Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.13
Nikola Jović, Iva Jakšić, Miloan Krstic
Predizborna kampanja uoči izbora 3. aprila 2022. godine odvijala se u specifičnim uslovima. Svega devet dana nakon što je 15. februara 2022. godine predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, raspisao prevremene parlamentarne izbore, Ruska federacija izvršila je invaziju na Ukrajinu. Rat koji je trajao je tokom čitave predizborne kampanje, kreirao je specifičan komunikacioni izazov za političke stranke. Osim toga, rat je uticao i na glasače, pobuđujući anksioznost usled eventualnog prelivanja negativnih posledica rata (bezbednosnih, ekonomskih, političkih, emotivnih) na Srbiju. U ovom radu upravo analiziramo uticaj ratom indukovane anksioznosti na izborno ponašanje glasača. Kvantitativni istraživački dizajn podrazumevao je analizu istraživanja javnog mnjenja sprovedenog neposredno nakon održanih izbora. Upitnik postizborne sondaže bio je fokusiran na proveru dve hipoteze o uticaj anksioznosti na izborno ponašanje: (1) preusmeravanje pažnje glasača sa unutarpolitičkih na spoljnopolitičke teme; (2) promenu preferencija glasača kada je u pitanju donošenje odluke za koga će glasati na izborima.
选举3选前活动2022年4月。在特定条件下年复一年地发生。15岁之后的9天。2022年2月。去年，塞尔维亚共和国总统亚历山大·武契奇讨论了俄罗斯联邦入侵乌克兰的议会初步选举。这场战争持续了整个选前竞选活动，给政党带来了特定的沟通挑战。此外，战争也影响了选民，由于战争的负面后果（安全、经济、政治、情感）最终在塞尔维亚泛滥，引发了焦虑。在这项工作中，我们目前正在分析引发的焦虑战对选民选举行为的影响。量子研究的设计意味着在选举后不久对公众舆论进行分析。选举后声纳用户关注了两个关于焦虑对选举行为影响的民意调查假设：（1）从内部政治议程关注选民的注意力；（2） promenu preferencija glasača kada je u pitanju donošenje odluke za kogaće glasati na izborima。
{"title":"ANKSIOZNOST U DOBA IZBORA: IZBORNO PONAŠANJE GLASAČA U KONTEKSTU RUSKO-UKRAJINSKOG RATA","authors":"Nikola Jović, Iva Jakšić, Miloan Krstic","doi":"10.22182/spm.specijal42022.13","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.13","url":null,"abstract":"Predizborna kampanja uoči izbora 3. aprila 2022. godine odvijala se u specifičnim uslovima. Svega devet dana nakon što je 15. februara 2022. godine predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, raspisao prevremene parlamentarne izbore, Ruska federacija izvršila je invaziju na Ukrajinu. Rat koji je trajao je tokom čitave predizborne kampanje, kreirao je specifičan komunikacioni izazov za političke stranke. Osim toga, rat je uticao i na glasače, pobuđujući anksioznost usled eventualnog prelivanja negativnih posledica rata (bezbednosnih, ekonomskih, političkih, emotivnih) na Srbiju. U ovom radu upravo analiziramo uticaj ratom indukovane anksioznosti na izborno ponašanje glasača. Kvantitativni istraživački dizajn podrazumevao je analizu istraživanja javnog mnjenja sprovedenog neposredno nakon održanih izbora. Upitnik postizborne sondaže bio je fokusiran na proveru dve hipoteze o uticaj anksioznosti na izborno ponašanje: (1) preusmeravanje pažnje glasača sa unutarpolitičkih na spoljnopolitičke teme; (2) promenu preferencija glasača kada je u pitanju donošenje odluke za koga će glasati na izborima.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68278929","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.4
Siniša Atlagić
Autor se u radu bavi osnovnim elementima strategija političkih partija i kandidata u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji 2022. godine – tipovima kampanja, pozicioniranjem, okosnicama i sloganima. U analizi propagandnih poruka, govora i tekstova partijskih predstavnika i kandidata, kao i izbornih programskih dokumenata koristi metodu kvalitativne analize sadržaja kao opštu istraživačku metodu. Nalazi da su izborni ciljevi uglavnom realno određeni i da su u opredeljenju za strategiju kampanje partije i kandidati polazili od dugoročnih strategija političko-propagandnog delovanja. Među posebnim okosnicama u kampanji dominantne su političke i ideološke. Korišćeni slogani su u skladu sa okosnicama i najčešće predstavljaju izraz identifikacije sa državnom zajednicom.
