У раду се анализира размјепггај и структура насеобинске мреже као специфичног развојно-функционалног система у склопу мочварно-барског комплекса Бардача. Савремени друштвено-географски процеси у демографским, функционалним и морфофизиономским карактеристикама насеља имају позитивне и негативне тенденције које се одражавају на валоризацију Бардаче те се посматрају кроз развојно-функционални аспект у циљу постизања одрживог развоја.
{"title":"НАСЕОБИНСКА МРЕЖА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА БАРДАЧЕ","authors":"Мира Мандић","doi":"10.7251/HER1014071M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014071M","url":null,"abstract":"У раду се анализира размјепггај и структура насеобинске мреже као специфичног развојно-функционалног система у склопу мочварно-барског комплекса Бардача. Савремени друштвено-географски процеси у демографским, функционалним и морфофизиономским карактеристикама насеља имају позитивне и негативне тенденције које се одражавају на валоризацију Бардаче те се посматрају кроз развојно-функционални аспект у циљу постизања одрживог развоја.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"161 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"72865713","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У последњих двадесет година на територији општине Рибник формиране су бројне депоније чврстог отпада на неодговарајућим локацијама и као такве представљају опасност по животну средину. Због тога, постојала је реална потреба да се на територији ове општине идентификују све дивље, нелегалне депоније отпада, чију је оправданост постојања требало истражити. У овом раду коришћен је процес "negative mapping" за идентификацију депонија отпада које се због карактеристика локација на којима се налазе могу окарактерисати као депоније на неповољним локацијама. Ова процедура се изводи кроз анализу преклапања тематских слојева података унутар једног ГИС пројекта.
{"title":"ИДЕНТИФИКАЦИЈА ДЕПОНИЈА ОТПАДА НА НЕПОВОЉНИМ ЛОКАЦИЈАМАПОМОЋУ ГИС-а − ПРИМЈЕР ОПШТИНЕ РИБНИК","authors":"Саша Дуновић, Љиљана Вукић, Горан Трбић","doi":"10.7251/HER1814153D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814153D","url":null,"abstract":"У последњих двадесет година на територији општине Рибник формиране су бројне депоније чврстог отпада на неодговарајућим локацијама и као такве представљају опасност по животну средину. Због тога, постојала је реална потреба да се на територији ове општине идентификују све дивље, нелегалне депоније отпада, чију је оправданост постојања требало истражити. У овом раду коришћен је процес \"negative mapping\" за идентификацију депонија отпада које се због карактеристика локација на којима се налазе могу окарактерисати као депоније на неповољним локацијама. Ова процедура се изводи кроз анализу преклапања тематских слојева података унутар једног ГИС пројекта.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"45 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"74346402","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Културна географија је настала као реакција на географски детерминизам и статични дескриптивни приступ у истраживањима особености распрострањења културних елеменатаи форми у класичној антропогеографији. Њеним оснивачем сматра се амерички географ Карл Сауер (Sauer, 1925), иако су њени аспекти били заступљени и раније у антропогеографији и географији човека (Géographie humaine). И данас се културна географија дефинише различито − као строга наука са својим методолошким апаратом, или као аспекг или начин посматрања у географији. Сауер је дефинисао ову науку у духу посибилистичког концепта географије Пол Видал де ла Блаша. У духу тог концепта развијала се и српска антропогеографска школа Јована Цвијића, која такође има изразит културно-географски аспект. Циљ овога рада је да размотри питања предметне и методолошке суштине културне географије, у светлу различитих приступа и праваца развоја.
{"title":"КУЛТУРНА ГЕОГРАФИЈА − АСПЕКТ И ДИСЦИПЛИНА ДРУШТВЕНЕГЕОГРАФИЈЕ","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER1115001G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115001G","url":null,"abstract":"Културна географија је настала као реакција на географски детерминизам и статични дескриптивни приступ у истраживањима особености распрострањења културних елеменатаи форми у класичној антропогеографији. Њеним оснивачем сматра се амерички географ Карл Сауер (Sauer, 1925), иако су њени аспекти били заступљени и раније у антропогеографији и географији човека (Géographie humaine). И данас се културна географија дефинише различито − као строга наука са својим методолошким апаратом, или као аспекг или начин посматрања у географији. Сауер је дефинисао ову науку у духу посибилистичког концепта географије Пол Видал де ла Блаша. У духу тог концепта развијала се и српска антропогеографска школа Јована Цвијића, која такође има изразит културно-географски аспект. Циљ овога рада је да размотри питања предметне и методолошке суштине културне географије, у светлу различитих приступа и праваца развоја.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"31 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"84389353","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се дефинише улога надлежних институција и законодавства Републике Српске у проблематици заштићених подручја. У вези са овим, дат је и критички осврт на позиционираност заштићених подручја у просторно-планској документацији. Такође, предложене су смјернице и активности с циљем очувања и одрживог развоја заштићених подручја.
