У раду представљам део резултата теренских истраживања у Ибарском Колашину, пределу на северозападу Косова и Метохије. Централна пажња посвећена је догађају који колашински Срби доживљавају као важан део свог традиционалног културног наслеђа, а то је прослава мале славе, празника посвећеног слављењу другог, споредног породичног свеца. Истраживање наведеног догађаја спроведено је у селу Рујиште, смештеном у источном делу Ибарског Колашина, које је карактеристично по томе што сви његови становници као малу славу славе Светог Илију или Илиндан. У раду настојим да прикажем главне елементе прославе Илиндана у Рујишту, са фокусом на колективни аспект прославе, док циљ рада представља покушај пружања доприноса разумевању проучаваног догађаја као феномена чију важну улогу, посматрано са аспекта демографских процеса у Ибарском Колашину, чини улога друштвено-интегративног карактера. Истраживачки поступак примењен у раду базиран је на примени квалитативних метода, пре свега опсервације и вођења разговора са саговорницима. Теренско истраживање за потребе рада у селу Рујиште обављено је у месецу августу 2023. године.
我们将介绍在科索沃和梅托希亚西北部伊巴尔的科拉希努发生的特雷尼损失的结果。中央 pazhava 是为了纪念作为其传统文化遗产重要组成部分而幸存下来的 Kolashin Srbi 人,它是一种小荣耀的颂扬,是献给另一种中产阶级蜡烛荣耀的节日。对这一信息的检验是在位于伊巴尔什科-科拉欣原产地的鲁吉什特村进行的,该村的特点是村里的姐妹们因斯维托格-伊利朱或伊林丹的荣耀而闻名。我们应该对伊林丹在鲁吉斯图的荣耀的主要元素进行排序,重点放在荣耀的集体方面、在 "dok ciљ rada "中,我们试图将对博学狗的偏见理解为一种具有重要背景的现象,从伊巴尔科-科拉西努(Ibarskoe Kolasinu)的人口进程方面进行考察,了解友好融合特征的原因。彩虹》中使用的行动是基于定性方法的应用,在保存和与共谋者对话之前。Terensko and Terensko's cost for the needs of the rada in Rujište village was announced in the month of August 2023.
{"title":"ИЛИНДАН У СЕЛУ РУЈИШТЕ: ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ДРУШТВЕНО-ИНТЕГРАТИВНЕ УЛОГЕ МАЛЕ СЛАВЕ У ИБАРСКОМ КОЛАШИНУ","authors":"Александар С. ПАВЛОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46777","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46777","url":null,"abstract":"У раду представљам део резултата теренских истраживања у Ибарском Колашину, пределу на северозападу Косова и Метохије. Централна пажња посвећена је догађају који колашински Срби доживљавају као важан део свог традиционалног културног наслеђа, а то је прослава мале славе, празника посвећеног слављењу другог, споредног породичног свеца. Истраживање наведеног догађаја спроведено је у селу Рујиште, смештеном у источном делу Ибарског Колашина, које је карактеристично по томе што сви његови становници као малу славу славе Светог Илију или Илиндан. У раду настојим да прикажем главне елементе прославе Илиндана у Рујишту, са фокусом на колективни аспект прославе, док циљ рада представља покушај пружања доприноса разумевању проучаваног догађаја као феномена чију важну улогу, посматрано са аспекта демографских процеса у Ибарском Колашину, чини улога друштвено-интегративног карактера. Истраживачки поступак примењен у раду базиран је на примени квалитативних метода, пре свега опсервације и вођења разговора са саговорницима. Теренско истраживање за потребе рада у селу Рујиште обављено је у месецу августу 2023. године.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"90 ","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135929153","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Domicide, а term that recently emerged in the field of geography, has been further revised in contemporary studies to include various processes concerning housing issues in life-endangering situations. These elaborations questioned the basis of the concept that aimed to explain the planned physical destruction of homes by revising its compositional notions and its typology. This article provides an overview of some of the most relevant studies in the given domain by assessing the applicability of the term in anthropological research. It starts from the premise that the trope of the victimhood prevents its usage in anthropology, while simultaneously mapping multidisciplinary approaches that widen the span of domicide in accordance with an anthropological framework. Offered explanations are briefly complemented with observations acquired during fieldwork on internally displaced persons from Kosovo and Metohija.
