Vladimir Filipović, B. Lončar, M. Nićetin, V. Knežević, Marijana Ačansk, D. Šuput
Postupak osmotske dehidratacije se sastoji od potapanja biološkog materijala, sa određenim sadržajem vode, u koncentrovane vodene rastvore koji sadrže osmotske agense (osmotski rastvor), pri čemu dolazi do prenosa dela mase vode iz ćelijskog materijala u osmotski rastvor. Jedna od mogućnosti povećanja efikasnosti procesa osmotske dehidratacije je primena protivstrujnog procesa. Praćenje kinetike prenosa mase može da se koristi za procenu efikasnosti procesa osmotske dehidratacije, a primena protivstrujog procesa u osmotskoj dehidrataciji značajno povećava kinetiku prenosa mase u procesu, što dovodi do povećanja sveukupne efikasnost procesa osmotske dehidratacije.Cilj istraživanja je uporedna analiza kinetike prenosa mase u isto-strujnom i protiv-strujnom procesu osmotske dehidratacije svinjskog mesa u tri različita osmotska rastvora.Vreme trajanja procesa i priroda primenjenog osmotskog rastvora su statistički značajno uticali na gubitak vode, prirast suve materije i smanjenje mase u oba tipa procesa.Vrednosti parametara brzine gubitka vode i brzine smanjenja mase u svakom satu procesa i u oba tipa procesa, bile su najviše za R3, zatim za R2, a najmanje vrednosti za R1, dok je za brzinu prirasta suve materije zavisnost obrnuta.Sa protokom vremena trajanja procesa dolazi do većeg razblaženja osmotskih rastvora u istrostrujnim procesima, bržeg pada vrednosti brzine gubitka vode i brzine smanjenja mase i manjeg pada istih vrednosti u protivstrujnim procesima za sva tri osmotska rastvora, tako da do kraja petog sata sve vrednosti brzine smanjenja mase u protivstrujnim procesima su veće od odgovarajućih vrednosti u istrostrujnim procesima
{"title":"POREĐENJE KINETIKE PRENOSA MASE ISTO-STRUJNOG I PROTIV-STRUNOG PROCESA OSMOTSKE DEHIDRATACIJE SVINJSKOG MESA","authors":"Vladimir Filipović, B. Lončar, M. Nićetin, V. Knežević, Marijana Ačansk, D. Šuput","doi":"10.7251/GHTE1511033F","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1511033F","url":null,"abstract":"Postupak osmotske dehidratacije se sastoji od potapanja biološkog materijala, sa određenim sadržajem vode, u koncentrovane vodene rastvore koji sadrže osmotske agense (osmotski rastvor), pri čemu dolazi do prenosa dela mase vode iz ćelijskog materijala u osmotski rastvor. Jedna od mogućnosti povećanja efikasnosti procesa osmotske dehidratacije je primena protivstrujnog procesa. Praćenje kinetike prenosa mase može da se koristi za procenu efikasnosti procesa osmotske dehidratacije, a primena protivstrujog procesa u osmotskoj dehidrataciji značajno povećava kinetiku prenosa mase u procesu, što dovodi do povećanja sveukupne efikasnost procesa osmotske dehidratacije.Cilj istraživanja je uporedna analiza kinetike prenosa mase u isto-strujnom i protiv-strujnom procesu osmotske dehidratacije svinjskog mesa u tri različita osmotska rastvora.Vreme trajanja procesa i priroda primenjenog osmotskog rastvora su statistički značajno uticali na gubitak vode, prirast suve materije i smanjenje mase u oba tipa procesa.Vrednosti parametara brzine gubitka vode i brzine smanjenja mase u svakom satu procesa i u oba tipa procesa, bile su najviše za R3, zatim za R2, a najmanje vrednosti za R1, dok je za brzinu prirasta suve materije zavisnost obrnuta.Sa protokom vremena trajanja procesa dolazi do većeg razblaženja osmotskih rastvora u istrostrujnim procesima, bržeg pada vrednosti brzine gubitka vode i brzine smanjenja mase i manjeg pada istih vrednosti u protivstrujnim procesima za sva tri osmotska rastvora, tako da do kraja petog sata sve vrednosti brzine smanjenja mase u protivstrujnim procesima su veće od odgovarajućih vrednosti u istrostrujnim procesima","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"13 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"123366772","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Radana Djudjic, Pero Sailović, Branka Rodić Grabovac, Boro Rudić
Dobijanje zavoja sa biološkom aktivnošću predstavlja jedan od najinteresantnijih trendova u razvoju novih medicinskih materijala. U radu se ispituje uticaj koncentracije rastvora cefaleksina na sorpciju prilikom dobijanja biološki aktivnog vlakna. Sorpcija lijeka vršena je na uzorcima oksidovane celuloze (OC) sa različitim sadržajem karboksilnih grupa iz vodenog rastvora cefaleksina koncentracija c=1,7∙10-3, 3,4∙10-3 i 5,1∙10-3 mol/L na sobnoj temperaturi (22 ± 2 °C) dok je desorpcija vršena u fiziološkom rastvoru. Količine vezanog i otpuštenog lijeka određivane su spektrofotometrijski u UV području. Utvrđeno je da sadržaj karboksilnih grupa na OC, pH vrijednost kao i koncentracija rastvora utiču na količinu vezanog lijeka. Rezultati provedenog eksperimenta pokazuju da je maksimalna količina vezanog lijeka (23,06 mg/g) dobijena prilikom sorpcije iz rastvora c=5,1∙10-3 mol/L.
