Израда карте начина коришћења земљишта са фокусом на пољопривредно земљиште и озиме културе идентификован је као примарни циљ овог истраживања. Примјеном метода даљинске детекције, одабиром, обрадом и анализом мулти-временске серије радарских Сентинел-1 и оптичких Сентинел-2 сателитских снимака изведене су варијабле неопходне за покретање надзиране пиксел базиране класификације. Покретањем алгоритама машинског учења класификовани су сателитски снимци са укупном тачношћу од 0.96 и Капа коефицијентом 0.95. Израђена је карта озимих усјева за производну сезону 2019/2020 за подручје истраживања које се налази у оквирима природно-географске цјелине Лијевча поља. Истраживање је показало да су код озимих култура убједљиво највеће површине под озимом пшеницом. Комбинација оптичких и радарских сателитских снимака дала је боље резултате него појединачно оптички или радарски. Коришћење мулти-временске серије сателитских снимака допринијело је већој тачности и поузданости класификације. Мјерење спектралне дистанце показало се корисно у процесу дефинисања оптималног времена агрегације. Читав процес припреме сателитских снимака и сам процес класификације изведен је у Google окружењу под називом Google Earth Engine употребом његових ресурса који су доступни, бесплатни и захваљујући којима је процес мулти-временске и мулти-сензорске класификације подручја истраживања био изводљив.
{"title":"КЛАСИФИКАЦИЈА ОЗИМИХ КУЛТУРА КОМБИНАЦИЈОМ ВИШЕВРЕМЕНСКИХ ОПТИЧКИХ СЕНТИНЕЛ-2 И РАДАРСКИХ СЕНТИНЕЛ-1 СНИМАКА","authors":"Даворин Бајић, Драгутин Аџић, Лука Сабљић","doi":"10.7251/her2226027b","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226027b","url":null,"abstract":"Израда карте начина коришћења земљишта са фокусом на пољопривредно земљиште и озиме културе идентификован је као примарни циљ овог истраживања. Примјеном метода даљинске детекције, одабиром, обрадом и анализом мулти-временске серије радарских Сентинел-1 и оптичких Сентинел-2 сателитских снимака изведене су варијабле неопходне за покретање надзиране пиксел базиране класификације. Покретањем алгоритама машинског учења класификовани су сателитски снимци са укупном тачношћу од 0.96 и Капа коефицијентом 0.95. Израђена је карта озимих усјева за производну сезону 2019/2020 за подручје истраживања које се налази у оквирима природно-географске цјелине Лијевча поља. Истраживање је показало да су код озимих култура убједљиво највеће површине под озимом пшеницом. Комбинација оптичких и радарских сателитских снимака дала је боље резултате него појединачно оптички или радарски. Коришћење мулти-временске серије сателитских снимака допринијело је већој тачности и поузданости класификације. Мјерење спектралне дистанце показало се корисно у процесу дефинисања оптималног времена агрегације. Читав процес припреме сателитских снимака и сам процес класификације изведен је у Google окружењу под називом Google Earth Engine употребом његових ресурса који су доступни, бесплатни и захваљујући којима је процес мулти-временске и мулти-сензорске класификације подручја истраживања био изводљив.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"4 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"74237923","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Марија Стојановић, Марко Симић, Драгољуб Секуловић
Дизајнирање и картирање представљају веома важан део рада у области развоја картографије. Топограф- ска карта (TK) је графички приказ у размери, који приказује хоризонталне и вертикалне топографске каракте- ристике неког дела Земљине површине, систематски уцртана на равну површину. Користи се за представљање карактеристика земљишта у погледу рељефа, хидрографије, вегетације, насељених места и комуникација и имају најразличитију примену од информисања и оријентације до многих других сфера људског деловања. Најширу примену у Србији има војна топографска карта размера 1:25000 (TK25). Карту чине четири категорије елемената: математички, географски, допунски и елементи оформљења карте. У раду су обрађени ови сегменти, а нарочито физичко-географски и друштвено-географски елементи карте: када се дају, у којој мери, на који начин и визуелно приказани како изгледају на TK наведене размере.
