Развој аграра у Поткозарју прате различити проблеми узроковани природним условима, те посебно вишедеценијским деструктивним социо-економским процесима. Динамично социјално преструктурирање и просторна покретљивост становништва Поткозарја према развијеним центрима у непосредном регионалном окружењу битно су измијенили функције и културну физиономију ове регије. У вези с тим, утврђени су неки проблеми развоја аграра и дефинисан модел могућег развоја регије.
{"title":"НЕКИ ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА АГРАРА У ПОТКОЗАРЈУ","authors":"Тања Мишлицки-Томић, Борис Спасојевић","doi":"10.7251/her1814105m","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her1814105m","url":null,"abstract":"Развој аграра у Поткозарју прате различити проблеми узроковани природним условима, те посебно вишедеценијским деструктивним социо-економским процесима. Динамично социјално преструктурирање и просторна покретљивост становништва Поткозарја према развијеним центрима у непосредном регионалном окружењу битно су измијенили функције и културну физиономију ове регије. У вези с тим, утврђени су неки проблеми развоја аграра и дефинисан модел могућег развоја регије.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"247 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"80615427","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду су представљене промјене температуре ваздуха и њихова просторна расподјела у Републици Српској. Истраживања су вршена за периоде 1961-1990. и 1999-2008, на бази метеоролошких података и статистичких модела интерполације, заснованим на регресионим моделима. Употребом висинског модела терена (DЕМ), те конструисане регресионе једначине и Kriging модела просторне интерполације у ГИС софтверској апликацији MapInfo израчунате су вриједности средњих температура ваздуха за комплетну површину посматраног простора. Добијени резултати истраживања показују да је највећи тренд повећања температура, на годишњем нивоу, у сјеверозападном и сјевероисточном дијелу Републике Српске, односно на подручју Посавине. На подручју централног планинског појаса регистрована су незнатна повећања температуре ваздуха, док је на подручју источног дијела високог херцеговачког крша присутан, чак, благи пад температура ваздуха.
{"title":"ПРИМЈЕНА GIS-а И РЕГРЕСИОНИХ МОДЕЛА У МОДЕЛОВАЊУПРОМЈЕНА ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА НА ПРИМЈЕРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","authors":"Даворин Бајић, Горан Трбић","doi":"10.7251/HER1014091B","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014091B","url":null,"abstract":"У раду су представљене промјене температуре ваздуха и њихова просторна расподјела у Републици Српској. Истраживања су вршена за периоде 1961-1990. и 1999-2008, на бази метеоролошких података и статистичких модела интерполације, заснованим на регресионим моделима. Употребом висинског модела терена (DЕМ), те конструисане регресионе једначине и Kriging модела просторне интерполације у ГИС софтверској апликацији MapInfo израчунате су вриједности средњих температура ваздуха за комплетну површину посматраног простора. Добијени резултати истраживања показују да је највећи тренд повећања температура, на годишњем нивоу, у сјеверозападном и сјевероисточном дијелу Републике Српске, односно на подручју Посавине. На подручју централног планинског појаса регистрована су незнатна повећања температуре ваздуха, док је на подручју источног дијела високог херцеговачког крша присутан, чак, благи пад температура ваздуха.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"59 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"91298067","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Тржиште као мјесто сусрета понуде и тражње различитих роба и услуга представља мјесто задовољења интересањеговихучесника. Оних који продају, који вриједносну сатисфакцију добијају кроз одговарајући новчани израз, те оних који купују, кроз задовољење њихових интереса и потреба остварених куповином или потрошњом одговарајућег производа или услуге. Зависно од маркетиншког аспекта и интереса учесника на тржишту, двије основне врсте тржишта су тржиште личне потрошње односно тржиште крајњих потрошача, и тржиште производно-услужне потрошње које даље има различите појавне облике. У циљу успјешнијег и ефикаснијег учешћа на изабраној врсти тржишта, његови учесници односно предузећа и институције које се појављују као понуђачи роба и услуга, бирају одговарајуће тржишне дијелове на којима ће наступати кроз процес сегментације тржишта. Сегментација тржишта је процес којим се тржиште дијели на више хомогених дијелова, у циљу бољег наступа понуђача односно предузећа на истим. У процесу сегментације тржишта користе се различите варијабле за сегментацију, како на тржишту личне, тако и на тржишту производно-услужне потрошње. Најчешће кориштене и најдоминантније варијабле за сегментацију тржишта личне потрошње су географске и демографске варијабле.