生物活性包装的开发是新型医用材料发展中最令人关注的趋势之一。U radu se ispituje uticaj koncentrację rastvora rastvora cefalexina na sorpciju prilikom dobijanja biološki aktivnog fibna.在室温（22 ± 2 °C）条件下，在不同羧基含量的氧化纤维素（OC）上吸附来自头孢氨苄水溶液植物的液体，浓度分别为 c=1,7∙10-3、3,4∙10-3 和 5,1∙10-3 mol/L，同时在生理植物中进行解吸。通过紫外分光光度法测定结合液和释放液的量。据称，OC 上的羧基浓度、pH 值和植物的浓度对结合液的量有影响。实验结果表明，当 c=5,1∙10-3 mol/L 时，从植物中吸附得到的结合液量最大（23,06 mg/g）。
{"title":"UTICAJ KONCENTRACIJE RASTVORA CEFALEKSINA NA SORPCIJU NA MODIFIKOVANO CELULOZNO VLAKNO","authors":"Radana Djudjic, Pero Sailović, Branka Rodić Grabovac, Boro Rudić","doi":"10.7251/GHTE1511019DJ","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1511019DJ","url":null,"abstract":"Dobijanje zavoja sa biološkom aktivnošću predstavlja jedan od najinteresantnijih trendova u razvoju novih medicinskih materijala. U radu se ispituje uticaj koncentracije rastvora cefaleksina na sorpciju prilikom dobijanja biološki aktivnog vlakna. Sorpcija lijeka vršena je na uzorcima oksidovane celuloze (OC) sa različitim sadržajem karboksilnih grupa iz vodenog rastvora cefaleksina koncentracija c=1,7∙10-3, 3,4∙10-3 i 5,1∙10-3 mol/L na sobnoj temperaturi (22 ± 2 °C) dok je desorpcija vršena u fiziološkom rastvoru. Količine vezanog i otpuštenog lijeka određivane su spektrofotometrijski u UV području. Utvrđeno je da sadržaj karboksilnih grupa na OC, pH vrijednost kao i koncentracija rastvora utiču na količinu vezanog lijeka. Rezultati provedenog eksperimenta pokazuju da je maksimalna količina vezanog lijeka (23,06 mg/g) dobijena prilikom sorpcije iz rastvora c=5,1∙10-3 mol/L.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"18 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129999367","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Dijana Drljača, Božo Dalmacija, Ljiljana Vukic, S. Zorić
Biološki procesi uklanjanja amonijum jona iz vode za piće, poput biofiltracije, zauzimaju sve više paţnje, s obzirom dase primjenom ovih procesa mogu izbjeći toksiĉni nusproizvodi dezinfekcije, ali i problemi koji se pojavljuju udistribucionom sistemu. Istraţivanja su sprovedena na poluindustrijskom postrojenju („Pilot―) u a.d. „Vodovod― BanjaLuka projektovanom za ispitivanje i optimizaciju procesa pripreme vode za piće iz površinske vode (rijeka Vrbas).Ciklus istraţivanja biološkog uklanjanja amonijum jona na filterima proveden je u ljetnom, jesenjem i zimskom periodupri hidrauliĉkom opterećenju sirove vode od 1,2–2 m3/h. Biološka filtracije na poluindustrijskom postrojenju, praćenaje na jedno- i dvo-medijumskim filterima uz promjenu brzine filtracije i temperature ulazne vode. Pri brzini filtracije od3,3 m/h nije postignuta potpuna nitrifikacija. Nepotpunost nitrifikacije ogleda se u nepotpunosti njene druge faze –nitratifikacije, dok je proces nitritifikacije konstantan na oba filtera (pijesak; pijesak+antracit), za sve primijenjeneinicijalne koncentracije amonijum jona (γ = 0,6-1,3 mg NH4+- N/L). Pri brzini filtracije od 0,8 m/h postiţe se potpunanitrifikacija ĉak i pri sniţavanju temperature sa 11,1° na 8,8°C.
