У овом раду аутор расправља о концептуализацији простора у географији. Главна пажња концентрисана је на појмове апсолутног, релативног и релативистичког простора, потом на географију као хоролошку науку, регионализам и ексцепционализам у географији. Осим хоролошке концепције, размотрене су још три концепције простора − културни пејзаж, простор као социјални производ и простор као производ моћи. Овај последњи у својој еволуцији има више фаза − фазу територија, фазу умрежавања, фазу сајбер простора и на крају стварање „дедала“ или лавиринта. У закључку, све постојеће концептуализације простора се своде на два аспекта: онтолошки (објективни) и идеални (субјективни).
{"title":"ПРОСТОР КАО ФИЛОЗОФСКА И ГЕОГРАФСКА КАТЕГОРИЈА","authors":"Мирко Грчић","doi":"10.7251/HER1014001G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014001G","url":null,"abstract":"У овом раду аутор расправља о концептуализацији простора у географији. Главна пажња концентрисана је на појмове апсолутног, релативног и релативистичког простора, потом на географију као хоролошку науку, регионализам и ексцепционализам у географији. Осим хоролошке концепције, размотрене су још три концепције простора − културни пејзаж, простор као социјални производ и простор као производ моћи. Овај последњи у својој еволуцији има више фаза − фазу територија, фазу умрежавања, фазу сајбер простора и на крају стварање „дедала“ или лавиринта. У закључку, све постојеће концептуализације простора се своде на два аспекта: онтолошки (објективни) и идеални (субјективни).","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"20 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"73281691","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Информационе технологије (ИТ) су програми и рачунарска техника који служе да се обави неки посао. На високообразовним институцијама ово се у првом реду, односи на наставни процес. Рад приказује стање заступљености ИТ-а у наставном процесу, као и анализу потреба за ИТ и проблема који се јављају приликом увођења ИТ у наставни процес. Истраживање је проведено на примјеру Природно-математичког факултета (ПМФ) у Бањој Луци. Рад, такође, даје и смјернице за достизање жељеног стања заступљености ИТ у наставном процесу како на факултету, тако и на Унивезитету у цјелини.
{"title":"ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ НА ВИСОКООБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА","authors":"Митја Тањга","doi":"10.7251/HER1014101T","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1014101T","url":null,"abstract":"Информационе технологије (ИТ) су програми и рачунарска техника који служе да се обави неки посао. На високообразовним институцијама ово се у првом реду, односи на наставни процес. Рад приказује стање заступљености ИТ-а у наставном процесу, као и анализу потреба за ИТ и проблема који се јављају приликом увођења ИТ у наставни процес. Истраживање је проведено на примјеру Природно-математичког факултета (ПМФ) у Бањој Луци. Рад, такође, даје и смјернице за достизање жељеног стања заступљености ИТ у наставном процесу како на факултету, тако и на Унивезитету у цјелини.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"9 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"85269219","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рајко Гњато, Мирјана Гајић, Снежана Вујадиновић, Марко Станојевић
У раду се говори о мјесту националне географије у систему географије као јединствене науке или једне из система географских наука. У вези с тим, дефинишу се предмет, задаци и циљеви проучавања националне географије. С теоријског, концептуалног и практичног становишта национална географија подразумијева двојак приступ предмету истраживања. С једне стране ради се о географији држава без обзира на то јесу ли оне настале на етнонационалном принципу или се ради о грађанским државама гдје сви грађани, ма каква етничка или било која друга обиљежја имају, припадају истој нацији. С друге стране, национална географија веже се за етнотериторијалност нације без обзира на то да ли та нација припада једној или више држава, што се у потпуности односи на српску националну географију. На бази релевантних географских истраживања и истраживања сродних наука дају се претпоставке за могућа рјешења кључних проблема у српском геопростору(српским земљама), од којих у први план стављамо проблеме територијалне организације и положај српског етноса у постојећим политичко-територијалним системима (географским формама). У вези с поменутим и низом осталих проблемау српском геопростору из сфере политичког, економског, социјалног, културног и осталих видова развоја, те у вези с проблематиком природних ресурса, животне средине и сл., српска национална географија у посљедњих сто и више година дала је и даје могућа рјешења у форми модела који ће обезбиједити свеобухватан развој српског националног бића и његово духовно јединство, не доводећи у питање легитимне интересе осталих етноса у српском геопростору, па и оних који су процесом етногенезе у дужем или краћем историјском периоду дошли до статуса нације на рачун српског етноса и српског националног бића.
