Историјски развој људског друштва константно наводи истицање људских права и слобода, као основног постулата за настанак и развој демократског и цивилног друштва, а тиме и савремене јавне управе, са снажном правном основом и службама безбедности које су законски вођене и контролисане. У таквим условима, безбедност представља један од фундаменталних услова за егзистирање друштвене заједнице, од које зависе све друштвене и економске појаве, а која је уско везана за државу, кроз планирање, организовање и предузимање мере и активности, у циљу заштите лица и имовине од различитих угрожавајућих појава. Истовремено, субјекти безбедности као носиоци такве делатности у друштву, предузимају одговарајуће управне мере и радње које имају улогу константног мониторинга таквих активности. Тиме је управни мониторинг служби безбедности од нарочитог значаја за функционисање и транспарентност система безбедности државе, с обзиром на поверљиву природу највећег дела активности служби безбедности, односно неопходност спознаје јавности да ли се средства за реализацију таквих активности, користе на исправан, законит, економичан и учинковит начин. Централни део рада је идентификовање специфичности управног мониторинга служби безбедности Републике Србије, дефинисаног нормама системских закона и подзаконске регулативе који нормативно уређују ову област. Најзад, у завршном делу рада идентификовано је, да управни мониторинг суштински представља стални процес екстерног и интерног надзора и контроле извршавања свакодневних послова и задатака служби безбедности, кроз предузимање одговарајућих управних радњи и мера, а чији ефекти су у функцији остваривања законом дефинисаних надлежности и овлашћења.
љudskoğ友谊的历史发展始终以建立和发展民主文明的友谊为基本假设，在今天也是如此，具有坚实的法律基础和依法实施和控制的安全服务。在这样的条件下，贫困是地方政府监督的基本条件，地方政府和经济都依赖于贫困、政府通过规划、组织和预见各种措施和活动，快速跟踪这些措施和活动，以保护各受威胁社区的脸面和身份。与此同时，作为在其他国家开展此类活动的机构，贫困问题小组（subjekti）设想了一项最重要的管理措施，并很高兴能为此类活动建立一个永久性的监测系统。这是对福利服务的管理监督，对福利制度的运作和透明度具有特别重要的意义，因为福利服务活动的核查性质是无法根据正确的、法律的、经济的和教育的原则确认是否具备开展此类活动的手段的原因之一。Central deo rada is identical to the specificity of the management monitoring of the welfare service of the Republic of Srbija, which is defined by the norms of the systemic law and sub-law regulations that regulate the province.在理事会最后一次会议结束时，确定了对苏什丁共和国代表的管理监督将是一个外部和内部的监督过程，并对违反日常大使规章制度的行为和安全局的任务进行控制、法律规定了当局和措施的职责和权限，以及法律未规定的当局职能。
{"title":"НОРМАТИВНИ АСПЕКТИ УПРАВНОГ МОНИТОРИНГА СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ","authors":"Дејан Р. ЛАБОВИЋ, Жарко Р. БРАКОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46888","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46888","url":null,"abstract":"Историјски развој људског друштва константно наводи истицање људских права и слобода, као основног постулата за настанак и развој демократског и цивилног друштва, а тиме и савремене јавне управе, са снажном правном основом и службама безбедности које су законски вођене и контролисане. У таквим условима, безбедност представља један од фундаменталних услова за егзистирање друштвене заједнице, од које зависе све друштвене и економске појаве, а која је уско везана за државу, кроз планирање, организовање и предузимање мере и активности, у циљу заштите лица и имовине од различитих угрожавајућих појава. Истовремено, субјекти безбедности као носиоци такве делатности у друштву, предузимају одговарајуће управне мере и радње које имају улогу константног мониторинга таквих активности. Тиме је управни мониторинг служби безбедности од нарочитог значаја за функционисање и транспарентност система безбедности државе, с обзиром на поверљиву природу највећег дела активности служби безбедности, односно неопходност спознаје јавности да ли се средства за реализацију таквих активности, користе на исправан, законит, економичан и учинковит начин. Централни део рада је идентификовање специфичности управног мониторинга служби безбедности Републике Србије, дефинисаног нормама системских закона и подзаконске регулативе који нормативно уређују ову област. Најзад, у завршном делу рада идентификовано је, да управни мониторинг суштински представља стални процес екстерног и интерног надзора и контроле извршавања свакодневних послова и задатака служби безбедности, кроз предузимање одговарајућих управних радњи и мера, а чији ефекти су у функцији остваривања законом дефинисаних надлежности и овлашћења.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"28 20","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135086905","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Програм наставног подручја ликовне уметности и културе, кроз које се знања о визуелним уметностима у формалном општем образовању стичу у земљама југоисточне Европе, позициониран је у темама традиционалног наслеђа и смештен у амбијент историје уметности на прелазу модерне и постмодерне; ликовна култура поучава се на устаљен начин, са нагласком на практичном ликовном раду. Уметничке тенденције реализоване у новим медијима са тешкоћом се уводе у наставни процес, јер су тумачења још увек у дискурсу ликовних уметности и културе. Како би се разумело и пратило савремено визуелно стваралаштво, потребно је успоставити нове парадигме у поучавању о уметности, што тражи редизајнирање и осавремењавање програма и образовног сектора. Презентовање новомедијских уметничких пракси и коришћење дигиталних технологија у настави, као и интерактивни приступ у поучавању где екранска слика подстиче ученика на активно учешће у процесу истраживања, део су новина на које указујемо овим радом, а које би требало да осавремене и унапреде наставу ликовне културе.