{"title":"IZBORNE STRATEGIJE PARTIJA I KANDIDATA ZA PARLAMENTARNE I PREDSEDNIČKE IZBORE 2022. GODINE","authors":"Siniša Atlagić","doi":"10.22182/spm.specijal42022.4","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.4","url":null,"abstract":"Autor se u radu bavi osnovnim elementima strategija političkih partija i kandidata u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji 2022. godine – tipovima kampanja, pozicioniranjem, okosnicama i sloganima. U analizi propagandnih poruka, govora i tekstova partijskih predstavnika i kandidata, kao i izbornih programskih dokumenata koristi metodu kvalitativne analize sadržaja kao opštu istraživačku metodu. Nalazi da su izborni ciljevi uglavnom realno određeni i da su u opredeljenju za strategiju kampanje partije i kandidati polazili od dugoročnih strategija političko-propagandnog delovanja. Među posebnim okosnicama u kampanji dominantne su političke i ideološke. Korišćeni slogani su u skladu sa okosnicama i najčešće predstavljaju izraz identifikacije sa državnom zajednicom.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49639279","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.6
J. Vujanović
Izbor oblika promocije i kreiranje poruka u okviru njih u skladu sa ciljem kampanje čine važan element strategije političkog marketinga. U fokusu ovog rada su odnosi sa javnošću i publicitet u medijima kao oblici promocije u okviru strategije političkog marketinga učesnika na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Republici Srbiji 2022. godine. Rad polazi od pitanja koje aktivnosti odnosa sa javnošću i privlačenja publiciteta su partije i kandidati sprovodili, da li je fokus ovih oblika promocije bio na temama i politikama, imidžu kandidata i lidera ili konfrontaciji sa konkurentima, te kako se to uklapa u njihovu cjelokupnu strategiju političkog marketinga. Za potrebe istraživanja analiziraćemo sadržaj svih priloga o akterima kampanje na portalima novinskih agencija Beta i Tanjug u periodu od 11. do 31. marta 2022. godine i prisustvo na naslovnim stranama dnevnih novina, te sprovesti intervjue sa predstavnicima izbornih lista. Istraživanje će se osvrnuti i na pitanje uticaja sukoba u Ukrajini na publicitet učesnika kampanje i mogućnost da sprovedu sopstvene strategije odnosa sa javnošću.
{"title":"PUBLICITET U MEDIJIMA I ODNOSI SA JAVNOŠĆU KAO ELEMENT STRATEGIJE POLITIČKOG MARKETINGA PARTIJA I KANDIDATA ZA PARLAMENTARNE I PREDSEDNIČKE IZBORE 2022. GODINE","authors":"J. Vujanović","doi":"10.22182/spm.specijal42022.6","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.6","url":null,"abstract":"Izbor oblika promocije i kreiranje poruka u okviru njih u skladu sa ciljem kampanje čine važan element strategije političkog marketinga. U fokusu ovog rada su odnosi sa javnošću i publicitet u medijima kao oblici promocije u okviru strategije političkog marketinga učesnika na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Republici Srbiji 2022. godine. Rad polazi od pitanja koje aktivnosti odnosa sa javnošću i privlačenja publiciteta su partije i kandidati sprovodili, da li je fokus ovih oblika promocije bio na temama i politikama, imidžu kandidata i lidera ili konfrontaciji sa konkurentima, te kako se to uklapa u njihovu cjelokupnu strategiju političkog marketinga. Za potrebe istraživanja analiziraćemo sadržaj svih priloga o akterima kampanje na portalima novinskih agencija Beta i Tanjug u periodu od 11. do 31. marta 2022. godine i prisustvo na naslovnim stranama dnevnih novina, te sprovesti intervjue sa predstavnicima izbornih lista. Istraživanje će se osvrnuti i na pitanje uticaja sukoba u Ukrajini na publicitet učesnika kampanje i mogućnost da sprovedu sopstvene strategije odnosa sa javnošću.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68279132","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.2
Maja Nastic
U radu se analiziraju novine sadržane u važećem izbornom zakonodavstvu, usvojenom početkom godine i primenjenom na aprilskom izborima, s ciljem da se utvrdi da li novousvojeni izborni zakoni doprinose uspostavljanju višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog postupka. U fokusu su rešenja sadržana prvenstveno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je zadržao status centralnog izbornog zakona. Analizom su obuhvaćeni sledeći segmenti izbornog zakonodavstva: izborno pravo, izborna administracija, zaštita izbornog prava, mere afirmativne akcije i posmatranje rada organa za sprovođenje izbora. Izmenom izbornog zakona proširena je osnova za uživanje izbornog prava. Struktura izborne administracije dopunjena je uvođenjem srednjeg nivoa, u vidu lokalnih izbornih komisija. Uvedena su nova pravna sredstva u odnosu na odluke o imenovanju članova izbornih komisija, ali je zadržan postojeći oblik delovanja u stalnom i proširenom sastavu. Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, postojeći sistem nadograđen je uvođenjem novih pravnih sredstava. Mere afirmativne akcije u pogledu lista nacionalnih manjina sada dolaze do izražaja i u fazi kandidovanja predstavnika. Potpuna novina je regulisanje položaja domaćih i stranih posmatrača. Međutim, donošenje novog izbornog zakona, po prvi put, nije se odrazilo na suštinske elemente izbornog sistema, koji se tiču veličine izborne jedinice, načina kandidovanja, tipa izborne liste i izborne formule za raspodelu mandata. Navedeni elementi ostali su nepromenjeni, iako se tokom dve decenije primene, više puta ukazivalo na neophodnost njihove izmene. Odsustvo demokratske političke kulture, nedovoljno poznavanje izbornih pravila od strane izborne administracije i odsustvo odgovornosti prema biračima od strane glavnih aktera izbornog procesa ostaju glavna prepreka u sprovođenju izbornih pravila.