{"title":"СРПСКА НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА − ТЕОРИЈСКА УТЕМЕЉЕНОСТ И МОГУЋА УЛОГА У РЈЕШАВАЊУ САВРЕМЕНИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ПРОБЛЕМАУ СРПСКИМ ЗЕМЉАМА","authors":"Рајко Гњато, Мирјана Гајић, Снежана Вујадиновић, Марко Станојевић","doi":"10.7251/her1115023g","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her1115023g","url":null,"abstract":"У раду се говори о мјесту националне географије у систему географије као јединствене науке или једне из система географских наука. У вези с тим, дефинишу се предмет, задаци и циљеви проучавања националне географије. С теоријског, концептуалног и практичног становишта национална географија подразумијева двојак приступ предмету истраживања. С једне стране ради се о географији држава без обзира на то јесу ли оне настале на етнонационалном принципу или се ради о грађанским државама гдје сви грађани, ма каква етничка или било која друга обиљежја имају, припадају истој нацији. С друге стране, национална географија веже се за етнотериторијалност нације без обзира на то да ли та нација припада једној или више држава, што се у потпуности односи на српску националну географију. На бази релевантних географских истраживања и истраживања сродних наука дају се претпоставке за могућа рјешења кључних проблема у српском геопростору(српским земљама), од којих у први план стављамо проблеме територијалне организације и положај српског етноса у постојећим политичко-територијалним системима (географским формама). У вези с поменутим и низом осталих проблемау српском геопростору из сфере политичког, економског, социјалног, културног и осталих видова развоја, те у вези с проблематиком природних ресурса, животне средине и сл., српска национална географија у посљедњих сто и више година дала је и даје могућа рјешења у форми модела који ће обезбиједити свеобухватан развој српског националног бића и његово духовно јединство, не доводећи у питање легитимне интересе осталих етноса у српском геопростору, па и оних који су процесом етногенезе у дужем или краћем историјском периоду дошли до статуса нације на рачун српског етноса и српског националног бића.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"2 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"74698647","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се даје уопштен приказ политике заштите животне средине у Европској Унији, национална регулатива или развоја еколошког права у Републици Србији и методологија процене еколошког ризика.Иако су наведене области засебно посматране, радом се жели скренути пажња на обједињеност процеса управљања заштитом животне средине. Тако, процена еколошког ризика није могућа без адекватне правне легислативе, нити је примена еколошког права сама по себи довољна за успешну заштиту животне средине.
{"title":"ПРИМЕНА ПОЛИТИКЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ЕКОЛОШКОГ ПРАВА ИУПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕНОМ ЕКОЛОШКОГ РИЗИКА","authors":"Јелена Јовичић, Саша Бакрач","doi":"10.7251/HRLD1316103J","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HRLD1316103J","url":null,"abstract":"У раду се даје уопштен приказ политике заштите животне средине у Европској Унији, национална регулатива или развоја еколошког права у Републици Србији и методологија процене еколошког ризика.Иако су наведене области засебно посматране, радом се жели скренути пажња на обједињеност процеса управљања заштитом животне средине. Тако, процена еколошког ризика није могућа без адекватне правне легислативе, нити је примена еколошког права сама по себи довољна за успешну заштиту животне средине.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"6 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"79213851","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду је анализирана примјена различитих и често међусобно супротстављених критеријума у типологији простора и насеља Босне и Херцеговине, чиме се доприноси формирању нереалних претпоставки о простору и његовим потенцијалима те отежава издвајање проблемских подручја и приступ комплексном планирању развоја. Анализом карактеристика територијално-административне организације БиХ, просторне дистрибуције и функционалности општинских средишта указује се на могуће просторне и развојне консеквенце као посљедице перцепције насеобинске стварности.