{"title":"BIOLOŠKO UKLANJANJE AMONIJUM JONA IZ VODE ZA PIĆE","authors":"Dijana Drljača, Božo Dalmacija, Ljiljana Vukic, S. Zorić","doi":"10.7251/GHTE1612009D","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1612009D","url":null,"abstract":"Biološki procesi uklanjanja amonijum jona iz vode za piće, poput biofiltracije, zauzimaju sve više paţnje, s obzirom dase primjenom ovih procesa mogu izbjeći toksiĉni nusproizvodi dezinfekcije, ali i problemi koji se pojavljuju udistribucionom sistemu. Istraţivanja su sprovedena na poluindustrijskom postrojenju („Pilot―) u a.d. „Vodovod― BanjaLuka projektovanom za ispitivanje i optimizaciju procesa pripreme vode za piće iz površinske vode (rijeka Vrbas).Ciklus istraţivanja biološkog uklanjanja amonijum jona na filterima proveden je u ljetnom, jesenjem i zimskom periodupri hidrauliĉkom opterećenju sirove vode od 1,2–2 m3/h. Biološka filtracije na poluindustrijskom postrojenju, praćenaje na jedno- i dvo-medijumskim filterima uz promjenu brzine filtracije i temperature ulazne vode. Pri brzini filtracije od3,3 m/h nije postignuta potpuna nitrifikacija. Nepotpunost nitrifikacije ogleda se u nepotpunosti njene druge faze –nitratifikacije, dok je proces nitritifikacije konstantan na oba filtera (pijesak; pijesak+antracit), za sve primijenjeneinicijalne koncentracije amonijum jona (γ = 0,6-1,3 mg NH4+- N/L). Pri brzini filtracije od 0,8 m/h postiţe se potpunanitrifikacija ĉak i pri sniţavanju temperature sa 11,1° na 8,8°C.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"596 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"116278261","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Šume i šumska zemljišta se prostiru na preko 50% ukupne površine Bosne i Hercegovine. Srazmjerno šumskom fondurazvijena je drvna industrija, posebno primarna prerada drveta, zbog ĉega BiH raspolaţe velikim koliĉinama, još uvijeknedovoljno iskorišćene, otpadne drvne biomase. U skladu sa postavljenim ciljem pribliţavanja zahtjevima EUpodsticanja proizvodnje i korišćenja obnovljivih izvora energije, BiH moţe ostvariti velike poslovne aktivnosti vezane zapreradu drvne biomase u drvni pelet. Cilj istraţivanja u ovom radu je bio ispitati uticaj hemijskog sastava i oblikasirovine najzastupljenijih vrsta drveća na prostoru BiH na kvalitet peleta od drvne biomase kao goriva.