{"title":"PROMENE IZBORNIH PRAVILA – NOVA REŠENJA, KORAK NAPRED?","authors":"Maja Nastic","doi":"10.22182/spm.specijal42022.2","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.2","url":null,"abstract":"U radu se analiziraju novine sadržane u važećem izbornom zakonodavstvu, usvojenom početkom godine i primenjenom na aprilskom izborima, s ciljem da se utvrdi da li novousvojeni izborni zakoni doprinose uspostavljanju višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog postupka. U fokusu su rešenja sadržana prvenstveno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji je zadržao status centralnog izbornog zakona. Analizom su obuhvaćeni sledeći segmenti izbornog zakonodavstva: izborno pravo, izborna administracija, zaštita izbornog prava, mere afirmativne akcije i posmatranje rada organa za sprovođenje izbora. Izmenom izbornog zakona proširena je osnova za uživanje izbornog prava. Struktura izborne administracije dopunjena je uvođenjem srednjeg nivoa, u vidu lokalnih izbornih komisija. Uvedena su nova pravna sredstva u odnosu na odluke o imenovanju članova izbornih komisija, ali je zadržan postojeći oblik delovanja u stalnom i proširenom sastavu. Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, postojeći sistem nadograđen je uvođenjem novih pravnih sredstava. Mere afirmativne akcije u pogledu lista nacionalnih manjina sada dolaze do izražaja i u fazi kandidovanja predstavnika. Potpuna novina je regulisanje položaja domaćih i stranih posmatrača. Međutim, donošenje novog izbornog zakona, po prvi put, nije se odrazilo na suštinske elemente izbornog sistema, koji se tiču veličine izborne jedinice, načina kandidovanja, tipa izborne liste i izborne formule za raspodelu mandata. Navedeni elementi ostali su nepromenjeni, iako se tokom dve decenije primene, više puta ukazivalo na neophodnost njihove izmene. Odsustvo demokratske političke kulture, nedovoljno poznavanje izbornih pravila od strane izborne administracije i odsustvo odgovornosti prema biračima od strane glavnih aktera izbornog procesa ostaju glavna prepreka u sprovođenju izbornih pravila.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68279072","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.5
Bojan Klacar
Polazeći od ranijih istraživačkih rezultata, autor ističe važnost političkog reklamiranja, njegovu ubeđivačku, ali i informativnu funkciju. U centru pažnje su reklame plasirane na televiziji i Internetu, kao medijima koji imaju najveći doseg i uticaj na javno mnjenje u Srbiji. Teza je da partije i kandidati sve više prepoznaju uticaj političkog reklamiranja na izbornu odluku što dovodi do većih investicija i podizanja nivoa produkcije. Autor analizira strategije reklamiranja partija i kandidata na dva nivoa. Na prvom nivou, analizira koncept i ciljeve kampanje, tematske i imidž pristupe, kao i ključne poruke. Na drugom nivou, kroz analizu sadržaja različitih spotova, autor konkretno analizira koje strategije su koristile partije i kandidati. Autor navodi da je političko reklamiranje i dalje dostupnije vladajućim partijama i kandidatima, da je veliku integrisanu kampanju mogla da vodi samo vladajuća partija i da su sve partije i kandidati komunicirali aprilske izbore kao presudne, podstičući tako percepciju birača da od njih puno toga zavisi. Vladajuća partija je stvarala okvir predvidljivosti, dok je opozicija pozivala na promene. Spotovi su bili, u proseku, predugi i s manjkom kreativnih rešenja, ali je primetan trend glume u spotovima, korišćenje pristupa „pričanje priča“ (storrytelling) i uska targetiranja (na osnovu ličnosti ili emocija). Posle dužeg vremena, biografski spotovi su opet postali popularni, ali to znači i da je javnost morala da se upozna sa određenim kandidatima s niskom prepoznatljivošću. Iako je okruženje u kome se odvijala kampanja bilo polarizujuće, partije i kandidati su odabrali pozitivne kampanje uz samo šest negativnih spotova.