{"title":"THE POLITICAL REАLM OF HOME: ANTHROPOLOGICAL APPROACH TO THE QUESTION OF DOMICIDE","authors":"Невена С. ПЕТКОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46775","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46775","url":null,"abstract":"Domicide, а term that recently emerged in the field of geography, has been further revised in contemporary studies to include various processes concerning housing issues in life-endangering situations. These elaborations questioned the basis of the concept that aimed to explain the planned physical destruction of homes by revising its compositional notions and its typology. This article provides an overview of some of the most relevant studies in the given domain by assessing the applicability of the term in anthropological research. It starts from the premise that the trope of the victimhood prevents its usage in anthropology, while simultaneously mapping multidisciplinary approaches that widen the span of domicide in accordance with an anthropological framework. Offered explanations are briefly complemented with observations acquired during fieldwork on internally displaced persons from Kosovo and Metohija.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135929157","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Ниједна приповетка Иве Андрића не садржи ни приближно исти каталог злостављања као „Мара милосница“ (1926), именована по централној протагонисткињи, која је по својој позицији жртве парадигматична за женску судбину тога доба и времена. У тексту указујемо на она својства по којима је Мара изванредна јунакиња. Поставши милосница већ у шеснаестој години, Мара из Травника је обликована насиљем које трпи, али потпуности несреће доприноси њена природа. Указаћемо на њену аутентичну религиозност, на садржаје њеног несвесног (које откривамо посредством сна), те сагледати јунакињино реаговање на зло у контексту пишчевог компаративног сликања Маре и Невенке, младе снахе Памуковића, као и њено поступно психичко разбољевање. Циљ нам је да покажемо да Мару Милосницу, уз позицију жртве, додатно рањава и позиција немог сведока који она има у односу на зло у свету, а на коју до сада није указано у литератури. Постављајући Мару страдалницу у положај немог сведока, Андрић указује на висок ниво њене емпатије: као слушалац, Мара пре свега помаже Невенки да постане и остане субјекат властите приче и живота.
伊夫-安德里亚的任何改编作品都无法像《仁慈的马拉》(1926 年)那样成为真正的邪恶故事集,该剧以中心主人公的名字命名,根据 својој 受害人的立场,她是当时女性宫廷的典范。从文本中可以看出,马拉是最杰出的女性。六百年来,特拉夫尼克的玛拉一直被当作挤奶女工,她曾被盗贼指控施暴,也曾造成大自然的贫困。这表明了一种真实的宗教信仰,一种虐待狂的无意识(通过睡眠显露出来)、他们在观看马拉-米洛斯和帕穆基夫的年轻儿媳内文卡的对比诗歌,以及公认的心理崩溃的背景下对邪恶的重新描述。我们要展示的是玛拉-米洛斯尼察,她对死亡的立场,以及她在这个世界上所拥有的不可能的世界的立场,而在花园之前的文学作品中并没有表明这一点。安德里亚将受苦受难的玛拉置于无能为力的世界中,指出了一种高度的共鸣:玛拉在聆听之后,在世界面前膏药涅文基斋戒,并继续臣服于定价和生命的力量。
{"title":"МАРА МИЛОСНИЦА – ЖРТВА И СВЕДОК","authors":"Јасмина М. АХМЕТАГИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46226","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46226","url":null,"abstract":"Ниједна приповетка Иве Андрића не садржи ни приближно исти каталог злостављања као „Мара милосница“ (1926), именована по централној протагонисткињи, која је по својој позицији жртве парадигматична за женску судбину тога доба и времена. У тексту указујемо на она својства по којима је Мара изванредна јунакиња. Поставши милосница већ у шеснаестој години, Мара из Травника је обликована насиљем које трпи, али потпуности несреће доприноси њена природа. Указаћемо на њену аутентичну религиозност, на садржаје њеног несвесног (које откривамо посредством сна), те сагледати јунакињино реаговање на зло у контексту пишчевог компаративног сликања Маре и Невенке, младе снахе Памуковића, као и њено поступно психичко разбољевање. Циљ нам је да покажемо да Мару Милосницу, уз позицију жртве, додатно рањава и позиција немог сведока који она има у односу на зло у свету, а на коју до сада није указано у литератури. Постављајући Мару страдалницу у положај немог сведока, Андрић указује на висок ниво њене емпатије: као слушалац, Мара пре свега помаже Невенки да постане и остане субјекат властите приче и живота.