{"title":"ANALIZA UTICAJA SASTAVA SIROVINE NA ENERGETSKU VRIJEDNOST DRVNOG PELETA NA PROSTORU BOSNE I HERCEGOVINE","authors":"Tanja Botić, D. Drljaca, Aleksandra Šinik","doi":"10.7251/GHTE1612017B","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1612017B","url":null,"abstract":"Šume i šumska zemljišta se prostiru na preko 50% ukupne površine Bosne i Hercegovine. Srazmjerno šumskom fondurazvijena je drvna industrija, posebno primarna prerada drveta, zbog ĉega BiH raspolaţe velikim koliĉinama, još uvijeknedovoljno iskorišćene, otpadne drvne biomase. U skladu sa postavljenim ciljem pribliţavanja zahtjevima EUpodsticanja proizvodnje i korišćenja obnovljivih izvora energije, BiH moţe ostvariti velike poslovne aktivnosti vezane zapreradu drvne biomase u drvni pelet. Cilj istraţivanja u ovom radu je bio ispitati uticaj hemijskog sastava i oblikasirovine najzastupljenijih vrsta drveća na prostoru BiH na kvalitet peleta od drvne biomase kao goriva.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"159 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"132686333","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Metode određivanja sadržaja teških metala u prirodnim resursima kao i u industrijskim proizvodima, oduvijek su bile predmet brojnih naučnih istraživanja. Metode određivanja metalnih kationa uglavnom su bazirane na principu ″molekulskog raspoznavanja″, koje se zasniva na kompleksiranju metalnih kationa pogodnim ligandima. Efikasnost kompleksiranja uslovljena je kompatibilnošću kationa i liganda, ali i samim okolnostima, tj. medijem u kojem se odvija kompleksiranje.Jedna od tehnika koja se može primijeniti za uspješno razdvajanje i koncentriranje metalnih kationa je transportovanje kroz tečne organske membrane. Proces transporta obuhvata: ekstrakciju, difuziju i povratnu ekstrakciju metalnog kationa. Veća efikasnost kompleksiranja, (veća stabilnost kompleksa) ne mora značiti i efikasniji transport. Veoma značajan je izbor rastvarača kao membrane.U ovom radu su istražene metal-ligand interakcije, sa aspekta vrste rastvarača u kojem se odvijaju. Primjenjene su spektrometrijske (UV/VIS i AAS) tehnike, a istraživanja izvršena na ″model-sistemima″ sastavljenim od: dvovalentnih metalnih kationa (Cd, Pb), liganada (18-kruna-6, dibenzo-18-kruna-6, TritonX-100), kontra-iona (pikratni ion), te stripping agenasa (tiosulfat). Korišteni su organski rastvarači: dihlormetan, 1,2-dihloretan, hloroform i nitrobenzen. Rezultati su pokazali da među primjenjenim rastvaračima, najveću efikasnost u ulozi tečne membrane ima dihlormetan, kako za sve ispitane metalne katione, tako i za sve primjenjene ligande. Pokazano je da fizičke osobine rastvarača određuju njegovu efikasnost, tako da dihlormetan sa vrijednošću dielektrične konstante (ε = 8.93) nižom od ostalih, kao i manjom viskoznošću (0.4) ima prednost pri izboru kod pripreme tečne membrane za transport ispitanih metalnih kationa.
{"title":"ODABIR ORGANSKOG RASTVARAČA KAO TEČNE MEMBRANE TOKOM TRANSPORTA METALNIH KATIONA","authors":"M. Suljkanović, Željka Nikolić, E. Nurković","doi":"10.7251/GHTE1511025S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1511025S","url":null,"abstract":"Metode određivanja sadržaja teških metala u prirodnim resursima kao i u industrijskim proizvodima, oduvijek su bile predmet brojnih naučnih istraživanja. Metode određivanja metalnih kationa uglavnom su bazirane na principu ″molekulskog raspoznavanja″, koje se zasniva na kompleksiranju metalnih kationa pogodnim ligandima. Efikasnost kompleksiranja uslovljena je kompatibilnošću kationa i liganda, ali i samim okolnostima, tj. medijem u kojem se odvija kompleksiranje.Jedna od tehnika koja se može primijeniti za uspješno razdvajanje i koncentriranje metalnih kationa je transportovanje kroz tečne organske membrane. Proces transporta obuhvata: ekstrakciju, difuziju i povratnu ekstrakciju metalnog kationa. Veća efikasnost kompleksiranja, (veća stabilnost kompleksa) ne mora značiti i efikasniji transport. Veoma značajan je izbor rastvarača kao membrane.U ovom radu su istražene metal-ligand interakcije, sa aspekta vrste rastvarača u kojem se odvijaju. Primjenjene su spektrometrijske (UV/VIS i AAS) tehnike, a istraživanja izvršena na ″model-sistemima″ sastavljenim od: dvovalentnih metalnih kationa (Cd, Pb), liganada (18-kruna-6, dibenzo-18-kruna-6, TritonX-100), kontra-iona (pikratni ion), te stripping agenasa (tiosulfat). Korišteni su organski rastvarači: dihlormetan, 1,2-dihloretan, hloroform i nitrobenzen. Rezultati su pokazali da među primjenjenim rastvaračima, najveću efikasnost u ulozi tečne membrane ima dihlormetan, kako za sve ispitane metalne katione, tako i za sve primjenjene ligande. Pokazano je da fizičke osobine rastvarača određuju njegovu efikasnost, tako da dihlormetan sa vrijednošću dielektrične konstante (ε = 8.93) nižom od ostalih, kao i manjom viskoznošću (0.4) ima prednost pri izboru kod pripreme tečne membrane za transport ispitanih metalnih kationa.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"13 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"126137093","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Isidora Milanović, A. Rašković, S. Vukmirović, N. Stilinović, M. Mikov
Introduction: Rosemary essential oil can be used for treating dyspepsia, mild spasmodic disorders of thegastrointestinal tract, externally as analgetic in muscular and articular pain and minor peripheral circulatory disorders.It is important to explore its analgesic potential and its influence on the pharmacodynamic and pharmacokineticproperties of paracetamol. Methodology: Rosemary essential oil was applied to mice orally (doses: 10 and 20 mg/kgb.w.) for pharmacodynamic tests for seven days. Rats treated with rosemary essential oil for seven days orally (5 and10 mg/kg b.w.) were used for the examination of the influence of essential oil on the pharmacokinetic properties ofparacetamol (applied on the 7th day p.o. or i.v.). Pharmacokinetic parameters were analyzed in blood samples obtainedfrom rats' tail veins, with the HPLC method. Results: The essential oil of rosemary shows analgetic properties. Therosemary essential oil increases pharmacological effects of paracetamol and does not change paracetamolbioavailability. Conclusion: The herbal drugs could change the pharmacodynamic and the pharmacokinetic propertiesof classical drugs and they could also change the safety of classical drugs use in human population.