通过留下以往的研究成果，笔者强调了政治广告的重要性、它的说服力以及信息功能。电视和互联网上的广告是人们关注的焦点，例如在塞尔维亚，对公众舆论影响最大的媒体。政党和候选人很难认识到政治广告对选举决策的影响，从而提高投资和生产水平。作者分析了一个两级广告策略和一个候选人。Na prvom nivou，analizira koncept i ciljeve kampanje，tematske i imidžpristupe，kao i ključne poruke。第二层次，通过对不同选点内容的分析，具体分析了政党和候选人的选点策略。作者认为，执政党和候选人仍然更容易获得政治广告，大规模的综合竞选只能领导执政党，所有政党和候选人都认为4月份的选举至关重要，这鼓励了选民对他们的依赖。执政党建立了一个可预测的框架，而反对党则呼吁变革。这些地点也在中间，有一些小的创造性解决方案，但这些地点的表现趋势是显而易见的，使用storrytalling和狭隘的目标定位（基于个性或情绪）很长一段时间后，传记类广告再次流行起来，但这意味着公众必须遇到某些知名度较低的候选人。尽管竞选环境两极分化，但各政党和候选人选择的积极竞选活动只有六个负面点。
{"title":"STRATEGIJE REKLAMIRANJA PARTIJA I KANDIDATA NA PARLAMENTARNIM I PREDSEDNIČKIM IZBORIMA 2022. GODINE","authors":"Bojan Klacar","doi":"10.22182/spm.specijal42022.5","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.5","url":null,"abstract":"Polazeći od ranijih istraživačkih rezultata, autor ističe važnost političkog reklamiranja, njegovu ubeđivačku, ali i informativnu funkciju. U centru pažnje su reklame plasirane na televiziji i Internetu, kao medijima koji imaju najveći doseg i uticaj na javno mnjenje u Srbiji. Teza je da partije i kandidati sve više prepoznaju uticaj političkog reklamiranja na izbornu odluku što dovodi do većih investicija i podizanja nivoa produkcije. Autor analizira strategije reklamiranja partija i kandidata na dva nivoa. Na prvom nivou, analizira koncept i ciljeve kampanje, tematske i imidž pristupe, kao i ključne poruke. Na drugom nivou, kroz analizu sadržaja različitih spotova, autor konkretno analizira koje strategije su koristile partije i kandidati. Autor navodi da je političko reklamiranje i dalje dostupnije vladajućim partijama i kandidatima, da je veliku integrisanu kampanju mogla da vodi samo vladajuća partija i da su sve partije i kandidati komunicirali aprilske izbore kao presudne, podstičući tako percepciju birača da od njih puno toga zavisi. Vladajuća partija je stvarala okvir predvidljivosti, dok je opozicija pozivala na promene. Spotovi su bili, u proseku, predugi i s manjkom kreativnih rešenja, ali je primetan trend glume u spotovima, korišćenje pristupa „pričanje priča“ (storrytelling) i uska targetiranja (na osnovu ličnosti ili emocija). Posle dužeg vremena, biografski spotovi su opet postali popularni, ali to znači i da je javnost morala da se upozna sa određenim kandidatima s niskom prepoznatljivošću. Iako je okruženje u kome se odvijala kampanja bilo polarizujuće, partije i kandidati su odabrali pozitivne kampanje uz samo šest negativnih spotova.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68279124","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.1
Dušan Spasojević
U ovom tekstu analiziram politički kontekst izbora koji su održani 3. aprila 2022. godine u Srbiji. Nasuprot uobičajenih izbornih ciklusa, ovi izbori se održavaju nakon pet velikih procesa koji u značajnoj meri oblikuju izbornu kampanju: (1) bojkot parlamentarnih izbora 2020. i izlazak opozicije iz predstavničkih institucija, te pregovori o izbornim uslovima uz međunarodno posredovanje; (2) dvogodišnju epidemiju Kovid19 i njene političke posledice, (3) talas ekoloških protesta krajem 2021. godine, (4) referendum u vezi sa promenom Ustava Republike Srbije u januaru 2022. i (5) izbijanje rata u Ukrajini u martu 2022. Bojkot izbora i pregovori oko izbornih uslova su ojačali uspostavljenu osnovnu liniju podele na stranke vlasti i stranke opozicije sa manjim akcentom na ideološke razlike. Iako su velike teme poput Kovid-19 ili rata u Ukrajini uvele nove teme na političku agendu, obe nove teme su toliko specifične da se stranke nisu jasnije diferencirale u odnosu na njih. Referendumska kampanja koja je predstavljala svojevrstan uvod u izborni ciklus obeležena je relativno pasivnim učešćem najvećih stranaka i koalicija, o čemu svedoči i niska izlaznost. Svi ovi procesi dodatno su zamaglili linije podela, ali i „ispraznili“ političko polje i skoro ga potpuno redukovali na odnos prema vladajućoj stranci, te predsedniku države i SNS.
