 ниво ЗЕОЈ-а током првог семестра основих студија. Испитују се грешке у писању личних имена и топонима приликом њиховог преношења из српског у модерни грчки језик. Рад садржи емпиријско истраживање, након којег се представљају и анализирају примећене и забележене фонетске и фонолошке грешке. Испитују се, такође, и појаве употребе графема из изворног језика и замењивање графема из грчког алфабета, док се посебан акценат ставља на феномен хиперкорекције. Резултати истраживања се тумаче у складу са сродним студијама и дају се предлози за будућа истраживања ове врсте, као и дидактичке импликације.
{"title":"ФОНЕТСКЕ ГРЕШКЕ И ХИПЕРКОРЕКЦИЈА ЛИЧНИХ ИМЕНА И ТОПОНИМА У МОДЕРНОМ ГРЧКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ","authors":"Антонина В. Костић","doi":"10.19090/mv.2022.13.207-232","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.207-232","url":null,"abstract":"У раду се истражују учестале фонетске и фонолошке грешке у писаној продукцији које праве студенти прве године неохеленских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Реч је о студентима који по први пут долазе у додир са модерним грчким језиком и теже да достигну А1 ниво ЗЕОЈ-а током првог семестра основих студија. Испитују се грешке у писању личних имена и топонима приликом њиховог преношења из српског у модерни грчки језик. Рад садржи емпиријско истраживање, након којег се представљају и анализирају примећене и забележене фонетске и фонолошке грешке. Испитују се, такође, и појаве употребе графема из изворног језика и замењивање графема из грчког алфабета, док се посебан акценат ставља на феномен хиперкорекције. Резултати истраживања се тумаче у складу са сродним студијама и дају се предлози за будућа истраживања ове врсте, као и дидактичке импликације.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43125596","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.41-60
Кристина Н. Стаменковић
У раду је представљен методички приступ граматичкој терминологији. Изложени методички модел предвиђен је за обраду у току три часа лингвистичке секције у трећем разреду средње школе. С ослонцем у комуникативном приступу, (а) ученицима се скреће пажња на проблеме формирања и стабилизовања терминолошких система; (б) залази се у постулате терминологије као лингвистичке дисциплине; (в) ближе се упознаје са нашим језикословним терминолошким речницима и на крају се (г) на примеру Писменице српскога језика анализирају етимологија и структура граматичког терминолошког апарата из прве половине 19. века у поређењу са савременим стањем. Кроз реализацију часова метајезички систем посматра се у дијахронијском кључу, чиме се успоставља корелација са већ обрађеним градивом из историје језика.
{"title":"МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ТЕРМИНОЛОГИЈИ НА ЛИНГВИСТИЧКОЈ СЕКЦИЈИ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ","authors":"Кристина Н. Стаменковић","doi":"10.19090/mv.2022.13.41-60","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.41-60","url":null,"abstract":"У раду је представљен методички приступ граматичкој терминологији. Изложени методички модел предвиђен је за обраду у току три часа лингвистичке секције у трећем разреду средње школе. С ослонцем у комуникативном приступу, (а) ученицима се скреће пажња на проблеме формирања и стабилизовања терминолошких система; (б) залази се у постулате терминологије као лингвистичке дисциплине; (в) ближе се упознаје са нашим језикословним терминолошким речницима и на крају се (г) на примеру Писменице српскога језика анализирају етимологија и структура граматичког терминолошког апарата из прве половине 19. века у поређењу са савременим стањем. Кроз реализацију часова метајезички систем посматра се у дијахронијском кључу, чиме се успоставља корелација са већ обрађеним градивом из историје језика.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"45623643","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.81-98
Jagoda Topalov
This research aims at identifying the extent to which principles of critical pedagogy guide Serbian EFL teachers’ decisions related to the course, the materials, the syllabus and the roles they assume in the classroom. To that end, a total of 116 EFL teachers completed the Context-Specific Teacher Critical Pedagogy Questionnaire – CSTCPQ (Roohani, Hashemian & Haghparast 2016). The goal of the analysis is to determine whether the teachers’ philosophical orientation, their gender, level of education, years of teaching experience, type of institution they work in and the average size of class they teach in have effect on the classroom-related choice they make. The results show that the teachers with positive attitudes towards the principles of critical pedagogy, those with six to ten years of teaching experience, working with groups of six to ten students tend to organize their teaching so that it facilitates the development of active citizens who seek justice and emancipation.