{"title":"ГРАФИЧКО ДИЗАЈНИРАЊЕ ВОЈНЕ ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ РАЗМЕРА 1:25000","authors":"Марија Стојановић, Марко Симић, Драгољуб Секуловић","doi":"10.7251/her2226135s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226135s","url":null,"abstract":"Дизајнирање и картирање представљају веома важан део рада у области развоја картографије. Топограф- ска карта (TK) је графички приказ у размери, који приказује хоризонталне и вертикалне топографске каракте- ристике неког дела Земљине површине, систематски уцртана на равну површину. Користи се за представљање карактеристика земљишта у погледу рељефа, хидрографије, вегетације, насељених места и комуникација и имају најразличитију примену од информисања и оријентације до многих других сфера људског деловања. Најширу примену у Србији има војна топографска карта размера 1:25000 (TK25). Карту чине четири категорије елемената: математички, географски, допунски и елементи оформљења карте. У раду су обрађени ови сегменти, а нарочито физичко-географски и друштвено-географски елементи карте: када се дају, у којој мери, на који начин и визуелно приказани како изгледају на TK наведене размере.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"16 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"80075351","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду су приказане промјене у влажности тла у Републици Српској (РС), које су се догодиле у периоду 2015–2018. Такође, дат је распоред влажних подручја по природним цјелинама и висинским зонама. Кориште- на је Copernicus Water and Wetness (WaW) база података, базирана на фотоинтерпретацији сателитских снимака Sentinel-1 и Sentinel-2, резолуције 10 m и 20 m. Влажна подручја су подијељена у четири категорије, на основу регистрованог процентуалног присуства воде и влаге у току године и годишњих доба: стална вода, повремена вода, стално влажно подручје и привремено влажно подручје. Резултати истраживања показују да привремене и сталне воде заузимају 0.48 % територије РС, стално влажна подручја 0.03 %, док највећу територију обухватају привремено влажна подручја која заузимају 1.81 % (влажност од 25 % до 75 %). Два највећа подручја на којима се влажност појављује, а која се разликују и по географском положају и по поријеклу влажности, су: Посавина и Семберија на сјеверу и средње висока и висока крашка поља на југу, у регији Херцеговина. Промјене у влажности тла које су регистроване у периоду 2015–2018. превасходно су антропогеног поријекла и односе се на исушивање мочварних подручја и рибњака. Најпознатији случај је резерват Бардача гдје је већина од некадашњих 11 рибњака претворена током посљедње деценије у пољопривредно земљиште. До сада није било дужих осматрања влажнос- ти земљишта унутар територије РС, па се главни допринос рада овдје може тражити.