{"title":"НОВИ МЕДИЈИ – ВИРТУЕЛНО У РЕАЛНОМ СВЕТУ ОБРАЗОВАЊА","authors":"Маја M. БОСНАР, Миа M. АРСЕНИЈЕВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46729","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46729","url":null,"abstract":"Програм наставног подручја ликовне уметности и културе, кроз које се знања о визуелним уметностима у формалном општем образовању стичу у земљама југоисточне Европе, позициониран је у темама традиционалног наслеђа и смештен у амбијент историје уметности на прелазу модерне и постмодерне; ликовна култура поучава се на устаљен начин, са нагласком на практичном ликовном раду. Уметничке тенденције реализоване у новим медијима са тешкоћом се уводе у наставни процес, јер су тумачења још увек у дискурсу ликовних уметности и културе. Како би се разумело и пратило савремено визуелно стваралаштво, потребно је успоставити нове парадигме у поучавању о уметности, што тражи редизајнирање и осавремењавање програма и образовног сектора. Презентовање новомедијских уметничких пракси и коришћење дигиталних технологија у настави, као и интерактивни приступ у поучавању где екранска слика подстиче ученика на активно учешће у процесу истраживања, део су новина на које указујемо овим радом, а које би требало да осавремене и унапреде наставу ликовне културе.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"25 11","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135087171","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Creating and adopting local, and global strategy of socially responsible behaviour, and establishment of a national, and international body for the certification of socially responsible behaviour is key factor for successful implementation. The suggested at global strategy is applying model of "House of social responsibility". Effective implementation of this model requires: knowledge, resources, strategy, legislation, the supervisory body for the certification and control of social responsibility. The new industrial revolution known as Industrial 4.0 have large effect on sustainability, and it can be used as a tool for his proper applications. After COVID-19, in times of political, energetic and economic crisis, countries are faced with new challenges that require urgent solutions in order to create the conditions for the creation of socially responsible communities. The need for socially responsible behaviour increases in a situation of political, energetic and economic crisis raises with more issues and more task to solve. It requires a global change in behaviour and a revision of the existing list priorities, both for companies and for people.