{"title":"CRITICAL PEDAGOGY OF ENGLISH AS A FOREIGN LANGUAGE: VIEWS AND ATTITUDES OF EFL TEACHERS FROM SERBIA","authors":"Jagoda Topalov","doi":"10.19090/mv.2022.13.81-98","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.81-98","url":null,"abstract":"This research aims at identifying the extent to which principles of critical pedagogy guide Serbian EFL teachers’ decisions related to the course, the materials, the syllabus and the roles they assume in the classroom. To that end, a total of 116 EFL teachers completed the Context-Specific Teacher Critical Pedagogy Questionnaire – CSTCPQ (Roohani, Hashemian & Haghparast 2016). The goal of the analysis is to determine whether the teachers’ philosophical orientation, their gender, level of education, years of teaching experience, type of institution they work in and the average size of class they teach in have effect on the classroom-related choice they make. The results show that the teachers with positive attitudes towards the principles of critical pedagogy, those with six to ten years of teaching experience, working with groups of six to ten students tend to organize their teaching so that it facilitates the development of active citizens who seek justice and emancipation.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44021379","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.251-274
Jasna Bićanić
U istraživanjima pisanih radova učenika zbirno su prikazane najčešće vrste normativno netočnih oblika (Travinić, 1957/1958; Rosandić, 2002; Alerić, 2009). S ciljem njihova smanjivanja i otklanjanja metodička teorija predlaže primjenu različitih strategija pružanja povratne informacije. Kako bi se utvrdila učinkovitost učiteljeve povratne informacije, u ovom je istraživanju longitudinalno praćena uporaba normativno (ne)točnih oblika u pisanim radovima istih učenika. Analiza je, zbog opsežnosti, usmjerena na uporabu aoristnog izraza glagola biti u kondicionalu za 1. os. jd. Analizom je obuhvaćeno po šest školskih zadaća istih učenika (N = 44) osnovne škole. Deskriptivnom analizom utvrđena je čestotnost normativno (ne)točne uporabe promatranog oblika u školskim zadaćama tijekom vremena, učiteljevo pružanje povratne informacije, te kratkoročna učinkovitost povratne informacije, a kvalitativnom je analizom prikazano dolazi li tijekom vremena do smanjenja normativno netočne uporabe i može li se govoriti o ulozi povratne informacije u tom smanjenju.
在书面作品的研究中，学生们被收集到最常见类型的规范性错误形式（Travinic，1957/1958；Rosandic，2002年；Alertic，2009年）。为了减少和揭示方法论理论，它提出了使用不同的反馈策略。为了确定教师反馈信息的有效性，本研究对同一学生的正常（非）准确书面作业形式的使用情况进行了长期监测。由于这些特征，该分析旨在使用镜像的主动脉表达作为1的条件。os。jd。该分析涵盖了同一学生的六项学校任务（N=44）。描述性分析确定了随着时间的推移，学校任务中观察到的形式的正常（非）准确使用频率、教师提供的反馈以及反馈的短期有效性，我分析了prikazano dolazi li tijekom vremena do smanjenja normatino netočne uporabe i može li se govoriti o ulozi povratne informicije u tom smanjenzu。
{"title":"NORMATIVNO (NE)TOČNI OBLIK – POLAZIŠTE I ISHODIŠTE ISTRAŽIVANJA UČINKOVITOSTI POVRATNE INFORMACIJE","authors":"Jasna Bićanić","doi":"10.19090/mv.2022.13.251-274","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.251-274","url":null,"abstract":"U istraživanjima pisanih radova učenika zbirno su prikazane najčešće vrste normativno netočnih oblika (Travinić, 1957/1958; Rosandić, 2002; Alerić, 2009). S ciljem njihova smanjivanja i otklanjanja metodička teorija predlaže primjenu različitih strategija pružanja povratne informacije. Kako bi se utvrdila učinkovitost učiteljeve povratne informacije, u ovom je istraživanju longitudinalno praćena uporaba normativno (ne)točnih oblika u pisanim radovima istih učenika. Analiza je, zbog opsežnosti, usmjerena na uporabu aoristnog izraza glagola biti u kondicionalu za 1. os. jd. Analizom je obuhvaćeno po šest školskih zadaća istih učenika (N = 44) osnovne škole. Deskriptivnom analizom utvrđena je čestotnost normativno (ne)točne uporabe promatranog oblika u školskim zadaćama tijekom vremena, učiteljevo pružanje povratne informacije, te kratkoročna učinkovitost povratne informacije, a kvalitativnom je analizom prikazano dolazi li tijekom vremena do smanjenja normativno netočne uporabe i može li se govoriti o ulozi povratne informacije u tom smanjenju.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44113418","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.119-140