{"title":"ТИПОВИ И ПРОМЈЕНЕ ПОВРШИНСКЕ ВЛАЖНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ПРЕМА WАTER AND WETNESS БАЗИ ПОДАТАКA","authors":"Бранислав Драшковић","doi":"10.7251/her2226051d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226051d","url":null,"abstract":"У раду су приказане промјене у влажности тла у Републици Српској (РС), које су се догодиле у периоду 2015–2018. Такође, дат је распоред влажних подручја по природним цјелинама и висинским зонама. Кориште- на је Copernicus Water and Wetness (WaW) база података, базирана на фотоинтерпретацији сателитских снимака Sentinel-1 и Sentinel-2, резолуције 10 m и 20 m. Влажна подручја су подијељена у четири категорије, на основу регистрованог процентуалног присуства воде и влаге у току године и годишњих доба: стална вода, повремена вода, стално влажно подручје и привремено влажно подручје. Резултати истраживања показују да привремене и сталне воде заузимају 0.48 % територије РС, стално влажна подручја 0.03 %, док највећу територију обухватају привремено влажна подручја која заузимају 1.81 % (влажност од 25 % до 75 %). Два највећа подручја на којима се влажност појављује, а која се разликују и по географском положају и по поријеклу влажности, су: Посавина и Семберија на сјеверу и средње висока и висока крашка поља на југу, у регији Херцеговина. Промјене у влажности тла које су регистроване у периоду 2015–2018. превасходно су антропогеног поријекла и односе се на исушивање мочварних подручја и рибњака. Најпознатији случај је резерват Бардача гдје је већина од некадашњих 11 рибњака претворена током посљедње деценије у пољопривредно земљиште. До сада није било дужих осматрања влажнос- ти земљишта унутар територије РС, па се главни допринос рада овдје може тражити.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"32 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"91330295","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Предмет истраживања рада су основне карактеристике развоја становништва Брчко дистрикта Босне и Херцеговине (БиХ). Брчко дистрикт представља административно-територијалну јединицу која на многим пољима функционише потпуно независно од ентитета. Непостојање анализе актуелних демографских кретања Дистрикта Брчко иницира потребу за истраживањима на ову тему. Резултати истраживања указују на негативне трендове демографског развоја испољене кроз негативну међупописну разлику (1991–2013), негативан природни прираштај, ниске стопе фертилитета, неповољну старосну структуру, неравномјерну насељеност, депопулацију насеља, повећани тренд вањских миграција и смањење броја бракова. Резултати истраживања могу имати прак- тичну примјену у изради смјерница популационе политике развоја Брчко дистрикта.
{"title":"ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ДЕМОГРАФСКОГ РАЗВОЈА БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ","authors":"Иван Милић","doi":"10.7251/her2226157m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226157m","url":null,"abstract":"Предмет истраживања рада су основне карактеристике развоја становништва Брчко дистрикта Босне и Херцеговине (БиХ). Брчко дистрикт представља административно-територијалну јединицу која на многим пољима функционише потпуно независно од ентитета. Непостојање анализе актуелних демографских кретања Дистрикта Брчко иницира потребу за истраживањима на ову тему. Резултати истраживања указују на негативне трендове демографског развоја испољене кроз негативну међупописну разлику (1991–2013), негативан природни прираштај, ниске стопе фертилитета, неповољну старосну структуру, неравномјерну насељеност, депопулацију насеља, повећани тренд вањских миграција и смањење броја бракова. Резултати истраживања могу имати прак- тичну примјену у изради смјерница популационе политике развоја Брчко дистрикта.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"10 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"80583824","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У руралном простору Босне и Херцеговине (БиХ) / Републике Српске (РС) шире се подручја проблемског карактера. Њихова генеза је дуга и условљена првенствено факторима друштвено-географског карактера. Вишеде- ценијска перцепција руралних подручја као искључиво простора пољопривреде, те мање значајних за савремени развој, нужно се мора мијењати у правцу интегралног приступа њиховој валоризацији, тиме и диверзификацији њихове привреде. Потребе савременог друштва мијењају поглед на рурални простор, његову валоризацију и укупну просторно-функционалну организацију у чему је и шанса потенцијалне ревитализације. Да би рурални простор развио нове функције потребна су инфраструктурна улагања и очуван демографски потенцијал. У акту- елним приликама ова два фактора представљају највеће развојно ограничење. У раду су анализирани географски фактори простора дијела западне БиХ / РС, генеза проблема и заостајања за просјечним националним развојем. У фокусу рада је историјско-географска област Змијања посматрана као дио проблемског подручја. Предлажу се потенцијални приступи валоризацији и просторно-функционалној организацији посматраног простора у циљу његове ревитализације. Рад има теоријски, аналитички и апликативни карактер.
