Рад анализира савремене климатске промјене на подручју Семберије и њихов утицај на аграрну производњу. На основу мјесечних података о температури и падавинама са метеоролошке станице Бијељина, утврђени су трендови температуре ваздуха, падавина, хидротермичког коефицијента према Сељанинову и индекса суше према Де Мартону у периоду 1961−2017. године. Резултати показују да температура ваздуха има тенденцију раста током цијеле године, док су трендови падавина сезонски промјенљиви (најизраженији су негативан тренд у сезони љето и позитиван у јесен). Негативни трендови хидротермичког коефицијента и индекса суше у сезони љето указују на повећање аридности климе. Приноси пољопривредних култура показују снажну зависност климатских услова, а првенствено од температуре ваздуха и доступне количине падавина у критичним фазама њиховог развоја. Утврђена је значајна негативна корелација између приноса кукуруза у Семберији и температуре у вегетационом периоду (а нарочито у сезони љето), те значајна позитивна корелација са количином падавина и вриједностима хидротермичког коефицијента и индекса суше у наведеним периодима године. Очекује се да ће климатске промјене негативно утицати на принос усјева и глобалну производњу хране, стога ће бити нужно предузети низ мјера и активности у циљу адаптације и митигације пољопривредне производње у једном од најважнијих аграрних подручја у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
{"title":"САВРЕМЕНЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ СЕМБЕРИЈЕ − УТИЦАЈИ НА АГРАРНУ ПРОИЗВОДЊУ","authors":"Татјана Попов, Драгица Делић","doi":"10.7251/HER1923035P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923035P","url":null,"abstract":"Рад анализира савремене климатске промјене на подручју Семберије и њихов утицај на аграрну производњу. На основу мјесечних података о температури и падавинама са метеоролошке станице Бијељина, утврђени су трендови температуре ваздуха, падавина, хидротермичког коефицијента према Сељанинову и индекса суше према Де Мартону у периоду 1961−2017. године. Резултати показују да температура ваздуха има тенденцију раста током цијеле године, док су трендови падавина сезонски промјенљиви (најизраженији су негативан тренд у сезони љето и позитиван у јесен). Негативни трендови хидротермичког коефицијента и индекса суше у сезони љето указују на повећање аридности климе. Приноси пољопривредних култура показују снажну зависност климатских услова, а првенствено од температуре ваздуха и доступне количине падавина у критичним фазама њиховог развоја. Утврђена је значајна негативна корелација између приноса кукуруза у Семберији и температуре у вегетационом периоду (а нарочито у сезони љето), те значајна позитивна корелација са количином падавина и вриједностима хидротермичког коефицијента и индекса суше у наведеним периодима године. Очекује се да ће климатске промјене негативно утицати на принос усјева и глобалну производњу хране, стога ће бити нужно предузети низ мјера и активности у циљу адаптације и митигације пољопривредне производње у једном од најважнијих аграрних подручја у Републици Српској и Босни и Херцеговини.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"75 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"77820435","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Радом се дефинишу кључни историјско-географски процеси у развоју српске популације Западне Славоније, њена улога у Војној крајини и значај у формирању културног идентитета простора. Тежиште рада је на историјском, етничком и државотворном континуитету и субјективитету српског народа на посматраном геопростору, као дијелу српског етничког простора у данашњој Хрватској. Биолошки и етнодуховни (културни и национални) развој српског становништва у простору данашње Хрватске детерминисан је процесима вишевјековних културних и политичких асимилација, етноцида, и геноцида у новијој историји, проузрокујући његово биолошко слабљење, као и промјене у културном идентитету. На примјеру Западне Славоније могу се пратити укупни историјско-географски, геополитички, државно-правни, етнокултурни и демографски процеси унутар српског етничког простора у данашњој Хрватској и Хрватској уопште.