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"31 ","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135927850","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Овај рад доноси инвентар и дистрибуцију вокалског и консонанатског система у појединим доњоситничким насељима (Бањска и Гојбуља) код Вучитрна. Анализирани материјал указује на актуелно стање у периферијским говорима. Особеност ових, у основи косовско-ресавских говора почива на вишеструким утицајима, који долазе са прогресивног штокавског тла, што обезбеђује копаоничко залеђе, од територијално блиских призренско-јужноморавских говора, са црногорског терена у виду ијекавизама и од суседних албанских језичких прилика. У систему вокала присутнији су утицаји из прва три правца, док су у консонантизму упечатљивије црте из несловенског језичког окружења.
{"title":"ИЗ ФОНЕТСКЕ ПРОБЛЕМАТИКЕ ГОВОРА БАЊСКЕ И ГОЈБУЉЕ","authors":"Јована С. ЈОВАНОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46728","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46728","url":null,"abstract":"Овај рад доноси инвентар и дистрибуцију вокалског и консонанатског система у појединим доњоситничким насељима (Бањска и Гојбуља) код Вучитрна. Анализирани материјал указује на актуелно стање у периферијским говорима. Особеност ових, у основи косовско-ресавских говора почива на вишеструким утицајима, који долазе са прогресивног штокавског тла, што обезбеђује копаоничко залеђе, од територијално блиских призренско-јужноморавских говора, са црногорског терена у виду ијекавизама и од суседних албанских језичких прилика. У систему вокала присутнији су утицаји из прва три правца, док су у консонантизму упечатљивије црте из несловенског језичког окружења.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"441 ","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-31","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135928959","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Проблем књижевности као критике идеологије, суштински, питање је односа стваралаштва и уметничких слобода, с једне стране, и друштвеног уређења, с друге стране. Код Предрага Палавестре оно представља наставак расправе о критичкој књижевности као алтернативи постмодернизма и њеним развојним токовима. Књига огледа Књижевност – критика идеологије (1991) доноси 17 радова и сви проистичу из књиге Критичка књижевност (1983) у којој је штампан 31 рад.
Централно место у расправи о књижевности као критици идеологије припада проблему српске књижевности у југословенској или јужнословенској цивилизацији у тренутку када је јасно да се југословенска држава распада.
Задатак прилога тумачењу друштвене и критичке мисли Предрага Палавестре јесте да покаже како је она, саопштавана широм света, имала за циљ да се разумеју вредности српске књижевности и културе (а) и да се предупреде драма и крвав распад југословенске државе и грађански рат њених народа (б). На свим странама света и у многим институцијама, новинама и часописима он се залагао за дијалог као излаз.
作为意识形态批判的意识形态批判问题,Sushtinski 是由来自一个国家的国家统一阵营和 Umetniki sloboda 以及来自另一个国家的邻国的统一阵营和 Umetniki sloboda 推波助澜的。在《Predraga Palavestre》的代码中,它将批判性批评作为后现代主义和思潮发展的替代品进行了再现。Kњiga ogleda Kњizhevnost - kritika ideologiologijae (1991) donososi 17 radov and svi proistichu iz kњiga kritička kњizhevnost (1983) kojojoje stampan 31 radov.