{"title":"МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА – ПРИМЈЕР ПРОСТОРА ЗМИЈАЊА","authors":"Мира Мандић, Драгица Делић, Бојан Гарић","doi":"10.7251/her2226109m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226109m","url":null,"abstract":"У руралном простору Босне и Херцеговине (БиХ) / Републике Српске (РС) шире се подручја проблемског карактера. Њихова генеза је дуга и условљена првенствено факторима друштвено-географског карактера. Вишеде- ценијска перцепција руралних подручја као искључиво простора пољопривреде, те мање значајних за савремени развој, нужно се мора мијењати у правцу интегралног приступа њиховој валоризацији, тиме и диверзификацији њихове привреде. Потребе савременог друштва мијењају поглед на рурални простор, његову валоризацију и укупну просторно-функционалну организацију у чему је и шанса потенцијалне ревитализације. Да би рурални простор развио нове функције потребна су инфраструктурна улагања и очуван демографски потенцијал. У акту- елним приликама ова два фактора представљају највеће развојно ограничење. У раду су анализирани географски фактори простора дијела западне БиХ / РС, генеза проблема и заостајања за просјечним националним развојем. У фокусу рада је историјско-географска област Змијања посматрана као дио проблемског подручја. Предлажу се потенцијални приступи валоризацији и просторно-функционалној организацији посматраног простора у циљу његове ревитализације. Рад има теоријски, аналитички и апликативни карактер.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"44 12","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"91475089","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Загађење животне средине и глобално загревање актуелне су теме последњих неколико деценија. Соларна енергија је најраспрострањенији обновљиви извор енергије и није ограничен у времену и простору. Стога, постоји ве- лика потреба за инсталирањем производних погона који користе обновљиве изворе енергије, а нарочито соларну енер- гију. Одабир најпогодније локације за инсталацију соларних постројења је основни предуслов за економски оправдану инвестицију. У Србији је највећи потенцијал соларне енергије у источном, јужном и југоисточном делу земље, те је за истраживано подручје изабрана општина Куршумлија. У овом раду применом географских информационих система (ГИС), извршена је идентификација погодних локација за примену соларне енергије у општини Куршумлија. За ана- лизу потенцијала соларне енергије у општини Куршумлија изабрано је 5 фактора: соларна радијација, нагиб терена, начин коришћења земљишта, експозиција терена и удаљеност од путева. У анализи фактора је коришћена Analytic Hiearchy Process (AHP) метода како би се одредила важност сваког фактора. Након тога је извршено преклапање слоје- ва помоћу алата Weighted Overlay Method (WOM) у ArcGIS Pro софтверу. Резултати ове анализе указују на то да је уку- пно 19 % истраживаног подручја изузетно погодно за изградњу соларних електрана, 46 % површине спада у умерено погодна подручја за изградњу, док је 20.4 % подручја маргинално погодно. Преосталих 14.6 % подручја су заштићена подручја која су искључена из анализе. Резултати овог рада могу користити соларним комуналним предузећима, енер- гетским компанијама и креаторима политике да одаберу потенцијална места за изградњу соларних електрана.