{"title":"ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ, ЕТНОГЕОГРАФСКИ И ДРЖАВОТВОРНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ СРБА ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ","authors":"Миленко Живковић, Мира Мандић","doi":"10.7251/HER1923095M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923095M","url":null,"abstract":"Радом се дефинишу кључни историјско-географски процеси у развоју српске популације Западне Славоније, њена улога у Војној крајини и значај у формирању културног идентитета простора. Тежиште рада је на историјском, етничком и државотворном континуитету и субјективитету српског народа на посматраном геопростору, као дијелу српског етничког простора у данашњој Хрватској. Биолошки и етнодуховни (културни и национални) развој српског становништва у простору данашње Хрватске детерминисан је процесима вишевјековних културних и политичких асимилација, етноцида, и геноцида у новијој историји, проузрокујући његово биолошко слабљење, као и промјене у културном идентитету. На примјеру Западне Славоније могу се пратити укупни историјско-географски, геополитички, државно-правни, етнокултурни и демографски процеси унутар српског етничког простора у данашњој Хрватској и Хрватској уопште.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"59 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"90856544","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Земљина кора као највиши дио у структурној грађи Земље трпи промјене под истовременим и супростављеним дејством ендогених и егзогених процеса. Према моделу тектонике плоча подијељена је у одређен број танких, крутих плоча које се крећу једна у односу на другу и чије су границе дефинисане сеизмичком активношћу. Висока прецизност позиционирања остварена данас помоћу просторних геодетских техника VLBI, SLR, GNSS, LLR и DORIS омогућила је добијање информација о кинематици тектонских плоча на основу поновљених или континуираних опажања. У раду је описана техника VLBI (Дугобазисна интерферометрија) за квантитативно вредновање савремених помјерања и посљедичних деформација Земљине коре.
{"title":"РАЧУНАЊЕ ПОМЈЕРАЊА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ УПОТРЕБОМ ГЕОДЕТСКЕ ТЕХНИКЕ VLBI","authors":"Горана Тодорић, Дејан Васић, Драгољуб Секуловић","doi":"10.7251/HER1923143T","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923143T","url":null,"abstract":"Земљина кора као највиши дио у структурној грађи Земље трпи промјене под истовременим и супростављеним дејством ендогених и егзогених процеса. Према моделу тектонике плоча подијељена је у одређен број танких, крутих плоча које се крећу једна у односу на другу и чије су границе дефинисане сеизмичком активношћу. Висока прецизност позиционирања остварена данас помоћу просторних геодетских техника VLBI, SLR, GNSS, LLR и DORIS омогућила је добијање информација о кинематици тектонских плоча на основу поновљених или континуираних опажања. У раду је описана техника VLBI (Дугобазисна интерферометрија) за квантитативно вредновање савремених помјерања и посљедичних деформација Земљине коре.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"19 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"84588123","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализирају промјене учесталости појаве екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци у региону Источне Херцеговине у периоду 1961−2016. године. Екстремни температурни и падавински мјесеци дефинисани су као мјесеци са температурама и падавинама испод/изнад дугогодишњег 10./90. перцентила. Добијени резултати показују да је 77 % екстремно хладних мјесеци забиљежено у периоду 1961−1990. године, а 67 % екстремно топлих мјесеци у периоду 1991−2016. године. То указује да је на истраживаном подручју присутна тенденција загријавања. За разлику од температуре, промјене падавина нису једнообразне нити знатно изражене. Уочене промјене у појави екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци снажно ће утицати на природне и социо-економске системе. С обзиром на наведено, неопходно је имплементирати ефикасне стратегије ублажавања и прилагођавања на климатске промјене.
{"title":"ЕКСТРЕМНИ ТЕМПЕРАТУРНИ И ПАДАВИНСКИ МЈЕСЕЦИ У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ","authors":"Татјана Попов, Слободан Гњато, Горан Трбић","doi":"10.7251/HER1923073P","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923073P","url":null,"abstract":"У раду се анализирају промјене учесталости појаве екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци у региону Источне Херцеговине у периоду 1961−2016. године. Екстремни температурни и падавински мјесеци дефинисани су као мјесеци са температурама и падавинама испод/изнад дугогодишњег 10./90. перцентила. Добијени резултати показују да је 77 % екстремно хладних мјесеци забиљежено у периоду 1961−1990. године, а 67 % екстремно топлих мјесеци у периоду 1991−2016. године. То указује да је на истраживаном подручју присутна тенденција загријавања. За разлику од температуре, промјене падавина нису једнообразне нити знатно изражене. Уочене промјене у појави екстремних температурних и екстремних падавинских мјесеци снажно ће утицати на природне и социо-економске системе. С обзиром на наведено, неопходно је имплементирати ефикасне стратегије ублажавања и прилагођавања на климатске промјене.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"26 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"73985341","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се разматрају проблеми одрживости привреда бивших југословенских република у односу на конјунктурне циклусе и геополитичке догађаје. Анализа истраживаног простора показује да проблеми истраживања геополитичких и конјунктурних ризика представљају слабо развијену проблематику економске, односно друштвене географије. У овој области претежно преовладавају радови економиста. Према резултатима студије, идентификоване су три фазе формирања националних економија и промјене њихове одрживости у односу на конјунктурне циклусе − фаза деструкције под утицајем углавном геополитичких и унутарполитичких фактора (1990−2001); фаза опоравка националних економија (2001−2008) и међукризна фаза интеграцијe у Европску унију (2009−2016). Проучавање промјена структуре националних економија омогућило је да се успостави однос између процеса деиндустријализације и осјетљивости економија нових држава на простору бивше Југославије.