{"title":"THE INFLUENCE OF ROSEMARY ESSENTIAL OIL APPLIED PER OS ON THE PHARMACODYNAMIC AND PHARMACOKINETIC PROPERTIES OF PARACETAMOL","authors":"Isidora Milanović, A. Rašković, S. Vukmirović, N. Stilinović, M. Mikov","doi":"10.7251/GHTE1612001M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1612001M","url":null,"abstract":"Introduction: Rosemary essential oil can be used for treating dyspepsia, mild spasmodic disorders of thegastrointestinal tract, externally as analgetic in muscular and articular pain and minor peripheral circulatory disorders.It is important to explore its analgesic potential and its influence on the pharmacodynamic and pharmacokineticproperties of paracetamol. Methodology: Rosemary essential oil was applied to mice orally (doses: 10 and 20 mg/kgb.w.) for pharmacodynamic tests for seven days. Rats treated with rosemary essential oil for seven days orally (5 and10 mg/kg b.w.) were used for the examination of the influence of essential oil on the pharmacokinetic properties ofparacetamol (applied on the 7th day p.o. or i.v.). Pharmacokinetic parameters were analyzed in blood samples obtainedfrom rats' tail veins, with the HPLC method. Results: The essential oil of rosemary shows analgetic properties. Therosemary essential oil increases pharmacological effects of paracetamol and does not change paracetamolbioavailability. Conclusion: The herbal drugs could change the pharmacodynamic and the pharmacokinetic propertiesof classical drugs and they could also change the safety of classical drugs use in human population.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"40 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"129798312","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
V. Mićić, S. Yusup, S. Begić, P. Dugic, Z. Petrović, Y. H. Chan
Superkritični fluidi imaju veoma široku mogućnost primene u raznim oblastima. Koriste se u energetskim procesima, kao reakcioni rastvarači, promotori prenosa mase i toplote, separacioni agensi i radni fluidi u procesima sa biogorivom. Iako je ugljen-dioksid još uvek jedan od najčešće korišćenih superkritičnih fluida, propan i fluorovano-hlorovani fluidi se takođe koriste. Postoje brojni slučajevi gde su se kao superkritični fluidi koristili metanol, smeša metanola i sirćetne kiseline, metil – acetat, dimetilkarbonat. Procesi dekofeinizacije čaja i kafe, ekstrakcije hmelja i uklanjanja pesticida iz pirinča primenom superkritičnih fluida zastupljeni su već duže vremena na industrijskom nivou. Glavni cilj primene superkritičnih fluida je još uvek ekstrakcija prirodnih proizvoda radi dobijanja sastojaka hrane, nutraceutikalija i fitofarmaceutikalija. Superkritični procesi su ispitivani i radi dekontaminacije zemljišta, uklanjanja zaostalih rastvarača iz farmaceutskih proizvoda, ekstrakcije zapaljivih jedinjenja iz elektronskog otpada. Povećan je i interes za impregnaciju zasnovanu na primeni superkritičnih fluida kao i korišćenje superkritičnih fluida za bojenje vlakana i tekstila. Dobijanje finih čestica mikronske i submikronske veličine uglavnom za farmaceutske proizvode je još jedna u nizu primena superkritičnih fluida. Na ovaj način se mogu dobiti novi proizvodi koje je nemoguće dobiti klasičnim postupcima. Tehnologija superkritičnih fluida i danas se suočava sa veoma rasprostranjenim mišljenjem da su ovi procesi veoma skupi zbog velikih investicionih ulaganja i da su usled toga ograničeni isključivo na dobijanje izuzetno vrednih proizvoda. Procena troškova za postrojenja različitih veličina i za različite primene je takođe analizirana u okviru rada.
