Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1902082p
Svetlana Pantelić
Poslednja emitovana novčanica Kraljevine SHS je od 10 dinara, stalnog drugog izdanja tipa 1. Ona nosi datum 26.5.1926, a puštena je u opticaj 25.7.1928. godine. Ista novčanica, ali sa datumom 1.12.1929, puštena u opticaj 21.1.1931. godine, označena je kao novčanica tipa 2. Obe novčanice imaju istu veličinu, crteže i boje, jedino se razlikuju: u nazivu Narodne banke koja je kod prve NB Kraljevina SHS, a kod druge NB Kraljevina Jugoslavija; kod člana uprave NB i guvernera, umesto D. K. Protića je Andrija Radović i umesto Đorđa Vajferta je Ignjat Bajloni. Novčanice tipa 1 su izrađene u Banci Francuske, a tipa dva u novoosnovanom Zavodu za izradu novčanica Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.
{"title":"The 10-dinar banknote: The last banknote of the Kingdom of SCS and the first banknote of the Kingdom of Yugoslavia","authors":"Svetlana Pantelić","doi":"10.5937/bankarstvo1902082p","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1902082p","url":null,"abstract":"Poslednja emitovana novčanica Kraljevine SHS je od 10 dinara, stalnog drugog izdanja tipa 1. Ona nosi datum 26.5.1926, a puštena je u opticaj 25.7.1928. godine. Ista novčanica, ali sa datumom 1.12.1929, puštena u opticaj 21.1.1931. godine, označena je kao novčanica tipa 2. Obe novčanice imaju istu veličinu, crteže i boje, jedino se razlikuju: u nazivu Narodne banke koja je kod prve NB Kraljevina SHS, a kod druge NB Kraljevina Jugoslavija; kod člana uprave NB i guvernera, umesto D. K. Protića je Andrija Radović i umesto Đorđa Vajferta je Ignjat Bajloni. Novčanice tipa 1 su izrađene u Banci Francuske, a tipa dva u novoosnovanom Zavodu za izradu novčanica Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204651","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1904064b
Filip Ž. Bugarčić
U ekonomskoj teoriji i praksi analiziraju se različiti aspekti konkurentnosti (produktivnost, odnos izvoza i uvoza, devizni kurs, razvijenost institucija itd.). Zbog toga, merenje nacionalne konkurentnosti podrazumeva sagledavanje i vrednovanje brojnih mikroekonomskih, makroekonomskih i institucionalnih faktora koji opredeljuju konkurentnost nacionalne privrede. Danas se merenje konkurentnosti najčešće vezuje za okvir postavljen od strane Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business-a i Heritage fondacije. Zato će u radu biti detaljnije objašnjena metodologija koja se koristi za izračunavanje indeksa konkurentnosti navedenih organizacija. U radu se razmatra način ocenjivanja i rangiranja konkurentnosti nacionalnih privreda prema različitim kompozitnim indeksima (Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business liste i Heritage fondacije), kao i o ograničenjima pojedinih indikatora. U radu se testira hipoteza da kompozitni indeksi u merenju konkurentnosti ne odslikavaju u potpunosti razvijenost jedne privrede, što će se pokazati Pirsonovim koeficijentom korelacije između indeksa globalne konkurentnosti i GDP/per capita za izabrane zemlje u periodu od 2012-2017. godine..