{"title":"ЕКОНОМИЈА БИВШИХ РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ","authors":"Вјачеслав Леонидович Бабурин","doi":"10.7251/HER1923001B","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923001B","url":null,"abstract":"У раду се разматрају проблеми одрживости привреда бивших југословенских република у односу на конјунктурне циклусе и геополитичке догађаје. Анализа истраживаног простора показује да проблеми истраживања геополитичких и конјунктурних ризика представљају слабо развијену проблематику економске, односно друштвене географије. У овој области претежно преовладавају радови економиста. Према резултатима студије, идентификоване су три фазе формирања националних економија и промјене њихове одрживости у односу на конјунктурне циклусе − фаза деструкције под утицајем углавном геополитичких и унутарполитичких фактора (1990−2001); фаза опоравка националних економија (2001−2008) и међукризна фаза интеграцијe у Европску унију (2009−2016). Проучавање промјена структуре националних економија омогућило је да се успостави однос између процеса деиндустријализације и осјетљивости економија нових држава на простору бивше Југославије.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"27 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"84178283","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Слободан Гњато, Радослав Декић, Свјетлана Лолић, Обрен Гњато, Марко Иванишевић
Током љета 2016. године обављена су теренска и лабораторијска испитивања квалитета воде Котланичког језера на Зеленгори, извора којим се језеро напаја водом, те језерске отоке. Утврђени су физичко- хемијски, санитарно-микробиолошки и сапробиолошки параметри узоркованих вода. Резултати анализа показали су висок еколошки статус и одсуство значајнијих параметара еутрофизације. Језерска вода је хиперсатурисана фотосинтетском активношћу макрофита подводне ливаде, а сапробиолошка анализа показује олигосапробна својства. На основу квалитативног и квантитативног састава алги и цијанобактерија у језерској води израчунат је индекс сапробности (1.32) према коме вода Котланичког језера одговара првој класи квалитета површинских вода, односно олиготрофним водама високог еколошког статуса. Вода извора којим се језеро напаја, као и вода језерске отоке, изврсног је квалитета.
{"title":"ЕЛЕМЕНТИ ОДРЖИВОСТИ И КВАЛИТЕТА ВОДЕ КОТЛАНИЧКОГ ЈЕЗЕРА","authors":"Слободан Гњато, Радослав Декић, Свјетлана Лолић, Обрен Гњато, Марко Иванишевић","doi":"10.7251/HER1923059G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923059G","url":null,"abstract":"Током љета 2016. године обављена су теренска и лабораторијска испитивања квалитета воде Котланичког језера на Зеленгори, извора којим се језеро напаја водом, те језерске отоке. Утврђени су физичко- хемијски, санитарно-микробиолошки и сапробиолошки параметри узоркованих вода. Резултати анализа показали су висок еколошки статус и одсуство значајнијих параметара еутрофизације. Језерска вода је хиперсатурисана фотосинтетском активношћу макрофита подводне ливаде, а сапробиолошка анализа показује олигосапробна својства. На основу квалитативног и квантитативног састава алги и цијанобактерија у језерској води израчунат је индекс сапробности (1.32) према коме вода Котланичког језера одговара првој класи квалитета површинских вода, односно олиготрофним водама високог еколошког статуса. Вода извора којим се језеро напаја, као и вода језерске отоке, изврсног је квалитета.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"9 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"82121178","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У овом раду аутор је анализирао Карту Истока чији је аутор Свети Јероним (Eusebii Hieronymi), један од црквених отаца и најобразованијих људи свога доба (IV−V век). У фокусу пажње је Балканско полуострво, Црноморски регион, Мала Азија и Блиски исток. Карта је шематски нацртана, препознају се контуре обала, острва и полуострва, речних токова. Нема картографску мрежу, исток је на горњој страни карте, што је особина средњовековних монашких карата. Карта обилује митолошким библијским представама. Из мноштва топонима на карти се види да је Свети Јероним имао доста добре географске представе, али му је приоритет био библијски контекст карте, а не географска прецизност. Био је пореклом са Балканског полуострва, из римске провинције Далмације, али су га као теолога и оца цркве више занимала места за античке и библијске митове, места везана за путовања Светог Павла и историјска места ширења раног хришћанства. Овај рад кроз тумачења топонима открива садржину и контекст карте, и на тај начин даје упутство за читање и разумевање карте. Анализирани су топоними који се односе на рељеф, острва, мора, реке, области и градове. Тумачење топонима представља научни допринос историјској картографији и историјској географији Балканског полуострва и Блиског истока античког доба.