斯普斯卡њizhevnost问题的意识形态批评在南斯拉夫或Južnoslovenskoj文明的趋势中,当合理地让南斯拉夫文明解体时,斯普斯卡њizhevnost在裁决中的中心位置。
Zadatak zadaloga priloga tumacheњu društvene i kritichke mislja Predraga Palavestre 是为了说明它如何被世界所sapštavana,不得不为cyљ了解Srpske kњizhevnosti 和kultura(a)的有害性,并防止戏剧和崩溃的南斯拉夫drževa和graђanski rat њenih人(b)。在他自己的祖国,在许多机构,在novinam和chasopisima,他被安排作为izlaz进行对话。
{"title":"КЊИЖЕВНОСТ КАО КРИТИКА ИДЕОЛОГИЈЕ","authors":"Ана М. МУМОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46275","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46275","url":null,"abstract":"Проблем књижевности као критике идеологије, суштински, питање је односа стваралаштва и уметничких слобода, с једне стране, и друштвеног уређења, с друге стране. Код Предрага Палавестре оно представља наставак расправе о критичкој књижевности као алтернативи постмодернизма и њеним развојним токовима. Књига огледа Књижевност – критика идеологије (1991) доноси 17 радова и сви проистичу из књиге Критичка књижевност (1983) у којој је штампан 31 рад.
 Централно место у расправи о књижевности као критици идеологије припада проблему српске књижевности у југословенској или јужнословенској цивилизацији у тренутку када је јасно да се југословенска држава распада. 
 Задатак прилога тумачењу друштвене и критичке мисли Предрага Палавестре јесте да покаже како је она, саопштавана широм света, имала за циљ да се разумеју вредности српске књижевности и културе (а) и да се предупреде драма и крвав распад југословенске државе и грађански рат њених народа (б). На свим странама света и у многим институцијама, новинама и часописима он се залагао за дијалог као излаз.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"23 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-23","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135406064","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У фокусу истраживања је проза Антонија Исаковића у контексту наставе матерњег језика и књижевности. Од шездесетих година 20. века приповетке из Исаковићеве прве књиге Велика деца (1953) обрађиване су у настави. У основношколским програмима биле се заступљене приче „Кашика” и „Црвени шал”, док се у средњим школама и гимназијама обрађивала збирка Велика деца, односно избор из ње. У раду се на основну читанки из тог периода испитује статус прозе А. Исаковића у настави, при чему Исаковићева проза у актуелним плановима и програмима потпуно изостаје. Рад је уједно и повод за анализу дидактичко-методичке и других апаратура читанке као основног уџбеника наставе књижевности. Један од циљева истраживања је да укаже на евентуалне предности враћања Исаковићевог дела у наставне програме.
本书的重点是安东尼-伊萨科维奇在纳斯塔的语言和生活背景下创作的散文。从 20 世纪 60 年代起,伊萨科维奇的《Pripovetke Prive Kige Velika deti》(1953 年)就受到了《宪法》的影响。在小学课程中,表演了 "Kashika "和 "Crveni Shawl",而在中学和高中,则形成了 "Velika deti "系列,一次一个选择。在拉杜,这一时期的主要读者经历了 A.伊萨科维奇的散文在目前的规划和计划中,而伊萨科维奇的散文却落后了。我也很高兴有机会分析作为教育发展基本工具的读者的教学方法和其他手段。研究的目的是指出伊萨科夫作品在培训计划中可能具有的优势。
{"title":"ПРОЗА АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА У НАСТАВНОМ КОНТЕКСТУ","authors":"Магда Г. МИЛИКИЋ","doi":"10.5937/bastina33-47013","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-47013","url":null,"abstract":"У фокусу истраживања је проза Антонија Исаковића у контексту наставе матерњег језика и књижевности. Од шездесетих година 20. века приповетке из Исаковићеве прве књиге Велика деца (1953) обрађиване су у настави. У основношколским програмима биле се заступљене приче „Кашика” и „Црвени шал”, док се у средњим школама и гимназијама обрађивала збирка Велика деца, односно избор из ње. У раду се на основну читанки из тог периода испитује статус прозе А. Исаковића у настави, при чему Исаковићева проза у актуелним плановима и програмима потпуно изостаје. Рад је уједно и повод за анализу дидактичко-методичке и других апаратура читанке као основног уџбеника наставе књижевности. Један од циљева истраживања је да укаже на евентуалне предности враћања Исаковићевог дела у наставне програме.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"42 3","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-23","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135413979","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