Marija Ž. Nenadić
Savremeni društveni tokovi neretko iziskuju međunarodnu komunikaciju različitih društvenih grupa, te podučavanje interkulturne kompetencije treba započeti od najranijeg životnog doba. Udžbenik kao primarno nastavno sredstvo za podučavanje stranog jezika treba biti strukturiran tako da kod obučavane populacije, osim jezičke kompetencije, razvija i interkulturnu sposobnost. Primenom Braunovog (2000) sociolingvističkog kriterijuma i Sobkovjakove (2015) skale od deset tipova zadataka u radu sprovodimo procenu jednog takvog ilustrativnog eksponenta – udžbenika English File: Intermediate Student’s Book (2013) – koji se u školama u našoj zemlji koristi za postizanje B2 nivoa jezičke performanse. Primenom kvantitativne metode nastojimo utvrditi udeo prisutnosti različitih kulturoloških elemenata, kao i činjenicu da li način njihovog prezentovanja u datom udžbeniku može dovesti do razvoja interkulturne kompetencije. Rezultati istraživanja pokazali su da odabrana publikacija obiluje kulturološkim sadržajem, ali da on ne doprinosi razvoju interkulturne kompetencije zbog površinske predstavljenosti u datom udžbeniku.
{"title":"ANALIZA UDŽBENIKA ENGLISH FILE (INTERMEDIATE): INTERKULTURNI KRITERIJUM","authors":"Marija Ž. Nenadić","doi":"10.19090/mv.2022.13.119-140","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.119-140","url":null,"abstract":"Savremeni društveni tokovi neretko iziskuju međunarodnu komunikaciju različitih društvenih grupa, te podučavanje interkulturne kompetencije treba započeti od najranijeg životnog doba. Udžbenik kao primarno nastavno sredstvo za podučavanje stranog jezika treba biti strukturiran tako da kod obučavane populacije, osim jezičke kompetencije, razvija i interkulturnu sposobnost. Primenom Braunovog (2000) sociolingvističkog kriterijuma i Sobkovjakove (2015) skale od deset tipova zadataka u radu sprovodimo procenu jednog takvog ilustrativnog eksponenta – udžbenika English File: Intermediate Student’s Book (2013) – koji se u školama u našoj zemlji koristi za postizanje B2 nivoa jezičke performanse. Primenom kvantitativne metode nastojimo utvrditi udeo prisutnosti različitih kulturoloških elemenata, kao i činjenicu da li način njihovog prezentovanja u datom udžbeniku može dovesti do razvoja interkulturne kompetencije. Rezultati istraživanja pokazali su da odabrana publikacija obiluje kulturološkim sadržajem, ali da on ne doprinosi razvoju interkulturne kompetencije zbog površinske predstavljenosti u datom udžbeniku.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43141917","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.183-206
Tamara B. Stanić, Aleksandra R. Blatešić
U radu smo istražili mišljenja studenata o značaju implementiranja književnog teksta kao važne matrice za podizanje i jačanje motivacije pri usvajanju italijanskog jezika kao stranog (L3, L4) kod studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Za potrebe ovog rada sproveli smo primarno istraživanje kvalitativnog tipa među studentima s ciljem da ustanovimo stepen njihove zainteresovanosti za italijansku književnost, italijanske klasike i savremene autore, kao i za jačanje jezičkih i interkulturnih kompetencija posredstvom rada na književnom tekstu. Rezultati sprovedenog istraživanja su veoma podsticajni i jasno ukazuju na važnost uvođenja književnog teksta kao neizostavnog didaktičkog materijala u univerzitetsku nastavu italijanskog jezika, ali i potrebu za njegovom didaktizacijom.