{"title":"ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР И РАЗВОЈНИ АСПЕКТИ ЗАШТИЋЕНИХПОДРУЧЈА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ","authors":"Рајко Гњато, Неда Живак, Ирена Медар-Тањга","doi":"10.7251/HER1014021G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014021G","url":null,"abstract":"У раду се дефинише улога надлежних институција и законодавства Републике Српске у проблематици заштићених подручја. У вези са овим, дат је и критички осврт на позиционираност заштићених подручја у просторно-планској документацији. Такође, предложене су смјернице и активности с циљем очувања и одрживог развоја заштићених подручја.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"22 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"89697090","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У овом раду се расправља о перцепцији земаља и градова западног Балкана X века по Константину VII Порфирогениту, према карти Де Лила и неким новијим сазнањима на пољу историјске географије. Циљ овога рада је да размотри карту западног Балкана половином 10. века и да идентификује прве словенске „насељене градове“, на основу два међусобно повезана извора. Први извор је дело Константина VII Порфирогенита De administrando Imperio, настало средином 10. века, а други је до сада мало проучена али драгоцена карта француског картографа Гијом де Лила (Guillaume del' isle) „Источна империја и околни региони према Константину Порфирогениту“. Карта је израђена око 1718. године према коментару бенедиктинца и истакнутог историчара Анселма Бандурија, пореклом из Дубровника, аутора обимног дела које је ушло у Париски корпус, заједно са новим издањем чувеног Порфирогенитовог списа.
{"title":"ЗЕМЉЕ И ГРАДОВИ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА У X ВЕКУ ПРЕМА ДЕЛУ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА, ПРИКАЗАНИ НА КАРТИ ГИЈОМА ДЕ ЛИЛА ПОЧЕТКОМ XVIIIВЕКА","authors":"Мирко Грчић, Љиљана Грчић","doi":"10.7251/HER1814017G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814017G","url":null,"abstract":"У овом раду се расправља о перцепцији земаља и градова западног Балкана X века по Константину VII Порфирогениту, према карти Де Лила и неким новијим сазнањима на пољу историјске географије. Циљ овога рада је да размотри карту западног Балкана половином 10. века и да идентификује прве словенске „насељене градове“, на основу два међусобно повезана извора. Први извор је дело Константина VII Порфирогенита De administrando Imperio, настало средином 10. века, а други је до сада мало проучена али драгоцена карта француског картографа Гијом де Лила (Guillaume del' isle) „Источна империја и околни региони према Константину Порфирогениту“. Карта је израђена око 1718. године према коментару бенедиктинца и истакнутог историчара Анселма Бандурија, пореклом из Дубровника, аутора обимног дела које је ушло у Париски корпус, заједно са новим издањем чувеног Порфирогенитовог списа.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"42 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"88002797","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У моменту када је прошло двадесет година од посљедњег пописа становништва веома је незахвално прогнозирати будуће кретање становништва Републике Српске. За будући демографски развој овог простора од пресудног значаја ће бити дугорочне тенденције фертилитета, морталитета и миграција становништва. Под предпоставком нормализације миграција становништва, које су прије свега условљене актуелним друштвено-економским развојем, ревитализацијом привредних активности, побољшањем економске ситуације и животног стандарда, активнијом социјалном и популационом политиком у најоптимистичнијој варијанти пројекција будућег демографског развоја треба очекивати само стагнацију становништва. С тим у вези, ако се што скорије не почну примјењивати неке од активнијих мјера популационе политике, може се очекивати да ће овај простор имати наставак негативних тенденција природног обнављања. Истовремено, може се очекивати и модификација старосне структуре становништва, односно повећање просјечне старости и удјела старог становништва у укупном, што се може базирати и на претпоставци да се дужина очекиваног трајања живота константно повећава.