在经济理论和实践中，分析了竞争力的不同方面（生产力、进出口、商业过程、制度发展等）。因此，衡量国家竞争力是有助于国家竞争力的许多微观经济、宏观经济和制度因素的观点和价值。如今，竞争力往往与世界经济论坛、经商与传统基金会建立的框架联系在一起。Zatoće u radu biti detaljnije objašnjena metodologija koja se koristi za izračunavanje indeksa konkurentnosti navedenih organizicija。这项工作涉及评估国民经济竞争力的方法，并将其纳入各种综合指数（世界经济论坛、《营商环境名录》和传统基金会），以及个别指标的限度。这一假设正在接受检验，即竞争力指标不能反映一个经济体的全面发展，这将显示2012年至2017年间选定国家的全球竞争力指数与国内生产总值/人均之间的皮尔森相关系数。年
{"title":"Limitations of composite indices in competitiveness measurement","authors":"Filip Ž. Bugarčić","doi":"10.5937/bankarstvo1904064b","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1904064b","url":null,"abstract":"U ekonomskoj teoriji i praksi analiziraju se različiti aspekti konkurentnosti (produktivnost, odnos izvoza i uvoza, devizni kurs, razvijenost institucija itd.). Zbog toga, merenje nacionalne konkurentnosti podrazumeva sagledavanje i vrednovanje brojnih mikroekonomskih, makroekonomskih i institucionalnih faktora koji opredeljuju konkurentnost nacionalne privrede. Danas se merenje konkurentnosti najčešće vezuje za okvir postavljen od strane Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business-a i Heritage fondacije. Zato će u radu biti detaljnije objašnjena metodologija koja se koristi za izračunavanje indeksa konkurentnosti navedenih organizacija. U radu se razmatra način ocenjivanja i rangiranja konkurentnosti nacionalnih privreda prema različitim kompozitnim indeksima (Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business liste i Heritage fondacije), kao i o ograničenjima pojedinih indikatora. U radu se testira hipoteza da kompozitni indeksi u merenju konkurentnosti ne odslikavaju u potpunosti razvijenost jedne privrede, što će se pokazati Pirsonovim koeficijentom korelacije između indeksa globalne konkurentnosti i GDP/per capita za izabrane zemlje u periodu od 2012-2017. godine..","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"65 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204726","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/BANKARSTVO1901012K
N. Krstić, M. Gajić
{"title":"Organic search visibility of Serbian banks: Common ailments and lost opportunities","authors":"N. Krstić, M. Gajić","doi":"10.5937/BANKARSTVO1901012K","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/BANKARSTVO1901012K","url":null,"abstract":"","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204578","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/BANKARSTVO1901046T
Violeta. Todorovic, Nenad Tomić
Uspeh različitih sistema kriptovaluta uslovio je veliko interesovanje za njihovo funkcionisanje. Kretanje njihovih vrednosti je veoma nepredvidivo, pa su se periodi rasta često naglo prekidali stagnacijom ili izraženim padom. I pored toga, poslednjih godina se veliki broj investitora uključio u procese rudarenja i trgovine kriptovalutama. Kada se govori o negativnim efektima koje kriptovalute stvaraju, u fokusu su različiti oblici sajber kriminala. Broj hakerskih napada upotrebom softvera za ucenjivanje tzv. ransomvera se povećava. Po pravilu, u ovakvim slučajevima se koriste kriptovalute kao sredstvo plaćanja otkupa. Međutim, energetska efikasnost određenih klasa kriptovaluta je nešto ređa tema. Rudarenje po Proof-of-work algoritmu (PoW) je energetski intenzivan i izuzetno skup proces, koji nakon ekonomske analize ne deluje isplativo kako se u prvi mah činilo. Trgovanje kriptovalutama može da donese velike prinose investitorima, ali i velike gubitke, jer u suštini predstavlja igru sa nultom sumom. Nagli rast broja rudara doneo je poremećaj na tržištu računarskih komponenata, izazvavši rast cena i čak potpuni nestanak određenih modela grafičkih kartica. Sve navedeno ukazuje da je njihovo funkcionisanje donelo brojne negativne manifestacije i poremećaje. Predmet rada je ekonomski aspekt kriptovaluta zasnovanih na PoW algoritmu. Cilj rada je ukazivanje na neodrživost njihovog aktuelnog koncepta, usled visokih troškova koji se stvaraju direktno učesnicima u procesu rudarenja i indirektno na tržištu računarskih komponenata.