在本文中，我分析了3年举行的选举的政治背景。2022年4月。在塞尔维亚生活多年。Nasuprot uobičajenih izbornih ciklusa，ovi izbori se održavaju nakon pet velikih procesa koji u značajnoj meri oblikuju izbornu kampanju：（1）2020年议会。反对派退出代表机构，并在国际调解下就选举条件进行谈判；（2） Kovid19的两年流行及其政治后果，（3）2021年底的环境抗议浪潮。年，（4）2022年1月就《塞尔维亚共和国宪法》修正案举行公民投票。以及（5）2022年3月驱逐乌克兰战争。抵制选举和就选举条件进行谈判，加强了当局和反对党既定的基本分裂路线，较少强调意识形态差异。尽管科特迪瓦-19或乌克兰战争等重大议题将新议题列入了政治议程，但这两个新议题都非常具体，各党派没有明确区分。公投运动代表着它自己进入了选举周期，其特点是最大政党和联盟证人的参与相对被动，退出率低。所有这些过程进一步打破了分界线，但也“清空”了政治领域，并几乎完全减少了与执政党、国家总统和国家安全党的关系。
{"title":"ČUDNO DA ČUDNIJE NE MOŽE BITI – KONTEKST OPŠTIH IZBORA U SRBIJI 2022. GODINE","authors":"Dušan Spasojević","doi":"10.22182/spm.specijal42022.1","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.1","url":null,"abstract":"U ovom tekstu analiziram politički kontekst izbora koji su održani 3. aprila 2022. godine u Srbiji. Nasuprot uobičajenih izbornih ciklusa, ovi izbori se održavaju nakon pet velikih procesa koji u značajnoj meri oblikuju izbornu kampanju: (1) bojkot parlamentarnih izbora 2020. i izlazak opozicije iz predstavničkih institucija, te pregovori o izbornim uslovima uz međunarodno posredovanje; (2) dvogodišnju epidemiju Kovid19 i njene političke posledice, (3) talas ekoloških protesta krajem 2021. godine, (4) referendum u vezi sa promenom Ustava Republike Srbije u januaru 2022. i (5) izbijanje rata u Ukrajini u martu 2022. Bojkot izbora i pregovori oko izbornih uslova su ojačali uspostavljenu osnovnu liniju podele na stranke vlasti i stranke opozicije sa manjim akcentom na ideološke razlike. Iako su velike teme poput Kovid-19 ili rata u Ukrajini uvele nove teme na političku agendu, obe nove teme su toliko specifične da se stranke nisu jasnije diferencirale u odnosu na njih. Referendumska kampanja koja je predstavljala svojevrstan uvod u izborni ciklus obeležena je relativno pasivnim učešćem najvećih stranaka i koalicija, o čemu svedoči i niska izlaznost. Svi ovi procesi dodatno su zamaglili linije podela, ali i „ispraznili“ političko polje i skoro ga potpuno redukovali na odnos prema vladajućoj stranci, te predsedniku države i SNS.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"7 1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68278902","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.14
Milan Jovanovic, Dušan Vučićević
U toku 2022. godine, u razmaku od nepuna tri meseca, građani u Srbiji dvaput su izlazili na birališta. Najpre su u januaru glasali na referendumu o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a zatim u aprilu birali predsednika Republike, poslanike u Narodnoj skupštini i odbornike u Skupštini Grada Beograda i nekolicini opština i gradova. Oba politička događaja odigrala su se pod uticajem tri povezana politička procesa: 1) pregovora o izbornim uslovima, bojkota izbora 2020. i konstituisanja politički unisonog i nereprezentativnog dvanaestog saziva Narodne skupštine koji je usvojio Akt o promeni Ustava; 2) različitih viđenja organizacije pravosudne vlasti i njenog odnosa sa zakonodavnom i izvršnom vlašću koji su sučeljavani u višegodišnjoj debati o reformi pravosuđa u Srbiji; 3) protestima građana, ekoloških nevladinih organizacija i stranaka opozicije protiv eksploatacije litijuma koji su kulminirali u trenutku usvajanja novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Sinergijski efekti ovih procesa formirali su u delu javnosti stav da je referendum o promeni Ustava suštinski plebiscit o politici vlasti, svojevrsna generalna proba koja bi mogla nagovestiti, ako ne i odrediti rezultate predstojećih izbora. Analiza i komparacija podataka o izlaznosti i rezultatima januarskog referenduma i aprilskih izbora ima za cilj da utvrdi da li su takva očekivanja bila previsoka i da li je ponašanje birača na referendumu moglo biti prediktor rezultata izbora.