У раду се полази од питања националних интереса и вредности и значаја развијања националног идентитета за појединца и друштво. С обзиром на то да се национални идентитет, осећај припадности заједници и развија од најранијег узраста, указано је на значај националног васпитања у том процесу и његовом доприносу афирмацији вредности, са посебним освртом на чињеницу да јачи осећај националног идентитета доприноси и вишем степену поштовања других нација и развијања мултикултуралних вредности и интереса. Након истицања значаја националног васпитања у идејама педагога и социолога, разматрано је и његово позиционирање у законској легислативи и усмереност образовања у Србији на развијање националног идентитета. У том смислу, истакнуте су области које садрже фундаментална знања за развијање националног идентитета, са посебним освртом на допринос садржаја из области музичке културе и васпитања. Иако се у теоријским оквирима националног васпитања препознаје значајан ресурс за развијање националног идентитета, намеће се питање укључивања теоријски утемељених знања у рефлексивну праксу.
{"title":"НАЦИОНАЛНО ВАСПИТАЊЕ У ФУНКЦИЈИ РАЗВИЈАЊА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА: ДОПРИНОС МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ","authors":"Далиборка Р. ПОПОВИЋ, Божана M. РАШКОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46893","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46893","url":null,"abstract":"У раду се полази од питања националних интереса и вредности и значаја развијања националног идентитета за појединца и друштво. С обзиром на то да се национални идентитет, осећај припадности заједници и развија од најранијег узраста, указано је на значај националног васпитања у том процесу и његовом доприносу афирмацији вредности, са посебним освртом на чињеницу да јачи осећај националног идентитета доприноси и вишем степену поштовања других нација и развијања мултикултуралних вредности и интереса. Након истицања значаја националног васпитања у идејама педагога и социолога, разматрано је и његово позиционирање у законској легислативи и усмереност образовања у Србији на развијање националног идентитета. У том смислу, истакнуте су области које садрже фундаментална знања за развијање националног идентитета, са посебним освртом на допринос садржаја из области музичке културе и васпитања. Иако се у теоријским оквирима националног васпитања препознаје значајан ресурс за развијање националног идентитета, намеће се питање укључивања теоријски утемељених знања у рефлексивну праксу.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"14 5","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-23","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"135405453","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Деца и малолетна лица у већини кривичних законодавстава у свету уживају повлашћени статус због своје психичке и физичке незрелости. Док деца спадају у категорију потпуно кривично неодговорних лица, малолетници подлежу одговорности, али под специфичним условима, дефинисаним Кривичним закоником Републике Србије и Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.
Најновији догађаји који су се одиграли у Републици Србији, подстакли су на размишљање треба ли смањивати старосну границу за кривичну одговорност, треба ли пооштравати казнене мере и које превентивне мере треба предузимати да се питање деце и малолетних починилаца кривичних дела смањи и онемогући поновна трагедије попут трагедије у огледној основниј школи „Владислав Рибникар“ у Београду.
{"title":"ДЕЦА КАО ЖРТВЕ И КАО ИЗВРШИОЦИ КРИВИЧНИХ ДЕЛА","authors":"Ратомир Д. АНТОНОВИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46525","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46525","url":null,"abstract":"Деца и малолетна лица у већини кривичних законодавстава у свету уживају повлашћени статус због своје психичке и физичке незрелости. Док деца спадају у категорију потпуно кривично неодговорних лица, малолетници подлежу одговорности, али под специфичним условима, дефинисаним Кривичним закоником Републике Србије и Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. 