{"title":"ГЕОГРАФСКЕ ПРЕДСТАВЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ НА КАРТИ ИСТОКА СВЕТОГ ЈЕРОНИМА","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER1923019G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1923019G","url":null,"abstract":"У овом раду аутор је анализирао Карту Истока чији је аутор Свети Јероним (Eusebii Hieronymi), један од црквених отаца и најобразованијих људи свога доба (IV−V век). У фокусу пажње је Балканско полуострво, Црноморски регион, Мала Азија и Блиски исток. Карта је шематски нацртана, препознају се контуре обала, острва и полуострва, речних токова. Нема картографску мрежу, исток је на горњој страни карте, што је особина средњовековних монашких карата. Карта обилује митолошким библијским представама. Из мноштва топонима на карти се види да је Свети Јероним имао доста добре географске представе, али му је приоритет био библијски контекст карте, а не географска прецизност. Био је пореклом са Балканског полуострва, из римске провинције Далмације, али су га као теолога и оца цркве више занимала места за античке и библијске митове, места везана за путовања Светог Павла и историјска места ширења раног хришћанства. Овај рад кроз тумачења топонима открива садржину и контекст карте, и на тај начин даје упутство за читање и разумевање карте. Анализирани су топоними који се односе на рељеф, острва, мора, реке, области и градове. Тумачење топонима представља научни допринос историјској картографији и историјској географији Балканског полуострва и Блиског истока античког доба.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"3 3","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-06-29","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"91490739","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Геопростор Босне и Херцеговине одликују карактеристична обиљежја, проистекла из сусрета и сукоба различитих религија и цивилизација. У том погледу, религијско-цивилизацијски фактор заузима посебно мјесто и значај, како у прошлости, тако и у савременим политичко-географским процесима. Религијска и културно- цивилизацијска различитост, често и анимозитети, на додирним тачкама, били су узрок ратним конфликтима крајем двадесетог вијека. Зато су савремене геополитичке одреднице Босне и Херцеговине резултат специфичних религијско-цивилизацијских интереса.
{"title":"РЕЛИГИЈСКО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ОДРЕДНИЦЕ ГЕОПРОСТОРА БИХ КАО ДЕТЕРМИНАНТА САВРЕМЕНИХ ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКИХ ПРОЦЕСА","authors":"Игор Зекановић","doi":"10.7251/hrld1316025z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/hrld1316025z","url":null,"abstract":"Геопростор Босне и Херцеговине одликују карактеристична обиљежја, проистекла из сусрета и сукоба различитих религија и цивилизација. У том погледу, религијско-цивилизацијски фактор заузима посебно мјесто и значај, како у прошлости, тако и у савременим политичко-географским процесима. Религијска и културно- цивилизацијска различитост, често и анимозитети, на додирним тачкама, били су узрок ратним конфликтима крајем двадесетог вијека. Зато су савремене геополитичке одреднице Босне и Херцеговине резултат специфичних религијско-цивилизацијских интереса.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"49 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"73981727","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Најчешће коришћен показатељ метеоролошке суше је Стандардизовани индекс падавина (SPI). У овом раду анализиран је SPI за 8 метеоролошких станица у Босни и Херцеговини. Прорачуни су урађени за календарску годину и метеоролошке сезоне, за период 1961-2010. Добијени резултати указују да је тренд годишњег SPI12 значајан само на једној станици, али је позитивног знака, што значи да је дошло до повећања влажности. У посматраном периоду присутна је стопа раста броја станица на којима су забележене екстремно влажне и екстремно сушне године, али су и те промене статистички безначајне. Тренд SPI3 за фебруар (зиму) на свим станицама је статистички безначајан, али је у већини посматраних места дошло до повећања сушности. Ни тренд SPI3 за пролеће не показује статистичку значајност ни на једној станици, а нема ни одређене географске правилности у знаку тенденције. Лети је дошло до повећања сушности у већини места, а при томе је негативна вредност тренда SPI3 за август (лето) статистички значајна на 2 станице (Бихаћ и Билећа). У последњој декади (2001-2010) у већини места регистрован је највећи број и сушних и влажних лета, што несумњиво показује повећање учесталости екстремних лета у погледу падавина. На 7 од 8 станица јесен је све влажнија, али је само у Бијељини позитиван тренд SPI3 за новембар (јесен) статистички сигнификантан. Највећи број сушних година регистрован је у декади 1981-1990., када су NАО и АО индекс имали највише вредности. С друге стране, декада 2001-2010. издваја се са највећим бројем влажних година, а у том периоду је NАО индекс достигао најниже вредности. И међугодишње варијације падавина су у великој мери под утицајем промене атмосферске циркулације. На сезонском нивоу, најбоља корелација са параметрима циркулације NАО и АО добијена је за зиму.