{"title":"ПРОЈЕКЦИЈА ДЕМОГРАФСКОГ РАЗВОЈАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2018. ГОДИНЕ","authors":"Бранислав Ђурђев, Драшко Маринковић","doi":"10.7251/HER1115095D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115095D","url":null,"abstract":"У моменту када је прошло двадесет година од посљедњег пописа становништва веома је незахвално прогнозирати будуће кретање становништва Републике Српске. За будући демографски развој овог простора од пресудног значаја ће бити дугорочне тенденције фертилитета, морталитета и миграција становништва. Под предпоставком нормализације миграција становништва, које су прије свега условљене актуелним друштвено-економским развојем, ревитализацијом привредних активности, побољшањем економске ситуације и животног стандарда, активнијом социјалном и популационом политиком у најоптимистичнијој варијанти пројекција будућег демографског развоја треба очекивати само стагнацију становништва. С тим у вези, ако се што скорије не почну примјењивати неке од активнијих мјера популационе политике, може се очекивати да ће овај простор имати наставак негативних тенденција природног обнављања. Истовремено, може се очекивати и модификација старосне структуре становништва, односно повећање просјечне старости и удјела старог становништва у укупном, што се може базирати и на претпоставци да се дужина очекиваног трајања живота константно повећава.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"88923280","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Аграрни простор општине Прњавор карактеришу негативни развојни процеси и проблеми организације. Обзиром на значај пољопривредне производње у укупном процесу социоекономског опоравка општине, ревитализација аграрног простора намеће се као императив. Посебну пажњу неопходно је посветити оптимализацији аграрне структуре која се суочава са проблемима уситњених и некомпактних пољопривредних посједа и парцела, те сложеним власничким структурама. Анализе структура и праваца коришћења земљишта представљају полазни основ за приједлоге мјераревитализације. Поред наведених, анализе главних структурних и просторних карактеристика пољопривредних газдинставау припадајућем аграрном простору, представљају основ приједлогу даљих корака у његовој организацији, прије свега различитим техничким, правним и организационим мјерама.
{"title":"АНАЛИЗА АГРАРНЕ СТРУКТУРЕ И КАРАКТЕРИСТИКА ПОЉОПРИВРЕДНИХГАЗДИНСТАВА У ФУНКЦИЈИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ АГРАРНОГ ПРОСТОРА ОПШТИНЕ ПРЊАВОР","authors":"Марко Станојевић, Обрен Гњато, Марко Иванишевић","doi":"10.7251/HER1814131S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814131S","url":null,"abstract":"Аграрни простор општине Прњавор карактеришу негативни развојни процеси и проблеми организације. Обзиром на значај пољопривредне производње у укупном процесу социоекономског опоравка општине, ревитализација аграрног простора намеће се као императив. Посебну пажњу неопходно је посветити оптимализацији аграрне структуре која се суочава са проблемима уситњених и некомпактних пољопривредних посједа и парцела, те сложеним власничким структурама. Анализе структура и праваца коришћења земљишта представљају полазни основ за приједлоге мјераревитализације. Поред наведених, анализе главних структурних и просторних карактеристика пољопривредних газдинставау припадајућем аграрном простору, представљају основ приједлогу даљих корака у његовој организацији, прије свега различитим техничким, правним и организационим мјерама.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"7 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"85697855","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се анализирају просторне промјене броја уписаних ученика у основним школама у Републици Српској у периоду 1996-2013. године. Поред уписаног броја ученика, у анализу су узети и број школа и одјељења на основу чега је анализирана просторна дистрибуција по општинама. Статистички скоро свака општина у Републици Српској затворила бар по једну школу, па је у периоду од школске 2005/06. до 2013/14. године у Републици Српској укупно затворено 57 школа. Смањење броја ученика прати и константно смањење број одјељења, па је у периоду школске 2003/04-2013/14. године на истом простору 782 одјељења мање. У складу са укупним смањењем броја одјељења повећава се и број комбинованих одјељења, углавном у руралним срединама, којих је школске 1996/97. године било 712, а школске 2013/14. године 812.