我们的系统是一个充满活力的系统。他们的价值观的变化是非常不可预测的，因此增长期经常被停滞或衰退所打断。此外，近年来，大量投资者参与了加密货币的开采和贩运。当谈到密码学产生的负面影响时，不同形式的网络犯罪受到关注。使用名为脆弱性增加。在这种情况下，加密货币被用作购买的支付手段。然而，某些类型的加密货币的能源效率是另一回事。工作量证明算法管理（PoW）是一个能源密集型且极其昂贵的过程，经过经济分析，似乎不需要花费第一步。加密货币交易可以给投资者带来巨大的贡献，但也会带来巨大的损失，因为它本质上是一场零和游戏。Nagli rast broja rudara doneo je poremećaj na tržištu računarskih komponenata，izazvavši rast cena ičak potpuni nestanak odreřenih modela grafičkih kartica。这表明，它们的功能导致了许多负面表现和干扰。工作的主题是PoW算法的加密货币的经济方面。这项工作的目的是指出，由于采矿过程中的直接参与者和计算机市场上的间接参与者产生了高昂的成本，因此缺乏对其当前概念的维护。
{"title":"Unsustainability of cryptocurrency concept based on the Proof-of-work algorithm","authors":"Violeta. Todorovic, Nenad Tomić","doi":"10.5937/BANKARSTVO1901046T","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/BANKARSTVO1901046T","url":null,"abstract":"Uspeh različitih sistema kriptovaluta uslovio je veliko interesovanje za njihovo funkcionisanje. Kretanje njihovih vrednosti je veoma nepredvidivo, pa su se periodi rasta često naglo prekidali stagnacijom ili izraženim padom. I pored toga, poslednjih godina se veliki broj investitora uključio u procese rudarenja i trgovine kriptovalutama. Kada se govori o negativnim efektima koje kriptovalute stvaraju, u fokusu su različiti oblici sajber kriminala. Broj hakerskih napada upotrebom softvera za ucenjivanje tzv. ransomvera se povećava. Po pravilu, u ovakvim slučajevima se koriste kriptovalute kao sredstvo plaćanja otkupa. Međutim, energetska efikasnost određenih klasa kriptovaluta je nešto ređa tema. Rudarenje po Proof-of-work algoritmu (PoW) je energetski intenzivan i izuzetno skup proces, koji nakon ekonomske analize ne deluje isplativo kako se u prvi mah činilo. Trgovanje kriptovalutama može da donese velike prinose investitorima, ali i velike gubitke, jer u suštini predstavlja igru sa nultom sumom. Nagli rast broja rudara doneo je poremećaj na tržištu računarskih komponenata, izazvavši rast cena i čak potpuni nestanak određenih modela grafičkih kartica. Sve navedeno ukazuje da je njihovo funkcionisanje donelo brojne negativne manifestacije i poremećaje. Predmet rada je ekonomski aspekt kriptovaluta zasnovanih na PoW algoritmu. Cilj rada je ukazivanje na neodrživost njihovog aktuelnog koncepta, usled visokih troškova koji se stvaraju direktno učesnicima u procesu rudarenja i indirektno na tržištu računarskih komponenata.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204588","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1902012b
M. Božović
Interni modeli koje banke koriste za ocenu kreditne sposobnosti svojih dužnika po pravilu daju ocene verovatnoće neizmirenja koje obuhvataju čitav poslovni ciklus. Za potrebe primene MSFI 9 neophodne su, međutim, ocene verovatnoće neizmirenja za konkretan vremenski trenutak, kao i uključivanja različitih makroekonomskih scenarija. Ovakve ocene zasnovane su prevashodno na uračunavanju efekata poslovnog ciklusa, te stoga podrazumevaju postojanje dokazive veze između makroekonomskih pokazatelja i ostvarenih stopa neizmirenja. U ovom radu analiziramo da li ovakva veza postoji na podacima banaka koje posluju u Srbiji. Koristimo nekoliko različitih pristupa za utvrđivanje ove veze linearnu regresiju, autoregresioni proces, model sa korekcijom greške, pristup statičkih i dinamičkih panela, kao i dva Bayes-ova pristupa. Na čitavom uzorku model sa korekcijom greške pokazuje najbolje performanse i daje faktore prihvatljive ekonomske intuicije. Podaci po tipu proizvoda daju nešto manje pouzdane rezultate, što je delimično uslovljeno dominantnim uticajem segmenta malih i srednjih preduzeća u ukupnim stopama neizmirenja. Kao najrobustniji prediktori stopa neizmirenja izdvajaju se docnje u promenama ovih stopa, referentna stopa Narodne banke Srbije i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda.