{"title":"REFERENDUM KAO PLEBISCIT ZA APRILSKO IZBORNO TAKMIČENJE","authors":"Milan Jovanovic, Dušan Vučićević","doi":"10.22182/spm.specijal42022.14","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.14","url":null,"abstract":"U toku 2022. godine, u razmaku od nepuna tri meseca, građani u Srbiji dvaput su izlazili na birališta. Najpre su u januaru glasali na referendumu o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a zatim u aprilu birali predsednika Republike, poslanike u Narodnoj skupštini i odbornike u Skupštini Grada Beograda i nekolicini opština i gradova. Oba politička događaja odigrala su se pod uticajem tri povezana politička procesa: 1) pregovora o izbornim uslovima, bojkota izbora 2020. i konstituisanja politički unisonog i nereprezentativnog dvanaestog saziva Narodne skupštine koji je usvojio Akt o promeni Ustava; 2) različitih viđenja organizacije pravosudne vlasti i njenog odnosa sa zakonodavnom i izvršnom vlašću koji su sučeljavani u višegodišnjoj debati o reformi pravosuđa u Srbiji; 3) protestima građana, ekoloških nevladinih organizacija i stranaka opozicije protiv eksploatacije litijuma koji su kulminirali u trenutku usvajanja novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Sinergijski efekti ovih procesa formirali su u delu javnosti stav da je referendum o promeni Ustava suštinski plebiscit o politici vlasti, svojevrsna generalna proba koja bi mogla nagovestiti, ako ne i odrediti rezultate predstojećih izbora. Analiza i komparacija podataka o izlaznosti i rezultatima januarskog referenduma i aprilskih izbora ima za cilj da utvrdi da li su takva očekivanja bila previsoka i da li je ponašanje birača na referendumu moglo biti prediktor rezultata izbora.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68278984","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.3
Vojislav Mihailović, Srečko Mihailović
Dobitna kombinacija za izbore u demonskoj inkarnaciji gotovo svake oligarhije koja nastoji da se prikaže u demokratskoj verziji, glasi: zastrašivanje + ucene + podmićivanje naroda koji ima pravo glasa. Više je naroda sa pravom glasa koji ima nisku otpornost prema ovoj trijadi, nego naroda kojeg je teško zastrašiti, nego ljudi koji ne daju povoda za ucenu i ljudi koji odbijaju mito. U takvoj konstelaciji odnosa oligarhije i podređenog naroda pitanje je da li je moguće i kako je moguće obavljati društvena istraživanja, i nadasve kakva se istraživanja rade. U stvari, pitanje je da li i koliko se istraživanja svode na sredstvo kojim oligarhija povećava svoju „izbornu moć“ ili su ipak moguća istraživanja koja ispituju šanse demokratije u jednoj autokratskoj državi sa većinom podanika autoritarno orijentisanim. Dakle, kakav je ishod predizbornog sučeljavanja srpske oligarhije, ovdašnjeg autoritarnog naroda i kakvih-takvih istraživača politički konfuznog predizbornog mnenja? U situaciji kada je „duh vremena“ ovog naroda uoči izbora obeležen širokom (pred)izbornom patologijom, pitanje je da li je moguće obavljati korektna mnenjska predizborna istraživanja. Da li se istraživači mogu osloniti na izjave ispitanika koji su zastrašeni, ucenjeni i podmićeni? Odgovori na ta pitanja traže neke prethodne odgovore: (1) Da li se uopšte može dobiti pristanak na anketu u društvenoj klimi obojeni radom pomenute trijade? Ko su oni koji odbijaju da odgovore na pitanja anketara: šta o njima znamo, ako uopšte nešto znamo? (2) Da li ima istraživača kojima je stalo do korektno i profesionalno izvedenog istraživanja? Ako takvih ima, da li oni mogu da dođu do prilike da realizuju neko istraživanje? Da li ima naručilaca za njihova istraživanja? (3) Ako postoje moćni politički subjekti koji su spremni da zastrašuju, ucenjuju i podmićuju celi glasački narod, zašto objekt tih radnji ne bi bili i sami istraživači, zašto bi baš oni bili izuzetak? Na kraju, tu su i pitanja o tome kako sam zaplašen, ucenjen i podmićen narod vidi mogućnost da iskaže svoje, a ne iznuđeno mišljenje i svoje izborno opredeljenje, a ne ono koje se od njega bezuslovno zahteva? Kakav je odgovor naroda na sve prinude i iznude, uoči izbora i posle izbora?
Dobitna kombinacija za izbore u demonskoj inkarnaciji gotovo svake oligarhije koja nastoji da se prikaže u demokratskoj verziji，glasi：zastrašivanje+ucene+podmićivanj naroda koji ima pravo glasa。声音低沉的人比那些难以恐惧的人、比那些难以倾听的人和拒绝接受贿赂的人更多。寡头政治和从属人民之间关系的这种构成是一个问题，即是否有可能以及如何有可能进行社会研究，并希望进行什么研究。事实上问题是，寡头政治增加其“选举权”的方式正在进行多少研究“ili su ipak moguća istraživanja koja ispitujušanse demokratije u jednoj autokratskoj državi sa većinom podanika autoritano orijentisam。Dakle，kakakav je ishod predzbornog sučeljavanja srpske oligarhije，ovdašnjeg autoritanog naroda i kakvih takvih istraž“在这个以广泛（选举前）病理学为标志的人民选举中，问题是是否有可能在选举前进行正确的民意调查研究。研究人员能依靠被恐惧、被评估和被反驳的受试者的陈述吗？这些问题的答案需要一些以前的答案：（1）在三人提到的带有社会氛围色彩的工作中，有可能接受问卷吗？Ko su oni koji odbijaju da odgovore na pitanja anketara：šta o njima znamo，ako uopšte nešto znamo？（2） 是否有研究人员对正确、专业地进行研究感兴趣？Ako takvih ima，da li oni mogu da dořu是否喜欢真正的neko istraživanje？他们有什么研究工具吗？（3） 如果有强大的政治实体愿意受到整个选民的恐惧、赞赏和欺诈，为什么这些商店的对象不是唯一的研究人员，为什么他们会是例外？最后，还有一个问题是，我害怕、被逮捕和被欺骗的人如何才能看到表达自己的可能性，而不是他们意见和承诺选择的结果，而不是不情愿的要求？面对选举前和选举后的一切强迫和勒索，人民的答案是什么？