{"title":"STRATEGY FOR THE IMPLEMENTATION OF SOCIALLY RESPONSIBLE BEHAVIOR IN SITUATION OF ECONOMIC CRISIS","authors":"Mirjana S. DEJANOVIĆ","doi":"10.5937/bastina33-47156","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-47156","url":null,"abstract":"Creating and adopting local, and global strategy of socially responsible behaviour, and establishment of a national, and international body for the certification of socially responsible behaviour is key factor for successful implementation. The suggested at global strategy is applying model of \"House of social responsibility\". Effective implementation of this model requires: knowledge, resources, strategy, legislation, the supervisory body for the certification and control of social responsibility. The new industrial revolution known as Industrial 4.0 have large effect on sustainability, and it can be used as a tool for his proper applications. After COVID-19, in times of political, energetic and economic crisis, countries are faced with new challenges that require urgent solutions in order to create the conditions for the creation of socially responsible communities. The need for socially responsible behaviour increases in a situation of political, energetic and economic crisis raises with more issues and more task to solve. It requires a global change in behaviour and a revision of the existing list priorities, both for companies and for people.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"26 20","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-11","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135086512","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Грађански ратови у бившој Југославији резултирали су подијељеним друштвима, посебно у оним културама у којима постоје етничке подјеле. Проблеми постају међугенерацијски када нема извјесног рјешења које води до одрживог помирења. У овим, етнички подијељеним друштвима, често постоји колективна малаксалост, која се манифестује као примарни и секундарни посттрауматски стресни поремећај (ПТСП). Секундарни ПТСП често погађа дjецу и адолесценте преко њихових родитеља који су погођени конфликтом per se. С обзиром на то, упоређени су групни профили ученика из Републике Српске (2010. versus 2020.), мjерени Инструментом за скрининг оријентисаним на проблеме за тинејџере (Problem-Oriented Screening Instrument for Teenagersк, POSIT (Rahdert 1991) који покрива 10 функционалних проблематичних области адолесцената укључујући употребу супстанци, ментално здравље, породичне односе и агресивно понашање/делинквенцију. Десет година послије, важно је одржати фокус на незадовољеним психолошким и социјалним/културним потребама трауматизоване дjеце и омладине, жртава рата друге генерације, јер би занемаривање ових проблема могло бити ,,скупо“ за друштво у смислу касније дезорганизације ове популације, како сазријева.
{"title":"ПРОФИЛИСAЊЕ ОСУЈЕЋЕНЕ ОМЛAДИНЕ (POSIT) У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ‒ ДЕСЕТ ГОДИНA ПОСЛИЈЕ","authors":"Žana S. Vrućinić, Laurence FRENCH","doi":"10.5937/bastina33-46252","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46252","url":null,"abstract":"
 Грађански ратови у бившој Југославији резултирали су подијељеним друштвима, посебно у оним културама у којима постоје етничке подјеле. Проблеми постају међугенерацијски када нема извјесног рјешења које води до одрживог помирења. У овим, етнички подијељеним друштвима, често постоји колективна малаксалост, која се манифестује као примарни и секундарни посттрауматски стресни поремећај (ПТСП). Секундарни ПТСП често погађа дjецу и адолесценте преко њихових родитеља који су погођени конфликтом per se. С обзиром на то, упоређени су групни профили ученика из Републике Српске (2010. versus 2020.), мjерени Инструментом за скрининг оријентисаним на проблеме за тинејџере (Problem-Oriented Screening Instrument for Teenagersк, POSIT (Rahdert 1991) који покрива 10 функционалних проблематичних области адолесцената укључујући употребу супстанци, ментално здравље, породичне односе и агресивно понашање/делинквенцију. Десет година послије, важно је одржати фокус на незадовољеним психолошким и социјалним/културним потребама трауматизоване дjеце и омладине, жртава рата друге генерације, јер би занемаривање ових проблема могло бити ,,скупо“ за друштво у смислу касније дезорганизације ове популације, како сазријева.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"91 8","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-07","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135539522","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Овај рад за циљ има да на основу писања београдске дневне штампе (Време, Политика, Правда) анализира промену наратива која се о Турцима и Мустафи Кемалу Ататурку створила у српској јавности током тридесетих година двадесетог века. Краљевина Југославија и Република Турска су од 1933. године успоставиле веома блиске пријатељске и дипломатске односе, оличене кроз блиско пријатељство југословенског краља Александра I Карађорђевића и турског председника Мустафе Кемала Ататурка. Како је оснивач и први председник Турске уживао велику популарност у српској и југословенској јавности, рад анализира да ли се позитивна перцепција Атаурка одразила и на позитивну перцепцију Турака или је доминатни наратив о Турцима, из времена Османског царства, наставио да игра примарну улогу у тој перцепцији.