{"title":"Are there macroeconomic predictors of Point-in-Time PD? Results based on default rate data of the Association of Serbian Banks","authors":"M. Božović","doi":"10.5937/bankarstvo1902012b","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1902012b","url":null,"abstract":"Interni modeli koje banke koriste za ocenu kreditne sposobnosti svojih dužnika po pravilu daju ocene verovatnoće neizmirenja koje obuhvataju čitav poslovni ciklus. Za potrebe primene MSFI 9 neophodne su, međutim, ocene verovatnoće neizmirenja za konkretan vremenski trenutak, kao i uključivanja različitih makroekonomskih scenarija. Ovakve ocene zasnovane su prevashodno na uračunavanju efekata poslovnog ciklusa, te stoga podrazumevaju postojanje dokazive veze između makroekonomskih pokazatelja i ostvarenih stopa neizmirenja. U ovom radu analiziramo da li ovakva veza postoji na podacima banaka koje posluju u Srbiji. Koristimo nekoliko različitih pristupa za utvrđivanje ove veze linearnu regresiju, autoregresioni proces, model sa korekcijom greške, pristup statičkih i dinamičkih panela, kao i dva Bayes-ova pristupa. Na čitavom uzorku model sa korekcijom greške pokazuje najbolje performanse i daje faktore prihvatljive ekonomske intuicije. Podaci po tipu proizvoda daju nešto manje pouzdane rezultate, što je delimično uslovljeno dominantnim uticajem segmenta malih i srednjih preduzeća u ukupnim stopama neizmirenja. Kao najrobustniji prediktori stopa neizmirenja izdvajaju se docnje u promenama ovih stopa, referentna stopa Narodne banke Srbije i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204612","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1902032a
Almir Alihodžić
U ovom radu fokusirali smo se na istraživanje odnosa između koncentrisanosti bankarskog sistema Bosne i Hercegovine i Srbije, te uticaj na zaposlenost/nezaposlenosti u obe posmatrane zemlje. Osnovni zadaci i ciljevi istraživanja se odnose na determinisanje uticaja internih faktora banaka na zaposlenost/nezaposlenost, te prepoznavanje efekata unutrašnjih faktora na stopu nezaposlenosti. Kao zavisnu varijablu u ovom istraživanju koristili smo stopu nezaposlenosti, dok su kao nezavisne varijable poslužile sledeće: HHI indeks koncentracije, stopa rasta ukupne bankarske aktive, stopa rasta likvidne aktive prema ukupnoj aktivi. U cilju proučavanja kointegracije varijabli korišćena je metoda automatske regresijske raspodele, kao i metoda korelacije i regresije. Period istraživanja obuhvata period od 2008q1 do 2018q4. Rezultati istraživanja su pokazali da najsignifikantniji značaj na smanjenje nezaposlenosti mogu imati sledeće nezavisne varijable: stopa rasta ukupnih kredita, stopa rasta bankarske aktive, koncentracija kredita i depozita (posebno slučaj banaka u BiH). S druge strane, preveliki obim likvidnih sredstava prema ukupnim sredstvima iznad zakonskog minimum može uticati negativno na privredni rast i zaposlenost.