{"title":"ГЕОГРАФСКЕ И ДЕМОГРАФСКЕ ВАРИЈАБЛЕ СЕГМЕНТАЦИЈЕ ТРЖИШТА ЛИЧНЕ ПОТРОШЊЕ","authors":"Љубиша Ћосић","doi":"10.7251/HER1115113C","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115113C","url":null,"abstract":"Тржиште као мјесто сусрета понуде и тражње различитих роба и услуга представља мјесто задовољења интересањеговихучесника. Оних који продају, који вриједносну сатисфакцију добијају кроз одговарајући новчани израз, те оних који купују, кроз задовољење њихових интереса и потреба остварених куповином или потрошњом одговарајућег производа или услуге. Зависно од маркетиншког аспекта и интереса учесника на тржишту, двије основне врсте тржишта су тржиште личне потрошње односно тржиште крајњих потрошача, и тржиште производно-услужне потрошње које даље има различите појавне облике. У циљу успјешнијег и ефикаснијег учешћа на изабраној врсти тржишта, његови учесници односно предузећа и институције које се појављују као понуђачи роба и услуга, бирају одговарајуће тржишне дијелове на којима ће наступати кроз процес сегментације тржишта. Сегментација тржишта је процес којим се тржиште дијели на више хомогених дијелова, у циљу бољег наступа понуђача односно предузећа на истим. У процесу сегментације тржишта користе се различите варијабле за сегментацију, како на тржишту личне, тако и на тржишту производно-услужне потрошње. Најчешће кориштене и најдоминантније варијабле за сегментацију тржишта личне потрошње су географске и демографске варијабле.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"512 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"78869262","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Требиње представља најзначајнији урбани центар источне Херцеговине. Као водеће полифункционално насеље организује и усмјерава значајни геопростор на тромеђи Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе. Аутори се у раду баве туристичко-географском валоризацијом руралног општинског простора у функцији одрживог развоја туризма.
{"title":"ТУРИСТИЧКА ВРИЈЕДНОСТ РУРАЛНОГ ПРОСТОРА ТРЕБИЊА","authors":"Дајана Вукојевић, Срђа Поповић","doi":"10.7251/HER1814169V","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814169V","url":null,"abstract":"Требиње представља најзначајнији урбани центар источне Херцеговине. Као водеће полифункционално насеље организује и усмјерава значајни геопростор на тромеђи Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе. Аутори се у раду баве туристичко-географском валоризацијом руралног општинског простора у функцији одрживог развоја туризма.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"32 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"86102404","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рассмотрены важнейшие демографические и социально-экономическое факторы этнокультурного диалога в современной России: депопуляция, (включая опережающее сокращение численности русского этноса) и трансформация этнодемографической структуры, регионализация и рост территориального социально¬экономического неравенства, иноэтнические (в том числе и трансграничные) миграции. Показано, что тенденция роста полиэтнчности России носит устойчивый характер, а её учёт должен стать основой долгосрочной многовекторной геополитической, геоэкономической и геокультурной стратегической активности Российской Федерации в метарегионе Евразия.
{"title":"ДЕМОГРАФИЧЕСКИЕ И СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ДЕТЕРМИНАНТЫ ЭТНОКУЛЬТУРНОГО ДИАЛОГА В СОВРЕМЕННОЙ РОССИИ: ВЗГЛЯД ГЕОГРАФА-ОБЩЕСТВОВЕДА","authors":"Александр Георгиевич Дружинин","doi":"10.7251/HER1814003G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1814003G","url":null,"abstract":"Рассмотрены важнейшие демографические и социально-экономическое факторы этнокультурного диалога в современной России: депопуляция, (включая опережающее сокращение численности русского этноса) и трансформация этнодемографической структуры, регионализация и рост территориального социально¬экономического неравенства, иноэтнические (в том числе и трансграничные) миграции. Показано, что тенденция роста полиэтнчности России носит устойчивый характер, а её учёт должен стать основой долгосрочной многовекторной геополитической, геоэкономической и геокультурной стратегической активности Российской Федерации в метарегионе Евразия.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"36 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"82886225","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Радом се актуелизира проблематика просторног развоја и планирања аграрних површина у функционалном подручју Градишке, детерминисана факторима одрживог развоја. У том контексту сагледана је улога развојног центра Градишка, и њен значај у организацији, кориштењу и уређењу аграрног простора.