{"title":"ISTRAŽIVANJA PREDIZBORNOG MNENJA U DOBA ZASTRAŠIVANJA NARODA: POMOĆ U OSMIŠLJAVANJU KAMPANJE ILI SREDSTVO IZBORNE PROPAGANDE","authors":"Vojislav Mihailović, Srečko Mihailović","doi":"10.22182/spm.specijal42022.3","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.3","url":null,"abstract":"Dobitna kombinacija za izbore u demonskoj inkarnaciji gotovo svake oligarhije koja nastoji da se prikaže u demokratskoj verziji, glasi: zastrašivanje + ucene + podmićivanje naroda koji ima pravo glasa. Više je naroda sa pravom glasa koji ima nisku otpornost prema ovoj trijadi, nego naroda kojeg je teško zastrašiti, nego ljudi koji ne daju povoda za ucenu i ljudi koji odbijaju mito. U takvoj konstelaciji odnosa oligarhije i podređenog naroda pitanje je da li je moguće i kako je moguće obavljati društvena istraživanja, i nadasve kakva se istraživanja rade. U stvari, pitanje je da li i koliko se istraživanja svode na sredstvo kojim oligarhija povećava svoju „izbornu moć“ ili su ipak moguća istraživanja koja ispituju šanse demokratije u jednoj autokratskoj državi sa većinom podanika autoritarno orijentisanim. Dakle, kakav je ishod predizbornog sučeljavanja srpske oligarhije, ovdašnjeg autoritarnog naroda i kakvih-takvih istraživača politički konfuznog predizbornog mnenja? U situaciji kada je „duh vremena“ ovog naroda uoči izbora obeležen širokom (pred)izbornom patologijom, pitanje je da li je moguće obavljati korektna mnenjska predizborna istraživanja. Da li se istraživači mogu osloniti na izjave ispitanika koji su zastrašeni, ucenjeni i podmićeni?\u0000Odgovori na ta pitanja traže neke prethodne odgovore: (1) Da li se uopšte može dobiti pristanak na anketu u društvenoj klimi obojeni radom pomenute trijade? Ko su oni koji odbijaju da odgovore na pitanja anketara: šta o njima znamo, ako uopšte nešto znamo? (2) Da li ima istraživača kojima je stalo do korektno i profesionalno izvedenog istraživanja? Ako takvih ima, da li oni mogu da dođu do prilike da realizuju neko istraživanje? Da li ima naručilaca za njihova istraživanja? (3) Ako postoje moćni politički subjekti koji su spremni da zastrašuju, ucenjuju i podmićuju celi glasački narod, zašto objekt tih radnji ne bi bili i sami istraživači, zašto bi baš oni bili izuzetak? Na kraju, tu su i pitanja o tome kako sam zaplašen, ucenjen i podmićen narod vidi mogućnost da iskaže svoje, a ne iznuđeno mišljenje i svoje izborno opredeljenje, a ne ono koje se od njega bezuslovno zahteva? Kakav je odgovor naroda na sve prinude i iznude, uoči izbora i posle izbora?","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"47336917","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.17
Dejan Vučetić
U radu se detaljno analiziraju mehanizmi pravne zaštite izbornog prava prema aktuelnim propisima. Autor daje prikaz normativnog okvira pravne zaštite izbornog prava u svim fazama izbornog procesa. Takođe, za razliku od ranijih autorovih radova u kojima je obično vršena analiza postupka pravne zaštite po fazama izbornog procesa (faza formiranja organa za sprovođenje lokalnih izbora, faza kandidovanja, prijema i proglašenja izbornih lista, faza sprovođenja, tj. glasanja, faza utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora i faza potvrđivanja mandata) sa ciljem da se stručnoj javnosti, kao i širem krugu potencijalno zainteresovanih građana–birača ukaže na pojedine procesne finese i specifičnosti ovih postupaka, sada se autor opredelio za suštinski drugačiji pristup – prikazana su pravna sredstva koja se mogu koristiti, akti i radnje koji se njima mogu napadati i subjekti koji pravna sredstva mogu koristiti. Tokom čitavog rada, autor je pokušao da dâ odgovor na pitanje iz naslova rada – da li su doterani i novouvedeni mehanizmi (u pojedinim situacijama trostepene) pravne zaštite (ne)delotvorniji nego do sada? Posebna pažnja posvećena je (ne)delotvornosti produžavanja procesnih rokova i sudskoj kontroli od „viših nadležnih sudova”, kao svojevrsnom vidu „konkurencije” dosadašnjoj isključivoj nadležnosti Upravnog suda.