在这项工作中，我们重点研究了波斯尼亚和黑塞哥维那和塞尔维亚银行系统的集中程度与这两个观察到的国家的就业/失业影响之间的关系。研究的主要目的和目的是确定银行内部因素对就业/失业的影响，并确定内部因素对失业率的影响。Kao zavisnu varijabru u ovom istraživanju koristili smo stopu nezapslenosti，dok su Kao nezavissne varijabre poslužile sledeće：HHI indeks koncentracije，stopa rasta ukupne bankarske aktive，stopa rasta likvine aktive prema ukupnoj aktivi。为了研究协整，已经使用了自动回归分布方法以及校正和回归方法。研究期为2008年第1季度至2018年第4季度。研究结果表明，降低失业率最重要的因素可以是以下自变量：信贷总额增长率、银行活动增长率、贷款和存款的集中度（尤其是波黑的银行）。另一方面，流动资金过多，总资金超过法定最低水平，可能会影响该行业的经济增长和就业。
{"title":"Market concentration of banks and unemployment: Evidence from the bank markets in Bosnia and Herzegovina and Serbia","authors":"Almir Alihodžić","doi":"10.5937/bankarstvo1902032a","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1902032a","url":null,"abstract":"U ovom radu fokusirali smo se na istraživanje odnosa između koncentrisanosti bankarskog sistema Bosne i Hercegovine i Srbije, te uticaj na zaposlenost/nezaposlenosti u obe posmatrane zemlje. Osnovni zadaci i ciljevi istraživanja se odnose na determinisanje uticaja internih faktora banaka na zaposlenost/nezaposlenost, te prepoznavanje efekata unutrašnjih faktora na stopu nezaposlenosti. Kao zavisnu varijablu u ovom istraživanju koristili smo stopu nezaposlenosti, dok su kao nezavisne varijable poslužile sledeće: HHI indeks koncentracije, stopa rasta ukupne bankarske aktive, stopa rasta likvidne aktive prema ukupnoj aktivi. U cilju proučavanja kointegracije varijabli korišćena je metoda automatske regresijske raspodele, kao i metoda korelacije i regresije. Period istraživanja obuhvata period od 2008q1 do 2018q4. Rezultati istraživanja su pokazali da najsignifikantniji značaj na smanjenje nezaposlenosti mogu imati sledeće nezavisne varijable: stopa rasta ukupnih kredita, stopa rasta bankarske aktive, koncentracija kredita i depozita (posebno slučaj banaka u BiH). S druge strane, preveliki obim likvidnih sredstava prema ukupnim sredstvima iznad zakonskog minimum može uticati negativno na privredni rast i zaposlenost.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"67 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204626","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1903034p
Ksenija Popović
Uputstvo Evropskog nadzornog tela za bankarstvo o upravljanju problematičnim i restrukturiranim potraživanjima (koje je u primeni od 30. juna 2019. godine), važan je deo Akcionog plana za snižavanje nivoa problematičnih kredita, donetog u julu 2017. godine od strane Evropskog saveta. Uputstvo sadrži deset poglavlja, od kojih su dva poglavlja specifična jer važe samo za banke Evropske unije koje su naročito pogođene nivoom problematičnih potraživanja. Od takvih banaka se traži donošenje ambiciozne, ali realne NPL strategije, koja treba da bude integralni deo poslovnih procesa na svim organizacionim nivoima u banci.
{"title":"New European standards on management of nonperforming exposures","authors":"Ksenija Popović","doi":"10.5937/bankarstvo1903034p","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1903034p","url":null,"abstract":"Uputstvo Evropskog nadzornog tela za bankarstvo o upravljanju problematičnim i restrukturiranim potraživanjima (koje je u primeni od 30. juna 2019. godine), važan je deo Akcionog plana za snižavanje nivoa problematičnih kredita, donetog u julu 2017. godine od strane Evropskog saveta. Uputstvo sadrži deset poglavlja, od kojih su dva poglavlja specifična jer važe samo za banke Evropske unije koje su naročito pogođene nivoom problematičnih potraživanja. Od takvih banaka se traži donošenje ambiciozne, ali realne NPL strategije, koja treba da bude integralni deo poslovnih procesa na svim organizacionim nivoima u banci.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204855","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1904090p
Svetlana Pantelić
Prvi srebrni novčići Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije su 10 i 20 dinara na kojima se nalazi 1931. kao godina kovanja. Ovaj novac iskovan je u 32,5 miliona komada u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 450 miliona dinara. U 20 miliona komada iskovan je novac od 10 dinara, a 20 dinara u 12,5 miliona komada. U Kraljevskoj kovnici u Londonu iskovano je 16 miliona komada srebrnjaka od 10 dinara, a u Pariskoj kovnici 4 miliona komada. U Kovnici AD u Beogradu iskovano je 12,5 miliona kovanica od 20 dinara. U opticaj su puštene 18. jula 1932. godine. Kovanice od 20 dinara povlačene su iz opticaja od 16. avgusta 1939. do 16. avgusta 1940. godine, a kovanice od 10 dinara od 31. maja do 31. avgusta 1940. godine. Na licu novčića prikazan je profil kralja Aleksandra Karađorđevića, a na naličju grb Kraljevine Jugoslavije. Kovanica od 10 dinara teška je 7g i ima prečnik od 25mm, dok je kovanica od 20 dinara teška 14g i ima prečnik od 31mm.