{"title":"ZAINTERESOVANOST STUDENATA ZA OBRADU KNJIŽEVNOG TEKSTA U NASTAVI ITALIJANSKOG JEZIKA","authors":"Tamara B. Stanić, Aleksandra R. Blatešić","doi":"10.19090/mv.2022.13.183-206","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.183-206","url":null,"abstract":"U radu smo istražili mišljenja studenata o značaju implementiranja književnog teksta kao važne matrice za podizanje i jačanje motivacije pri usvajanju italijanskog jezika kao stranog (L3, L4) kod studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Za potrebe ovog rada sproveli smo primarno istraživanje kvalitativnog tipa među studentima s ciljem da ustanovimo stepen njihove zainteresovanosti za italijansku književnost, italijanske klasike i savremene autore, kao i za jačanje jezičkih i interkulturnih kompetencija posredstvom rada na književnom tekstu. Rezultati sprovedenog istraživanja su veoma podsticajni i jasno ukazuju na važnost uvođenja književnog teksta kao neizostavnog didaktičkog materijala u univerzitetsku nastavu italijanskog jezika, ali i potrebu za njegovom didaktizacijom.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49453693","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-12-26DOI: 10.19090/mv.2022.13.163-181
Nataša Radusin-Bardić
Primena formativne evaluacije kao vida kontinuiranog pružanja podrške studentima u procesu sticanja znanja, u uslovima izmeštene nastave na daljinu, usled pandemije bolesti izazvane korona virusom (COVID-19), nametnula se kao jedno od optimalnih rešenja za organizaciju univerzitetske nastave (Barras & Dayer 2020). Cilj rada biće predstavljanje našeg iskustva u sprovođenju ovakve vrste evaluacije u okviru teorijske nastave na daljinu iz predmeta Metodika nastave francuskog jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u toku letnjeg semestra akademske 2019/20. godine (formativna evaluacija putem imejla) i akademske 2020/21. godine (formativna evaluacija putem platforme Mudl). U našem radu analiziraćemo i rezultate anonimne ankete organizovane na kraju oba ciklusa predavanja u kojoj su studenti iskazali svoje stavove o nastavi organizovanoj na ovakav način, kao i konkretne predloge za unapređenje rada sa budućim generacijama.