{"title":"DELOTVORNOST MEHANIZAMA PRAVNE ZAŠTITE IZBORNOG PRAVA NA IZBORIMA ODRŽANIM 2022. GODINE – VEĆ VIĐENO ILI KORAK NAPRED?","authors":"Dejan Vučetić","doi":"10.22182/spm.specijal42022.17","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.17","url":null,"abstract":"U radu se detaljno analiziraju mehanizmi pravne zaštite izbornog prava prema aktuelnim propisima. Autor daje prikaz normativnog okvira pravne zaštite izbornog prava u svim fazama izbornog procesa. Takođe, za razliku od ranijih autorovih radova u kojima je obično vršena analiza postupka pravne zaštite po fazama izbornog procesa (faza formiranja organa za sprovođenje lokalnih izbora, faza kandidovanja, prijema i proglašenja izbornih lista, faza sprovođenja, tj. glasanja, faza utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora i faza potvrđivanja mandata) sa ciljem da se stručnoj javnosti, kao i širem krugu potencijalno zainteresovanih građana–birača ukaže na pojedine procesne finese i specifičnosti ovih postupaka, sada se autor opredelio za suštinski drugačiji pristup – prikazana su pravna sredstva koja se mogu koristiti, akti i radnje koji se njima mogu napadati i subjekti koji pravna sredstva mogu koristiti. Tokom čitavog rada, autor je pokušao da dâ odgovor na pitanje iz naslova rada – da li su doterani i novouvedeni mehanizmi (u pojedinim situacijama trostepene) pravne zaštite (ne)delotvorniji nego do sada? Posebna pažnja posvećena je (ne)delotvornosti produžavanja procesnih rokova i sudskoj kontroli od „viših nadležnih sudova”, kao svojevrsnom vidu „konkurencije” dosadašnjoj isključivoj nadležnosti Upravnog suda.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"68279058","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2022-10-07DOI: 10.22182/spm.specijal42022.9
Jelena Lončar
Izbori za skupštinu glavnog grada 3. aprila 2022. godine su iz više razloga bili posebno zanimljivi i značajni. Prvo, to su jedini izbori na kojima je postojala bar delimična neizvesnost u pogledu izbornih rezultata. Dok se na predsedničkim i parlamentarnim izborima očekivala ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke (SNS), beogradski izbori su jedini gde se u toku izborne kampanje verovalo da bi opozicija mogla da osvoji dovoljan procenat glasova da uzdrma stabilnu osmogodišnju vladavinu SNS. Drugo, bacili su svetlo na dinamiku i podele unutar SNS. Utapanje u SNS Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića koji je na prethodnim beogradskim izborima 2018. godine bio drugi po snazi, uticalo je na podele unutar vladajuće stranke, i još važnije, na promenu beogradske političke scene. Treće, predviđanja u toku izborne kampanje su potvrđena izbornim rezultatima. Za razliku od izbora 2014. i 2018. godine kada je SNS imao preko 50% mandata i mogao samostalno da formira vlast, nakon što su 2022. godine objavljeni rezultati izbora na trenutak je delovalo da SNS ni sa svojim dugogodišnjim koalicionim partnerima ovaj put neće imati većinu. Imajući u vidu značaj izbora i kontekst u kom se održavaju, u ovom radu se analiziraju faktori koji utiču na proces održavanja beogradskih izbora, rezultati, proces formiranja vlasti i posledice izbora.
主城3议会选举2022年4月godine su iz više razloga bili posebno zanimljivi i značajni。首先，这些是选举结果至少存在部分不确定性的唯一选择。虽然塞尔维亚进步党有望在总统和议会选举中获胜，但贝尔格莱德的选举是竞选团队认为反对派能够赢得足够比例选票的唯一选举，以强调塞尔维亚进步党八年统治的稳定性。其次，他们为这一动态注入了活力，并将其划分为SNS。SNS的塞尔维亚爱国联盟（SPAS）AlexanderŠapic溺水身亡，他曾参加2018年的贝尔格莱德选举。这一年是第二次执政，影响了执政党的分裂，更重要的是，影响了贝尔格莱德的政治局面。第三，选举结果证实了竞选期间的预测。与2014年大选不同。2018年。这一年，SNS拥有超过50%的授权，并能够在2022年后自行组建权威机构。godine objavljeni rezultati izbora na trenutak je delovalo da SNS ni sa svojim dugogodišnjim koalicionim partnerima ovaj put neće imati većinu。鉴于选择的重要性和维持选择的背景，本工作分析了影响维持贝尔格莱德选举进程的因素、结果、建立权力的进程以及选举的后果。
{"title":"IZBORI ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA 2022. GODINE – AKTERI, REZULTATI, POSLEDICE","authors":"Jelena Lončar","doi":"10.22182/spm.specijal42022.9","DOIUrl":"https://doi.org/10.22182/spm.specijal42022.9","url":null,"abstract":"Izbori za skupštinu glavnog grada 3. aprila 2022. godine su iz više razloga bili posebno zanimljivi i značajni. Prvo, to su jedini izbori na kojima je postojala bar delimična neizvesnost u pogledu izbornih rezultata. Dok se na predsedničkim i parlamentarnim izborima očekivala ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke (SNS), beogradski izbori su jedini gde se u toku izborne kampanje verovalo da bi opozicija mogla da osvoji dovoljan procenat glasova da uzdrma stabilnu osmogodišnju vladavinu SNS. Drugo, bacili su svetlo na dinamiku i podele unutar SNS. Utapanje u SNS Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića koji je na prethodnim beogradskim izborima 2018. godine bio drugi po snazi, uticalo je na podele unutar vladajuće stranke, i još važnije, na promenu beogradske političke scene. Treće, predviđanja u toku izborne kampanje su potvrđena izbornim rezultatima. Za razliku od izbora 2014. i 2018. godine kada je SNS imao preko 50% mandata i mogao samostalno da formira vlast, nakon što su 2022. godine objavljeni rezultati izbora na trenutak je delovalo da SNS ni sa svojim dugogodišnjim koalicionim partnerima ovaj put neće imati većinu. Imajući u vidu značaj izbora i kontekst u kom se održavaju, u ovom radu se analiziraju faktori koji utiču na proces održavanja beogradskih izbora, rezultati, proces formiranja vlasti i posledice izbora.","PeriodicalId":34288,"journal":{"name":"Srpska Politicka Misao","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-10-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"49625770","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：