{"title":"ПОИМАЊЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РУРАЛНОСТИ И УРБАНОСТИ У БОСНИ ИХЕРЦЕГОВИНИ","authors":"Мира Мандић","doi":"10.7251/HRLD1316075M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HRLD1316075M","url":null,"abstract":"У раду је анализирана примјена различитих и често међусобно супротстављених критеријума у типологији простора и насеља Босне и Херцеговине, чиме се доприноси формирању нереалних претпоставки о простору и његовим потенцијалима те отежава издвајање проблемских подручја и приступ комплексном планирању развоја. Анализом карактеристика територијално-административне организације БиХ, просторне дистрибуције и функционалности општинских средишта указује се на могуће просторне и развојне консеквенце као посљедице перцепције насеобинске стварности.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"22 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"75519369","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Већи дио бивше СФРЈ припада српском етничком, етнонационалном и духовном простору, у оквиру којег су процеси вјештачких етногенеза, вођени кроз дуг историјски период, изродили три вјештачке нације − Македонце и Црногорце одмах по окончању Другог свјетског рата, а Бошњаке у завршној фази постојања социјалистичке Југославије. Мањи дио простора бивше Југославије припада словеначком и хрватском етносу и њиховим етнонационалним бићима.Различити и супротстављени интереси три природне и три вјештачке нације у оквиру простора бивше СФРЈ, подстакнути геополитичким интересима глобализма, традиционалним културолошким интересима Ватикана, те интересима исламског фундаментализма, почетком деведесетих година прошлог вијека, резултирали су насилним разбијањем СФРЈ и настанком нових држава, оптерећених низом развојних проблема и међусобних односа.
{"title":"ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ВЈЕШТАЧКИХ ЕТНОГЕНЕЗА НА ПРОСТОРУБИВШЕ СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ","authors":"Рајко Гњато, Марко Станојевић","doi":"10.7251/HRLD1316001G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HRLD1316001G","url":null,"abstract":"Већи дио бивше СФРЈ припада српском етничком, етнонационалном и духовном простору, у оквиру којег су процеси вјештачких етногенеза, вођени кроз дуг историјски период, изродили три вјештачке нације − Македонце и Црногорце одмах по окончању Другог свјетског рата, а Бошњаке у завршној фази постојања социјалистичке Југославије. Мањи дио простора бивше Југославије припада словеначком и хрватском етносу и њиховим етнонационалним бићима.Различити и супротстављени интереси три природне и три вјештачке нације у оквиру простора бивше СФРЈ, подстакнути геополитичким интересима глобализма, традиционалним културолошким интересима Ватикана, те интересима исламског фундаментализма, почетком деведесетих година прошлог вијека, резултирали су насилним разбијањем СФРЈ и настанком нових држава, оптерећених низом развојних проблема и међусобних односа.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"44 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"78404430","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Одрживи развој је сложена појмовна категорија. Односи на природне, социјалне, економске и еколошке аспекте одрживости. Укључује и одрживост руралног развоја као подсистема економске и социјалне одрживости тијесно везаног за животну средину, посебно за њене еколошке аспекте. Циљеви одрживог развоја усмјерени су на потребе садашњих али не на рачун будућих генерација. Препреке одрживом развоју, мисли се и на његову руралну компоненту, најчешће су економске природе. У тијесној су вези и са политикама општег и регионалног развоја, законодавним и институционалним оквиром, стратегијама развоја, инфраструктурним системима и сл. Добар примјер одрживог руралног развоја и одрживе животне средине су развијене земље ЕУ. Одговарајуће развојне политике и законодавни оквир ЕУ су кључне претпоставке одрживог развоја. Зато рурални развој Републике Српске, и БиХ у цјелини, треба темељити на позитивним искуствима и пракси поменуте асоцијације, а развојне шансе су у пољопривреди, шумарству, водопривреди, туризму, ловству и сл.