{"title":"НЕКИ АСПЕКТИ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ АГРАРНИХ ПОВРШИНА У ФУНКЦИОНАЛНОМ ПОДРУЧЈУ ГРАДИШКЕ","authors":"Миленко Живковић","doi":"10.7251/HER1014117Z","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014117Z","url":null,"abstract":"Радом се актуелизира проблематика просторног развоја и планирања аграрних површина у функционалном подручју Градишке, детерминисана факторима одрживог развоја. У том контексту сагледана је улога развојног центра Градишка, и њен значај у организацији, кориштењу и уређењу аграрног простора.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"25 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"82244554","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У овом раду су презентоване неке чињенице о планским (Шљивно, Радманићи, део Добрње и Вилуса) и принудно или насилно расељеним насељима (Доње Ратково, Доње Соколово, Горње Ратково, Горње Соколово, Љубине и Горња Козица) на територији Змијања. Планско и насилно расељавање етнички хомогених насеља (99,8% Срби), довело је до несагледивих, пре свега, демографских поремећаја не само на овом простору него и већем делу Републике Српске. Пресудан моменат за свеукупни развој и насеобинску трансформацију Змијања, како у просторно-демографском, морфо-физиономском и функционалном смислу, јесте грађанско-верски рат у Босни и Херцеговини који је проузроковао сеоски егзодус, односно масовно и хаотично територијално померање становништва.
{"title":"РАСЕЉЕНА И ДЕЛИМИЧНО РАСЕЉЕНА НАСЕЉА НА ТЕРИТОРИЈИ ЗМИЈАЊА","authors":"Драгица Гатарић, Зор Живановић","doi":"10.7251/HER1115155G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115155G","url":null,"abstract":"У овом раду су презентоване неке чињенице о планским (Шљивно, Радманићи, део Добрње и Вилуса) и принудно или насилно расељеним насељима (Доње Ратково, Доње Соколово, Горње Ратково, Горње Соколово, Љубине и Горња Козица) на територији Змијања. Планско и насилно расељавање етнички хомогених насеља (99,8% Срби), довело је до несагледивих, пре свега, демографских поремећаја не само на овом простору него и већем делу Републике Српске. Пресудан моменат за свеукупни развој и насеобинску трансформацију Змијања, како у просторно-демографском, морфо-физиономском и функционалном смислу, јесте грађанско-верски рат у Босни и Херцеговини који је проузроковао сеоски егзодус, односно масовно и хаотично територијално померање становништва.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"38 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"91390760","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Бардача је заштићено подручје изузетне орнитолошке вриједности и економских активности које угрожавају животну средину. Да би се успоставио одрживи развој неопходан је прихватљив модел интегралног планирања и управљања њеним природним и антропогеним ресурсима. У овом раду се презентује стање развојних ресурса, утврђују развојне функције и развојни проблеми, те шансе за успоставу одрживог модела функционалне и просторне организације.Све активности, па и организована производња, у заштићеним подручјима одвијају се уз ограничења. У раду се предлаже модел раста утемељен на производњи «око пољопривреде», туризму и компатибилним дјелатностима. Туризам, органска, односно производња безбједно здраве хране, лов, риболов и друге активности руралне економије су кључни елементи модела одрживог развоја, подразумијевајући све три компоненте одрживости, економску, социјалну и еколошку.Управљање одрживим развојем Бардаче мора довести до позитивних промјена у социјалној и демографској сфери.