{"title":"TREND RAZVOJA PRIMENE SUPERKRITIČNIH FLUIDA U INDUSTRIJI","authors":"V. Mićić, S. Yusup, S. Begić, P. Dugic, Z. Petrović, Y. H. Chan","doi":"10.7251/GHTE1511065M","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1511065M","url":null,"abstract":"Superkritični fluidi imaju veoma široku mogućnost primene u raznim oblastima. Koriste se u energetskim procesima, kao reakcioni rastvarači, promotori prenosa mase i toplote, separacioni agensi i radni fluidi u procesima sa biogorivom. Iako je ugljen-dioksid još uvek jedan od najčešće korišćenih superkritičnih fluida, propan i fluorovano-hlorovani fluidi se takođe koriste. Postoje brojni slučajevi gde su se kao superkritični fluidi koristili metanol, smeša metanola i sirćetne kiseline, metil – acetat, dimetilkarbonat. Procesi dekofeinizacije čaja i kafe, ekstrakcije hmelja i uklanjanja pesticida iz pirinča primenom superkritičnih fluida zastupljeni su već duže vremena na industrijskom nivou. Glavni cilj primene superkritičnih fluida je još uvek ekstrakcija prirodnih proizvoda radi dobijanja sastojaka hrane, nutraceutikalija i fitofarmaceutikalija. Superkritični procesi su ispitivani i radi dekontaminacije zemljišta, uklanjanja zaostalih rastvarača iz farmaceutskih proizvoda, ekstrakcije zapaljivih jedinjenja iz elektronskog otpada. Povećan je i interes za impregnaciju zasnovanu na primeni superkritičnih fluida kao i korišćenje superkritičnih fluida za bojenje vlakana i tekstila. Dobijanje finih čestica mikronske i submikronske veličine uglavnom za farmaceutske proizvode je još jedna u nizu primena superkritičnih fluida. Na ovaj način se mogu dobiti novi proizvodi koje je nemoguće dobiti klasičnim postupcima. Tehnologija superkritičnih fluida i danas se suočava sa veoma rasprostranjenim mišljenjem da su ovi procesi veoma skupi zbog velikih investicionih ulaganja i da su usled toga ograničeni isključivo na dobijanje izuzetno vrednih proizvoda. Procena troškova za postrojenja različitih veličina i za različite primene je takođe analizirana u okviru rada.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"56 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114630095","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
In this paper the quality of spelt pasta with the addition of ω-3 fatty acid, which is positively contributing to thefunctional and technological changes of the product is investigated.ω-3 fatty acids are added in the quantity of 0%,0.2%, 0.4% and 0.6% based on farina. Concerning pasta quality addition of ω-3 fatty acids is related to increasedcooking time and cooking loss, as well as reduced pasta stickiness. Gas chromatography with mass spectrometry wasused for carrying out a quantitative analysis of the liposoluble pasta extract. Pasta with 0.6% ω-3 fatty acids contains0.6048 g /100 fatty acids, which positively contributes to ω-6/ω-3 fatty acid ratio in daily meal, thus meeting valuesrecommended by nutritionists. This type of pasta is a new product with good technological quality, improved fattyacids profile and sensory characteristics with consumer acceptability range.