{"title":"ОДРЖИВИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ЖИВОТНА СРЕДИНАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ","authors":"Рајко Гњато, Срђа Поповић, Горан Поповић, Горан Трбић","doi":"10.7251/HER1115053G","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HER1115053G","url":null,"abstract":"Одрживи развој је сложена појмовна категорија. Односи на природне, социјалне, економске и еколошке аспекте одрживости. Укључује и одрживост руралног развоја као подсистема економске и социјалне одрживости тијесно везаног за животну средину, посебно за њене еколошке аспекте. Циљеви одрживог развоја усмјерени су на потребе садашњих али не на рачун будућих генерација. Препреке одрживом развоју, мисли се и на његову руралну компоненту, најчешће су економске природе. У тијесној су вези и са политикама општег и регионалног развоја, законодавним и институционалним оквиром, стратегијама развоја, инфраструктурним системима и сл. Добар примјер одрживог руралног развоја и одрживе животне средине су развијене земље ЕУ. Одговарајуће развојне политике и законодавни оквир ЕУ су кључне претпоставке одрживог развоја. Зато рурални развој Републике Српске, и БиХ у цјелини, треба темељити на позитивним искуствима и пракси поменуте асоцијације, а развојне шансе су у пољопривреди, шумарству, водопривреди, туризму, ловству и сл.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"23 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"74846605","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Несигурност је једина ствар на коју се данас може рачунати у Србији. Утисак је да су транзиција којој се не види крај и доминирајући неолиберални концепт у економској и социјалној сфери буквално притерали систем просторног планирања уза зид. Штавише, са становишта планера готово да ништа није јасно: ко су главни учесници у планирању, ко доноси одлуке, која су правила игре па чак и где су границе игралишта. Просторно планирање је, додуше, увек представљало један облик прорачунатог ризика, али данас и овде је оно прост и чист ризик. Ситуација је критична на свим нивоима планирања, од националног, преко регионалног до локалног. Садашња пракса планирања у Србији је планер-центрична, у смислу да готово искључиво планери идентификују проблеме у простору и нуде алтернативе за њихово решавање. Премало је места остављено за другачије интересе и идеје, међусектоску координацију и синхронизацију партнерства између јавног и приватног сектора. Консеквентно, премало је места остављено за грађане, интресне групе и организације да у процесу планирања учествују, теда учествују и у процесу планске имплементације. Добар пример аутистичности система планирања у Србији је планирање пограничне зоне према Бугарској. У овом раду су приказани социјални и економски оквир у коме планирање у Србији данас делује скупа са проблемима који су се могли идентификовати унутар струке, пластично илустровани на поменутој студији случаја. Поред овог, у раду се пледира за увођење неопходних промена које би систем просторног планирања учиниле ефикаснијим.