Prvi srebrni novčići Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije su 10 i 20第纳尔，1931年。作为多年的约会。这笔钱被挖掘成3250万块，总名义价值为4.5亿第纳尔。在2000万件中，挖掘出10第纳尔的货币，其中1250万件中挖掘出20第纳尔。在伦敦的皇家棺木中，从10第纳尔中挖出了1600万枚白银，在巴黎的棺木中挖出了400万枚白银。在贝尔格莱德的公元科夫尼察，发现了1250万枚20第纳尔的硬币。光学系统于18日发布。1932年7月戈丁。从16个光学装置中取出20个第纳尔棺材。1939年8月做16。1940年8月10第纳尔的31年硬币5月至31日。1940年8月戈丁。在硬币正面，亚历山大·卡拉乔尔杰维奇国王的侧面被显示为南斯拉夫国王的坟墓。一口10第纳尔的棺材重7克，直径25毫米，而一口20第纳尔的棺材则重14克，直径31毫米。
{"title":"Two silver coins and three mints","authors":"Svetlana Pantelić","doi":"10.5937/bankarstvo1904090p","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1904090p","url":null,"abstract":"Prvi srebrni novčići Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije su 10 i 20 dinara na kojima se nalazi 1931. kao godina kovanja. Ovaj novac iskovan je u 32,5 miliona komada u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 450 miliona dinara. U 20 miliona komada iskovan je novac od 10 dinara, a 20 dinara u 12,5 miliona komada. U Kraljevskoj kovnici u Londonu iskovano je 16 miliona komada srebrnjaka od 10 dinara, a u Pariskoj kovnici 4 miliona komada. U Kovnici AD u Beogradu iskovano je 12,5 miliona kovanica od 20 dinara. U opticaj su puštene 18. jula 1932. godine. Kovanice od 20 dinara povlačene su iz opticaja od 16. avgusta 1939. do 16. avgusta 1940. godine, a kovanice od 10 dinara od 31. maja do 31. avgusta 1940. godine. Na licu novčića prikazan je profil kralja Aleksandra Karađorđevića, a na naličju grb Kraljevine Jugoslavije. Kovanica od 10 dinara teška je 7g i ima prečnik od 25mm, dok je kovanica od 20 dinara teška 14g i ima prečnik od 31mm.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204731","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
Pub Date : 2019-01-01DOI: 10.5937/bankarstvo1902062s
D. Stojković, Stevan Luković
The paper discusses the prospects of the global capital market at the end of 2018, that is, ten years after the onset of the global financial crisis. Bearing in mind that the United States and China are the world's largest economies, with a combined share in the global gross domestic product of approximately 40%, the analysis is focused on these two major and systemically important economies. Also, the paper points to the most important macroeconomic problems that have accumulated in the observed ten-year period. The financial difficulties faced by the world's leading economies greatly limit the ability of governments to intervene and provide assistance in the event of new global financial shocks.
{"title":"The prospects of capital market development ten years after the global financial crisis","authors":"D. Stojković, Stevan Luković","doi":"10.5937/bankarstvo1902062s","DOIUrl":"https://doi.org/10.5937/bankarstvo1902062s","url":null,"abstract":"The paper discusses the prospects of the global capital market at the end of 2018, that is, ten years after the onset of the global financial crisis. Bearing in mind that the United States and China are the world's largest economies, with a combined share in the global gross domestic product of approximately 40%, the analysis is focused on these two major and systemically important economies. Also, the paper points to the most important macroeconomic problems that have accumulated in the observed ten-year period. The financial difficulties faced by the world's leading economies greatly limit the ability of governments to intervene and provide assistance in the event of new global financial shocks.","PeriodicalId":53365,"journal":{"name":"Bankarstvo","volume":"1 1","pages":""},"PeriodicalIF":0.0,"publicationDate":"2019-01-01","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":null,"resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":"71204634","PeriodicalName":null,"FirstCategoryId":null,"ListUrlMain":null,"RegionNum":0,"RegionCategory":"","ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":"","EPubDate":null,"PubModel":null,"JCR":null,"JCRName":null,"Score":null,"Total":0}
京公网安备 11010802042870号
京ICP备2023020795号-1
扫码关注我们
求助内容：
应助结果提醒方式：