本文研究了ω-3脂肪酸对斯佩尔特意面质量的影响，ω-3脂肪酸对斯佩尔特意面的功能和工艺变化有积极的促进作用。ω-3脂肪酸的添加量分别为0%、0.2%、0.4%、0.6%。ω-3脂肪酸的添加对面食质量有影响，增加了面食的蒸煮时间和蒸煮损失，降低了面食的粘稠度。采用气相色谱-质谱法对脂溶性面食提取物进行定量分析。ω-3脂肪酸含量为0.6%的面食含有0.6048 g /100个脂肪酸，对日常膳食中ω-6/ω-3脂肪酸比例有积极的促进作用，达到营养学家推荐值。该面食是一种工艺质量好、脂肪酸谱和感官特性改善的新产品，具有消费者可接受的范围。
{"title":"SPELT PASTA ENRICHED WITH ω-3 FATTY ACIDS","authors":"J. Filipović, V. Filipović, M. Košutić","doi":"10.7251/GHTE1612031F","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1612031F","url":null,"abstract":"In this paper the quality of spelt pasta with the addition of ω-3 fatty acid, which is positively contributing to thefunctional and technological changes of the product is investigated.ω-3 fatty acids are added in the quantity of 0%,0.2%, 0.4% and 0.6% based on farina. Concerning pasta quality addition of ω-3 fatty acids is related to increasedcooking time and cooking loss, as well as reduced pasta stickiness. Gas chromatography with mass spectrometry wasused for carrying out a quantitative analysis of the liposoluble pasta extract. Pasta with 0.6% ω-3 fatty acids contains0.6048 g /100 fatty acids, which positively contributes to ω-6/ω-3 fatty acid ratio in daily meal, thus meeting valuesrecommended by nutritionists. This type of pasta is a new product with good technological quality, improved fattyacids profile and sensory characteristics with consumer acceptability range.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"47 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"114894743","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Утврђивање концентрације алкохола у организму, ради одређивања стања и степена алкохолисаности, може се извршити на више начина. У пракси се најчешће примјењују методе алкотестирања издахнутог ваздуха на терену и анализе крви и урина у лабораторији, док се метода процјене на основу врсте и количине попијеног пића користи само у случајевима када, из одређених разлога, није извршено алкотестирање или није било могуће благовремено узимање крви и урина за лабораторијску анализу. Овај рад се бави поређењем резултата концентрација алкохола у организму утврђених примјеном различитих метода, а базиран је на експерименту у којем су кориштене три методе за утврђивање концентрације алкохола. Резултати експеримента обрађени су са аспекта тумачења концентрација алкохола добијених примјеном различитих метода, уочавања међусобног односа концентрација - слагања и одступања, идентификовање и тумачење фактора и околности који могу бити узрок неслагања, појаве и учесталости проблема у раду и препоруке за превазилажење истих. Циљ истраживања је процјена околности за примјену појединих метода на основу њихове поузданости, а сврха истраживања је унапрјеђење у области тумачења резултата различитих метода за утврђивање концентрације алкохола и одређивање степена алкохолисаности, као допринос доказном поступку.
{"title":"ПРИМЈЕНА РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДА ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЛКОХОЛА У ОРГАНИЗМУ И КОМПАРАЦИЈА РЕЗУЛТАТА","authors":"Ljiljana Simurdić, Мирјана Драгољић, Весна Матић","doi":"10.7251/GHTE1511057S","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1511057S","url":null,"abstract":"Утврђивање концентрације алкохола у организму, ради одређивања стања и степена алкохолисаности, може се извршити на више начина. У пракси се најчешће примјењују методе алкотестирања издахнутог ваздуха на терену и анализе крви и урина у лабораторији, док се метода процјене на основу врсте и количине попијеног пића користи само у случајевима када, из одређених разлога, није извршено алкотестирање или није било могуће благовремено узимање крви и урина за лабораторијску анализу. Овај рад се бави поређењем резултата концентрација алкохола у организму утврђених примјеном различитих метода, а базиран је на експерименту у којем су кориштене три методе за утврђивање концентрације алкохола. Резултати експеримента обрађени су са аспекта тумачења концентрација алкохола добијених примјеном различитих метода, уочавања међусобног односа концентрација - слагања и одступања, идентификовање и тумачење фактора и околности који могу бити узрок неслагања, појаве и учесталости проблема у раду и препоруке за превазилажење истих. Циљ истраживања је процјена околности за примјену појединих метода на основу њихове поузданости, а сврха истраживања је унапрјеђење у области тумачења резултата различитих метода за утврђивање концентрације алкохола и одређивање степена алкохолисаности, као допринос доказном поступку.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"61 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"117194236","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Jelena Filipović, Vladimir Filipović, Milenko Košutić
U razvijenijim zemljama hleb sa visokim sadrţajem prehrambenih vlakana se nalazi na trţištu i sve je većeinteresovanje proizvoĊaĉa za plasiranjem ovakvih proizvoda. Svakim danom povećava se i broj potrošaĉazainteresovanih za konzumiranje hleba obogaćenog vlaknima. Za izradu hleba sa povećanim i visokim sadrţajemvlakana, korišćena su hemijski modifikovana prehrambena vlakna iz ekstrahovanih rezanaca šećerne repe, usitnjena ifrakcionisana. Uticaj vlakana na tehnološke parametre proizvodnje hleba praćen je promenom reoloških i pecivnihosobina testa. Razliĉit udeo vlakana (0%, 5%, 10% i 15%) dodavan je u osnovne sirovine za izradu testa kao zamenaza deo brašna i zapaţeno je da vlakna u testu negativno utiĉu na formiranje glutenskog matriksa, tako da je biloneophodno dodavati vitalni gluten za ojaĉavanje glutenske strukture. Pri istoj koliĉini vode dodate za zames testa, kaoi u testu bez dodataka, modifikovana vlakna utiĉu na povećanje parametara: konzistencije testa u 5. minutu,maksimalne konzistencije i vremena potrebnog za postizanje maksimalne konzistencije. Pravilnom korekcijomsirovinskog sastava i tehnoloških parametara proizvodnje, moţe se dobiti hleb sa 10 i 15% modifikovanih vlakana izšećerne repe koja ne sadrţe fitinsku kiselinu, po senzornim osobinama sliĉan je belom hlebu na koga su potrošaĉinavikli. Hleb sa vlaknima, ima promenjen nutritivni sastav i smanjenu energetsku vrednost, odnosno ima sve osobinefunkcionalnog proizvoda.