以《贝格拉德日报》（《Vreme》、《Politika》、《Pravda》）为基础，我们不妨分析一下在过去两个世纪的最后三四年里，土耳其和穆斯塔法-凯末尔-阿塔图尔克在斯洛伐克共和国的发展方向所发生的变化。1933 年，南斯拉夫王国和土耳其共和国在关系和外交方面保持着非常密切的关系，其中包括南斯拉夫王国的亚历山大一世-卡拉ђ奥尔韦（Alexander I Karaђorђorђeviћ）和土耳其的穆斯塔法-凯末尔-阿塔图尔克之间的密切关系。作为土尔其的创始人和最重要的领导人，阿塔图尔克在斯尔普斯科日和南斯拉夫社会中享有很高的声望，我们不妨分析一下，阿塔图尔克的积极看法是否也影响了土尔其的积极看法，或者说，从奥斯曼帝国时期起，他是否就是土尔其的主要领导人，并且他坚持在这种看法中扮演主要角色。
{"title":"МУСТАФА КЕМАЛ АТАТУРК И ТУРЦИ У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ ТОКОМ ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА","authors":"Сава Д. ЂУРЂЕВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46876","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46876","url":null,"abstract":"Овај рад за циљ има да на основу писања београдске дневне штампе (Време, Политика, Правда) анализира промену наратива која се о Турцима и Мустафи Кемалу Ататурку створила у српској јавности током тридесетих година двадесетог века. Краљевина Југославија и Република Турска су од 1933. године успоставиле веома блиске пријатељске и дипломатске односе, оличене кроз блиско пријатељство југословенског краља Александра I Карађорђевића и турског председника Мустафе Кемала Ататурка. Како је оснивач и први председник Турске уживао велику популарност у српској и југословенској јавности, рад анализира да ли се позитивна перцепција Атаурка одразила и на позитивну перцепцију Турака или је доминатни наратив о Турцима, из времена Османског царства, наставио да игра примарну улогу у тој перцепцији.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"61 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135684544","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад се бави анализом појмовне метонимије у медијском дискурсу на корпусу вести из августа 2022. године које покривају дијалог Србије и Косова. Циљ рада је да се утврди фреквенција појављивања појмовне метонимије у вестима на српском и енглеском језику, како би се утврдило да ли је одређени тип метонимије присутнији у неком од језика. Пореде се метонимије у оквиру ИКМ места у текстовима, али и на фотографијама које прате новинску причу, и анализирају се могуће импликације.
Rad se bavi analyse pojmovne metonymije u medijskom discursu na corpus vesti from August 2022. yearina koje kokrivaju dijalogu Srbije i Kosova.很高兴能确定在 Srpski 和 Yenglish 语言中的某些语言中存在的隐喻类型是否尚未解决。我们将分析 IKM 文本或图片中的隐喻，并分析可能的含义。
{"title":"ПОЈМОВНА МЕТОНИМИЈА У МЕДИЈСКОМ ПОКРИВАЊУ ДИЈАЛОГА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У СРПСКИМ И АНГЛОФОНИМ МЕДИЈИМА","authors":"Божана Солујић, Тамара Јеврић","doi":"10.5937/bastina33-46849","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46849","url":null,"abstract":"Рад се бави анализом појмовне метонимије у медијском дискурсу на корпусу вести из августа 2022. године које покривају дијалог Србије и Косова. Циљ рада је да се утврди фреквенција појављивања појмовне метонимије у вестима на српском и енглеском језику, како би се утврдило да ли је одређени тип метонимије присутнији у неком од језика. Пореде се метонимије у оквиру ИКМ места у текстовима, али и на фотографијама које прате новинску причу, и анализирају се могуће импликације.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"60 12","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135684545","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду је дата скица политичке биографије Махмута Бакалија (1936 – 2006), председника Председништва Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова од 1971. до 1981. године. Бакали је био припадник тзв. ђаковичке групе – функционера Албанаца из околине Ђаковице који су заузимали кључне позиције у покрајини током читавог послератног периода. На чело Покрајинског комитета Косова Бакали је дошао у време проширивања аутономије Косова и суштинског осамостаљивања у односу на Србију. Током његовог мандата покрајина је функционисала као република по свему осим по имену. У овом периоду нарастао албански национализам, постављени су темељи албанског сепаратистичког покрета, одвијала се планска албанизација покрајине и интензивирало се исељавање Срба. Након смене 1981. Бакали је скоро две деценије провео ван званичне политике али је задржао углед и утицај међу Албанцима. Био је члан албанске делегације на преговорима у Рамбујеу 1998, посланик у Скупштини Косова након рата 1999, саветник премијера Косова[1] Агима Чекуа и сведок на суђењу Слободану Милошевићу. На основу необјављених архивских докумената, периодике, мемоаристике и релевантне литературе могуће је расветлити историјску улогу Махмута Бакалија, посебно у процесима који су се одвијали у време док је био на челу СК Косова.