{"title":"СЛАБОСТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА У СРБИЈИ НА ПРИМЕРУ ПЛАНИРАЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ПОГРАНИЧНЕ ЗОНЕ ПРЕМА БУГАРСКОЈ","authors":"Дејан Ђорђевић, Тијана Дабовић, Неда Живак","doi":"10.7251/HRLD1316043DJ","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/HRLD1316043DJ","url":null,"abstract":"Несигурност је једина ствар на коју се данас може рачунати у Србији. Утисак је да су транзиција којој се не види крај и доминирајући неолиберални концепт у економској и социјалној сфери буквално притерали систем просторног планирања уза зид. Штавише, са становишта планера готово да ништа није јасно: ко су главни учесници у планирању, ко доноси одлуке, која су правила игре па чак и где су границе игралишта. Просторно планирање је, додуше, увек представљало један облик прорачунатог ризика, али данас и овде је оно прост и чист ризик. Ситуација је критична на свим нивоима планирања, од националног, преко регионалног до локалног. Садашња пракса планирања у Србији је планер-центрична, у смислу да готово искључиво планери идентификују проблеме у простору и нуде алтернативе за њихово решавање. Премало је места остављено за другачије интересе и идеје, међусектоску координацију и синхронизацију партнерства између јавног и приватног сектора. Консеквентно, премало је места остављено за грађане, интресне групе и организације да у процесу планирања учествују, теда учествују и у процесу планске имплементације. Добар пример аутистичности система планирања у Србији је планирање пограничне зоне према Бугарској. У овом раду су приказани социјални и економски оквир у коме планирање у Србији данас делује скупа са проблемима који су се могли идентификовати унутар струке, пластично илустровани на поменутој студији случаја. Поред овог, у раду се пледира за увођење неопходних промена које би систем просторног планирања учиниле ефикаснијим.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"12 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"85272700","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Картографско генералисање је стваралачки процес уопштавања, који се примењује при пројектовању и састављању садржаја географских карата. Обухвата проучавање географске средине, систематизацију географских података, процену с обзиром на врсту (тип), намену и размер карте, одабирање или обједињавање и њихово графичко приказивање, уз већи или мањи степен упрошћавања. У ери дигиталне картографије све више се посвећује пажња развоју алата за аутоматску генерализацију картографског садржаја. У овом раду урађена је анализа аутоматске картографске генерализације при преласку са дигиталне топографске карте размера 1:25 000 (ДТК25) у дигиталну топографску карту размера 1:50 000 (ДТК50).
{"title":"АНАЛИЗА АУТОМАТСКЕ КАРТОГРАФСКЕ ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ У ДИГИТАЛНОМ КАРТИРАЊУ","authors":"Драгољуб Секуловић, Синиша Дробњак","doi":"10.7251/hrld1316091s","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/hrld1316091s","url":null,"abstract":"Картографско генералисање је стваралачки процес уопштавања, који се примењује при пројектовању и састављању садржаја географских карата. Обухвата проучавање географске средине, систематизацију географских података, процену с обзиром на врсту (тип), намену и размер карте, одабирање или обједињавање и њихово графичко приказивање, уз већи или мањи степен упрошћавања. У ери дигиталне картографије све више се посвећује пажња развоју алата за аутоматску генерализацију картографског садржаја. У овом раду урађена је анализа аутоматске картографске генерализације при преласку са дигиталне топографске карте размера 1:25 000 (ДТК25) у дигиталну топографску карту размера 1:50 000 (ДТК50).","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"89448602","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Концепт геоида је од великог значаја угеодезији и геонаукама уопште. Као еквипотенцијална површ, геоид има фундаментални значај у дефинисању појмова хоризонталног и вертикалног. У пракси се користи као референтна површ за неколико система висина, за проучавање унутрашње грађе Земље и за позиционирање. У зависности од расположивих података, данас је могуће прецизно одређивање геоида како у приобалним, тако и у континенталним подручјима. У раду је обрађен проблем одређивањаундулације геоида, са практичним примјером одређивања на подручју Бања Луке и сјеверозападног дијела Републике Српске.
{"title":"ОДРЕЂИВАЊЕ ГЕОИДА НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРИМЈЕНОМ ГЛОБАЛНОГ ГЕОПОТЕНЦИЈАЛНОГ МОДЕЛА ЕGМ2008","authors":"Дејан Васић, Славко Васиљевић, Драгољуб Секуловић","doi":"10.7251/her1814087v","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/her1814087v","url":null,"abstract":"Концепт геоида је од великог значаја угеодезији и геонаукама уопште. Као еквипотенцијална површ, геоид има фундаментални значај у дефинисању појмова хоризонталног и вертикалног. У пракси се користи као референтна површ за неколико система висина, за проучавање унутрашње грађе Земље и за позиционирање. У зависности од расположивих података, данас је могуће прецизно одређивање геоида како у приобалним, тако и у континенталним подручјима. У раду је обрађен проблем одређивањаундулације геоида, са практичним примјером одређивања на подручју Бања Луке и сјеверозападног дијела Републике Српске.","PeriodicalId":85690,"journal":{"name":"The Ethiopian herald","volume":"40 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-02-27","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"90611209","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：