{"title":"ПРИМЕНА ГИС-А У ПРОЦЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛА СОЛАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ОПШТИНИ КУРШУМЛИЈА","authors":"Dajana Tešić","doi":"10.7251/her2226091t","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226091t","url":null,"abstract":"Загађење животне средине и глобално загревање актуелне су теме последњих неколико деценија. Соларна енергија је најраспрострањенији обновљиви извор енергије и није ограничен у времену и простору. Стога, постоји ве- лика потреба за инсталирањем производних погона који користе обновљиве изворе енергије, а нарочито соларну енер- гију. Одабир најпогодније локације за инсталацију соларних постројења је основни предуслов за економски оправдану инвестицију. У Србији је највећи потенцијал соларне енергије у источном, јужном и југоисточном делу земље, те је за истраживано подручје изабрана општина Куршумлија. У овом раду применом географских информационих система (ГИС), извршена је идентификација погодних локација за примену соларне енергије у општини Куршумлија. За ана- лизу потенцијала соларне енергије у општини Куршумлија изабрано је 5 фактора: соларна радијација, нагиб терена, начин коришћења земљишта, експозиција терена и удаљеност од путева. У анализи фактора је коришћена Analytic Hiearchy Process (AHP) метода како би се одредила важност сваког фактора. Након тога је извршено преклапање слоје- ва помоћу алата Weighted Overlay Method (WOM) у ArcGIS Pro софтверу. Резултати ове анализе указују на то да је уку- пно 19 % истраживаног подручја изузетно погодно за изградњу соларних електрана, 46 % површине спада у умерено погодна подручја за изградњу, док је 20.4 % подручја маргинално погодно. Преосталих 14.6 % подручја су заштићена подручја која су искључена из анализе. Резултати овог рада могу користити соларним комуналним предузећима, енер- гетским компанијама и креаторима политике да одаберу потенцијална места за изградњу соларних електрана.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"39 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"77670154","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Промјене теоријско-методолошких парадигми током развоја научника релативно су честа појава. Међу- тим, промјена коју доживљава Дејвид Харви доласком у Балтимор јесте сасвим друге природе. Аутор рада тврди да наведена промјена има све елементе преумљења (метаноје). Преумљење подразумијева и појаву критичко-рефле- ксивног прочишћења са изразитим етичким елементима. У раду се издвајају и анализирају три темељна аспекта Харвијевог преумљења – преумљење у вези односа теорије и методологије науке, дискурзивно-епистемолошко преумљење и преумљење у вези питања истине, односно друштвене правде. У завршном дијелу рада на основу ових елемената извршена је и интерпретација и демонстрација Харвијевог начина анализе односа просторних форми и друштвених процеса, која и чини суштину критичке географије.
{"title":"ХАРВИЈЕВО БАЛТИМОРСКО ПРЕУМЉЕЊЕ И НАЦРТ КРИТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ","authors":"Млађен Трифуновић","doi":"10.7251/her2226073t","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226073t","url":null,"abstract":"Промјене теоријско-методолошких парадигми током развоја научника релативно су честа појава. Међу- тим, промјена коју доживљава Дејвид Харви доласком у Балтимор јесте сасвим друге природе. Аутор рада тврди да наведена промјена има све елементе преумљења (метаноје). Преумљење подразумијева и појаву критичко-рефле- ксивног прочишћења са изразитим етичким елементима. У раду се издвајају и анализирају три темељна аспекта Харвијевог преумљења – преумљење у вези односа теорије и методологије науке, дискурзивно-епистемолошко преумљење и преумљење у вези питања истине, односно друштвене правде. У завршном дијелу рада на основу ових елемената извршена је и интерпретација и демонстрација Харвијевог начина анализе односа просторних форми и друштвених процеса, која и чини суштину критичке географије.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"45 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"82703197","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Горан Трбић, Владимир Ђурђевић, Татјана Попов, Стеван Савић, Драган Бурић
У раду су приказане пројектоване промјене температурa ваздуха и количине падавина у сливу рије- ке Врбас према климатском сценарију RCP8.5. На основу сателитских податaка израђене су мапе за просјечне мјесечне, сезонске и годишње вриједности температуре ваздуха, суме падавина и висине сњежног покривача за три периода: 2011–2040, 2041–2071. и 2071–2100. у односу на базни период 1971–2000. Резултати истраживања показују да се на простору слива ријеке Врбас може очекивати пораст температуре и смањивање сума падавина и сњежног покривача до краја XXI вијека. Повећање температура ваздуха може се очекивати у свим мјесецима то- ком године, али је најизраженије у јануару, августу, новембру и децембру, када повећање може достићи и до 5 °C до краја овог вијека. Очекивано колебање падавина ће бити више изражено. До 2040. може се очекивати повећање падавина за период прољеће за 10 % у односу на период 1971–2000. До краја вијека климатски сценарији указују на константно смањивање падавина и до 20 % на годишњем нивоу, али на велику неравномјерност у расподјели током сезона, што може условити проблеме са сушом и поплавама.
{"title":"ПРОЈЕКЦИЈЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЈЕНА У СЛИВУ РИЈЕКЕ ВРБАС","authors":"Горан Трбић, Владимир Ђурђевић, Татјана Попов, Стеван Савић, Драган Бурић","doi":"10.7251/her2226001t","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2226001t","url":null,"abstract":"У раду су приказане пројектоване промјене температурa ваздуха и количине падавина у сливу рије- ке Врбас према климатском сценарију RCP8.5. На основу сателитских податaка израђене су мапе за просјечне мјесечне, сезонске и годишње вриједности температуре ваздуха, суме падавина и висине сњежног покривача за три периода: 2011–2040, 2041–2071. и 2071–2100. у односу на базни период 1971–2000. Резултати истраживања показују да се на простору слива ријеке Врбас може очекивати пораст температуре и смањивање сума падавина и сњежног покривача до краја XXI вијека. Повећање температура ваздуха може се очекивати у свим мјесецима то- ком године, али је најизраженије у јануару, августу, новембру и децембру, када повећање може достићи и до 5 °C до краја овог вијека. Очекивано колебање падавина ће бити више изражено. До 2040. може се очекивати повећање падавина за период прољеће за 10 % у односу на период 1971–2000. До краја вијека климатски сценарији указују на константно смањивање падавина и до 20 % на годишњем нивоу, али на велику неравномјерност у расподјели током сезона, што може условити проблеме са сушом и поплавама.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"17 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2022-06-14","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"82603869","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале.
{"title":"ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ КАРТОГРАФА У 19. ВЕКУ","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER2125053G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2125053G","url":null,"abstract":"У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"311 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2021-06-13","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"78919714","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Савремени геополитички и транзициони процеси огледају се у динамичним и интензивним промјенама у географском простору. Њихове очигледне посљедице су промјенa административно-територијалнe организацијe простора и просторног размјештаја становништва. У условима наведених процеса долази до концентрације становништва око појединих развојних осовина, које најчешће заобилазе погранични простор који демографски слаби и добија карактер проблемског. Управо такве карактеристике има погранични простор Босне и Херцеговине, то јесте Републике Српске. Имајући у виду да је за регионално повезивање од кључног значаја погранични простор, у овом раду разматра се улога насеља у трансграничном повезивању и формирању потенцијалног трансграничног региона Подриње између Републике Српске и Србије. Анализом демографских карактеристика, као предуслова за одрживост, утврђен је проблемски карактер пограничног простора. Резултати просторно-функционалне анализе указују на постојећа кореспондентна насеља као кључне развојне полове, али препознају и друга погранична насеља у простору као потенцијалне носиоце развоја и трансграничног повезивања.
{"title":"УЛОГА НАСЕЉА У ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОМ ИНТЕГРИСАЊУ РЕГИОНА ПОДРИЊЕ","authors":"Драгица Делић","doi":"10.7251/HER1923119D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923119D","url":null,"abstract":"Савремени геополитички и транзициони процеси огледају се у динамичним и интензивним промјенама у географском простору. Њихове очигледне посљедице су промјенa административно-територијалнe организацијe простора и просторног размјештаја становништва. У условима наведених процеса долази до концентрације становништва око појединих развојних осовина, које најчешће заобилазе погранични простор који демографски слаби и добија карактер проблемског. Управо такве карактеристике има погранични простор Босне и Херцеговине, то јесте Републике Српске. Имајући у виду да је за регионално повезивање од кључног значаја погранични простор, у овом раду разматра се улога насеља у трансграничном повезивању и формирању потенцијалног трансграничног региона Подриње између Републике Српске и Србије. Анализом демографских карактеристика, као предуслова за одрживост, утврђен је проблемски карактер пограничног простора. Резултати просторно-функционалне анализе указују на постојећа кореспондентна насеља као кључне развојне полове, али препознају и друга погранична насеља у простору као потенцијалне носиоце развоја и трансграничног повезивања.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"65 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"90599460","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：