{"title":"АНАЛИЗА ПАДАВИНА И СУША НА ТЕРИТОРИЈИ БИХ НА ОСНОВУ СТАНДАРДИЗОВАНОГ ИНДЕКСА ПАДАВИНА (SPI)","authors":"Владан Дуцић, Драган Бурић, Горан Трбић, Радушка Цупаћ","doi":"10.7251/her1814053d","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her1814053d","url":null,"abstract":"Најчешће коришћен показатељ метеоролошке суше је Стандардизовани индекс падавина (SPI). У овом раду анализиран је SPI за 8 метеоролошких станица у Босни и Херцеговини. Прорачуни су урађени за календарску годину и метеоролошке сезоне, за период 1961-2010. Добијени резултати указују да је тренд годишњег SPI12 значајан само на једној станици, али је позитивног знака, што значи да је дошло до повећања влажности. У посматраном периоду присутна је стопа раста броја станица на којима су забележене екстремно влажне и екстремно сушне године, али су и те промене статистички безначајне. Тренд SPI3 за фебруар (зиму) на свим станицама је статистички безначајан, али је у већини посматраних места дошло до повећања сушности. Ни тренд SPI3 за пролеће не показује статистичку значајност ни на једној станици, а нема ни одређене географске правилности у знаку тенденције. Лети је дошло до повећања сушности у већини места, а при томе је негативна вредност тренда SPI3 за август (лето) статистички значајна на 2 станице (Бихаћ и Билећа). У последњој декади (2001-2010) у већини места регистрован је највећи број и сушних и влажних лета, што несумњиво показује повећање учесталости екстремних лета у погледу падавина. На 7 од 8 станица јесен је све влажнија, али је само у Бијељини позитиван тренд SPI3 за новембар (јесен) статистички сигнификантан. Највећи број сушних година регистрован је у декади 1981-1990., када су NАО и АО индекс имали највише вредности. С друге стране, декада 2001-2010. издваја се са највећим бројем влажних година, а у том периоду је NАО индекс достигао најниже вредности. И међугодишње варијације падавина су у великој мери под утицајем промене атмосферске циркулације. На сезонском нивоу, најбоља корелација са параметрима циркулације NАО и АО добијена је за зиму.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"68 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"80071767","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду су анализирани хидрографски услови на територији Панчевачког рита, пре и после хидромелиорационих радова, као и њихов утицај на социоекономски комплекс. После изградње насипа поред Дунава и Тамиша, система канала, црпних станица, Панчевачког моста и путева Београд - Зрењанин и Београд - Панчево, настао је културни предео на територији Београда у коме је дошло до промена у структури и намени површина, демографске експлозије, индустријализације, урбанизације (јужни део) и субурбанизације Панчевачког рита (централни и северни део).
{"title":"УТИЦАЈ ХИДРОГРАФСКИХ УСЛОВА НА ГЕОГРАФСКУ СРЕДИНУ ПАНЧЕВАЧКОГ РИТА, ПРЕ И ПОСЛЕ МЕЛИОРАЦИОНИХ РАДОВА – ПРИМЕРТРАНСФОРМАЦИЈЕ ГЕОПРОСТОРА","authors":"Дејан Шабић, Снежана Вујадиновић, Мирјана Гајић, Мирољуб Милинчић","doi":"10.7251/HER1115139S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115139S","url":null,"abstract":"У раду су анализирани хидрографски услови на територији Панчевачког рита, пре и после хидромелиорационих радова, као и њихов утицај на социоекономски комплекс. После изградње насипа поред Дунава и Тамиша, система канала, црпних станица, Панчевачког моста и путева Београд - Зрењанин и Београд - Панчево, настао је културни предео на територији Београда у коме је дошло до промена у структури и намени површина, демографске експлозије, индустријализације, урбанизације (јужни део) и субурбанизације Панчевачког рита (централни и северни део).","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"15 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"81559225","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：