{"title":"ОДРЖИВИ РАЗВОЈ БАРДАЧЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМНА УЛОГУ РУРАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ","authors":"Рајко Гњато, Горан Поповић, Татјана Попов","doi":"10.7251/her1014035g","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her1014035g","url":null,"abstract":"Бардача је заштићено подручје изузетне орнитолошке вриједности и економских активности које угрожавају животну средину. Да би се успоставио одрживи развој неопходан је прихватљив модел интегралног планирања и управљања њеним природним и антропогеним ресурсима. У овом раду се презентује стање развојних ресурса, утврђују развојне функције и развојни проблеми, те шансе за успоставу одрживог модела функционалне и просторне организације.Све активности, па и организована производња, у заштићеним подручјима одвијају се уз ограничења. У раду се предлаже модел раста утемељен на производњи «око пољопривреде», туризму и компатибилним дјелатностима. Туризам, органска, односно производња безбједно здраве хране, лов, риболов и друге активности руралне економије су кључни елементи модела одрживог развоја, подразумијевајући све три компоненте одрживости, економску, социјалну и еколошку.Управљање одрживим развојем Бардаче мора довести до позитивних промјена у социјалној и демографској сфери.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"6 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"81943821","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад анализира промјене екстремних климатских индекса у Мостару (Босна и Херцеговина) у периоду1961−2015. године. Функције густине вјероватноће за 30 индекса екстремних температура и падавина израчунатесу за два потпериода: 1961−1990. и 1991−2015. године. Резултати показују да је већина топлих температурнихиндекса забиљежила значајно помјерање дистрибуције према вишим вриједностима индекса у другом периоду.Мање изражено помјерање према нижим вриједностима индекса утврђено је за хладне температурне индексе.Међутим, оба обрасца промјена указују да је на истраживаном подручју од 1990-их присутан изражен трендзагријавања. Анализе су показале да су најизраженије промјене забиљежене у сезони љето. Дистрибуцијаиндекса екстремних падавина није показала једноставан образац помјерења у расподјели између два наведенапериода. Промјене вриједности параметара дистрибуције Генерализованих екстремних вриједности (локацијскогпараметра, параметра дисперзије и параметра облика) сугеришу да су у посматраном периоду интензитет иваријабилност температура и падавина повећани.
{"title":"АНАЛИЗА ПРОМЈЕНА ЕКСТРЕМНИХ КЛИМАТСКИХ ИНДЕКСА У МОСТАРУ","authors":"Татјана Попов, Слободан Гњато, Горан Трбић","doi":"10.7251/her2218079p","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her2218079p","url":null,"abstract":"Рад анализира промјене екстремних климатских индекса у Мостару (Босна и Херцеговина) у периоду1961−2015. године. Функције густине вјероватноће за 30 индекса екстремних температура и падавина израчунатесу за два потпериода: 1961−1990. и 1991−2015. године. Резултати показују да је већина топлих температурнихиндекса забиљежила значајно помјерање дистрибуције према вишим вриједностима индекса у другом периоду.Мање изражено помјерање према нижим вриједностима индекса утврђено је за хладне температурне индексе.Међутим, оба обрасца промјена указују да је на истраживаном подручју од 1990-их присутан изражен трендзагријавања. Анализе су показале да су најизраженије промјене забиљежене у сезони љето. Дистрибуцијаиндекса екстремних падавина није показала једноставан образац помјерења у расподјели између два наведенапериода. Промјене вриједности параметара дистрибуције Генерализованих екстремних вриједности (локацијскогпараметра, параметра дисперзије и параметра облика) сугеришу да су у посматраном периоду интензитет иваријабилност температура и падавина повећани.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"39 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"73935496","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Радом се дефинише савремени, изразито комплексни, задатак географије у рјешавању актуелнихпроблема који проистичу из друштвене стварности. Наглашена је њена фундаментална улога у проучавањугеографске структуре, те сложених и међузависних процеса у географском омотачу и његовим појединачнимгеографским системима. Апострофира се улога географије у изучавању савремених развојних процеса, просторно-функционалне организације и модела одрживог развоја, као и апликативни значај у рјешавању кључних развојнихпроблема савремене друштвене праксе (од локалног до глобалног нивоа), те њен образовни и васпитни карактер.
{"title":"ГЕОГРАФСКА НАУКА И САВРЕМЕНА ДРУШТВЕНА СТВАРНОСТ","authors":"Мира Мандић, Миленко Живковић","doi":"10.7251/HER2218001M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER2218001M","url":null,"abstract":"Радом се дефинише савремени, изразито комплексни, задатак географије у рјешавању актуелнихпроблема који проистичу из друштвене стварности. Наглашена је њена фундаментална улога у проучавањугеографске структуре, те сложених и међузависних процеса у географском омотачу и његовим појединачнимгеографским системима. Апострофира се улога географије у изучавању савремених развојних процеса, просторно-функционалне организације и модела одрживог развоја, као и апликативни значај у рјешавању кључних развојнихпроблема савремене друштвене праксе (од локалног до глобалног нивоа), те њен образовни и васпитни карактер.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"196 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"72827249","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}