{"title":"МАХМУТ БАКАЛИ – ПРИЛОГ ЗА ПОЛИТИЧКУ БИОГРАФИЈУ","authors":"Петар Р. РИСТАНОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-47042","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-47042","url":null,"abstract":"У раду је дата скица политичке биографије Махмута Бакалија (1936 – 2006), председника Председништва Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова од 1971. до 1981. године. Бакали је био припадник тзв. ђаковичке групе – функционера Албанаца из околине Ђаковице који су заузимали кључне позиције у покрајини током читавог послератног периода. На чело Покрајинског комитета Косова Бакали је дошао у време проширивања аутономије Косова и суштинског осамостаљивања у односу на Србију. Током његовог мандата покрајина је функционисала као република по свему осим по имену. У овом периоду нарастао албански национализам, постављени су темељи албанског сепаратистичког покрета, одвијала се планска албанизација покрајине и интензивирало се исељавање Срба. Након смене 1981. Бакали је скоро две деценије провео ван званичне политике али је задржао углед и утицај међу Албанцима. Био је члан албанске делегације на преговорима у Рамбујеу 1998, посланик у Скупштини Косова након рата 1999, саветник премијера Косова[1] Агима Чекуа и сведок на суђењу Слободану Милошевићу. На основу необјављених архивских докумената, периодике, мемоаристике и релевантне литературе могуће је расветлити историјску улогу Махмута Бакалија, посебно у процесима који су се одвијали у време док је био на челу СК Косова.
","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"47 24","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135679362","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду је анализирана поетика путописне прозе Григорија Божовића, с фокусом на његовом односу према народној традицији. Посебно је размотрен метафорички потенцијал појма „епског“, у његовим путописима, спрам дефиниције епског Емила Штајгера, и осталих књижевних врста, најпре, народног стваралаштва. Наредни аспект анализе обухвата поимање епског човека, потом традиције према схватању Томаса Стерна Елиота и уопште односа традиционалности и савремености у путописној прози Григорија Божовића.
{"title":"ЕПСКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ ПУТОПИСЦА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА","authors":"Соња Р. ШЉИВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46234","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46234","url":null,"abstract":"У раду је анализирана поетика путописне прозе Григорија Божовића, с фокусом на његовом односу према народној традицији. Посебно је размотрен метафорички потенцијал појма „епског“, у његовим путописима, спрам дефиниције епског Емила Штајгера, и осталих књижевних врста, најпре, народног стваралаштва. Наредни аспект анализе обухвата поимање епског човека, потом традиције према схватању Томаса Стерна Елиота и уопште односа традиционалности и савремености у путописној прози Григорија Божовића.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"29 10","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135873718","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Рад обрађује биографију Миливоја Јовановића (1905 – 1984), полицијског службеника, шефа Опште полиције у Београду у међуратном периоду и шефа Одељења специјалне полиције на почетку Другог светског рата. Специјална полиција се првенствено бавила хапшењима и ислеђивањима комуниста, а Јовановић је на овој функцији остао до јула 1941. године да би након тога био премештен у Инспекторски одсек у коме је радио до марта 1944. године. За време његовог службовања током Другог светског рата донета је одлука о евиденцији Јевреја, а Јовановић је био и стални члан комисије које је одлучивала о категоризацији логораша на Бањици. Мање познат податак из његове биографије је да је током рата, али и пре њега помагао појединим комунистима да избегну рације или их је ослобађао затворске казне. Због тога је био ослобођен од стране ОЗНЕ након рата и није издржавао казну као ,,сарадник окупатора“. У овом раду смо на основу релевантне литературе и архивске грађе, као и грађе које нам је дала породица Мирослава Јовановића, настојали да расветлимо пре свега тај аспект деловања Мирослава Јовановића током Другог светског рата.