{"title":"ПРОСТОРНА ДИСТРИБУЦИЈА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛАУ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У ПЕРИОДУ 1996-2013. ГОДИНЕ","authors":"Драшко Маринковић, Александар Мајић","doi":"10.7251/HER1814071M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814071M","url":null,"abstract":"У раду се анализирају просторне промјене броја уписаних ученика у основним школама у Републици Српској у периоду 1996-2013. године. Поред уписаног броја ученика, у анализу су узети и број школа и одјељења на основу чега је анализирана просторна дистрибуција по општинама. Статистички скоро свака општина у Републици Српској затворила бар по једну школу, па је у периоду од школске 2005/06. до 2013/14. године у Републици Српској укупно затворено 57 школа. Смањење броја ученика прати и константно смањење број одјељења, па је у периоду школске 2003/04-2013/14. године на истом простору 782 одјељења мање. У складу са укупним смањењем броја одјељења повећава се и број комбинованих одјељења, углавном у руралним срединама, којих је школске 1996/97. године било 712, а школске 2013/14. године 812.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"25 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"83576730","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Једна од посљедица глобалних и регионалних климатских промјена су и промјене интензитета и фреквенција падавина у појединим областима или локално. У раду су приказане мјесечне количине падавина током 2010. и 2011. са одступањима у милиметрима и процентуално као и према припадајућем перцентилу, на основу чега се и утврђује категорија кишности/сушности а који је у вези с вјероватноћом тј. повратним периодом. На бази анализа количине падавина утврђено је да је 2010. година била екстремно кишна у посљедњих 60 година а да је 2011. година била најсушнија у инструменталном периоду. Добијени резултати указују на неопходност укључивања података о ризицима екстремних климатских појава, у овом случају падавина, код израде планских и стратешких докумената Републике Српске. Сем тога, честе смјене екстремно кишних и сушних година и њихов утицај на појаву поплава и суша утичу и на комплексност код техничких и технолошких рјешења за изградњу система за наводњавање али и одводњавање вода. Другим ријечима, екстремне падавине треба да буду веома битан параметар интегралног управљања водним ресурсима Републике Српске.
{"title":"ЕКСТРЕМНЕ ПАДАВИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ(АНАЛИЗА 2010. И 2011. ГОДИНЕ)","authors":"Горан Трбић, Владан Дуцић, Нада Рудан, Горан Анђелковић, Сретенка Марковић","doi":"10.7251/HER1115081T","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115081T","url":null,"abstract":"Једна од посљедица глобалних и регионалних климатских промјена су и промјене интензитета и фреквенција падавина у појединим областима или локално. У раду су приказане мјесечне количине падавина током 2010. и 2011. са одступањима у милиметрима и процентуално као и према припадајућем перцентилу, на основу чега се и утврђује категорија кишности/сушности а који је у вези с вјероватноћом тј. повратним периодом. На бази анализа количине падавина утврђено је да је 2010. година била екстремно кишна у посљедњих 60 година а да је 2011. година била најсушнија у инструменталном периоду. Добијени резултати указују на неопходност укључивања података о ризицима екстремних климатских појава, у овом случају падавина, код израде планских и стратешких докумената Републике Српске. Сем тога, честе смјене екстремно кишних и сушних година и њихов утицај на појаву поплава и суша утичу и на комплексност код техничких и технолошких рјешења за изградњу система за наводњавање али и одводњавање вода. Другим ријечима, екстремне падавине треба да буду веома битан параметар интегралног управљања водним ресурсима Републике Српске.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"38 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"79396098","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Радом се актуализује проблематика концепта културног пејсажа у ретроспекту различитих приступа и праваца развоја. Савремени развојни процеси интензивирају трансформацију пејсажа и усложњавају развој културних система, репродукујући проблеме који детерминишу одрживи развој. Рационалније управљање пејсажом друштвена је неминовност која све више налази мјесто у различитим политикама друштвене праксе. Основни циљ рада је проблематизовање парадигме културног пејсажа са теоретског и практичног становишта као претпоставке одрживог развоја.
{"title":"КУЛТУРНИ ПЕЈСАЖ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА","authors":"Миленко Живковић, Мира Мандић","doi":"10.7251/HRLD1316061Z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HRLD1316061Z","url":null,"abstract":"Радом се актуализује проблематика концепта културног пејсажа у ретроспекту различитих приступа и праваца развоја. Савремени развојни процеси интензивирају трансформацију пејсажа и усложњавају развој културних система, репродукујући проблеме који детерминишу одрживи развој. Рационалније управљање пејсажом друштвена је неминовност која све више налази мјесто у различитим политикама друштвене праксе. Основни циљ рада је проблематизовање парадигме културног пејсажа са теоретског и практичног становишта као претпоставке одрживог развоја.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"10 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"78125662","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：