{"title":"FORMATIVNA EVALUACIJA U OKVIRU UNIVERZITETSKE NASTAVE NA DALJINU IZ PREDMETA METODIKA NASTAVE FRANCUSKOG JEZIKA","authors":"Nataša Radusin-Bardić","doi":"10.19090/mv.2022.13.163-181","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2022.13.163-181","url":null,"abstract":"Primena formativne evaluacije kao vida kontinuiranog pružanja podrške studentima u procesu sticanja znanja, u uslovima izmeštene nastave na daljinu, usled pandemije bolesti izazvane korona virusom (COVID-19), nametnula se kao jedno od optimalnih rešenja za organizaciju univerzitetske nastave (Barras & Dayer 2020). Cilj rada biće predstavljanje našeg iskustva u sprovođenju ovakve vrste evaluacije u okviru teorijske nastave na daljinu iz predmeta Metodika nastave francuskog jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u toku letnjeg semestra akademske 2019/20. godine (formativna evaluacija putem imejla) i akademske 2020/21. godine (formativna evaluacija putem platforme Mudl). U našem radu analiziraćemo i rezultate anonimne ankete organizovane na kraju oba ciklusa predavanja u kojoj su studenti iskazali svoje stavove o nastavi organizovanoj na ovakav način, kao i konkretne predloge za unapređenje rada sa budućim generacijama.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-12-26","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"43181710","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-12-03DOI: 10.19090/mv.2021.12.31-50
Dušanka Zvekić-Dušanović, Jelena Redli
U Republici Srbiji nastava se, osim na srpskom kao većinskom jeziku, ostvaruje i na osam manjinskih jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom. Učenici koji celokupnu nastavu pohađaju na jednom od ovih jezika tokom osnovne i srednje škole uče i srpski jezik kao nematernji. Učenje većinskog jezika ima za cilj postizanje aditivne dvojezičnosti – funkcionalno ovladavanje srpskim jezikom radi uključivanja u širu društvenu zajednicu uz istovremeno očuvanje i negovanje maternjeg jezika. Ipak, nije zanemarljiv broj učenika koji ne ovladaju ni osnovnim nivoom upotrebe srpskog jezika, uprkos višegodišnjem učenju. Ovo je naročito primetno kod učenika mađarskog i albanskog maternjeg jezika. U radu se prikazuju nastojanja da se ova situacija prevaziđe putem unapređivanja nastave predmeta Srpski kao nematernji jezik.
{"title":"SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK U REPUBLICI SRBIJI: U TEŽNJI KA ADITIVNOM BILINGVIZMU","authors":"Dušanka Zvekić-Dušanović, Jelena Redli","doi":"10.19090/mv.2021.12.31-50","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2021.12.31-50","url":null,"abstract":"U Republici Srbiji nastava se, osim na srpskom kao većinskom jeziku, ostvaruje i na osam manjinskih jezika: albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom. Učenici koji celokupnu nastavu pohađaju na jednom od ovih jezika tokom osnovne i srednje škole uče i srpski jezik kao nematernji. Učenje većinskog jezika ima za cilj postizanje aditivne dvojezičnosti – funkcionalno ovladavanje srpskim jezikom radi uključivanja u širu društvenu zajednicu uz istovremeno očuvanje i negovanje maternjeg jezika. Ipak, nije zanemarljiv broj učenika koji ne ovladaju ni osnovnim nivoom upotrebe srpskog jezika, uprkos višegodišnjem učenju. Ovo je naročito primetno kod učenika mađarskog i albanskog maternjeg jezika. U radu se prikazuju nastojanja da se ova situacija prevaziđe putem unapređivanja nastave predmeta Srpski kao nematernji jezik.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"44328176","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-12-03DOI: 10.19090/mv.2021.12.207-223
Vanja V. Manić-Matić
Nous vivons tous dans une nouvelle ère façonnée par la pandémie et la propagation de la COVID-19. Par conséquent de nouvelles règles et de nombreuses restrictions se sont vues imposées dans tous les domaines du quotidien. Ainsi, la musique, mais aussi la chanson ont été impactées. Dans notre travail nous allons nous concentrer sur un corpus de 17 chansons francophones qui ont eu un écho via Internet. Nous allons montrer quel impact elles ont et comment elles pourront être utilisées en classe de FLE. En se basant sur la méthodologie analytique et comparative, nous allons montrer quels sont les avantages de leur utilisation en classe de FLE et ce qu’elles apportent au niveau technique, socioculturel et linguistique. Nous sommes d’avis qu’il revient aux enseignants de suivre chaque changement socioculturel, de l’adapter et de l’intégrer davantage non seulement dans l’apprentissage/enseignement des langues, mais aussi dans l’apprentissage/enseignement en général.