 Најновији догађаји који су се одиграли у Републици Србији, подстакли су на размишљање треба ли смањивати старосну границу за кривичну одговорност, треба ли пооштравати казнене мере и које превентивне мере треба предузимати да се питање деце и малолетних починилаца кривичних дела смањи и онемогући поновна трагедије попут трагедије у огледној основниј школи „Владислав Рибникар“ у Београду.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"84 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-17","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"136034335","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
{"title":"КОПАОНИК У СРЕДЊЕМ ВЕКУ: ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ПЛАНИНЕ","authors":"Никола Марковић","doi":"10.5937/bastina33-46891","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46891","url":null,"abstract":"","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"335 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-12","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"136014580","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Приликом разматрања најуспелијих видова књижевног уобличавања гротеске и гротескног у српској књижевности не смеју се заобићи приповетке и приче Драгише Васића. Традиционална фактура прича сусреће се са сложеним ефектом гротескног и прихолошким пореклом гротеске у Васићевој збирци Витло и друге приче. У овом раду тумачићемо насловну причу збирке – „Витлоˮ – из аспекта проучавања феноменологије гротескног у српској модерној књижевности. Посредством помног читања (close reading) из 4 фрагмента приче издвајаћемо доминантне гротескне мотиве и теме. Наша је теза да се прича „Витлоˮ може сматрати парадигматичном за тзв. кајзеровски тип гротеске – схватање гротеске које се позива на закључке Волфганга Кајзера о гротескном као доживљају „отуђеног светаˮ. Овим радом тежимо да допринесемо тумачењу сложене Васићеве приче, која се поиграва с модернистима блиским појавама гротескног, сублимног, језовитог итд.
通过怪诞和怪诞的成功类型在塞尔维亚文化中传播的相似性,我们不能回避 Dragisje Vasij 的可能性和可能性。传统纹理在继承的情况下是由怪诞效果构成的,而在梵蒂冈和其他国家则是由怪诞效果构成的。在文集的第一版中,文集的标题--"Vitlo"--是从研究塞尔维亚现代文化中的怪诞现象学的角度出发的。通过对 4 个片段的细读,揭示了主要的怪诞图案和主题。我们的论点是把 "维特洛ˮ "作为所谓凯撒怪诞类型的范例--基于沃尔夫冈-凯撒关于 "来自世界 "的怪诞cao доживљају著作的怪诞方案。Ovím rádom težimo да contribute тумачењу zložне Васићe priče, koја se toyва с modernistма блиским появама groteskног, sublimnoг, јezovitoг 等。
{"title":"ГРОТЕСКА У ПРИЧИ „ВИТЛОˮ ДРАГИШЕ ВАСИЋА","authors":"Јована Б. СУВАЈЏИЋ","doi":"10.5937/bastina33-46229","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bastina33-46229","url":null,"abstract":"
 Приликом разматрања најуспелијих видова књижевног уобличавања гротеске и гротескног у српској књижевности не смеју се заобићи приповетке и приче Драгише Васића. Традиционална фактура прича сусреће се са сложеним ефектом гротескног и прихолошким пореклом гротеске у Васићевој збирци Витло и друге приче. У овом раду тумачићемо насловну причу збирке – „Витлоˮ – из аспекта проучавања феноменологије гротескног у српској модерној књижевности. Посредством помног читања (close reading) из 4 фрагмента приче издвајаћемо доминантне гротескне мотиве и теме. Наша је теза да се прича „Витлоˮ може сматрати парадигматичном за тзв. кајзеровски тип гротеске – схватање гротеске које се позива на закључке Волфганга Кајзера о гротескном као доживљају „отуђеног светаˮ. Овим радом тежимо да допринесемо тумачењу сложене Васићеве приче, која се поиграва с модернистима блиским појавама гротескног, сублимног, језовитог итд.","PeriodicalId":33857,"journal":{"name":"Bastina","volume":"2023 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2023-10-06","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"134945563","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}