在发展中国家，膳食纤维含量高的面包正在市场上销售，生产商对销售这类产品的兴趣日益浓厚。Svakim danom povećava se i broj potrošaĉazainteresovanih za consumiranje hleba obog bogataćen og fibnima.为了生产纤维含量更高的面包，使用了从提取的芜菁灰甜菜浆中提取的半乳改性食品纤维，如果分馏则为饱和状态。纤维对面包生产技术参数的影响取决于面团的流变和烘焙特性。在生产面团的基本原料中加入不同含量的纤维（0%、5%、10% 和 15%），作为 deo 糠的替代物，我们注意到，面团中的纤维对面筋基质的形成有负面影响，因此不宜加入活力面筋来强化面筋结构。与不加添加剂的面团一样，在加入相同量的水搅拌面团时，改性纤维用于增加参数：面团在第 5 分钟时的稠度、最大稠度和达到最大稠度所需的时间。正确调整原料成分和生产技术参数，就有可能获得含有 10%和 15%改良伊斯特切尔纳尾纤维的面包，这种面包不含植酸，根据感官特征，是一种可以食用的白面包。含有纤维的面包，其营养成分和热量都很高，是一种营养丰富的产品。
{"title":"FUNKCIONALNE OSOBINE HLEBA OBOGAĆENOG MODIFIKOVANIM VLAKNIMA","authors":"Jelena Filipović, Vladimir Filipović, Milenko Košutić","doi":"10.7251/GHTE1612025F","DOIUrl":"https://doi.org/10.7251/GHTE1612025F","url":null,"abstract":"U razvijenijim zemljama hleb sa visokim sadrţajem prehrambenih vlakana se nalazi na trţištu i sve je većeinteresovanje proizvoĊaĉa za plasiranjem ovakvih proizvoda. Svakim danom povećava se i broj potrošaĉazainteresovanih za konzumiranje hleba obogaćenog vlaknima. Za izradu hleba sa povećanim i visokim sadrţajemvlakana, korišćena su hemijski modifikovana prehrambena vlakna iz ekstrahovanih rezanaca šećerne repe, usitnjena ifrakcionisana. Uticaj vlakana na tehnološke parametre proizvodnje hleba praćen je promenom reoloških i pecivnihosobina testa. Razliĉit udeo vlakana (0%, 5%, 10% i 15%) dodavan je u osnovne sirovine za izradu testa kao zamenaza deo brašna i zapaţeno je da vlakna u testu negativno utiĉu na formiranje glutenskog matriksa, tako da je biloneophodno dodavati vitalni gluten za ojaĉavanje glutenske strukture. Pri istoj koliĉini vode dodate za zames testa, kaoi u testu bez dodataka, modifikovana vlakna utiĉu na povećanje parametara: konzistencije testa u 5. minutu,maksimalne konzistencije i vremena potrebnog za postizanje maksimalne konzistencije. Pravilnom korekcijomsirovinskog sastava i tehnoloških parametara proizvodnje, moţe se dobiti hleb sa 10 i 15% modifikovanih vlakana izšećerne repe koja ne sadrţe fitinsku kiselinu, po senzornim osobinama sliĉan je belom hlebu na koga su potrošaĉinavikli. Hleb sa vlaknima, ima promenjen nutritivni sastav i smanjenu energetsku vrednost, odnosno ima sve osobinefunkcionalnog proizvoda.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"1 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2018-07-19","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"130316139","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：