我很高兴地介绍 Milivoj Jovanović（1905 - 1984 年）的传记，他是一名警官，Opште полиције u Beograd u Meograd u Meogratnom periodu 和 Одељења specialne полиције on the honour of the Other Secular Council 的负责人。Specialijalna policiia se prvenno bavila hapasheima i islejivaima communist, a Jovanović је na ovoj functionsii zosto do july 1941.在他任职期间，其他世俗理事会带来了је一份关于犹太人历史的报告，并Јовановићје生物和钢铁委员会，其中је报告分类的logorazh的巴吉。从他的传记中众所周知，他曾帮助共产党人避免种族歧视或被监禁。这样，上帝就会得到国家赔偿法的宽恕，而不会被当作 "占领者的敌人"。在新一届理事会中，根据相关文献和档案资料，以及贵妇米罗斯拉娃-Јовановића向我们提供的信息，有必要由其他世俗理事会对米罗斯拉娃-Јовановића的这方面工作进行启蒙。
{"title":"МИЛИВОЈЕ ЈОВАНОВИЋ (1905 – 1984) САРАДНИК ОКУПАТОРА И/ИЛИ САРАДНИК КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРИЛОЗИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ","authors":"Ена С. МИРКОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46885","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46885","url":null,"abstract":"Рад обрађује биографију Миливоја Јовановића (1905 – 1984), полицијског службеника, шефа Опште полиције у Београду у међуратном периоду и шефа Одељења специјалне полиције на почетку Другог светског рата. Специјална полиција се првенствено бавила хапшењима и ислеђивањима комуниста, а Јовановић је на овој функцији остао до јула 1941. године да би након тога био премештен у Инспекторски одсек у коме је радио до марта 1944. године. За време његовог службовања током Другог светског рата донета је одлука о евиденцији Јевреја, а Јовановић је био и стални члан комисије које је одлучивала о категоризацији логораша на Бањици. Мање познат податак из његове биографије је да је током рата, али и пре њега помагао појединим комунистима да избегну рације или их је ослобађао затворске казне. Због тога је био ослобођен од стране ОЗНЕ након рата и није издржавао казну као ,,сарадник окупатора“. У овом раду смо на основу релевантне литературе и архивске грађе, као и грађе које нам је дала породица Мирослава Јовановића, настојали да расветлимо пре свега тај аспект деловања Мирослава Јовановића током Другог светског рата.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"31 23","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-11-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135873126","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Познато је да су током XVIII и XIX века европске идеје и присуство страних изасланика у Цариграду омогућили Европљанима да се боље упознају са токовима османске културе и цивилизације. Упознавање и размена културних идеја нарочито су били наглашени током периода реформи или танзимата којим је модернизовано образовање и извршена делимична европеизација друштва у Османском царству. Примена реформи допринела је одвајању од пређашњих традиционалних културних вредности, те је Цариград у коме су у том периоду била смештена многа дипломатска представништва европских земаља постепено стицао статус дипломатског, културног и космополитског центра. О њему су сачувани веома драгоцени подаци забележени у извештајима страних изасланика, дипломата, путописаца и других аутора. Посебно вредне примере таквих извора налазимо у писмима и путописима млетачких изасланика из XVIII века, као и руских изасланика из XIX века, због чега они представљају вредна сведочанства у оквиру културне историје.
{"title":"КУЛТУРНИ АСПЕКТИ У ЦАРИГРАДУ У ОДАБРАНИМ СВЕДОЧАНСТВИМА ВЕНЕЦИЈАНСКИХ И РУСКИХ ДИПЛОМАТА (XVIII И XIX ВЕК)","authors":"Маја Р. АНТИЋ, Марија Н. МИТИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46918","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46918","url":null,"abstract":"Познато је да су током XVIII и XIX века европске идеје и присуство страних изасланика у Цариграду омогућили Европљанима да се боље упознају са токовима османске културе и цивилизације. Упознавање и размена културних идеја нарочито су били наглашени током периода реформи или танзимата којим је модернизовано образовање и извршена делимична европеизација друштва у Османском царству. Примена реформи допринела је одвајању од пређашњих традиционалних културних вредности, те је Цариград у коме су у том периоду била смештена многа дипломатска представништва европских земаља постепено стицао статус дипломатског, културног и космополитског центра. О њему су сачувани веома драгоцени подаци забележени у извештајима страних изасланика, дипломата, путописаца и других аутора. Посебно вредне примере таквих извора налазимо у писмима и путописима млетачких изасланика из XVIII века, као и руских изасланика из XIX века, због чега они представљају вредна сведочанства у оквиру културне историје.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"86 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135927841","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：