{"title":"LA SITUATION DE LA CHANSON FRANCOPHONE EN PÉRIODE DE PANDÉMIE: ÉTAT DES LIEUX, RÉFLEXIONS ET IMPACT DANS L’APPRENTISSAGE/ENSEIGNEMENT DU FLE","authors":"Vanja V. Manić-Matić","doi":"10.19090/mv.2021.12.207-223","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2021.12.207-223","url":null,"abstract":"Nous vivons tous dans une nouvelle ère façonnée par la pandémie et la propagation de la COVID-19. Par conséquent de nouvelles règles et de nombreuses restrictions se sont vues imposées dans tous les domaines du quotidien. Ainsi, la musique, mais aussi la chanson ont été impactées. Dans notre travail nous allons nous concentrer sur un corpus de 17 chansons francophones qui ont eu un écho via Internet. Nous allons montrer quel impact elles ont et comment elles pourront être utilisées en classe de FLE. En se basant sur la méthodologie analytique et comparative, nous allons montrer quels sont les avantages de leur utilisation en classe de FLE et ce qu’elles apportent au niveau technique, socioculturel et linguistique. Nous sommes d’avis qu’il revient aux enseignants de suivre chaque changement socioculturel, de l’adapter et de l’intégrer davantage non seulement dans l’apprentissage/enseignement des langues, mais aussi dans l’apprentissage/enseignement en général.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47301635","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2021-12-03DOI: 10.19090/mv.2021.12.247-265
Snežana Z. Detar Jevđović
Rad se zasniva na teorijama o međujezičkom uticaju kako bi se ispitale sledeće varijable: 1) nivo znanja engleskog jezika i 2) uticaj količine izloženosti engleskom jeziku na pojavu međujezičkog uticaja u kontekstu formalnog obrazovanja u Srbiji. U radu se analiziraju rezultati pisane produkcije na italijanskom kao drugom stranom jeziku u cilju oslikavanja oblika međujezika učenika na polju leksike i morfologije. Istraživanje je sprovedeno u Osnovnoj školi ,,Petar Petrović Njegoš” i obuhvatilo je učenike petog i sedmog razreda koji uče engleski jezik od prvog i italijanski jezik od petog razreda. Pregledom i analizom rezultata istraživanja utvrđeno je da dve vrste međujezičkog uticaja dominiraju prilikom građenja ciljnih reči u pisanoj produkciji na italijanskom jeziku (leksički i morfološki međujezički uticaj), kao i da je međujezički uticaj veći sa višim nivoom znanja.
这项工作基于相互影响理论，考察了以下变量：1）英语知识水平；2）在塞尔维亚正规教育背景下，英语暴露对相互影响表现的影响。分析了意大利语作为外语的书面作品的结果，以描绘学生在演讲和形态学领域的形式。Istraživanje sprovedeno u Osnovnojškoli，Petar PetrovićNjegoš。对研究结果的回顾和分析发现，在意大利语书面作品中，两种类型的语际影响主导着目标词的创造（词汇和形态语际影响），以及高等知识的语际影响力。
{"title":"MEĐUJEZIČKI UTICAJ U PISANOJ PRODUKCIJI NA ITALIJANSKOM KOD SRBOFONIH UČENIKA","authors":"Snežana Z. Detar Jevđović","doi":"10.19090/mv.2021.12.247-265","DOIUrl":"https://doi.org/10.19090/mv.2021.12.247-265","url":null,"abstract":"Rad se zasniva na teorijama o međujezičkom uticaju kako bi se ispitale sledeće varijable: 1) nivo znanja engleskog jezika i 2) uticaj količine izloženosti engleskom jeziku na pojavu međujezičkog uticaja u kontekstu formalnog obrazovanja u Srbiji. U radu se analiziraju rezultati pisane produkcije na italijanskom kao drugom stranom jeziku u cilju oslikavanja oblika međujezika učenika na polju leksike i morfologije. Istraživanje je sprovedeno u Osnovnoj školi ,,Petar Petrović Njegoš” i obuhvatilo je učenike petog i sedmog razreda koji uče engleski jezik od prvog i italijanski jezik od petog razreda. Pregledom i analizom rezultata istraživanja utvrđeno je da dve vrste međujezičkog uticaja dominiraju prilikom građenja ciljnih reči u pisanoj produkciji na italijanskom jeziku (leksički i morfološki međujezički uticaj), kao i da je međujezički uticaj veći sa višim nivoom znanja.","PeriodicalId":33340,"journal":{"name":"Metodicki Vidici","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-12-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"42777810","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：